Gospodine Duliću, smatram da ste prekršili član 100. Poslovnika, jer sam od vas očekivao malo više hrabrosti nego što je poseduje gospodin Albijanić, a on je čuven po toj hrabrosti, kao što su čuvene i italijanske knjige o italijanskoj hrabrosti. Dok smišljate odgovor, a obavezni ste da mi date odgovor, i stalno ću da vas podsećam na tu obavezu po članu 100. Poslovnika dok ne date adekvatan odgovor, ja vam, da bih vam pomogao u pronalaženju tog odgovora, iznosim nekoliko vrlo važnih detalja.
Videli ste, čuli ste u stvari šta je gospodin Baralić ispričao. Vlada nije podnela zahtev da se održi vanredno zasedanje, ali je naravno neko morao da iskoči i da napadne sve poslanike da bi prebacio krivicu na nekog drugog. Vidite koliko je taj lični poriv zavladao predstavnikom predlagača, da postoji praktično dokazana nesposobnost da se kompetentno zastupa Predlog zakona.
Evo, ja ću vam dati još nekoliko primera da vam na to vrlo slikovito ukažem. Recimo, 2005. novinski tekst, veliki naslov kaže – folirant; skoro niko od političara i poslanika ne veruje u zakletvu ministra Dinkića da ga pare u životu nimalo ne zanimaju. To su novinari i urednici napisali.
Da vas podsetim na jedan vrlo lep detalj. Gospodin Dinkić daje intervju, pa kaže – ja sam bio Đinđićev tajni ekonomski savetnik dok nisam otišao na polugodišnje usavršavanje u Italiju. Što se tiče ovih materijalnih sredstava, evo šta kaže – moja žena Tanja rekla je da ne dolazi u obzir da reskiramo da uložimo sve pare iz kuće u knjigu koju niko neće kupovati i čitati. U kratkom roku prodata su dva izdanja, a onda je moj prijatelj Peđa Marković rešio da tu knjigu izdaju i "Stubovi kulture". A knjigu kojom se proslavio napisao je zbog toga što u knjizi piše, neki su to prokomentarisali – tata mu se kockao sa Jugoskandikom i Dafiment bankom, pa je izgubio pare, pa da bi povratio pare on ušao u politiku.
Izvinite, molim vas, da li mi svaku reč ovog predstavnika Vlade treba da tumačimo kao objektivni stav Vlade ili kao lični poriv? Poznato je da je rekao da ni na sahranu Đeliću, tako nešto beše, neka teška svađa...
(Predsednik: Vreme)
Ali, ovaj predlog Vlade je potpisao Đelić i Đelić je rekao – član 70. Poslovnika. Znači, Božidar Đelić zna koga je odredio za predstavnika Vlade povodom ove tačke dnevnog reda. Sad, vi iz Demokratske stranke, ako ne trpite Đelića, to je vaš problem, ali ja moram da poštujem papir na kome stoji vladin pečat. Da li je u ovoj igri - hajde ti, da ne idem ja, jer je on potpredsednik za evropske integracije i za saradnju sa EU, jer po logici stvari ovo bi trebalo da brani potpredsednik Vlade...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, hajde...)
Hajde, napravićemo pauzu, ponovo ću da se javim.

Gospodine Duliću, vi uporno ignorišete moje pitanje. Ja ne znam šta je razlog, ali vi pokazujete veliku upornost, istrajnost i ja sam apsolutno siguran, ili ste vi ili Božidar Đelić čitali ovaj članak od 1. novembra 2001. godine, vidite, gospodine, piše – supermen.
Da li vi mislite da je ovaj predstavnik Vlade supermen? Ali vidite šta kaže ovde u podnaslovu – ispod maske krije se samo običan apsolutista.
Znači, sudeći po tačnim činjenicama koje su malopre iznete sa ove govornice – jedan ministar pregovarao, neko potpisao, a izgleda da su se svi odrekli toga – oni su morali "supermena" da pošalju ovde, jer kako bi drugačije moglo da prođe.
Ali, zato su napisali da je ovlašćenje "supermena" ograničeno članom 70. Poslovnika o radu Vlade Republike Srbije.
Ja nikako da dobijem, gospodine Duliću, od vas ovaj odgovor. Da li je možda neko u toj kuhinji, pučističkoj, koja se zove demokratski blok, osmislio da treba ovog predstavnika Vlade izložiti neprijatnostima ovde kako bi negde u Vladi neka druga opcija dobila na popularnosti?
Vi ste se prevarili, mi sve to trpamo u isti koš. Tu ne samo da nema principijelne razlike, nego postoji suštinska jednakost.
Zato vas ja upozoravam, gospodine Duliću, s obzirom na to da je dokazano već o tome, Žarko Obradović je o tome pričao jutros, da ste prekršili zakon time što niste raspisali izbore.
S obzirom na to da ja četvrti ili peti put izlazim i od vas uporno tražim odgovor i vi nikako ne dajete odgovor, vi na taj način potvrđujete da u kontinuitetu kršite Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste višestruki povratnik u pogledu povreda Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
I, ako mislite da eventualno glasanje nema za ishod da se konstatuje da ste izvršili povredu Poslovnika, što me uopšte ne bi iznenadilo, onda verujte, ovih pet gledalaca koji prate ovaj prenos preneće, pa će desetoro ljudi verovatno da zna da ste se na najbrutalniji način ponašali prema poslanicima koji su vam ukazivali na teške povrede Poslovnika.
Mi još uvek nismo, što se tiče Srpske radikalne stranke, počeli da čerečimo ovaj sporazum u onim delovima gde može, i vreme je da se dokaže delo - izdajnički proces.
(Predsednik: Hvala vam puno.)
Sposobni smo to da uradimo i nemojte da se sekirate, ali mlad ste čovek i ja bih vam preporučio da poslušate savet gospodina Mićunovića koji je rekao da je forma vrlo važna i da Skupština i ne može da postoji ukoliko se forma ne poštuje.
Poslušajte malo njega, iz iste ste stranke, naučite nešto, a kasnije ću reći šta je gospodin Mićunović rekao o Dinkiću.

Tako je, gospodine Albijaniću, prvi put ste pogodili danas. Hvalim vas i nema potrebe da se ljutite.
Gospodin Matić je počeo svoje izlaganje kao predstavnik predlagača, odnosno predstavnik poslaničke grupe DSS, na tradicionalno poznat i prepoznatljiv način, karakterističan za DSS.
Prvo je rekao da nije čuo gospođu Jorgovanku Tabaković, pa je u poslednjim rečenicama svog uvodnog izlaganja pokazao da je ipak čuo. Onda je rekao da ništa nije čuo novo o zakonu, niti bogzna šta, a na kraju se ispostavilo da je vrlo dobro čuo šta je rekla gospođa Jorgovanka Tabaković. To je sad onaj drugi deo "ne čujem, nisam obavešten". Ne smejte se, vi iz DS-a, to sam od vas naučio, da postoje hiperaktivni i da postoje trutovi. Sada ste se podsetili da ste vi pričali da su ovi trutovi. To je vaša konstatacija.
Onda je gospodin Matić rekao – vi ste krivi što ovo nije na vreme ratifikovano. Radi javnosti moram da kažem, ovo je potpisano 19. decembra 2006. godine. Gospodine Matiću, što tada niste skupili odgovarajući broj poslanika i zatražili vanrednu sednicu na kojoj bi se hitno izvršila ratifikacija ovog sporazuma? Ne znam da li je bio baš Sveti Nikola, ali je bio 19. kad se potpisivao, a ja pričam zašto niste sutradan, znači 20. Nisu mogli, drugi dan. To im je bilo preče. Zašto smo mi onda krivi za to? Zašto mi jadni da budemo krivi zbog, kako vi rekoste, ''trutova''?
Što niste formirali Vladu 29. ili 30. januara, 1. februara? Niste. Kada ste je formirali? Vi znate. Kad ste formirali, što prvo to niste stavili na dnevni red? Niste stavili ni ono na šta vas obavezuje Ustavni zakon. Ništa vi ne stavljate što ide po zakonu, zato što ste pučisti. Vas ništa ne interesuje, vi ste puč završili, za vas ne postoji ni Ustavni zakon, ni moralna norma, ništa, postoji samo goli interes.
Da bi građani shvatili šta se gde nalazi, vidite šta kaže gospodin Dinkić; recimo, kada je prvi put izabran u Vladi, kaže, Iliću nije mesto u Vladi. To misli na Velju Ilića.
(Predsedavajući: To nije rekao poslanik Matić.)
Kažem Dinkić, u vreme kada je bio u prvoj vladi sa Vojislavom Koštunicom.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo, gospodine Krasiću.)
Ne, oduzeću vama ovo što ste vi intervenisali. Dana 13. jula 2004. godine (gospodine Albijaniću, daću vam sve ovo da imate) kaže - Iliću nije mesto u Vladi, a 15. gospodin Dinkić kaže - strancima nudimo i više od Evrope. Koje je to skidanje, vidite. Može on da se skida, ali ne sme Srbija da se skida, on neka se skida, baš nas briga za njega. Srbija ne sme da se ponižava. Znam, gospodine Matiću, da ste vi protiv toga da se Srbija skida i da nekome nudi više od Evrope.

Gospodine Albijaniću, ja tri sata ne dobih odgovor na ono pitanje i na onu povredu Poslovnika, to je član 100. ovog našeg poslovnika i član 194. Predsednik Narodne skupštine gospodin Dulić je pokušao nešto da ... U stvari, nije ništa ni pokušao, nego je pobegao, jadnik, ni on ne zna šta će da se desi.
Moram da vam stvarno skrenem pažnju na neke stvari. Odmah u startu hoću da gospođu Pešić obavestim: sa prvim delom vašeg izlaganja i onim završnim rečenicama se u potpunosti slažem, iako smo u svakom pogledu na različitim stranama što se tiče politike, imamo dijametralno suprotne stavove i interese povodom ovog predloga zakona. Ukoliko nešto u nastavku budem rekao što se ne bude vama svidelo, da znate da to ne pričam zbog vas nego pričam zbog ove vlade.
Ljudi moji, shvatite, vi u Narodnoj skupštini pre svega, pred kojim se izazovima mi nalazimo. Još nisam počeo da pričam o sporazumu CEFTA. Doći će vreme za CEFTA, nemojte da se sekirate, imamo mi sat i po. Čućete popriličnu argumentaciju u vezi sa tim.
Ali, Vlada manipuliše Narodnom skupštinom i javnošću, i da bi joj ta manipulacija uspela ja sam vam jutros objasnio da su primenili operaciju zvanu Dinkić. Evo na šta se svodi operacija zvana Dinkić. Čitam vaše novine, 20. jul 2004. godine.
Na pitanje novinara da se zamera gospodinu Dinkiću što ne raščišćava sa tim kriminalom, pa se navodi kao primer ''Sartid'', on kaže – članovi Saveta za borbu protiv korupcije tražili su od nas da ih podržimo u inicijativi da se sudijama koji su radili na slučaju ''Sartid'' doživotno zabrani da rade taj posao i dobili su našu podršku. Lično ne verujem da je domaće sudstvo sposobno na takav potez, posebno ne posle odluke Vrhovnog suda da se Goran Kljajević vrati na mesto predsednika Trgovinskog suda. Koliko znam, po ovim najnovijim tekstovima, za ''Sartid'' se vezuje prilično neko prezime Labus. Šta je sad to? Kad vi treba da verujete Dinkiću?
(Predsedavajući: Bez dokaza, gospodine Krasiću, nemojte da iznosite neproverene informacije.)
Gospodine Albijaniću, ja sam vam pre deset minuta obećao da ću da vam ostavim ove knjige da čitate, pošto imate problema sa čitanjem. Vi ste matematičar, bolje se snalazite sa brojkama, ali ostaviću vam ovde.
(Predsedavajući: Brojke kažu 3 minuta i 15 sekundi.)
Da, ali te iste brojke kažu da ste ometali govornika i činili povredu Poslovnika, na šta niste imali pravo. Znam da vi imate stranačkih poriva, ali to je vaš lični problem, nije problem Narodne skupštine. Vi neki put ne razlikujete lične probleme od problema države.
Molim vas, neko pokušava da nam priča o sporazumu CEFTA. Je l' znate šta je CEFTA, poštovani građani? To je vrlo lepo upakovana roba, koja ima lepu ambalažu, vidi se na televiziji. Vama se stalno podstiče nada da što pre uzmete to. Kad uzmete to, otvorite taj poklon, vidite unutra buđavo. Tako je bilo i 5. oktobra. Nudilo se nešto mnogo lepo, lep celofan, a posle sedam godina, što reče gospodin Čanak još 2000. godine - začepi nos i glasaj za DOS. Na vreme vam je rekao šta je DOS.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Očekujem odgovore, gospodine Albijaniću.

Gospodine Albijaniću, ako ste imali nameru da stvarno uzmete taj materijal, onda ste morali da isključite mikrofon, jer niste ovlašćeni da iznosite neke lične sumnje u gospodina Dinkića na javnom mestu, a ja vam i ne bih preporučio zbog vašeg budućeg statusa u stranci, a on se drma odavno, s obzirom na to da ste u izbornoj kampanji mogli da budete samo u 17. redu, niste smeli ni da pričate. Ja vas pazim, štitim od Mlađana Dinkića i Ivane Dulić, pošto je ona odavno bacila oko na vas. Naravno, ne u tom smislu, nego da ga eliminiše zato što je igrao u nekom kolu uz "Spremte se, spremte, četnici", a to je u G 17 teška povreda.
Pored toga što tražim odgovor povodom povreda Poslovnika, na koje sam na vreme ukazao, zamolio bih vas, gospodine Albijaniću, da obratite pažnju i na član 225. stav 1. i u skladu sa tim članom Poslovnika tražim da budem obavešten, ali ne bih voleo da me vi obaveštavate, ne bih voleo da me obaveštava bilo ko drugi, javno kažem da hoću da me obavesti Vojislav Koštunica. Znam da on nije tu, ali znam da postoji obaveza službe da se dostavi ova moja intervencija i da na bazi toga bude upoznat šta ja tražim, kakvu vrstu obaveštenja tražim.
Zašto tražim tu vrstu obaveštenja, koja je vrlo važna pre nego što se glasa i raspravlja o ovom zakonu? Zato što je gospodin Dinkić, kao ministar finansija, 27. avgusta 2004. godine rekao da postoje gospodari sa Sejšela.
Da ne čitam taj tekst, pošto će Albijanić da strada. Onda je posle nekoliko dana pričao o nekim vladarima iz senke, a bio je sve vreme na vlasti. Nije raščišćavao ko su ti vladari, kako oni vladaju, preko koga vladaju itd.
Da znaju gospodin Rajko Baralić, gospođa Vesna Pešić i drugi koji su ljuti na Dinkića što ovako kaže, on je ovu parolu da je Skupština kriva smislio na Krfu, mesto je Ipsos, kafić "Kalipso". Tu je on smišljao kako vas da kritikuje što ste na odmoru. On je bio na odmoru. Znači, pod nekim inostranim uticajem je on napadao...
(Predsedavajući: Otkud vi znate te informacije? Jeste li vi bili tamo?)
To ću da vam objasnim kada ugasite mikrofon, gospodine Albijaniću, do detalja, s kim je sedeo u kafiću. Bio je moj čovek, naravno. Znate da sam ja dobro obavešten čovek. Sve znam šta se dešava.
Da bismo raspravljali o ovom predlogu zakona moramo da znamo šta je bilo sa Nacionalnom štedionicom, šta je bilo sa bankama, šta je bilo sa "Sartidom"...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Vreme je da dobijemo informaciju, ja to pričam, gospodine Albijaniću. Odavno mi tražimo tu informaciju, jer su povodom toga i Kipra gospodina predstavnika po ovoj tački dnevnog reda prozivali Vladan Batić, Dušan Mihajlović, Velimir Ilić, cela Demokratska stranka ga je prozivala. Zbog čega? On je rušio DS, znate i sami, krajem 2003. godine. Znate kakva je afera bila oko toga da li će on da bude guverner u kontinuitetu.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Izvinite, molim vas, vi ste mlad čovek, gospodine Albijaniću, u politici je vrlo važno iskustvo i dugo pamćenje. Zašto dugo pamćenje? Ako pamtite samo od danas do sutra, onda ćete zaboraviti kakvog je karaktera neka ličnost i šta je opredeljuje da se bavi politikom, da li su u pitanju moralni motivi uključivanja u politiku. Ja sam saznao, a i nezvanično se priča od strane najboljih prijatelja gospodina Dinkića da je on pred velikom dilemom – ili će biti na vlasti ili će biti u zatvoru. To njegovi najbolji prijatelji kažu, eksperti sa kojima je došao, i naravno, oni će meni da pomognu.

Morate da znate da sam se javio po Poslovniku i vi ste me upozoravali da prekinem, da nema potrebe, i onda ste namerno pozvali ovog poslanika ni krivog ni dužnog, čovek je krenuo ovde sasvim nepotrebno, ne znajući da imamo već komunikaciju i da sam se na vreme javio. To je sada sve poznati scenario – navodno, radikali sada opstruiraju Narodnu skupštinu, znate, oni su primitivni i prosti. To je taj stereotip na kojem počiva...
(Predsedavajući: To ja nisam rekao, gospodine Krasiću, to ste vi rekli.)
Znam ja šta ti misliš i šta možeš da uradiš. Ja još po članu 100. nisam dobio odgovor, ali pošto vi terate svoje i ja moram da teram na neki način, pa koristim priliku da se pozovem na član 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram da kažem da taj član postoji zato što je prilikom izmena i dopuna Poslovnika to ugradio demokratski blok računajući na to da je to najveća demokratska tekovina.
Taj član meni omogućava da sa ovog mesta javno zatražim ne odgovor na pitanje nego objašnjenje - od koga, naravno od Vojislava Koštunice. Daćete vi njemu lepo taj stenogram, da on obavesti poslanike da bi mogli uredno da obavljaju svoju dužnost. O čemu da nas obavesti? Da li je gospodin Dinkić 23. oktobra 2004. godine zastupao Vladu Republike Srbije kada je dao jednu izjavu u kojoj je napao, zamislite, čak i patrijarha Pavla?
Kažem, ni javno ni tajno, ali patrijarh Pavle je posetio Vatikan i da je Jovan Pavle Drugi u to vreme bio živ, i on bi posetio Srbiju. Interesuje me šta o tome misli Vojislav Koštunica, da li je to tačno ili nije tačno. Ne smem da upotrebnim neku drugu reč, jer znate, lustracija se svodi na izbor za mis, s tim što se najlepši pomeraju. Gospodine Baraliću, vi ste malopre upotrebili jednu reč zbog koje ćete verovatno biti tuženi, da znate. To je novina. Sada, ako se u političkoj borbi neko koristi sudom da bi zaštitio svoj autarhični tip ličnosti, onda je to druga stvar. Ja sa tim nemam nikakve veze.
Kada mi već odgovara na to pitanje, bilo bi dobro da mi gospodin Koštunica kaže šta to znači što je gospodin Batić rekao – Labusu prekipelo zbog Dinkića. Ja ne znam šta je Batić mislio kada je to rekao, ali je to rekao u vreme kada je Dinkić bio ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice. Znači, prekipelo mu zbog Dinkića, i gde je našao rešenje - oteran.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo, gospodine Krasiću.)
Naravno, ja poštujem vreme.

Gospodine Albijaniću, koristim priliku koju mi pruža član 226. i opet vas molim da prosledite ovo što ću reći gospodinu Vojislavu Koštunici, jer smatram da je on jedini kompetentan da odgovori, zato što se vremenski opseg ponašanja ovog predstavnika Vlade podudara sa njegovim premijerskim položajem, znači obuhvata i 2004. godinu. Kasnije ću da vam poklonim ono što sam vam obećao. Kaže: "Mihajlović i Milić ostavili dug od 150 miliona evra". Ima prepunih članaka ovde - Davinić, te ovaj, te onaj, raspikuća, pa gospodin Dinkić itd.
Svim poslanicima Narodne skupštine bi bilo izuzetno drago da od Vojislava Koštunice dobiju odgovor koliko je krivičnih prijava do sada podneto protiv Mlađana Dinkića od kada je on na neki način u Vladi Republike Srbije. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje na koje tražim odgovor: ko je sve podnosio krivične prijave i zbog čega? Treći odgovor koji tražim: da li mu je Vlada uspostavila imunitet? Ukoliko jeste, kada, u kom predmetu, šta se desilo sa tim krivičnim prijavama, kakav je ishod?
Nadam se da ste shvatili da je to jedan deo. Znam da je koristio priliku, kao ministar finansija, da tuži sve i svakog. Mislim da je i Batića tužio. Možda sam pogrešio, Batiću, izvini ako sam pogrešio, ali čini mi se. Tužio je gde je stigao. Taj poriv ima.
(Predsedavajući: Zašto se vi kao pravnik plašite tužbi?)
Pogrešili ste mnogo, gospodine Albijaniću. Protiv mene niko nije dobio sudski spor. Svi su izgubili sudske sporove, a bilo ih je tri hiljade i nešto, pošto sam profesionalno radio taj posao. Ćutite, pokrijte se, niste informisani. Ja sam dobro informisan, znate da u svakom džepu imam po nešto.
S obzirom na to da ću u nastavku sednice malo više da pričam o tržištu, koristim priliku, po članu 226, da završim sa ovim povredama Poslovnika i postavljam pitanje i tražim odgovor od gospodina Jočića – kada će da uhapse Mlađana Dinkića?

Gospodine Albijaniću, ja se pozivam na član 136. Poslovnika Narodne skupštine. Nemate potrebe da listate, da se sekirate. Moja osnovna primedba je u tome što obrazloženje ovog predloga zakona nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Da to bude jasno svima, ja ću da pokažem, ovo je predlog zakona. Ovaj predlog zakona na prve 433 strane ima neki tekst na engleskom jeziku. Engleski jezik nije službeni jezik u Republici Srbiji. Znači, to možemo lako da smanjimo.
Ovo je predlog zakona - srpska varijanta, pogledajte, a ovo je obrazloženje. Uvek obrazloženje treba da sadrži mnogo više od teksta da biste učinili što jasnijim norme, ono što stoji ovde. Sad će neko da kaže - nije to potrebno, s obzirom da je ovo jasan tekst. Mi ovde nemamo ni potvrdu prevodioca da to odgovara ovome. Zašto bi ta potvrda verodostojnosti bila potrebna? Sada ću da dam jedan primer.
Čini mi se da je bio Đelić, on je bio hiperaktivan. Donet je Zakon o javnim nabavkama i onda se pojavio problem što je pet članova koji treba da čine neku logičnu celinu kontradiktorno. Ja pošaljem jednog prijatelja da mu stručnjaci, ovi eksperti koji su dobili diplomu čekajući vodu iz oluka kod nekog pozorišta, daju objašnjenje. I on čekao, čekao, čekao, došao taj pomoćnik ministra zadužen za te stvari, iz fioke izvadio tekst zakona i kaže - pa, ovi preveli slovenačku verziju, pa pogrešili u prevodu.
Znači, mi ne znamo da li je to to. Zašto sam prigovorio zbog obrazloženja? Obrazloženje može sve da bude, stoji naslov dole, pa je to obrazloženje. To vam je isto kao da izložite fiću pa napišete iznad njega - ovo je supersonični avion. Ja sam napisao supersonični avion, to je supersonični avion. To bi sada bilo isto, kaže - to je obrazloženje; tu se sve nalazi, i razlozi, i ustavni osnov i efekti itd. Da vide građani u tom debelom obrazloženju, dve strane, i ovo možemo da iscepamo, pošto ničemu ne služi...
(Predsedavajući: Vreme.)
...ali ovo ovde kaže. Dobro, da vas ne mučim ponovo da se javljam, gospodine Albijaniću, znam da imate simpatije prema SRS.
Daju se, recimo, dve-tri alinejice, šta će to da bude korist, kako će da bukne sve ovde, a onda se kaže: "Potrošačima u regionu se kroz primenu sporazuma obezbeđuje veći asortiman jeftinijih i kvalitetnijih proizvoda". Oni da budu jeftiniji od kineskih proizvoda? To nas ubeđuje Dinkić da svi ovi proizvodi mogu da budu jeftiniji od kineskih.
Dalje: "Zaključenje sporazuma doprinosi političkoj stabilnosti regiona". Potpisnik - Albanija, ona je za nezavisno Kosovo i Metohiju, Hrvatska itd. Koga oni ovde lažu? Izvinjavam se zbog upotrebe reči - lažu, jer ću dobiti još jednu tužbu. Ali, vi biste stvarno morali da mi napišete koje reči da koristimo za ovo.
Znači, kada uzmete sve ovo što sam danas ovde iscepao, od ovolikog obrazloženja, ovo odbacite, dobijate ovo. Vi dobijate ovoliko, građani Srbije ne dobijaju ništa, a koliko dobijaju oni koji brane ovaj zakon u Skupštini, zvanično, kao predstavnici Vlade? Ja tražim da malo razmislite o ovome - koliko.

Gospodine Mrkonjiću, sada je mnogo lakše da se radi, vi ćete to mnogo bolje da shvatite od gospodine Albijanića, u to sam apsolutno siguran. Gospodine Mrkonjiću, pozivam se na član 104. i na član 136. našeg poslovnika, koji je sveto pismo za predsedavajućeg i onoga ko organizuje sednicu Narodne skupštine.
Radi javnosti, član 104. zabranjuje da se narušava dostojanstvo zakonodavnog tela, a ja sada hoću da kažem da nam Vlada narušava dostojanstvo, ne zbog ovih izjava sa Krfa ili Krita, odakle, iz nekih letovališta, to ću da objasnim malo kasnije, nego što nam dostavlja sve i svašta, pokušavajući to da predstavi nečim što odražava nacionalne interese Republike Srbije, državne interese Republike Srbije; između nacionalnih i državnih nema nikakve razlike, zbog građana da to objasnim.
O čemu se ovde radi? Vidite, u onom pravom i jedinom obrazloženju koje smo dobili, a malopre sam vam pokazao da je to nekih desetak redova teksta ovog obrazloženja, navode se prednosti zaključenja ovog sporazuma koje se ogledaju u sledećem: prva, druga, treća, četvrta, peta alineja, i sledi tekst: "Potvrda da je CEFTA dobra priprema za ulazak u EU je i činjenica da su Slovenija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Rumunija, kao članice CEFTA, postale punopravne članice EU".
Sada, ako logički tumačite, prednosti zaključenja su potvrda. Šta su time hteli da nam kažu? Da se ova vlada raduje što su ove citirane države ušle u EU? Neka se raduju.
Šta je tu prednost što se oni raduju, šta je tu prednost za državu i narod što se Vojislav Koštunica sa ovim jatacima svojim raduje? Mogli su da se raduju, sednu na sednici Vlade tamo, popiju viski i raduju se do mile volje. Zašto bi to njihovo raspoloženje postalo opštenarodno raspoloženje? Slovenija ušla u Evropsku uniju.
Šta nas briga što je Slovenija ušla u Evropsku uniju? Treba da odgovaraju što su streljali one ljude, četrdeset vojnika.
Četrdeset vojnika su streljali, znate i sami. Da li se povodom toga raduje Vojislav Koštunica sa bratijom?
Kako takvo obrazloženje može da bude? Kako vrhunski ekonomisti i kolumnisti mogu da glasaju za ovo? U čemu se to ogleda?
Narušava se dostojanstvo. Zašto? Zato što nam se daje celofan pakovanje, neka ambalaža koja lepo izgleda, to je sve lepo upakovano, napravljena je medijska kampanja, a kad otvorite poklon - mućak, nema ništa.
Tako je bilo govora o bankama. Šta se desilo - mućak. Sada guverner poziva - ne zadužujte se. U Hrvatskoj i kravata ide na lizing. Kome mi da verujemo? U ovoj vladi postoji evidentno nejedinstvo. Zašto? Zato što svako ima svog gazdu.
Koristim priliku i dajem rok od 24 časa pravom gazdi Mlađana Dinkića da mi se javi telefonom. Zna on moj broj telefona. Da javi, a ako se ne javi, onda sve što radi Dinkić, radi on. I vi kada doživite neku nesreću, pretrpite štetu, vi se javljate gazdi i gazdu tužite, a ne tužite sredstvo. Da to malo pojednostavim ljudima - kada vas ujede kuče, jurite gazdu, jer kuče ne može da bude parnična stranka.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Svaka asocijacija nije namerna. Mora se, gazdi šaljem poruku - javi se, da ne bi nastradao zbog Mlađana Dinkića. Nadam se da će gospodin Jočić razumeti ovo i da će nam vrlo brzo dostaviti odgovor na moje pitanje kad će uhapsiti Mlađana Dinkića.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 104. Poslovnika. Gospodine Matiću, nadam se da vam je sada jasno, nemojte mene sa Čedom Jovanovićem da stavljate u isti koš. Videli ste i sami, znači, pokušali ste da prevarite birače kada ste mene stavljali u neki koš sa Čedomirom Jovanovićem.
Zašto sam izašao po članu 104? Zato što obično kada se skupštinska govornica koristi da se iznosi neka argumentacija, onda se onaj ko iznosi argumentaciju trudi da dokaže svoje navode.
Gospodin Gavrilović izašao pa kaže - pogledajte. Nije imao nameru da on dokazuje. I ja se ne ljutim zbog toga, da vam kažem iskreno. To je vaš politički stav, možete da pričate.
Ali, meni nije jasno šta će biti u odloženom prenosu – utakmica ili sednica Narodne skupštine. Sa gledišta nacionalnih interesa, važnije je da javnost čuje šta se priča u Narodnoj skupštini o sporazumu CEFTA. Jeste da je to tako skromno, ali šta se krije, to rasprava treba da pokaže. To je vrlo važno za građane, za one koji su ostali bez posla, za one koje deru banke, za sve redom.
Utakmica je takođe važna. Ako budete nastavili da radite posle 18 časova, onda će u sali, praktično, da budu dunsteri za fudbal, ljudi koji ne vole svoju reprezentaciju. Ja nisam taj.
Desiće se situacija da nema predstavnika vlasti, otišli da gledaju, pa kažu - neka drndaju tamo radikali, ionako će to možda u dva ujutru neko da gleda. Siguran sam da će Gavrilović u dva ujutru da gleda prenos, da vidi kako je ispao, da li ga je kamera uhvatila, da li je lep, da li je bio pametan kad je izlazio na repliku itd.
Sada se vraćamo na samu suštinu. Šta znači javnost rada? Javnost rada znači da u tom trenutku ko god želi ima mogućnosti da prati šta se dešava u Narodnoj skupštini. Kada se meni pomenu odloženi prenosi, to mi je kao Hag.
Kada preko interneta pratite suđenje u Haškom tribunalu, uvek ide sa pola sata odloženog prenosa. Zašto?
Zato što se za pola sata izbaci ono ako kojim slučajem svedoči neki zvaničnik SAD, dva državna službenika stoje pored onog u režiji i - seci, ubaci, zatvorena, otvorena, privatna, poluprivatna itd.
Znam da to neće da se desi, RTS će da pusti, ali u dva ujutru, kad se niko ne interesuje. Kada neko nešto javno prenosi i kada neko to prati, to ima i svoju dramaturgiju. Nije sasvim svejedno da pod tim utiskom čovek prati i kada u dva ujutru, birajući "one" kanale, natrči na kanal - Gavrilović za govornicom, znači, Skupština je.
Vi pričate o tehničkim problemima. Ko je stvorio te tehničke probleme? Prodali ste treći kanal, zašto to nije bio parlamentarni kanal? U svim državama postoje parlamentarni kanali, pa se paneli prenose direktno sa sednica.

Pozivam se na član 101. i 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Nemam ništa protiv što gospodin Batić zdušno zastupa stavove DPS-a u Srbiji. To je vaše legitimno pravo. Vi možete da zastupate i stavove Havijera Solane, na to smo već navikli odavno. Imamo i mi pravo da vas kritikujemo, jer vi nemate automatsko pravo na istinu, niti na tačnost.
Sada, radi publike, moram da pokažem nešto što apsolutno nije tačno, a što je rekao gospodin Batić. Šta to nije tačno? To što napada vladiku Filareta zbog nekog intervjua na TV ''Politika'', u septembru 2000. godine, iz prostog razloga što je vladika bio u pravu. On je znao da ste vi pučisti. Srbija je jedina država u kojoj pučisti imaju pravo da sebe nazivaju demokratama.
Kakvi ste pučisti? Pitajte Tima Maršala, pitajte Dragana Bujoševića, koristim ja te njihove knjige, to njihovo štivo, sve novinske članke u kojima ste se hvalili kako ste iz pet pravaca, sa naoružanjem, autobusima, s masom ljudi, s parama, s prevarenim narodom dolazili, a niste dolazili zbog izbornih rezultata, vi ste došli da uzmete vlast.
Naravno, to koristimo u sudskom postupku kao krunski dokaz protiv DOS.
Stalno ću da vam pominjem, vi ste pučisti. Vi, suštinski, ne ispunjavate uslove da učestvujete u demokratskom bloku, jer ne priznajete demokratske standarde, vi ne znate šta su demokratske tekovine.
Pogrešno vas je naučio tata. Ne idu zajedno demokratija i tri zapaljena futera, kako reče gospodin Batić. Ne može. Vaše osvajanje vlasti nije bilo rezultat izbora, nego sile, nasilja, po nalogu iz inostranstva.
Gospodine Batiću, u onim državama gde se kaže da dominantni deo populacije čini pravoslavno stanovništvo, ne postoji naziv demohrišćanska partija.
Ona je karakteristična za one države koje gravitiraju rimokatoličkoj crkvi po svojoj populaciji i oni su naslednici nečega što se nekad zvalo katolička akcija.
Nemam ništa protiv toga što ste vi izabrali taj naziv, to vam ne osporavam, nego, pošto se predstavljate da ste vrlo upućeni u neka verska pitanja, ovo je čisto političko pitanje, verovatno biste morali da znate šta se sve dešavalo.
Ako želite da znate ko u Evropi zastupa Vatikan, onda znajte da u nazivu te stranke stoji ''demohrišćanska'', a sada se sve češće javljaju i pod nazivom ''narodne stranke''.
Stoga vi, levičari, desničari, nacionalisti, koji se predstavljate i koji u Savetu Evrope i u drugim institucijama pripadate bloku narodnjaka, malo povedite računa o tome čije zajedničke interese zastupate.

Ja ću da iskoristim priliku da malo podsetim gospodina Batića na neke činjenice, ovo su surove činjenice o kojima ću pričati, ali i da građane Republike Srbije podsetim na neke ruže stvari koje su se dešavale od strane Evropske zajednice u to vreme, sada, po nekom kontinuitetu, Evropske unije.
Potpuno mi je jasno divljenje gospodina Batića politici Havijera Solane. Mene to ne iznenađuje.
Ali, Havijer Solana je ona osoba koja je vodila NATO, koja je potpisala odluku i dala nalog da se bombarduje Republika Srbija i da se, navodno, kao kolateralna šteta, ubijaju civili, bez bilo kakve rezolucije Saveta bezbednosti. Naravno da je u to vreme država Srbija morala da pokrene postupak protiv onih koji su naredili da se ubijaju građani Republike Srbije.
Kada su pučisti došli na vlast, zašto bi pučisti primenjivali propise ili zakone, Batić, Đinđić i kompanija naložili su tužiocu da odustane od krivičnog gonjenja, jer kako oni da primaju na aerodromu Havijera Solanu kao, u to vreme, već osuđeno lice, pošto je bila doneta prvostepena presuda.
Odustalo se od krivičnog gonjenja i tako su kriminalci ostali poželjni gosti iz inostranstva. To je ta cela priča.
Gospodin Batić je zaboravio još jednu stvar da kaže. Veliki broj organizacija u svetu je tokom bombardovanja Republike Srbije tražilo od, u to vreme, tužioca, gospođe Luiz Arbur, da se ispita kampanja bombardovanja i da se utvrdi da li postoji krivična odgovornost nekih iz NATO-a, u smislu odgovornosti pred Haškim tribunalom.
Na 29 stranica, gusto kucanih, napravljen je konačni izveštaj komisije stručnjaka Tužilaštva Haškog tribunala. Analizirali su 42 slučaja, između ostalog, uzeću dva vrlo karakteristična - bombardovanje zgrade RTS-a i, recimo, mosta u Varvarinu.
Uz konstataciju da NATO nije hteo da sarađuje prilikom isleđivanja i istrage, da nisu hteli da dostave dokumentaciju, da daju izjave, da se na bazi nekih javnih izjava NATO-a tokom bombardovanja moglo doći do nekih činjenica, ti veliki eksperti Tužilaštva Haškog tribunala su zaključili da je, eventualno, učinjen zločin protiv mira, ali on nije u nadležnosti Haškog tribunala, te izostaje krivično gonjenje.
Znači, izveštaj komisije Tužilaštva Haškog tribunala nedvosmisleno pokazuje da su počinjeni najteži zločini. Zločin protiv mira, gospodine Batiću, od toga ne postoji veći zločin. Vi ste te zločince primali i izostalo je njihovo krivično gonjenje pred Haškim tribunalom zato što ne postoji član - zločin protiv mira. To je surova istina.
Na kraju, pošto ste vi završili nečim da malo relaksirate publiku, da završim i ja tako. Imali smo jednog ministra inostranih poslova koji je pričao neke gluposti, kaže - više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Niti žena, niti devojka, niti riba, niti žena, a nedavno nas oduševi gospodin Tadić, koji kaže - mi hoćemo u Evropu, ali i Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Znači, mi hoćemo kod onih koji se zdušno zalažu da se po svaku cenu otme Kosovo i Metohija, bez obzira u kojoj varijanti, da li sa prelaznim ili bez prelaznih varijanti, a to u prevodu znači – tražimo nešto od svog neprijatelja, čime svoj mazohistički duh želi da prenese na celu populaciju, na jedan ceo narod. Ako je mazohista, neka se zatvori u kuću, neka zove nekoga da ga mlati, da ga bije, neka uživa u tome, ali zašto da uživa u tome ceo narod.
Vidite kakve spodobe imamo na političkoj sceni, a to je samo zbog toga što su na vlasti pučisti, a ne ljudi koji su došli na vlast voljom naroda, koji su poštovali demokratsku proceduru.

Samo da vas podsetim, gospodine Mrkonjiću, 2003. godine, velika grupacija je bila toliko silna da je negirala sve postulate demokratije u ovoj zgradi.
Kada se demokratija uništi u Narodnoj skupštini, onda ne postoji ni zakon, ni pravda u celoj državi. Pučisti su duboko u suprotnosti sa zakonom, Ustavom i demokratijom i zato mi šepamo i ovih sedam godina imamo problema, jer nas vode pučisti, a ne ljudi spremni da vrše vlast.

Gospodine predsedniče, ja se pozivam na čl. 101. i 104. Poslovnika Narodne skupštine i, naravno, na ono što je gospodin Čanak više puta sa ove govornice izneo. Svestan sam i toga da je ta povreda učinjena.
Ne može da se učini povraćaj u pređašnje stanje, niti tražim da se primene neke sankcije, jer mislim da ne treba da se primene bilo kakve sankcije protiv poslanika za sve ono što kažu za skupštinskom govornicom. Ali, radi poslanika i javnosti, moram da kažem kojom se metodom koristi gospodin Čanak.
Vidite, on ubacuje temu - izbori u materiju državljanstva i onda pravi neku vezu, pa kaže – ali, na izborima treba da učestvuju i da glasaju samo oni koji plaćaju porez, dok je naša današnja tema zakon o državljanstvu.
Kada su bile usvojene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, 2004. godine, i data mogućnost da glasaju naši državljani u inostranstvu, tada nije bilo takvih prigovora.
Opet, porez je potpuno treća tema, koju ćete morati sa gospodinom Cvetkovićem da rešite kao problem, jer postoje odredbe o rezidentima i nerezidentima, ali i jedni i drugi su poreski obveznici.
To se ubacuje u temu o državljanstvu, jer treba da se iznese svoj politički stav.
Nemam ništa protiv stava gospodina Čanka, jer je to pitanje ukusa, on voli kiselo, ja volim slatko, i to me ne dodiruje i nemam prava da se mešam u njegov ukus.
Ali, ako se njegov politički stav zasniva na šupljoj argumentaciji, ili pogrešnoj argumentaciji, koja ima za cilj da dezavuiše javnost, onda mislim da moramo da intervenišemo makar mi, kao poslanici koji bi izneli drugačiji stav, ali i demantovali tu argumentaciju koju je on koristio.
U drugom pojavljivanju je iskoristio drugu podvalu, pa je vezao prevozno sredstvo i putnu ispravu za državljanstvo, pa kaže - ako sletite avionom u Sarajevo, pokazaćete putnu ispravu. Kakve to veze ima sa državljanstvom?
Pokušao je da izvrši insinuaciju na temu zašto je SRS podnela zahtev da se usvoji amandman kojim se predlaže da svako ko se oseća Srbinom i traži da bude primljen u državljanstvo, pod beneficiranim uslovima bude primljen u državljanstvo. Jer, između ostalog, svake godine nama umre jedan grad, znate da smo svake godine 30.000 stanovnika u minusu. Činjenica je i da su naši građani u svetu nezaštićeni.

Naravno, ono poređenje sa štedišama je potpuno neumesno. Kada i velika banka, sa velikim brojem štediša, zapadne u neku krizu, onda se, zbog velikog broja štediša, ide, prvo, na sanaciju, pa tek onda na neki stečaj.
Ali, svi zahtevi za lustracijom su, u stvari, zahtevi onih koji bi učestvovali na izboru za mis, pa onda kažu - mora da se sprovede lustracija, da se najlepše Tunižanke i ove druge eliminišu iz trke, kako bi žiri proglasio Nenada Čanka da je od majke najlepši.