Dakle, posle gospodina Martinovića stiče se siguran utisak da je sneg pao i da su u julu divlje životinje pokazale svoje tragove.

Da se vratimo, 2005. godine donet je zakon, stupio na snagu 1. jula 2006, do 1. jula 2007. godine u kontinuitetu Vlada Vojislava Koštunice, izvorna, tehnička i ova nova je rekla - nas ne interesuje Zakon o državnim službenicima, nas ne interesuju te odredbe. Zašto nas sve to ne interesuje? Zato što imamo skupštinsku većinu i oni su u mogućnosti da obezbede retroaktivnost čak i onog zakona o izmenama i dopunama koji ima, recimo, samo tri člana.

Poslednji član određuje kada stupa na snagu ovaj zakon, drugi član vraća se retroaktivno unazad, primena odgovarajućih odredbi osnovnog teksta, te vraćamo se na početak onoga što je rekao gospodin Martinović, a ja samo malo drugačijim rečima, ako ste toliko silni, ako ste toliko snažni, vi ste to mogli i da uradite decembra ove godine.

Zašto? Jer taj pretposlednji član vraća sve na 1. jul 2007. godine. Zašto smo mi u toj situaciji? Mi smo u toj situaciji zato što nisu ispunjene materijalne pretpostavke da ovaj zakon se sprovodi na način kako je to gospodin Marković na početku milozvučno nama ispričao. O depolitizovanoj državnoj upravi, kako tamo samo državni sekretar deli sudbinu sa ministrom i ovi savetnici po ugovoru o delu, koji čak mogu i preko interneta da komuniciraju sa ministrom, a ne moraju da ulaze čak ni u ministarstvo. Sada se vidi da su i pomoćnici i svi ovi drugi koji imaju taj tretman državnog službenika na položaju u stvari poprilično političke ličnosti.

Da oni nisu političke ličnosti, odavno bi se završio konkurs. Ilustrovaću vam to jednim vrlo lepim primerom. Neko plaća tu produkcijsku kućnu mrežu koja je, pa ono znate - Evropa, samo što nismo ušli, i tamo se javljaju razne ličnosti kao voditelji da nas ubede. Tako nas je jedna gospođa ubedila o depolitizovanoj državnoj upravi preko jednog televizijskog priloga.

Prilog je bio otprilike ovakav: postavljali su pitanje nekolicini ljudi koji su postavljeni po konkursu na mesto pomoćnika ministra, šta oni misle o tome. Oni kažu - mi smo profesionalci, nama to ništa ne smeta što ćemo pet godina da radimo, ministar može da se menja kako god hoće, ali mi smo do koske profesionalci.

Onda pitaju jednog pomoćnika ministra iz Ministarstva pravde da li je on profesionalac, on kaže - jesam, veliki sam profesionalac. Pa dobro, obzirom da DSS i SRS mogu da naprave vladu, to je bilo negde tamo februara, marta taj prilog, a on kaže - pa onda ne bih mogao da ostanem u tom ministarstvu ako bi radikal bio ministar pravde. Zašto? Pa kaže - oni su protiv evropskih integracija, a ja sam dušom i telom za evropske integracije.

Evo vidite na jednom vrlo interesantnom primeru se pokazalo da u stvari ti pomoćnici ministra samo u priči gospodina Markovića i Balinovca su depolitizovani. Oni su u suštini i te kako politizovani, možemo tačno da kažemo ko kojoj stranci pripada, koju člansku kartu ima, a ja bih vam poneki put mogao da kažem i koji je broj članske karte pojedinih tih pomoćnika ministara koji su depolitizovani. Ima nekih koji imaju 3-4 članske karte, ali to je druga priča, to su neke druge stvari.

Meni je izuzetno drago što je gospodin Martinović vrlo pregledno pokazao kako se kretao broj zaposlenih u državnoj službi. Videli ste sami da se to nekoliko puta povećalo u odnosu na ona crna vremena 2000. godine. Ko je omogućio da se do tih razmera razvije državna uprava ili, da budem sada precizniji, birokratija? Znači, sada imamo u klasičnom smislu pravu birokratiju, po definiciji i Lenjinovoj i ovim drugim definicija, to je čista demokratija.

Šta ona ima za zadatak? Da očuva postojeći sistem vlasti, postojeće stranke koje su na vlasti. Kako? Tako što su rešili svoju materijalnu egzistenciju time što rade u ministarstvu, neki imaju relativno dobru platicu, pripadaju nekoj političkoj stranci ili opciji i oni reklamiraju to svuda. Pa naravno, njihove žene, deca, to sve sutra mora da glasa za demokratski blok, bez obzira na pojavni oblik demokratskog bloka, na to fluidno stanje.

Ali, nama se priča ovde, to su ljudi na položaju, oni su na položaju zato što su mnogo pametni, zato što su profesionalci, oni će da budu pet godina, pa na pet godina ponovo ide konkurs. Zašto na pet godina? Da kada se promeni ministar ne ode profesionalac u fioku. Ma, ići će vam ti profesionalci u fioku, ljudi, ići će vam. To što je lepa priča to je samo lepo, ali kod vas u praksi je to potpuno drugačije. To su do koske ljudi koji pripadaju tim političkim opcijama.

Tačno može da se kaže od ministarstva do ministarstva kojoj stranci pripada državni službenik na položaju. Pripada onoj stranci odakle je ministar koji vodi to ministarstvo ili je u pitanju nepotizam. To je opet ono što je Nušić tako lepo slikovito objasnio u svojim komedijama i mi to doživljavamo danas.

Kada krene neki ministar, zna se, kreće bulumenta za njim, jer su sve to eksperti, stručnjaci, oni su depolitizovani. Samo da vas podsetim da obratite pažnju na ''Službeni glasnik'' Republike Srbije, pa ćete videti kako je došlo do preraspodele tih stručnjaka. Gde je otišao Mlađan Dinkić, kako su pojurili neki sekretari.

Kada je Mlađan Dinkić u pitanju ima i elemenata da se kaže da nisu politički opredeljeni, jer oni su opredeljeni samo za ovo, to se zna. Gde su pare, tu je Mlađan Dinkić. Zbog toga su i promenili koncepciju budžeta, pa ste videli koliko je sredstava moralo da ide prema ministarstvu gde se seli Mlađan Dinkić.

Imam legitimno pravo da kritikujem ceo koncept Zakona o državnim službenicima, i cela SRS, zato što smo vas na ovo upozoravali još 2005. godine, kada ste ovde isto sa smeškom rekli - ma da, to je 126 glasova, to ćemo mi da izglasamo itd, ma to ćemo mi da primenimo.

Šta se desilo 21. januara do formiranja ove nove Vlade? Svi oni raniji koalicioni partneri, a verovatno je tu najviše izvisio SPO, ostali su bez visoko profesionalnih pomoćnika ministara. Neki su mogli i dalje da ostanu u Ministarstvu, ali pod uslovom da se učlane, znam za jedan konkretan predmet gde su tražili da bude član G 17 plus, ako bude član G 17 plus onda bi mogli nešto da rade na temu člana 179. stav 2.

Međutim, danas je nemoguće, ni ta odredba više ne postoji, zato što je danas 3. jul. Prvog jula je svima prestala funkcija, postavljenim licima, i oni su već u ponedeljak morali da napuste ministarstvo. Da li je to 380, kako reče gospodin Marković, ili je to neki veći broj, ne ulazim u to, morali su neki da odu jer više nemaju veze sa državnom službom, znači više nemaju nikakvih dodirnih tačaka.

E sad, ako vi obezbedite retroaktivnost člana 2. Predloga zakona koji je na dnevnom redu, vi onda kažete sledeće - da je čoveku zaključena radna knjižica, on više ne može biti na tom položaju. Samo da vam skrenem pažnju, gospodine Markoviću, vi ste mlad čovek, ekspert za terorizam, ne znate ove stvari.

Po prethodnom Zakonu, koji vi mislite da je na snazi, a tvrdim da nije na snazi, ali u varijati vašoj da je na snazi, pomoćniku ministra kada prestane ta funkcija njemu prestaje radni odnos u ministarstvu. Kritikovao sam tu odredbu starog Zakona, tako da vodite računa kada me ispravljate, jer nikada neću da vam kažem nešto što nije tačno.

I na svojoj koži sam to osetio, jer su zbog takve odredbe u starom Zakonu koji reguliše radni odnos u državnoj službi neki ljudi, koje sam zatekao u Ministarstvu trgovine, izuzetno dobri kadrovi, morali da budu šest meseci na raspolaganju, a onda im je prestao radni odnos.

I 2005. godine sam kritikovao između ostalog stari Zakon zbog te odredbe, a vi ste se takođe smeškali i uvek kažete - nije tačno. Nikada DOS nije rekao - da, ovo što radikali pričaju je tačno. Ne, uvek kaže - vi to niste dobro protumačili, vi ste maliciozni, vi nešto izmišljate, vi vodite neku socijalnu demagogiju, sve crno.

Nekada ste pričali da smo primitivno prosti, doduše sada više to ne pominjete, ali nije bitno. Znači vi nikada niste rekli - radikali su u pravu. Bilo je dovoljno da prođe nekoliko meseci, pa da vam se lupi o glavu to što smo vam mi rekli i da vi opet ne izvučete neku pouku.

Vi i dalje srljate, vi i dalje srljate sa ovim konceptom koji je očigledno pogrešan. On je toliko pogrešan da su čak morali i poslanici koji podržavaju vladu Vojislava Koštunice, u kohabitaciji sa Tadićem, da podnose amandmane na ovaj predlog zakona, što je nepojmljivo. U ovako koncipiranoj Vladi, koja ima neku nategnutu većinu, prosto je nemoguće da poslanik vlasti podnosi amandman, a da se prethodno nije dogovorio sa Vladom.

Mi sada imamo situaciju da poslanici vlasti više ne mogu da trpe tu nepravdu, ne mogu da trpe ono što im prigovara njihova socijalna sredina odakle su, pa oni jednostavno kažu - moram da podnesem amandman, radi svoje časti, radi svoje savesti.

Imate slučaj sa geometrima, samo da vas podsetim. Vi ako to usvojite, vi ste poništili koncept celog zakona. Samo na vreme da vam kažem šta može da se desi. To vam govorim na vreme zbog države, ne zbog vlasti, jer mi nije sasvim svejedno kakva će država biti, da li će biti fildžan, da li će postojati institucije ili neće.

Ovo što ste napravili sa državnom upravom, državnom administracijom ili demokratskom birokratijom jeste apsolutna katastrofa. Ova vrsta kapilarne seobe vlasti u agencije, područne organe, da ne pričam sve kako ste ih nazvali, katastrofalna je po državu. Evo ga ovaj vaš RRA. Javljaju se oni koji su i ruke i noge dizali za Zakon o radio-difuziji, pa kažu - ne valja.

Zašto naknadna pamet kod vas pojedinačno dolazi do izražaja kroz dve-tri godine? Što vam ta pamet nije prisutna kada se donosi zakon? Što ne napravite pauzu, pa razmislite o onome što vam se stavlja kao prigovor? Da li nama imponuje ako vi usvojite amandman SRS? Nama je sasvim svejedno, ali nama je stalo do države.

Do amandmana da vam skrenemo pažnju šta treba da se izmeni. U tom smislu podnosimo amandmane, pa čak i one koji su najmisaoniji - ''član se briše''. To su najbolji amandmani.

Vidite, vi iz DSS ste napokon i shvatili nešto, ali ste zarazili ove iz DS, izgubili su onu kondiciju, onu euforiju, onu brzinu i sada su i oni postali neobavešteni, tromi, spavači. Gde sad nađu da se uspavaju, kada se država brani i kada se vrlo važne stvari odlučuje u pogledu sudbine države.

Evo, sad vam kažem, ako se, kojim slučajem, usvoji Predlog zakona kako je predložila Vlada, vi ste dali neke rokove do maja 2008. godine. Hipotetički da bude da ste na vlasti u tom periodu. Vi opet nećete moći da sprovedete ovaj zakon. Zašto? Zato što su državni službenici na položaju eminentno ljudi koji imaju direktnih dodirnih tačaka sa politikom, jer je nemoguće da budu toliki profesionalci da nemaju nikakve veze sa politikom, jer neće ministar da ga predloži, neće Vlada da ga izabere.

Kadrovska komisija Vlade sedne i kaže - kakav je odnos snaga u parlamentu, mi imamo 65, vi imate 50 i nešto, dajte da nađemo neku proporciju. U tim proporcijama se i kreće zapošljavanje. Vi mislite da nisu političke ličnosti ako ga primite iz inicijative mladih, ako ga primite od ove Sonje Liht, neke njene organizacije ili ove iz Cesida. Duboko politizovanje. Zašto? Ako ništa drugo, zbog toga što su primali iz inostranstva pare da bi vršili destrukcije u zemlji i vršili su destrukcije.

Vaš koncept je urušen, vaš koncept je postao toliko očigledan da se gadi građanima Srbije, jer su posledice vaše politike loše. Pričamo vam šest godina kakve će biti posledice, vi se smeškate i kažete - imamo 126, imamo podršku iz inostranstva, mi smo omiljeni, onaj Valevski kaže - lider na Balkanu, perspektiva Evrope itd. Kad, istrča 11 miliona, ''drp-sistem''. To građani Srbije više ne mogu da trpe.

Jutros sam gledao podatke o bruto-društvenom proizvodu, kako se on kretao od 2001. godine naovamo. Po glavi stanovnika smo opet na začelju. Nekada je na Balkanu Albanija bila sa najgorim podacima, a sada je ispred nas. Znate, ta priča o demokratiji, o blagodetima demokratije, o demokratiji koja donosi preporod, svi problemi su demokratsko pitanje itd, po pokazateljima kojima statistika prati ta kretanja vidi se da je loše.

Znači, mi danas nemamo tih 300 i nešto ljudi na položaju. Ako je tumačenje gospodina Milana Markovića za član 170. stav 2. da propis na osnovu koga su postavljeni je onaj propis koji je stavljen van snage i da on i dalje može da se primenjuje, onda je njima prestao i radni odnos. Ako je moje tumačenje da taj zakon više ne postoji od 1. jula 2006. godine, onda ne znam njihov status. Ne znam kako ste vi mogli da postavljate ove ljude, osim one koje ste postavili po konkursu, po političkoj nagodbi.

Onda vam skrećem pažnju da one koje ste razrešili, i oni su morali da budu razrešeni po nekom propisu. Njih ste razrešili po zakonu koji ne postoji. Ne kukam nad njihovom sudbinom, zato što su to ljudi iz SPO-a, možda iz Nove Srbije, možda iz nekih drugih stranaka koje su bile u onoj vladi, ne kukam, ali pričam o principu kako vi primenjujete zakon.

Vi donesete zakon, date mu jedan veliki for od godinu dana da se pripremi itd, i ništa se ne uredi u tih godinu dana. Kada bude pet minuta pred kraj roka, e predlog zakona, hitan postupak, retroaktivnost. Mi smo se naučili da je retroaktivnost normalna pojava od kada je DOS došao na vlast. Nekada je to bio stvarno izuzetak, pa se tri puta glasalo oko jednog člana, da li se dozvoljava retroaktivna primena tog člana.

Pred Ustavnim sudom zahtevao sam da se uvek stenogrami dostave Ustavnom sudu kada se ocenjuje ustavnost nekog zakona, ako je osporavanje zbog retroaktivnosti. Zašto?

Da se vidi iz rasprave da li su postojali opravdani razlozi, da li je postojao opšti interes za retroaktivnost. Ali, gde ste vi mogli sa Vučetićem. On dobije nalog šta mora da se uradi, prevuče preko kolena i završi posao. I on je isto ekspert.

Dalje, kaže se da su raniji propisi koji su regulisali radni odnos zaposlenih u državnoj upravi bili opterećeni politikom itd. Član 179. stav 2, na koji se poziva gospodin Marković, upravo sadrži tu političku konotaciju. Kad su oni na vlasti, to njima odgovara, ta politička konotacija njima odgovara. Prosto, demokratija je neki neverovatan fluid. Merilo za kvalitet demokratije jeste da li su ispunjeni interesi DS. Ako su ispunjeni interesi DS, onda je to evropsko, savremeno.

Zaboravio sam, tamo mi je papir, da prikažem javnosti kako je kod nas došla ova Državna revizorska institucija. Ona je došla po nalogu iz inostranstva. Mi moramo po tom nalogu da napravimo još jedan organ koji će da kontroliše, kome će ta Državna revizorska institucija da podnosi izveštaj.

Samo da vas podsetim, Rade Obradović je gurao taj zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, kada nije bilo ustavnog osnova. Sa nekim izmenama, pre nekoliko dana, navodno je došao neki ustavni osnov. Kada se pogledaju papiri, nalog iz inostranstva, pa se čak u tom nalogu daju primeri kako je to u Engleskoj.

Znači, ovi od kojih vi uzimate pare iz inostranstva, njih apsolutno ne interesuje Srbija. Oni bi hteli da državnu strukturu u Srbiji preslikaju sa nekom državnom strukturom neke od država Zapadne Evrope. Da li postoje materijalne pretpostavke za to, da li postoji potreba, šta se dobija, apsolutno njih ne interesuje. Oni imaju tamo nešto da proknjiže, koliko treba da plate Srbiji, ovi naši se zalete za te pare, oni su drčni za pare, čim vide pare sve prihvataju, samo daj pare.

Nama se u pravni sistem instalira strano tkivo, sa kojim mi u jednom trenutku i ne znamo šta da činimo. Vidite i sami, pravite neke institucije, onaj prethodni predsednik se hvalio kako je doneto 280 zakona. Da li možemo na prstima jedne ruke da izbrojimo koliko se tih zakona primenjuje? Koliko smo tih zakona morali da menjamo, da odlažemo primenu i ne primenjuju se ni dan-danas. Oni koji su vam dali pare, naravno, moraju da podnesu neki izveštaj svojim poreskim obveznicima, konstatuju da, nažalost, iako su oni pomogli, dali pare, Srbija donela propise, ti propisi ne primenjuju.

Znači, ovi su u stanju svakog da prevare, i Evropu, i Srbiju i ceo svet, samo kada su u pitanju pare. Ovo posebno ističem zbog toga što se neki ljute kad kažem da je u pitanju "drp-sistem".

Na svakom konkretnom primeru mogu da vam dokažem da je prioritet da se drmne, da se mazne, i naravno, tu su ovi buzdovani iz medija koji kažu da je to u skladu sa evropskim tekovinama.

Mi ćemo imati depolitizovanu državnu administraciju, kako je to ovde rečeno, kako je to gospodin Balinovac 2005. godine najavio, sve će to da bude u redu, ali kada dođete do šaltera vidite da to nije depolitizovano, nego politizovano i to bogami od portira pa nagore.

Kaže se - do 2000. godine moralo je direktno da se potplati, a sad mora od portira pa do direktora. Nekada za građevinsku dozvolu sekretaru potplatili pa završili posao. Sada od portira, preko načelnika, sve redom mora da se potplati da bi se završio posao. To nam se predstavlja kao evropski standard.

Mi u Zakonu o budžetu imamo odredbe koje regulišu radni odnos državnih službenika. Vi ste glasali za Zakon o budžetu. Pogledajte šta piše u članu 7. i članu 8.

Član 6. se direktno tiče plata zaposlenih u državnoj službi, a član 8. zapošljavanje i ukupan broj državnih službenika u pojedinom državnom organu.

Po članu 8, ako nema kadrovskog plana na dan donošenja budžeta, svi moraju da cepaju kolena i da idu kod ministra finansija da dobiju saglasnost da bi se primio makar jedan zaposleni koji im je neophodan, jer to nalaže potreba da se obavi posao koji je u nadležnosti nekog državnog organa.

Znači, naučili ste nas da je samovolja najveća demokratska tekovina, a da zakoni služe radi retroaktivnosti. Molim vas da se zapamti ovo, jer ovo je definicija legaliteta, u koju smo čuli da su se neki zaklinjali, da im je to najpreče na srcu.

Sećate se, Koštunica je rekao, da se naprave institucije, da institucije profunkcionišu, da sve to ide svojim tokom. Nijedna institucija vam ne funkcioniše.

Samo da vas podsetim na još jednu manipulaciju sa brojevima ukupnog broja zaposlenih. Vi ste dali 258.500. Moram da vas upozorim da ste tu izbacili veliki broj ljudi iz vojske, da izbacujete iz nekih drugih državnih organa, a da se u masi ne smanjuje ukupan broj u tim institucijama, nego da primate svoje miljenike.

Sada ću da vam dam jedan primer, aktivno vojno lice ide na raspolaganje šest meseci, a posle toga dobija prestanak radnog odnosa, aktivno vojno lice, znači oficir, a na njegovo mesto je došao čovek po ugovoru.

Znači, zastavnik mora da bude izbačen zbog transformacije, a na njegovo mesto dolazi čovek po ugovoru, koji pojma nema šta je to oružje itd.

Nekom drugom prilikom ću da zamolim gospodina Delića da vam pročita o tome kako su se neki modernizovali u našem okruženju, približno istih potencijala i veličine kao što je Srbija, a kako se kod nas sve uništava; danas su javili da se nešto uništava, i ljudi i materijalno-tehnička sredstva.

Vama nije stalo do države. Vi želite da je dimenzionirate da bude nemoćna po svim atributima suvereniteta i nezavisnosti.

Zato mi nećemo da glasamo sa ovakav predlog zakona, a prekosutra ćemo konkretno da vam objasnimo šta znače ovi amandmani. Mislim da imamo dva amandmana na ovaj predlog zakona.

Celokupna intervencija oko uvođenja akcize za ovaj plin, odnosno gas može se okarakterisati sa nekoliko reči - ćorava posla. Zašto ćorava posla? Zato što ova vlada direktno radi protiv ekologije. Ovo vam je prvi razlog.
Drugi razlog, gospodin Marković je objasnio da se praktično potrošači teraju da na jedan drugi način zaobiđu šest i 10 dinara od 1. januara 2008. godine.
Zašto se ovo uvodi? Verovatno zbog toga što su neki ljudi u Demokratskoj stranci zaključili da treba da se smanji saobraćajna gužva u Beogradu. Analizom su došli do zaključka da se ljudi vozaju kolima kroz Beograd zato što je jeftino kada se voze na auto-gas, a oni vole da se samo oni vozaju kolima kroz grad, da niko drugi ne sme da se vozi; i onda kako da doskoče - dosetili se da uvedu akcizu.
Dakle, da znate, mi već nešto plaćamo kada je u pitanju voda, a ostao je na repertoaru za akcizu još samo vazduh, a verovatno ćete, kako je rekao gospodin predsednik Narodne skupštine, u novembru razmotriti i tu mogućnost da se uvede akciza na svež vazduh. Ko se ujutru zatekne na ulici, platiće akcizu, jer diše čist vazduh.
Šta želi Vlada na ovaj način? Dakle, da zgrabi pare. Kako da zgrabi pare? Neselektivno, bez odraza, bez vizije neke politike, bez mogućnosti da se razumno zaključi šta kroz fiskalnu politiku treba stimulisati, šta treba usmeravati, šta treba na neki način, ako mogu tako da kažem, a mogu, i poreskom politikom i akcizama sankcionisati, shodno materijalnim mogućnostima korisnika.
Osnovno pravilo u poreskoj politici jeste da su svi građani dužni da plaćaju poreze i da izmiruju obaveze prema državi, shodno svojoj ekonomskoj snazi i materijalnom položaju.
Mi sada imamo situaciju da će verovatno poskupeti prevoz, a to mora da se odrazi na rast cena na malo, neminovno, jer je nemoguće izbeći uticaj povećanja cena energenata na rast troškova cena na malo. To je nemoguće izbeći, a ako bi se to anuliralo na neki način, onda bi to morao Jelašić na neki drugi način da radi i onda bi se ugrozila i ta makroekonomska stabilnost ili bi se jednostavno dunulo u jedra ovima na finansijskom tržištu da prave još neke novotarije.
U svakoj varijanti ovo košta. Mnogo više košta nego što će da se dobije. Znači, ovo je dokaz da ne postoji politika Vlade Republike Srbije, ona nije jedinstvena, nego, gde god se pojavi neki poreski agregat, mazni to, jer je to demokratska tekovina.
Samo da vas podsetim, juče smo pričali o tome, pa je rečeno da ne treba da se vrši diskriminacija prema poreklu proizvoda. Sećate se, bilo je govora o onim sokovima, pa je rečeno da je neprimereno da postoji akciza na uvozne sokove, a da istovremeno ne postoji na domaće.
Ali, vi u sledećim članovima imate još veću diskriminaciju, kod cigareta. Kako tu niste skinuli diskriminaciju? Ne, tu je podstičete. Zašto? Zato što je vezani posao bila privatizacija 2003. godine, kada su se omrsili oni što su pali sa vlasti, a sada puni para kupuju svašta po Srbiji. Zna se tačno ko je kupio koju fabriku; jednu je, čini mi se, i Cane Žabac. To bolje zna gospodin Korać, pošto je on bio zadužen za cigarete.
On je najavljivao izgradnju nove fabrike u Kragujevcu - tamo će da se napravi fabrika cigareta i da se dignu ruke od namenske proizvodnje i od vozila. Samo da vas podsetim, 2001. godine i 2002. godine, kada je gospodin Cane bio, ne ovaj što ga vi proganjate, nego tada je bio gospodin Cane. Znači, diskriminacija postoji i niste vi gadljivi kada je u pitanju diskriminacija, već vodite računa samo o sopstvenim interesima.
Građani Republike Srbije, demokratski blok ne dozvoljava da vozite kola. Mi smo juče konstatovali da vam ne dozvoljavaju da imate decu, a danas vam ne dozvoljavaju da vozite kola.

U pitanju je drugi deo trećeg poluvremena u projektu zvanom rasturanje Srbije, po konceptu demokratskih snaga. Zamolio bih sve poslanike da obrate pažnju na tekst obrazloženja ovog predloga zakona i videće da se u Zakonu o akcizama u delu iznosa akciza na cigarete, duvanske prerađevine promena vrši u skladu sa Akcionim planom za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, što je objavljeno u "Službenom glasniku" broj 29/2007.
To je akcioni plan i jedan programski dokument, koji nema obavezujuću snagu i nema snagu zakona. To je opredeljenje demokratskih snaga u Republici Srbiji da se sporazum CEFTA primenjuje, iako nije potvrđen u Narodnoj skupštini. Pošto nije potvrđen u Narodnoj skupštini, to je običan programski dokument koji može interno da obaveže zastupnike te političke opcije, ali nema obavezujuću snagu.
Zašto kažem treći deo drugog poluvremena? Moram da vas podsetim da je 2003. godine, kada je prodavana duvanska industrija u Srbiji, stvorena velika beneficija za kupce, jer su po tim uslovima oni i ušli u privatizaciju naše duvanske industrije. Njima je Vlada Zorana Živkovića obezbedila zaštitu akciznom politikom, a sada se navodno tu nešto menja u skladu sa nekim dogovorom. Zašto? Da bi se ovo tržište otvorilo i za neke druge.
Da li je došlo do ekspanzije proizvodnje duvana u Republici Srbiji od kada je izvršena privatizacija ove dve fabrike? Nije. Šta se desilo? Desilo se, evo, čitam jedan dokument, datum je 14. februar 2006. godine; neki ministar vezan za poljoprivredu je dao rešenje da se odobrava uvođenje u proizvodnju strane sorte duvana tip NC55 itd. Ušlo je to seme i naravno nije rodilo. I, kada neko kaže da imamo domaće proizvođače cigareta ja vam kažem da su to sve strani proizvođači cigareta. Zašto? Pa, gro duvana je iz uvoza, oni ne tretiraju našeg seljaka i nisu oni ovde da bi razvili našu poljoprivredu; ne, nego da bi završili svoje mafijaške poslove.
Samo da podsetim ove mlađe, oni stariji vrlo dobro znaju, kada se kaže proizvodnja cigareta, kaže se monopol, znači, država ima apsolutnu kontrolu, država sve odrađuje i ona o svemu odlučuje. Samo da vas podsetim, juče je gospodin Vlahović rekao da ne može prema poreklu robe da se vrši diskriminacija kada je u pitanju akcizna politika. U članu 40a, 40b imamo drastičan primer te vrste diskriminacije. Zašto? Zato što njima odgovara.
Znači, velika stručna razmišljanja, koja se neki put završavaju na kafanskom jelovniku i cenovniku, nemaju pokriće u ekonomskoj logici i nauci, nego u čistom interesu.
Koliko treba da se napune džepovi određenih pojedinaca; ne svih, tu postoji uža selekcija, zna se, njih deset-petnaest treba da zgrnu velike pare i to je kraj priče.
Međutim, ono što sve nas treba da zabrine jeste činjenica da poslanici vlasti, pre svega iz Demokratske stranke, ili uđu ili ne uđu u Skupštinu, po pravilu ne diskutuju, ali kada odu u svoj zavičaj, u svoje rodno mesto, onda koriste svoj politički uticaj i na lokalnim televizijama iznose velike ekonomske misli o tačkama koje su na dnevnom redu. Sinoć je gospodin Boško Ristić, koga već danima niko ne vidi ovde, našao za shodno da tumači neke stvari, i da može i ne može, ali nikako da nam odgovori kako je mogao da bude sponzor svoje stranke sa 80.000 dinara u toku izborne kampanje.
Da napravimo test i da javnost Srbije vidi šta je Demokratska stranka. Gospodine Mrkonjiću, koristim pravo iz člana 226. da dobijem obaveštenje i objašnjenje povodom toga koliko je ljudi iz Demokratske stranke dobrovoljnim prilozima, a radi se o parama iz inostranstva, oni su dali samo svoje ime i prezime, učestvovalo u finansiranju izborne kampanje januara 2007. godine.
Samo da vas podsetim da sam izuzetno dobro obavešten i da znam da su čak i članovi Republičke izborne komisije iz Demokratske stranke bili sponzori svoje stranke, pa su se zaprepastili kada su svoja imena videli na listi koju je njihova stranka podnela u okviru izveštaja o finansiranju izborne kampanje.
Neka mi neko objasni kako je Boško Ristić mogao da da 80.000 dinara i koje je poreklo tih para, odakle njemu te pare. Juče je organizovao anketu među građanima, i to izabrao one koji mesečno primaju po 350.000 dinara, da bi oni rekli kako se govor mržnje promoviše u Narodnoj skupštini. Tog Boška Ristića nema nigde, sada se priprema kako da raščisti stanje u sudstvu u Nišu i da vrati one svoje penzionere, da završi još neke stvari koje su ostale iz njegove prošlosti, poput one gde je pobegao i nije hteo da služi vojsku...
Molim vas, hajde da vidimo ko to kritikuje Narodnu skupštinu, kako to može poslanik da kritikuje Narodnu skupštinu i kako može da kritikuje pravo na mišljenje. Što ne izađe sa svojim mišljenjem ovde, nego tamo gde nema replike? Tamo su moćni, silni, jaki.
Ova vlada je podanička vlada i dobija naloge iz inostranstva; šta god da se napiše u tom nalogu iz inostranstva, oni pretaču u zakon. Kraj priče. Dobili su nalog da utiču na populacionu politiku i videli ste, kada je u pitanju bebi oprema; dobili su zadatak da srede sa tim auto-gasom, i tu ćute i ništa ne pričaju, ne iznose argumente. Gde su vaše stručne analize, gde su projekcije? Da li imate neku analitiku, neku procenu? Nema, ne iznosi se. Zašto?
Računa se, ćuti, dok ova grmljavina prođe, kada dođe dan za glasanje biće 126 ručica u vazduhu i završeno; to je sve demokratska procedura, obezbedili smo legitimitet, legalitet i možemo da radimo šta god hoćemo. Ko će da plati? Građani Srbije.
Ovo što ja pričam - socijalna demagogija; možda je socijalna demagogija, ali niko nije osporio. Niko nije našao za shodno da kaže - niste u pravu, radikali, kada to iznosite. Ne, nego da grmljavina prođe. Pa se javljaju ovi Drakulićevi - knjigovođe, računovođe, stručnjaci, kolumnisti, bože me sačuvaj šta se sve javlja. Povodom čega - cenovnika u kafani. Očekujem da će se u sledećoj kolumni dati retrospektiva svih cenovnika na Ibarskoj magistrali, pošto čovek ima maniju da vodi cenovnik. To je izgleda manija Demokratske stranke, jer su imali jednog Kovačevića ovde koji je skupljao za peticiju da se poboljša kvalitet kolača.

Pokušaću u sledećih desetak minuta da objasnim kakva je to taktika demokratske vlade, demokratskog bloka od 2001. godine. Tačno ću vam reći datum, a to je 25. januar 2001. godine. Tada je u toj vladi za te kontakte sa duvanskom mafijom bio zadužen gospodin Žarko Korać. Njega, nažalost, nema. On je vrlo upućen u te stvari. Meni su te stvari tako dobro poznate, s obzirom na to da sam radio neke knjige, pa sam upoređivao i promet, od fenomena zavisnosti 1993. godine, sve do nelegalnog prometa i pet kanala šverca koji su išli preko teritorije bivše SFRJ.
Samo da vas obavestim, gospodine ministre, da je to predmet jednog velikog spora u Njujorku, pred sudom, gde države Evropske unije tuže najveće proizvođače cigareta, jer se računa da je zapadnoevropska unija ili evropska zajednica, kako je danas nazivate, za nekih desetak godina oštećena samo po osnovu poreskih prihoda, tu računajte i Englesku, Italiju, računajte tamo čak do Nemačke, taj prostor, za nekoliko milijardi dolara. Spor traje još uvek. Na putu je neka nagodba između "Filipa Morisa" i nekih komesara Evropske unije, a kolateralna šteta toga je i Milo Đukanović.
Samo da vas podsetim, to sam više puta sa ove govornice pričao. Njegova sestra, kao advokat, na svakih šest meseci sa koferčetom odlazi, nosi neke devize, Bar - Napulj, da bi tužilac jednostavno prekinuo više da potencira pitanje odgovornosti Mila Đukanovića.
Takođe bih vas podsetio da je na Vrhovnom sudu Italije bila jedna od tema - da li imunitet predsednika Republike Crne Gore važi u inostranstvu, a sa gledišta dostupnosti Mila Đukanovića organima pravosuđa i organima koji se bore protiv organizovanog kriminala u Italiji. Znači, nije ovo plod moje mašte. Ovo su surove činjenice o tome šta se dešavalo, šta se dešava i kako će u budućnosti to sve da izgleda.
Naravno, veliki proizvođači cigareta su moćni, mogu sve da udare, mogu da kupe vladu. Oni su kupili neke naše ministre 2002. i 2003. godine. Samo ću vas podsetiti na onoga Vuka, Vulfa ili Volfa, kako beše, Minića, koji je po nalogu Mlađana Dinkića tu proveravao ko to švercuje, kako to švercuje, pa su ga onda ovi iz druge mafijaške bande uhapsili, priveli, navodno da nema dozvolu za pištolj itd. To je sve plod demokratije i razvoja tih demokratskih odnosa u Republici Srbiji.
Dalje, kada je 2003. godine izvršena odgovarajuća promena u Zakonu o akcizama, data neka garancija kakva će biti akcizna politika za sledećih pet godina, bilo je protesta u Narodnoj skupštini. Doduše, tada je bilo u manjem broju poslanika Srpske radikalne stranke.
Ali, ne lezi vraže, 2004. godine Mlađan Dinkić se pobunio, jer nije on sagledan u tom kolaču, pa je našao za shodno da se drzne da menja ove odredbe. Znate ko je skočio na Mlađana Dinkića? Opoziciona Demokratska stranka koja je sedela u Narodnoj skupštini.
Sada nam se ove odredbe o akcizama na cigarete i duvanske prerađevine menjaju i tu su dva velika pritiska, to moram da kažem. To je ovaj nepotvrđeni sporazum. Teško će taj sporazum doći na potvrđivanje u Narodnu skupštinu, da znate. Oni imaju jedno specijalno tumačenje da to sve može da obavezuje, bez obzira na ratifikaciju.
Nisu oni izuzetak, to se već kod nas desilo. Desilo se sa ovim "Tomsonom" Vukčevićem koji je potpisao kao tužilac za ratne zločine neki sporazum sa nekim drugim tužiocima; to mora da bude neki međunarodni ugovor koji treba da podleže potvrđivanju u Narodnoj skupštini. I neki drugi ministri su potpisivali međunarodne ugovore suprotno odredbama zakona koji reguliše vođenje međunarodne politike, tako da ovi iz Ministarstva finansija ništa nisu izmislili, oni se samo ponašaju prema jednoj matrici koja je prisutna u demokratskom bloku. Demokratski blok ne poštuje ni Ustav ni zakon.
Šta se dobija ovom izmenom? Evo, vrlo prosto ćemo to da uradimo. Pošto je nekoliko vezanih članova, to je od člana 40a sve do 40đ vezano za obračun i iznos akciza kada su u pitanju cigarete i duvanske prerađevine, uzeću bilo koji član, pošto je princip koji je bio prisutan kod ministarstva koje je predložilo ove promene isti, nema neke velike razlike.
Recimo, ako uzmemo ovaj član 40g, on sada glasi: "Na cigare i cigarilose plaća se akciza u visini, i to: 1) u periodu do 31. 12. 2006. 30%", to je znači prošlo, dalje, "2) u periodu od 1. januara 2007. do 31. decembra 2009. godine 40%". Šta oni menjaju sada? Oni sada kažu: "u periodu do 31. 12. 2009. godine 33%", znači 7% manje, u ovoj godini 7% manje, i još u nekim sledećim godinama. Kažu, to je manje zbog neke politike, ali već od 2010. godine biće 40%. Ako oni budu na vlasti i kada dođe taj period, oni će opet da traže promenu, jer će opet neki proizvođač cigareta da kaže – pa znate šta, mi nismo zaštićeni na vašem tržištu, znate pod kojim uslovima smo otkupili duvansku industriju, znate li vi koliko smo mi dali reketa vama za te stvari.
To je obična perionica para, da znate, te investicije, to je obična perionica para. U svim ovim članovima daje se beneficija na osnovu nekog neratifikovanog sporazuma CEFTA, gde se pravi jedan geto na tom, kako oni kažu, zapadnom Balkanu. To prvi put čujem ovih nekoliko godina, ranije nikada taj izraz nije postojao, kao što ni Preševska dolina nije postojala.
Građani Republike Srbije bi mogli da budu zainteresovani da čuju i sledeći "govor mržnje", to su vaši podaci, gospodine ministre, kaže ovako – ukupan spoljni dug Republike Srbije prema kreditorima u martu 2007. godine iznosio je 19,8 milijardi dolara, od toga dug javnog sektora iznosi 8,3 milijarde dolara, a privatnog sektora 11,5 milijardi dolara. Znači, to je neka naša startna pozicija sa kojom kreće ova rekonstruisana DOS-manlijska vlada.
U martu 2007. godine, prema podacima Agencije za privatizaciju Republike Srbije, na tenderima i aukcijama prodato je ukupno 20 preduzeća, 19 putem aukcije i jedno metodom tendera, čime je ostvarena ukupna prodajna cena od 16,01 miliona evra. Na prodaju čeka, molim vas građani obratite pažnju, još 1.075 preduzeća. Obrali ste bostan, sve će da vas isteraju s posla. Kaže se ovako: za 1075 preduzeća će biti aukcijska prodaja, 110 preduzeća će biti tenderska i 58 preduzeća kroz program restrukturiranja. To je podatak od 7. maja 2007. godine.
Kako se kreću naše devizne rezerve? Podaci Narodne banke Srbije – ukupne devizne rezerve decembra 2006. godine su bile 12,64 milijarde dolara, dok su na dan 31. marta 2007. godine 12,48 milijardi dolara. Znači, primenjujući logiku izbora predsednika Narodne skupštine i poremećaja na berzi možemo da kažemo – pregovori o novoj vladi su direktno uticali na stanje deviznih rezervi.
Mogu sada da vam lepo čitam i kako stoje stvari sa našim proizvodima u izvozu. E sada da vidite šta se to kod nas najviše izvozi, šta se najviše uvozi. Prema odsecima te standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu za period januar-mart 2007. godine najveće učešće imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, odeća, žitarice i proizvodi, povrće i voće, to je oko 39% ukupnog izvoza. Šta se najviše uvozi? Nafta i naftni derivati, sasvim normalno, drumska vozila, prirodni gas, industrijske mašine za opštu upotrebu, i gvožđe i čelik. Na to otpada otprilike 33% ukupnog uvoza.
Ako hoćete da gledamo kako ide sa našim spoljnotrgovinskim deficitom, koji može biti dobar pokazatelj prilivanja, onda možemo ovako da kažemo – osnovna karakteristika naše spoljnotrgovinske razmene jeste visok deficit, koji je u 2006. godini iznosio 6,7 milijardi dolara, što je za 12,8% više u odnosu na 2005. godinu; rast tog deficita je nastavljen i u 2007. godini i za prva tri meseca iznosi dve milijarde dolara. Ko je krivac? Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Oni su se toliko dogovarali i pregovarali da su na kraju morali da prihvate čak i ono što se od njih nije tražilo, kako bi se dodvorili i dokazali da su na putu ka EU. Samo su oni na putu ka EU, svi naši pokazatelji o rezultatima DOS-manlijske vlade govore o tome da mi tonemo.

Da ne bi bilo zabune, član 26. se odnosi na nešto što ima drugačiji naziv, a to je duvan, a prethodni članovi se odnose na cigarilose itd. Obični ljudi koji posmatraju ovaj prenos mogu da kažu - ko to koristi, to je mali broj ljudi, šta se tu dešava, zašto se uplićete u raspravu o tim stvarima, pošto je to, po nekima, i nebitno jer nije tako masovna potrošnja.
Moram da se uključim u ovo zato što je tu u pitanju jedan princip, a taj princip je prisutan kod člana 23. kojim se menja član 40a. Vidite, do 31. decembra na cigarete iz uvoza se plaća akciza u iznosu od 18,36 dinara po paklici, a na cigarete koje su proizvedene u zemlji iznos od 5,44 dinara po paklici.
Sada očekujem da Aleksandar Vlahović utrči ovde sa najmanje jednim buzdovanom i da preti Vladi kako se tako diskriminatorski odnosi prema proizvodima za koje se plaća akciza.
Sećate se sa koliko žestine i žara je pričao o sokovima, kada je rekao da to nigde na kugli zemaljskoj ne postoji, sok je sok, da li je iz uvoza, da li je domaći, treba da mu bude ista akciza.
Cigarete, cigarilosi, to je sve isto, da li kod nas proizvedeno, da li iz uvoza. Zašto se tu pravi diskriminacija? Ko profitira zbog te diskriminacije? Strani investitori, oni koji su kupili ove naše fabrike, verovatno, ali ne mnogo. Osim toga što su kupovinom fabrika kupili tržište, oni su stekli i prirodno pravo da odavde švercuju. Ovi ne smeju da ih kontrolišu. Kako da ih kontrolišu kada sredstva koja su data za kupovinu tih fabrika predstavljaju direktne strane investicije, a njima su puna usta direktnih stranih investicija. Kako može da se napadne koka koja donosi plodove?
Znači, termin "kvisling" je više zastareo. Mi u Srbiji taj termin ne smemo da upotrebljavamo. Pravi naziv na srpskom jeziku - dosmanlija. Evo, dva-tri dana ubeđujemo javnost po konkretnim tačkama, tačno od tačke do tačke. Ne vole decu, ne vole ljude koji se jeftino voze. Sve mora da se oporezuje, mora da stane život, kako reče njihov ideolog "Srbija mora iz pepela da krene", a računali pepeo - spalili zgradu Savezne skupštine. Što reče Batić - šta pričate, tri futera samo. Ako je tri futera, gde je još 80 slika? Gde je ona pomoć što je trošio otac demokratije kao predsednik Savezne skupštine? On je rukovodio obnovom zgrade Savezne skupštine. Nema para.
Ovde se zbog donacija, zbog sponzorstva sve daje, i teritorija, i suverenitet, i ponos, i dostojanstvo, i perspektiva, i budućnost, sve se daje. Takva je politika Demokratske stranke u koaliciji sa nevladinim sektorom. Sve je finansirano iz inostranstva da se napravi jedna priča o demokratskim standardima, o putu ka Evropi. Sada ljudi omađijani Evropom, demokratskim standardima, samo o tome pričaju, drugo ih ništa ne interesuje. To može da ide godinu, dve dana, ali neminovno dolazi trežnjenje. Zašto? Zato što je neminovan sudar sa stvarnošću. Sudar sa stvarnošću može da bude vrlo opasan. U tom sudaru sa stvarnošću dobijamo podatke, evo najnovijeg podatka - 913 hiljada nezaposlenih u Republici Srbiji, vaš podatak, njihov zvanični podatak. Prihvatam, neka bude i to. Bolje išta nego ništa da imamo kao podatak.
Šta je još značajno za promenu te tzv. akcizne politike? Ovde se priča o nekom sporazumu CEFTA. Šta je to? Onaj ko je rasturio bivšu SFRJ došao je do zaključka da bi Slovenci i Hrvati mogli da konkurišu tamo na nekom njihovom tržištu, mada i oni to teško mogu da rade, jer slovenačka kranjska kobasica ne može da ide u Zapadnu Evropu, jer ima veliki procenat vlage, između ostalog. Oni njihovi standardi ISO, standardi kvaliteta itd., to su oni izmislili da bi se zatvorilo tržište EEZ, ne radi standardizacije i zbog nekog kvaliteta. Ne, nego ti nemaš sertifikat ISO, tvoj proizvod ne može na moje tržište.
Čekajte, ali odgovara. Da se standardizuje, pa ćemo da vidimo da li će da dođe, da li neće da dođe.
I, da ne bi imali neke malo veće lomove... Jer, vidite i sami šta nama nude iz EU - evropsku perspektivu. Kažu, vi sve morate najcrnje da uradite u Srbiji, a mi vam nudimo evropsku perspektivu. Sada stičem utisak da su ovi iz DS-a uhvatili tu demokratsku perspektivu. Kako je uhvatiste? Pokažite tu demokratsku perspektivu. Evo, Karla del Ponte vam je juče rekla - mora Mladić, pa tek onda da idete sa Oli Renom, "oli paprikom", da potpisujete nešto. Smešno je, komična je vaša politika. Vaša politika ne vidi građanina Republike Srbije, vaša politika vidi samo evro. Da li ima evro - može, nema evro - gotovo, kraj priče.
Samo da vas podsetim nešto, vi ste tada bili, tada vam je pomagao RTS, javni servis, i B 92, bio je onaj Šumarac, što farba brkove, ovde. Tada smo ga mi upozorili, kada je bio donet Zakon o izgradnji objekata, novi, epohalni, najbolji, i tada smo mu na konkretnom primeru rekli - zaustavi gradnju na Dedinju, na padini prema Lisičijem potoku. Šumarski fakultet je napisao studiju koliko je to opasno za ekologiju grada Beograda. Prođite sada, pa mi kažite ko je vlasnik onih zgrada i onih vila. Dakle, napravite popis, gde je Tadić, gde je ovaj, gde je onaj, napravite spisak i obavestite javnost.
Zašto legalizacija nigde nije uspela ili teško uspeva uz neka davanja, a sa ovim "idi mi dođi mi" Zakonom o izgradnji objekata oni koji imaju grade; najbolji način je ta građevina, jer uloži dinar a dobije tri, em zaštitio svoj kapital, em zaradio, i to smo naučili od demokrata.
Mnoge stvari smo od vas naučili. Naučili smo da kada dođemo na vlast sve vaše isteramo sa posla, nema veze da li su primljeni po zakonu ili nisu primljeni po zakonu, svi izlazite napolje. Zašto? To ste vi uradili. Zašto bih ja menjao demokratske standarde?
Šta još - svi mediji pod kontrolu, apsolutno svi. Drugo, ima da nađemo čoveka koji će da prodaje sekunde. Vaš Đilas prodaje sekunde, odete na RTS, kažu, cena je ta i ta, a ako hoćeš jeftinije, idi kod riđeg i završićeš posao. Ode se kod kudravog i završi se posao.
Javljaću se ja još, pošto sam ja stečajni upravnik DS-a. Kao što vidite, ovde nema govora mržnje, da bi shvatili ovi buzdovani iz RTS-a i ovih drugih medija, nego je ovo govor činjenica, a pred govorom činjenica auditorijum sa leve strane ćuti. To zapamtite.

Ima poslanika koji su otišli u Strazbur, pa ću ja u ime Vjerice Radete pokušati da objasnim ovaj amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na početku bih samo da kažem, mnogo je lepo kada imate tržište od 100 miliona, ali kada imate pristup tom tržištu, ali je sa gledišta Ustava Republike Srbije i naših interesa još bolje ukoliko se taj sporazum potvrdi u Narodnoj skupštini.
Ukoliko takav sporazum nije potvrđen u Narodnoj skupštini, onda on ne postoji u pravnom prometu Republike Srbije. To je taj veliki nedostatak koji ste vi, ministre, preskočili da saopštite. Ne znam šta je problem da se taj sporazum ovde usvoji, s obzirom na to da imate stabilnu većinu. Kada se potpiše taj sporazum, znate i sami, on stupa na snagu tek potvrđivanjem, u skladu sa članom 16. Ustava Republike Srbije. Taj čin nije urađen i ovo sve ima neki karakter nelegitimnosti.
O čemu se radi u ovom članu 6? Vlada traži da se promeni član 26. stav 1. ovog zakona. Na koji način – tako što bi se uvela još jedna obaveza za preduzetnike i pravna lica, a tiče se otvaranja i početka obavljanja privredne delatnosti. Evo o čemu se radi. Kaže se ovako, to je onaj uvodni stav gde Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i ostalim poslovnim jedinicama PIB, i sada ne može da se dodeli PIB, i navedeni su neki slučajevi.
Moram da skrenem pažnju da je taj PIB postao uslov za bitisanje, opstanak, postojanje nečega što se zove, nečega što dobija pravni subjektivitet da bi učestvovalo u prometu. Ukoliko se PIB uslovljava na ovakav način kako je to navela Vlada, onda se dovodi u pitanje status privrednog subjekta. Posebnim propisom je uređeno pitanje i uređena su sva statusna pitanja subjekata koji učestvuju u prometu.
Mislim da ste vi ovom intervencijom... Ja ne sporim opravdanost, odmah da se razumemo, da onaj koji pokušava da izbegne obaveze koje ima po osnovu poreza prema državi, Poreska uprava je ovlašćena, u skladu sa ovim zakonom, da preduzme odgovarajuće mere, između ostalog i vođenje odgovarajućih kaznenih postupaka itd. To se uopšte ne dovodi u pitanje. Ali, mislim da ste prekoračili ovlašćenja koja imate, jer ste jednim poreskim propisom, koji je javnopravnog karaktera, zašli u materiju koja je statusno pitanje privrednih subjekata.
Nešto slično ovome što ste napisali u ovom članu 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku bi eventualno, pod nekim uslovima, moglo da bude u zakonu koji reguliše privredne subjekte. Tamo ne postoji ovakva odredba, moram da vam skrenem pažnju, i taj zakon koji reguliše status privrednih subjekata je jedini propis koji definiše da li nešto postoji i pod kojim uslovima može da postoji. Ako se nekim posebnim zakonom uvode neka dodatna ograničenja, a ona se tiču statusa nekog lica, onda je to potpuno neprimereno i ovde se izašlo izvan okvira koje dozvoljava materija poreski postupak i poreska administracija.
Samo da navedem o čemu se radi. Ne može da se dodeli PIB pravnom licu čiji je osnivač pravno lice koje ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Ako vi to pravno lice sputavate da bude osnivač nekog sledećeg pravnog lica zbog toga što nije izmirio poreske obaveze, vi ste onda ušli u pitanje statusa tog novog pravnog lica.
To ovim zakonom ne može da se reguliše. Vi ovim zakonom imate mehanizme da naplatite sve dospele obaveze po osnovu poreza koji duguje neko pravno lice; vi koristite taj mehanizam, to su ovi članovi od, ne znam ni ja, od 40. pa do kraja zakona. Ali, ne možete u regulisanju tehničkog pitanja izdavanja i određivanja PIB broja da uđete u nešto što je status pravnog lica.
Ili, sledeće, kaže: "Preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica čiji su osnivači istovremeno osnivači pravnih lica i stalnih poslovnih jedinica nerezidentnog pravnog lica koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Izuzetno od stava 2. ovog člana, Poreska uprava dodeliće PIB ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke."
Ne znam zašto uvodite ovaj drugi uslov. Zašto sada pravite razgraničenje između nekih koji su dužni 100.000 i nekih koji su dužni 102.000 dinara? Zašto pravite tu razliku? Vidite iz same formulacije da se ovom intervencijom u okviru ovog člana ne reguliše postupak izdavanja PIB, nego se ulazi u statusno pitanje jednog pravnog lica, koje je verovatno i poreski obveznik, jer su sva pravna lica poreski obveznici.
Smatram da ste izašli izvan okvira koji mogu da se regulišu ovim propisom i, verujte, kada bismo imali Ustavni sud, ovo bi verovatno na Ustavnom sudu bilo ocenjeno da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ali, vidite da mi danas ne možemo ni da izvršimo tu elementarnu kontrolu kako se usaglašavaju naši propisi, između ostalog i sa Ustavom Republike Srbije. Zašli ste u jednu materiju koja ne sme da se reguliše Zakonom o poreskom sistemu, poreskoj administraciji i poreskom postupku.

Članom 19. Predloga zakona se praktično menja član 59. osnovnog teksta Zakona. Sada ću da napravim neku malu vezu, da vidite o čemu se radi. Radi se o odredbama koje se odnose na procenu poreske osnovice.
Menja se metodologija. Kaže: "Metoda unakrsne procene poreske osnovice koristi se za utvrđivanje osnovice poreza na dohodak građana." Sada se daje metodologija kako je to na početku godine, kako je na kraju godine i šta se računa kao imovina, pa se kaže: nepokretnosti, akcije i udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, štedni ulozi, druga imovinska prava. Druga imovinska prava je definisano, ali to niste imali potrebe da definišete. Na kraju se utvrđuje ta razlika na koju se plaća porez.
Ne zna se kako bi se uzeo u obzir, recimo, tržišni kriterijum kod ovog člana, jer znate i sami da su moguće promene između 1. januara i 31. decembra. To je jedan od nedostataka, tako da vam je opet potrebno neko tumačenje. Inače, taj tržišni kriterijum čak niste ni predvideli u ovom članu kao nešto o čemu treba da se vodi računa.
Svrha ovog člana bi morala da bude da se putem upoređivanja osnovica, uz uvažavanje svih prihoda, poreske obaveze, dođe do eventualno neprijavljenog prihoda. Iz ove formulacije ovog člana ne vidim kako vi dolazite do nečega što se naziva - neprijavljeni prihod. Jedino u tom smislu ovaj član ima neku svoju svrhu.
Znači, bez obzira na, ako mogu tako da kažem, poresko ponašanje poreskog obveznika u toku godine, na kraju godine, putem ovog upoređivanja, vi dolazite do nekih podataka da postoji jedan deo prihoda koji nije oporezovan zato što poreski obveznik nije to prijavio ili je jednostavno poreska administracija pokazala neku neaktivnost. Pa kada se utvrdi ta razlika, to je nešto što nije prijavljeno, na šta nije plaćan porez, i onda ima mesta za primenu nekog principa pravičnosti, da shodno materijalnim mogućnostima i ekonomskom stanju onaj ko ima više, ko je ostvario više, i onaj ko je pokušao, ili je jednostavno tržište tako reagovalo, da na kraju godine ima više prihode, treba na taj deo da plati određeni porez. Vi ste opet to neprecizno uradili.
Samo da vas upozorim na situaciju kada je 2004. godine menjan zakon, tada je Mlađan Dinkić takođe pravio neku metodologiju. Posle godinu dana je promenio metodologiju, promenio osnovice, sve je promenio. Na koji način? Na taj način što ni oni ljudi koji rade u računovodstvima nisu znale da izvrše obračun, pa je onda "Savremena administracija", ili ne znam kako beše, ovaj vaš "Privredni pregled" je pravio posebne obrasce, pa im Dinkić donosio posebna uputstva, posebne pravilnike, pa je na bazi toga vršen neki obračun. Na kraju, posle pola godine, kada su obveznici dobili rešenja koliko treba da se plati, ispostavilo se da je 10% bila poreska obaveza od onoga što su knjigovođe procenile i utvrdile prema tim obrascima i prema toj metodologiji koja je urađena.
Da vas podsetim da je 2005. godine, čini mi se u decembru mesecu, takođe Dinkić menjao te osnovice i povećavao, odnosno smanjivao osnovice računajući da će što veći broj ljudi da se obuhvati ovim porezom.
Sad imamo treću varijantu, treću promenu, gde se daje nova metodologija, neka nedorečena, jer ovaj član stvarno nema smisla ukoliko se kao krajnji rezultat ne pojavi neoporezovani prihod. Zato sam na početku rekao, ne uzimate tržišne kriterijume kada vršite upoređivanje vrednosti imovine, odnosno utvrđivanje osnovice prvog januara jedne godine i 31. decembra te iste godine. Opet će kod vas da se javi potreba za nekim dodatnim tumačenjima i opet ćete ono što mora da bude u zakonu da definišete pravilnikom, uputstvom ili nekim raspisom koji dajete poreskim upravama, i opet će da se pojavi nešto što možemo reći da nije jasno.
Nisam hteo da idem u detalje, ali pogledajte formulaciju stavova 3, 4. i 5. i videćete da u pojedinim delovima postoji čak i kontradiktornost između stavova. Definicije koje ste primenili loše su definicije, nejasne, ali mene ne čudi; kada su u pitanju poreski propisi, tu maksimalno dolazi do izražaja voluntarizam, jer, videćete kasnije, kod ovih odredaba o zastarelosti itd. ljudi zaboravljaju postupak pred poreskom administracijom. Poreski postupak je javnopravni odnos, nije privatnopravni odnos. Iz karaktera jednog javnopravnog odnosa proizilaze prava i obaveze, kako organa, tako i poreskih obveznika.
Imamo loš zakon o poreskoj administraciji i poreskom postupku, gde do kraja nije zastupljen princip javnopravnog odnosa i zato se stalno javljaju potrebe da se ovi propisi menjaju, ovaj zakon se svake godine menja. Kako se donosi budžet, tako se menja ovaj zakon.
Ovde se sada koristi kao izgovor činjenica da je u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave deo poreskih ovlašćenja prešao i na lokalne poreske organe. Slažem se u tom delu. Ne slažem se sa tim zakonom, ali zakon je usvojen, treba da ga poštujemo i verovatno su u tom delu i opravdane izmene ovog propisa. Ali, u mnogim drugim delovima ovaj propis je nedorečen.

Problem je vrlo jednostavan. Ako ste novim tekstom člana 114. odredili apsolutne rokove, onda vam je član 114d nepotreban.
Ako ste primenili sistem subjektivnih i objektivnih rokova, onda 114d nije dovršen član. U pravu se zna šta je mirovanje, a šta je prekid. Ne može posle svakog prekida da teče novi rok, pa ponovo prekid, pa novi rok; vi onda kroz 50 godina možete da naplatite neko poresko potraživanje od čukun čukundede. Mora da postoji objektivni rok.
Zato vam i kažem, vi ste pokušali nešto da regulišete, imali ste generalno problema sa računanjem rokova u ovom zakonu, imali ste problema sa zastarelošću. Mnogo više je taj problem izražen zbog poreske administracije i službenika, a ne toliko zbog poreskih obveznika. Ako hoćete da sredite poreskog obveznika, možete da ga umrtvite jednim rešenjem – dođete, napravite tamo da nije nešto prijavio, zatvorite mu radnju na 15-20 dana, mrtav, taj više ne postoji, uklonili ste konkurenciju vrlo efikasno, poreskim merama. To je i manir Demokratske stranke.
Samo da vas podsetim, 2001. godine vi ste preko Poreske uprave naplaćivali zakupninu kao obligaciju. I to se kod nas dešavalo. Vodili smo postupak pred Vrhovnim sudom, pred Trgovinskim sudom, obrukale su se sve moguće sudije u Trgovinskom i ovom sudu, pa je tek na Vrhovnom to rešeno. Onda je drugostepeni organ, u to vreme - Republičke uprave javnih prihoda, konstatovao da je prvostepeni napravio katastrofalnu grešku. Znači, mene ne iznenađuje kako se primenjuju propisi u Poreskoj upravi, to moram da vam kažem, jer znam kako idu - idu sa silom, mogu da ti zaplene, mogu da urade sve.
Problem kod ovog člana je taj što ne postoji objektivni rok i ne postoji nikakav limit. On, po logici stvari, može da se pretpostavi. Međutim, rokovi zastarelosti u poreskom postupku moraju da budu kratki. Zašto? Zato što je to javnopravni odnos, zato što je 99,9% svega onoga što radi Poreska uprava po službenoj dužnosti. Od poreskog obveznika mogu najviše da zavise samo dva akta: prvi, podnošenje prijave i drugi, plaćanje poreza. Sve drugo je u nadležnosti Poreske uprave i za sve je propisan neki postupak, ko kada kreće, šta radi, dokle radi, kakvo rešenje donosi, koja su pravna sredstva itd. U većini slučajeva u poreskom postupku žalba ne odlaže izvršenje. Oni odmah naplate.
Vi ste ovom formulacijom člana 114d otprilike rekli ovako – poreska administracija i Poreska uprava može uvek da preduzme neku radnju radi utvrđivanja ili naplate poreza. Preuzimanjem te radnje teče novi rok. Koji? Verovatno tri godine ili pet godina. Kada dođe dve godine i 11 meseci on opet preduzme neku radnju. Radnja može biti i poziv upućen stranci. To je radnja koja je učinjena radi naplate, utvrđivanja poreza ili provere nečega, pa opet vam teče rok tri ili pet godina.
I dokle tako? Da li postoji neka odgovornost? Ako poresko potraživanje zastari, da li postoji neka odgovornost u Poreskoj upravi?
Samo da vas podsetim, sada postoji i ona elektronika, ako je u pitanju PDV itd; kako ste otkucali račun, tako Poreska uprava dobija informaciju kakav je promet i šta je promet. Da li postoji neka odgovornost ako dospelo poresko potraživanje zastari?
Čemu odredba o prekidu zastarelosti kada ste u članu 114. definisali sve na nezakonit način? Ne mogu za isto poresko potraživanje da postoje dva različita roka zastarelosti, zato što je to javnopravni odnos. Mogao je neko da podnese lažnu poresku prijavu, mogao je da podnese pogrešnu poresku prijavu. Zašto bi on zbog toga dobio rok zastarelosti tri godine, a onaj koji nije podneo ima rok od pet godina?
Onda se postavlja pitanje kako ćete da utvrdite kada je trebalo da podnese poresku prijavu? Mislite da ste problem rešili tako što ste rekli da rok počinje da teče od prvog dana sledeće kalendarske godine. Niste rešili, jer može da predstavi da nije bilo u januaru, nego u decembru prethodne godine, da je već uzeo godinu dana roka.
Kod ovako traljavo napisanih propisa znate i sami da njihova primena zavisi samo od voluntarizma. Koga? Onoga ko treba propis da primeni, jer ovakvi propisi daju velika ovlašćenja poreskoj administraciji i poreskim inspektorima. Daju im prevelika ovlašćenja, jer, u krajnjem slučaju, od njihove volje zavisi kako će ovo da se protumači.
Na konkretnim primerima mogu da vam kažem da ga neko tumači tri godine, neko pet godina, neko ga tumači ovako, neko onako; neko uhvati Privredni pregled, savetnik, ne znam kako se zove, što Dinkić forsira - da vidim kako u uputstvu stoji, uputstvo, raspis, tabele; tako se poreski propisi primenjuju. Tek u drugostepenom postupku uhvati se u ruke zakon pa se tumači da li ima pravo ili nema pravo, da li je žalba osnovana ili nije osnovana. U prvostepenom postupku se grabi da se što više uzme, a ti posle dokazuj da li si u pravu ili nisi u pravu.
Nije ništa bolja situacija ni u carini. Zašto je to tako? Zato što su javnopravni odnosi. Tu država nastupa sa najvećim atributom sile. Ima i drugih atributa sile, međutim, Tadić to uništava, i vojsku i policiju, i to se svodi na nepodnošljivo nizak nivo, ali to je koncepcija i politika Demokratske stranke.
Ja nepogrešivo znam, kada je nešto nedorečeno, to je izvor svih najgorih stvari koje mogu da se dese. Ako ste imali u praksi toliko lošeg iskustva sa načinom obračunavanja roka zastarelosti i svim pitanjima, aspektima koji ulaze u zastarelost, onda ste ovo morali mnogo preciznije da rešite. Kako? Mogli ste da uzmete bilo koji procesni zakon koji reguliše zastarelost i da ste prepisali, ali usaglasili samo rokove, kraće rokove, pravno-tehnički biste rešili ovaj problem.
Ali, vi to ne želite. To je problem. Vi baš želite ovo, da eksplodira voluntarizam. Sada da vam ne pričam, jer kafe-kuvarica je postala direktor Uprave prihoda u Rakovici. Je l' tako bilo?
Jeste, to je kafe-kuvarica iz Demokratske stranke, sestra nekog Radujka, ima neku diplomu, iz Podgorice dobila. Pa jeste, je l' tako, Miličkoviću? To su kadrovi. Nemam ništa protiv kafe-kuvarice, nemam ništa protiv ljudi koji su dobili neke diplome. Odakle ona žena zna šta je poreska administracija i poreski postupak? Možete misliti, kada takvi kadrovi Demokratske stranke dobiju nedorečen propis, pa to je katastrofa. (Aplauz.)

Koliko se sećam, ovakva odredba do sada nije postojala u poreskim propisima, a evo da javnost sazna o čemu se radi, kaže: "Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao". U obligacijama, u postupcima, u parnicama stranke vode računa o zastarelosti potraživanja, ali pred sudom je dvostranački odnos. Pred poreskom administracijom je postupak javnopravnog karaktera i ako je neko potraživanje zastarelo, po službenoj dužnosti mora da se donese rešenje o obustavljanju postupka. To je standard, to se uči u školama. A ovde nam kažete da je moguće da se primeni zastarelost, ali mora stranka na to da se pozove. Ako je ona neuka, onda će da se naplati i zastarelost potraživanja.
Izvinite, verovatno će ovi buzdovani da me optuže ponovo za govor mržnje, ali to je pokvarena odredba. Ne može država pokvareno da nastupa prema građanima. Mi pričamo sada o poreskom postupku i odredbama Zakona o poreskom postupku; ja ne ulazim u razloge zašto neko potraživanje nije naplaćeno po osnovu poreza, niti tumačim stranu poreskog dužnika, niti tumačim stranu Poreske uprave, kao poreskog poverioca, ne, nego pokušavam na jedan objektivan način da sagledam ovaj problem.
U parničnom postupku, u imovinskim sporovima gde je moguća zastarelost stranke imaju obavezu da istaknu da je zastarelo neko potraživanje, ali u jednom javnopravnom odnosu, kakav je poresko-pravni odnos, o zastarelosti se pazi po službenoj dužnosti, jer ovaj postupak se vodi po službenoj dužnosti, to da znate. Verovatno ova vaša deca nisu bila u školi kada se učila ta lekcija.
Kada odete kod sudije za prekršaje, ako je nastupila zastarelost gonjenja za prekršaj, sudija samo konstatuje da je nastupila zastarelost.
U bazi spisa predmeta vidi kada je prekršaj izvršen, kada treba ta stranka da da izjavu da se sprovede postupak, koliko je prošlo od roka koji je zakonom propisan, i ako je nastupila zastarelost, sudija za prekršaje donosi rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.
Pazite, ovde ništa ne treba da se izmišlja. Prebogata je pravna teorija i pravna praksa u Srbiji ovakvim situacijama. Imate advokate u DS-u, oni znaju kada se oni pozivaju na zastarelost, ništa se ovde ne izmišlja novo u amandmanima Srpske radikalne stranke, traži se da se primeni nešto što je standard. I pravna sigurnost, i efikasnost, i uredno ispunjavanje obaveza koje imaju građani, i savesno obavljanje funkcije koju kao obavezu imaju državni činovnici i službenici itd, sve je to uključeno u odredbe o zastarelosti.
Ovako kako ste formulisali ovo, ovo stvarno deluje bezobrazno i pokvareno. Znači, Poreska uprava dobija mogućnost, na bazi izmena ovog zakona, da prevari svog građanina. Kako? Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao. Sreća naša što postoje neki poreski službenici pa kažu – znate šta, ovo je zastarelo, kažite da je zastarelo da napravimo zapisnik i da završimo to. Ali, ne može pravo da zavisi od službenika, od pojedinca, od njegove dobre volje. To je problem ovih vaših propisa.
Zato sam vam i na početku rekao, poresko-pravni odnos je odnos javnopravnog karaktera i tu važe potpuno drugi principi i druga pravila. Poreski postupak ima neke specifičnosti u odnosu na pravila Zakona o opštem upravnom postupku, ali u osnovi to je Zakon o opštem upravnom postupku. Vi ste sve to pregazili, ne postoji ta specifičnost koja vam daje za pravo da kršite principe u opštem upravnom postupku, nema te specifičnosti kada je u pitanju zastarelost.

Ovo je najbolji amandman i najgori član, u pitanju je najgori član. Zakonom se nikada ne reguliše kakva će da bude korespondencija između članova Vlade, za to postoji Zakon o Vladi, tamo je napisano kako oni međusobno komuniciraju. Ovde je predlagač zakona zamislio da član 115. bude kompromis i nešto što treba da pomiri. Šta treba da pomiri? Treba da zadovolji sujetu Mlađana Dinkića. Gotovo da su u ovom članu upisana imena ministara, kao da se zakon donosi samo zbog Mlađana Dinkića. Znači, nema veze sa ministarstvima, nema veze sa Vladom, nema veze sa poreskim obveznicima, nema ništa. Ima samo veze sa Mlađanom Dinkićem. To je ono, "pit bul terijer ekonomija".
I, vidite kako su sada osmislili. Kaže se ovako: "Vlada može, na predlog ministra", misli se na ministra finansija, "a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja", e to se ubacuje, čitaj - Mlađana Dinkića, "doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja..." itd.
Taj deo nije toliko sporan. Mi ne sporimo pravo Vladi da izuzetno može da donosi ovakve odluke, da vrši potpuni ili delimični otpis. Samo bih vas podsetio da neizmirene poreske obaveze omogućavaju državi da stekne i svojinu. To je prva stvar.
Druga stvar na koju bih hteo da vas podsetim, mi imamo loše iskustvo sa tim otpisom. Nekada smo kritikovali Labusa za "Sartid", sećate se. Tolike obaveze je "Sartid" imao prema državi, država je sve to otpisala i prodala za 24 miliona Amerikancima i oni su sada prvi na listi izvoznika i svuda se hvale kako su uspešni. Kada dobijem nešto džabe, i ja ću da budem uspešan, verovatno. Posvađali ste se sa Nemcima zbog toga. Imam ja to pismo gde Nemci i Austrijanci kukaju zbog tog odnosa prve demokratske vlade (zašto što je prvi demokrata predsednik Vlade, inače nema veze sa demokratijom)...
Sada možete da zamislite Mlađana Dinkića koji vodi resor ekonomije i regionalnog razvoja, a tu je i privatizacija, kada on svrti svoju ličnu kombinaciju! Imali ste prilike da gledate, dok je bilo ono pre tehničke vlade, on ode u Zrenjanin i kaže - tu će na ledini grinfild investicija da bude, po licu koje ćete da zaposlite, vi stranac, mi znamo da ste u teškom ekonomskom položaju, Srbija je prebogata, evo mi vama, kao strancu koji investira ovde, pomažemo parama. Kojim parama? Iz budžeta. Ko je dao? Svi građani Srbije, i onaj golja jadni što su ga odrali finansira Italijana, finansira Nemca, ko zna.
Kada se dođe do tih knjiga, kada se bude videlo šta su oni to radili, ima ljudi da se krste i levom i desnom rukom. Ovde se kaže "eksperti". Mlađan Dinkić je "ekspert", Vlahović se hvali kako se 14 godina posle fakulteta obrazovao za konsalting usluge, za privatizaciju, da on to sve zna, usavršio je maksimalno sve. Samo "drp sistem", ništa više.
Kažu da nas Evropa hoće. Kada gospodin Dinkić zaključi nešto, poput ovoga što je zaključio za Bor, pa kad on krene sa svojim kombinacijama, pa kada pritisne ovoga da mora i on da se saglasi, da zvanično on uputi predlog Vladi, pa ovi kažu da se ne isplati, a on kaže - ode G17, pade vlada. Takav je Dinkić. Šta su sve ovi iz DSS-a morali da progutaju za tri godine zbog Dinkića, samo da mu prođu propisi, da ga smire ovde!
Meni nije jasno zašto ste ovo morali da ubacite tako očigledno. Ne mogu da shvatim da u ovom članu stoji "na predlog ministra", u ovom zakonu je ministar finansija, "može da se izvrši delimični ili potpuni otpis potraživanja po osnovu poreza i drugih poreskih davanja". Verovatno ministar mora da napiše da je primenio neke kriterijume. Zašto? Nenaplativo, u postupku restrukturiranja može da se postigne veća cena, da izvučemo na taj način, stranac kaže da će da zaposli toliko ljudi. Znači, da nađe neku priču, da nađe neke podatke i da opravda to.
Kako to može da opravda kada mu skoči na leđa Mlađan Dinkić? Mora sve Dinkićevo da prihvati, jer pade vlada. Znate kako je to bilo, sećate se 2004. godine.
Nije mu prošao zakon o akcizama kako je on zamislio. Naljutio se i posle 15 dana vratio ponovo onaj zakon. Svi oni koji su glasali po savesti, izražavajući volju svojih birača, građana itd. promenili su mišljenje, kao Ivan Živadinović. Lepe amandmane je čovek podneo i taman smo rekli da ćemo da glasamo za te amandmane, da makar prođe ovo za auto-gas itd. Odmah su mu zacvrkutali i pobeže, tri dana ne sme da dođe u Skupštinu. Šta je pogrešio? Lepo je čovek rekao, izvršio procenu, još lep amandman napisao, lepo se pripremio da ga obrazloži, počeo da lobira da mu podržimo amandman i rekli smo da ćemo podržati amandman, da se uklapa sa našim. Stegao ga je Mlađko i on pobeže odmah. To je "ekspertska" politika. To su ovi što su 14 godina učili, preko ovoga učili još 14 godina da savladaju ovu materiju.
Znači, dva krupna razloga. Prvi razlog, ne može u jednom propisu da piše kako se ministri međusobno dogovaraju, jer onda može da se zaključi da, ukoliko nema inicijative Mlađana Dinkića, ovaj ministar ne može da predloži. To bi bilo besmisleno. Možda je delimični otpis nekog potraživanja po osnovu poreza baš dobar uslov da se u postupku restrukturiranja izvrši neka privatizacija i postigne nešto dobro. To treba da se napravi na bazi neke procene, a ne na bazi konsalting usluga Božidara Đelića ili, ne daj Bože, Aleksandra Vlahovića.

Srpska radikalna stranka je na ovaj predlog zakona podnela tri amandmana. Iskoristiću priliku da ukratko objasnim sva ova tri amandmana, vodeći računa i o vremenu.

Gospodin Radovanović je podneo amandman kojim je tražio da se u članu 4. stav 1. briše. Mi smatramo da je bolja postojeća formulacija u članu 12. stav 1. tačka 3) nego ovo što vi predlažete. Znam da ćete da kažete, kao argument, da je to usaglašavanje sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama itd. Mislim da je postojeća formulacija daleko preciznija i moram da vam skrenem pažnju da će, sudeći po prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, ova odredba praktično da stupi na snagu tek 1. januara 2008. godine. Mislim da ova žurba nije bila potrebna, a ova postojeća formulacija definiše tradicionalne crkve i verske zajednice na jedan prihvatljiviji način, koji nije do sada bio problematičan. Mislim da ta vrsta usaglašavanja sa novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama može da stvori zabunu.

Drugi amandman se odnosi isto na član 4. stav 3. tačku 12), a radi se o tome da se porez na imovinu ne plaća, vi ste ovde pripisali – za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu.

Naravno, ima tu još nekoliko važnih principa. Osnovni princip je princip reciprociteta. To se podrazumeva kada se radi o imovini stranih država i međunarodnih organizacija. Međutim, mi smo amandmanom tražili da se ovde ugradi i obavezno potvrđivanje u Narodnoj skupštini, jer ne može neki međunarodni ugovor, međunarodni sporazum da proizvodi pravno dejstvo ukoliko ne bude potvrđen od strane Narodne skupštine, jer onda dobija tu svoju zakonodavnu težinu. Ovako, a vidim da je to prosto manir, ako ministar, potpredsednik Vlade, predsednik Vlade ili predsednik Republike zaključi neki međunarodni ugovor i to se ne podnese na potvrđivanje ovde, onda to praktično ne postoji.

Imamo mi takvih slučajeva, i sa Dejtonskim sporazumom i sa onim čuvenim ugovorom koji je zaključio Vuk Drašković sa NATO paktom, neću sada to da pominjem, pa je kasnije nekako došlo na potvrđivanje u onom trenutku kada je onaj ko je na vlasti procenio da je politički profitabilno da se o tome priča i onda se digne galama sedam dana pre toga i sedam dana posle toga kako je to epohalno. Da vas podsetim na ono vreme kada se postavi granica na Drini, pa onda izađe kamerman javnog servisa i anketira građane, a oni kažu - nema alternative.

Mora u našim propisima da stoji potvrđivanje u Narodnoj skupštini, jer tim potvrđivanjem, odnosno donošenjem zakona taj međunarodni sporazum dobija svoju verifikaciju, dobija svoju zakonsku težinu.

Treći amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona potpuno je identičan sa amandmanom jedne naše gospođe poslanice koja je podnela amandman na Zakon o porezu na dodatu vrednost, a tiče se onog roka od kada se računa na poresko oslobađanje.

Tada je bio, kod poreza na dodatu vrednost, povraćaj, a ovde poresko oslobađanje, zato što se radi o porezu na imovinu.

Ta dva zakona u jednom delu trpe istu promenu, to je to, prvi stan itd., da se sada ne vraćam na tu diskusiju, pošto smo juče dosta pričali o tome, ali isti amandman, ako bi to moglo da se vrati na zaključene ugovore od 1. jula 2006. godine, tim pre što su mnogi drugi uslovi koji su propisani u tom članu takođe dovoljna garancija da upućuju da nije moguće nešto zloupotrebiti, što ste vi ovde ovo planirali.

Na ostale odredbe nismo podnosili amandmane. Smatrali smo da su ova tri amandmana neophodna, naročito drugi i treći. Što se tiče prvog, prihvatamo potrebu da se terminološki to usaglasi sa zakonom, ali i dalje smatramo da je postojeća formulacija daleko delotvornija i jasnija za poreske organe.

Izmene ovog Zakona o Carinskoj tarifi mogu da se svedu na dve grupe. Prva grupa su one izmene koje imaju za cilj ne samo tu harmonizaciju i usaglašavanje nomenklature sa pravilima, da ne citiram sada ove propise carinske organizacije itd., već se pre svega zasnivaju na zahtevu Vlade Republike Srbije da nešto što oni smatraju da je pravno-tehnički deo ne opterećuje zakon, u smislu da se u slučaju promene nekih tarifnih oznaka ponovo saziva Skupština, pa da se menja ovaj zakon, već da Vlada dobije to ovlašćenje da ona to ugrađuje.
Odmah moram da vam kažem da tu nastaje jedan zakonski problem. Onaj ko donosi, taj i menja. Onaj ko je vlastan da donese Zakon o Carinskoj tarifi, sa prilogom gde se nalazi nomenklatura, on je jedini ovlašćen to da radi. Ne može on, usvajajući jedan tekst, da da blanko ovlašćenje Vladi da svojim podzakonskim aktima menja te tarifne grupe i te tarifne brojeve. To je principijelni problem, to moram da vam kažem. To što ste ovde napisali da ukoliko se u koloni četiri propisuje neka druga stopa carine itd., da oni zadržavaju prilikom seobe itd., to je nebitno za ovaj principijelni problem.
Dalje, neke sporazume nam dižete na neki nivo koji nije adekvatan, prosto ne mogu da shvatim da tako može da se radi. Kaže: "... koje smo, saglasno Jedinstvenom sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope i Nacrtu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, takođe dužni da ugradimo...". Nađite malo nekog obzira kada se pozivate na neke dokumente. Sa gledišta pravnog poretka Republike Srbije taj sporazum CEFTA je nacrt dokumenta, ili bih mogao da kažem - izraz političke volje onih koji su to potpisali. Svoju verifikaciju on dobija od Narodne skupštine. Vi izbegavate tu verifikaciju za sada, ne znam šta je razlog, verovatno tek sada pišete neke procene šta se dobilo, šta se izgubilo. Mnogo se više izgubilo nego što se dobilo, to moram da vam kažem.
Moram da vam saopštim još jednu vrlo dragu vest. U pregovorima o budućem ustavu EU verovatno će da se ugradi jedna odredba koja će da znači da sve države članice EU prilikom budućeg proširenja putem referenduma treba da odluče o novim članovima. Dovoljno je da jedna država kaže - ne, ne želimo tog i tog člana, i cela operacija je propala.
Da vas samo podsetim na primer Turske, koje probleme oni sada imaju i da vas podsetim na ovo naše neposredno okruženje, koje će tek probleme oni da imaju. Ne želim da ih najavljujem, dobro sam informisan, tako da je to nemoguća misija.
Nemojte nemoguću misiju da pretvarate u nešto što je sasvim izvesno. Nemojte više građanima da bacate neke iluzije o Evropskoj uniji i o nekim stvarima koje tamo samo nas čekaju, da se mi tamo pojavimo, ili pogotovo da instruišete one iz one vaše komisije koji kažu - znate, mi moramo to da ispunimo, nemamo alternative itd. Dajte da malo promenimo politiku pa da kažemo – interesi ovih građana nemaju alternativu, interesi Republike Srbije nemaju alternativu.
Da vas podsetim kako to u politici izgleda. Setićete se da je pre možda godinu dana bila povika na Tomislava Nikolića kada je dao jednu izjavu – svi oni koji pojedinačno misle da priznaju Kosovo i Metohiju mogu da računaju na prekid diplomatskih odnosa i da ćemo da preispitamo naše buduće odnose sa tim državama. Samo da vas podsetim, mlađani Vuk Jeremić je tu rečenicu izgovorio juče na jednom sastanku, baš tu rečenicu. Niko od vas ga nije napao, a u jotu se ne razlikuje od onoga što je gospodin Tomislav Nikolić pričao. Miloševića pominjem zato što je sutra godišnjica kada su ga isporučili, uzeli pet miliona; Vidovdan, znate i sami, to će da vas prati dok ste živi.
Znači, nađite neku meru, nađite nešto, poštujte malo tu inteligenciju. Apsolutno sam siguran da sve što vi predlažete može da prođe, ali idite u neko selo, u neku zabit, sedite pored nekog čiče pa ga ubedite u ovo što pričate da je moguće. Znate, ipak mi ovde ponešto znamo, čitamo, u komunikacijama smo, razgovaramo, malo idemo u inostranstvo, gledamo kako je to tamo itd. Pod naletom ovih medija mi nekako uspevamo da prođemo sa nekom informacijom, da kažemo da nije to baš tako kako vi pričate.
Daleko je EU od nas, a ovo sa sporazumom CEFTA itd, ove mogućnosti da će biti neko veliko tržište, pa će to biti mini jedinstveno tržište na kome ćemo imati neki pristup, ne moramo baš da budemo ni tako rigorozni u pogledu standarda itd., budite uvereni, kod nas ima da se svodi na to da bude naše tržište - izvol'te svima drugima. Znate i sami kakvi su ti pregovori.
Neću da vam pričam kakvi su uslovi za Hrvatsku. To je njihov problem, neka vode brigu o sebi, neka se staraju, razmišljaju kako će to da ispune. Doći će maca po svoje, to da vam kažem, jer u Evropi međunarodna javnost, međunarodna savest ima da proradi. Moraće oni sve da vrate u Knin, Benkovac i u sva mesta, zapamtite šta vam kažem. Neće više Srbi da budu statistička greška do 2%, nego 12%, koliko ih je bilo, ali doći će. Polako se odmotava klupko, sazreva.
Ima puno intelektualaca u Evropi koji znaju šta je istina i koji shvataju kojim putem i gde ovo ide. Znači, vodite računa o tome.
Neću konkretno da vam objašnjavam suštinu ovog amandmana, a pogotovo ne ovog sledećeg amandmana, ali mislim da neprimereno dobijate veliko ovlašćenje da autentični akt Narodne skupštine vi menjate podzakonskim aktima. To pravo ne možete da dobijete, jer je spisak sa nomenklaturom, sa onim tarifnim brojevima, sa kolonama, režimima itd. sastavni deo zakona. Uostalom, postoji i praksa kako se to radilo.
Nemojte mnogo da se uzdate u te svetske organizacije tog pravno-tehničkog oblika saradnje, nomenklature, podele itd. Svašta se krije iza tih šifara, sve i svašta se krije. Zato je potrebno da o tome odlučuje Narodna skupština.
Ne sporim da su ova pitanja u pojedinim državama drugačije rešena. Negde je ovo pitanje podzakonskog akta, negde je pitanje akta koji donosi ministar, pa da li je to preporuka ili direktiva itd, ali to izvire iz njihovog unutrašnjeg pravnog poretka. Naš pravni poredak ne dozvoljava ovo. Imate odredbe Ustava o nadležnosti Republike Srbije, imate odredbe Ustava o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo nije izvršna funkcija, da vi menjate tarifu, spisak i ubacujete, širite, menjate itd. Ne, to mora Skupština da radi. Ne znam zašto vam je to toliko stalo, ali čim se pokazuje upornost i na toj sitnici... Nikada neće Narodna skupština da pravi probleme oko tarifnih brojeva, nečega što je međunarodni standard, zapamtite. Nikada se nije desilo da se to pravilo kao problem. Uvek se u raspravi o Zakonu o Carinskoj tarifi vodilo računa samo o stopama carine, kolona 4, i to je bio razlog nekih amandmana itd. Nijedan poslanik sebi neće da da za pravo da menja međunarodnu standardizaciju. To je suludo, to niko ne bi uradio. Vi navodno to uzimate za podzakonski akt, pa podzakonskim aktom menjate zakon. To je uništavanje pravnog sistema.

Izašao sam samo da podsetim narodne poslanike i javnost, da su od onog momenta kada je ušao u proceduru Zakon o porezu na dodatu vrednost ove dve poslaničke grupe – Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije – vodile akciju da se oslobodi plaćanja PDV ovo što je predmet člana 6. ovoga predloga zakona.
Ovaj zakon – porez na dodatu vrednost, više puta je menjan i uvek smo podnosili takve amandmane. Ovo je praktično četvrta promena ovog zakona i uvek smo od strane predlagača, retko kada od strane poslanika koji podržavaju demokratski blok Vlade, čuli nešto što mogu da budu obične insinuacije i oni su ''za'', ali nije još uvek vreme. Verovatno vam je poznato da u politici nataliteta između ostalih vrlo važnu ulogu igra i pitanje kakvi su i koliki su troškovi čuvanja, odgoja, vaspitanja beba i dece uopšte. S obzirom na ovo serijsko odbijanje, ova Vlada nastavlja tu antipopulacionu politiku. Drugačije ne bih mogao da zaključim šta je njihova politička premisa.
Prosto je nemoguće, evo treća godina i četvrta izmena ovog zakona i uvek se ista priča javlja povodom bebi opreme i nečega gde nije moguća zloupotreba. Prosto sam iznenađen sa nekim opservacijama ovde o bebama koje su teške 100 kg. Znam da je taj poslanik imao svoju prodavnicu za bebi opremu, ali u njegovo vreme, dok se bavio tim poslom, verovatno su bebe i bile po 100 kg. Danas nema takvih beba.
Ako je glavni razlog jedne od stranaka koja je na vlasti da postoji mogućnost zloupotrebe, dajte omogućite tu zloupotrebu. Hajde neka bude zloupotreba poreza kada su u pitanju bebe i deca. Evo, svesno da idemo na zloupotrebu. Pitanje je u stvari šta je to zloupotreba. Ako to ugradimo u tekst zakona i to postaje pravilo ponašanja, to postaje norma. Verovatno se radi o enormnim prihodima po ovom osnovu, a ova vlada nastavlja kontinuitet onih drčnih vlada da zgrabi gde god može da stigne da se zgrabi.
Ali, vi vodite antipopulacionu politiku i evo konkretnog dokaza. Ja ovo nisam mogao da kažem pre dve godine. Vi ste tada pričali –uhodavamo se sa PDV, iako smo mi predlagali da ta opšta stopa ne bude 18, nego 14% i da ne ređam šta sve. Mi smo vas nekada ozbiljno shvatali da ste neki bajni političari, pa ulazili u raspravu pa iznosili neke statističke podatke i neke procene. Ma, kakve crne statističke podatke. Vas treba opleviti sa govornice ovako, da vas najobičniji čovek razume.
Ova vlada vodi antipopulacionu politiku. Zašto? Zato što neki u toj Vladi nemaju trošak bebi opremu i oni ne mogu da shvate da ljudi izdvajaju velika sredstva da bi očuvali svoju decu. Mene je iznenadilo pre neki dan, čujem predsednika Narodne skupštine kako iznosi stav – dragi roditelji, sada, u ovoj fazi, to je nemoguće i to ćemo da vidimo u novembru. Ko je predsednika Skupštine ovlastio da to priča? Predsednik Narodne skupštine je predsednik svih poslanika, a ne parlamentarne većine.
Ne može predsednik Narodne skupštine povodom nekog neraspravljenog pitanja, gde još uvek ne postoji odluka, da iznosi stav svoje poslaničke grupe ili svoje političke stranke. To je nedozvoljeno i neprimereno. To je u suprotnosti sa osnovom parlamentarizma.
Primio roditelje, treba da kaže da postoji jedan amandman i videćemo šta će biti povodom tog amandmana. Ako vi želite to da ugradite, pravi put je ili preko poslanika koji će da predloži izmenu Zakona ili preko nekog amandmana, s obzirom na to da je u toku postupak donošenja ovog zakona.
Da predsednik Narodne skupštine kaže, znate šta, nisu se stvorili uslovi i to ćemo da vidimo u novembru, kada donosimo budžet za 2008. godinu, da li može da se negde nadomeste sredstva koja bi otpala po ovom osnovu – koje je to objašnjenje? Predsednik Skupštine nije činovnik Vlade. Predsednik Skupštine je prvi među jednakima, samo što on ima obavezu da predsedava. Mi imamo generalni problem sa demokratama kada nešto predstavljaju i zastupaju.
Ja sam vas pre nekoliko dana upozoravao da skinemo pod hitno onu poziciju službena putovanja Borisa Tadića. Da li ste videli? Čim izađe, odmah napravi diplomatski skandal. Smeškali ste se pre dva dana i sada vam dođe da plačete. Ako je on lično učinio neki zločin, on treba da odgovara, a ne da se izvinjava. Kakav je to način? To treba da se veže, da znate. Pod hitno da se veže! Gde god on izađe, on pravi štetu.
Gospodine Duliću, i vi kao predsednik pokazujete tu sklonost. Mi vas nismo ovlastili kada primate neku delegaciju da povodom otvorenog pitanja, za koji ne postoji stav Narodne skupštine, iznosite neke vaše stavove.
Dakle, poštovani građani Republike Srbije, pored toga što su uništili proizvodnju, što su ugasili preduzeća, uništili bankarski sistem, otpustili radnike, mi sada imamo skoro milion nezaposlenih, vidite, demokratskom bloku su opasnost i deca. Oni ne žele da u Srbiji bude što više dece i na svakom koraku saseku. Možda je to pre godinu dana bilo maglovito, nejasno, danas je potpuno jasno. To rade, kako reče ovaj malopre, sad pobeže, zbog beba od sto kilograma.
Zar nije moguća zloupotreba i računara? Još gora. Čuli ste ono što je Hans Holcijus na čelu neke pedofilske organizacije, vi svakodnevno dobijate poneku informaciju preko tih kompjutera šta rade kriminalci.
Da li na bazi toga što vi predlažete tu nižu stopu mogu da zaključim da pomažete kompjuterski kriminal? Ne, na to vam niko nije prigovorio. U redu je, treba da se elektronski obrazuje nacija, treba što više ljudi da ima kompjutere po benificiranim uslovima. Možda je 1991. godine kompjuter bio luksuz, danas nije. Pre desetak godina mobilni telefon je bilo luksuz, danas više nije, ali pelene i pre pedeset i pre sto godina i danas i sutra neće biti luksuz, ''Humana'' neće biti luksuz i sve ono što treba za dec neće biti luksuz, nego je potreba.
Neću sada da vam citiram neke procene i neku statistiku o tamnoj strani populacione politike u Srbiji.
Nije ona počela sa demokratskom vlašću, to moram da vam kažem, ovom nazovidemokratskom vlašću. Mi već 25 godina imamo problema sa populacionom politikom. Neki ljudi su pre 25 godina upozoravali šta će da nam se desi. Neki profesor Ćirić iz Niša, koji je tada vapio na sve moguće institucije, upozoravao šta se dešava sa našim natalitetom. Svi su mu se smejali. I mene su prozivali, kažu, samo priča o natalitetu, još pre 15 godina.
Evo, vidite, došao je đavo po svoje. Gubimo se, čilimo, nestajemo. Zašto? Šta je problem što Srbija treba da ima dece? Je l' to problem? Vidite u našem neposrednom okruženju, već su im i privremeno zauzete teritorije postale tesne. Kod nas, već nekoliko godina, više se umire nego što se rađa. Verovatno put da se izađe iz tog stanja je, između ostalog, da se pomogne porodicama koje imaju malu decu, da se što jeftinije dođe do te neophodne opreme. Pod pojmom ''oprema'' podrazumevam sve i svašta što se tiče konkretno male dece.
Ja se slažem sa ovim amandmanom. To su amandmani koje mi već četiri godine zastupamo ovde. Videćete i sami kada bude vreme za glasanje, glasaće SPS i SRS, ovi drugi ima da budu neutralni, ovi će svi da budu crveni, koji su na vlasti. Zašto? Jer neki ministar je tamo zacrtao da će po tom osnovu da dobije. Što nam niste dali analitiku da vidimo koliko će sredstava u budžetu da se prikupi po osnovu poreza na dodatu vrednost za ovu opremu, pa da vidimo da li vredi da vodimo diskusiju povodom tog pitanja. Da li da nađemo neki drugi izvor?
Evo, pogledajte ovu stečajnu mafiju, pod uslovom da je Dušan Petrović ne pusti, pošto je on postao ministar pravde samo da bi stečajna mafija, da se to završi, jer i on ima tu neke svoje, ali o tom-potom. I do te tačke ćemo doći, nekada.
Hajde da vidimo na koji to iznos sredstava vi računate u toku 2007. godine, ili računate – dobro, šest meseci je naplaćivano, pa hajde da nastavimo da se naplaćuje do kraja godine. Ne valja u toku godine da se menja poreska stopa itd. Što ste tri meseca pregovarali? Zakasnili smo u tu Evropu zbog vaših pregovora, zbog kvoruma, kasni se mnogo u Evropu.
O pravom značaju zašto treba ovo osloboditi, nadam se da će gospodin Paja Momčilov da vam objasni, da vas ubedi.

Gospodine Duliću, ja vama ništa ne zameram što preskačete. Ne držite se redosleda, jer redosled postoji samo kod lifta, tehničko dostignuće 2000. XX veka, pipne se dugme i on zapamti, a ovde to nije moguće. Mada vam i zameram ovo što hoćete ove tunele da kopate. Nemojte da se bavite tunelima, budite samo predsednik Narodne skupštine. Manite te tunele, manite te stvari, nećete vi 17 godina da budete predsednik Narodne skupštine. Pitanje je dana, skupi se većina, za čas se razreši predsednik, znaju to ovi ljudi kako se to ovde radi.
Ovo je drugi amandman iste priče. Ako je prvi amandman bio da se bebi oprema i ovo sve što se tiče dece do 10 godina oporezuje sa 8%, ovim amandmanom se traži poresko oslobađanje, odnosno da se ne plaća porez na dodatu vrednost kada je u pitanju ova oprema. Naravno, opet imamo jedan stav Vlade. Oni bi, ali ne znaju kako, pošto su već ukalkulisali te pare. Da novi izvor sredstava u budžetu obezbede, nema šanse, ne žele ni da se potrude. Zato su se svojski potrudili da su svako ministarstvo učetvorostručili. Sada da vas podsetim kako je to bilo od 2001. godine naovamo.
Rečeno je da ne valja ništa ta administracija, treba sve da se izbaci napolje, ima tu kadrova SPS-a, JUL-a, SRS-a, pa su počeli nešto da izbacuju, pa su onda videli da izbacuju svoje birače, pa su onda rekli – stani, ne može ovako.
Napravili su neku novu sistematizaciju, pa su svoje zapošljavali, ko je stigao, kako je stigao. Naravno, deca, pa idemo redom. Naravno, opet je Mlađan Dinkić bio prvi. Ne može on jadnik. On čega se ''dovati'', on misli da je to njegova igračka, ili će da je slomi ili će da se izigra, nema druge. Takav je Mlađa, znate vi njega.
Pa je onda ona prethodna Vlada imala tri, četiri stranke, pa je i tu bilo neko zapošljavanje i sada je došla ova nova i videli ste oni su lepo prikazali kadrovski plan. Toliko i toliko hiljada je bilo na 31. 12. 2006. do kraja 2007, uvećanje. Videli ste koje je to uvećanje. Tu nisu bili štedljivi, a sve to traži naravno sredstva. Povećali su broj funkcionera u svim ministarstvima. Tu su nastavili onaj trend koji je bio kod one Vlade 2004. godine, kod koje se tačno znalo ko koju parcelu drži. Mi smo pokušali da vam u raspravi o budžetu ukažemo na one pozicije koje treba da se ratosiljate, kako biste ostavili sredstva za što namenskiju upotrebu po prioritetima. Njih to ne interesuje.
Demokratski blok samo ''drp'' sistem, samo da se drpa. Vidite i kod beba drpaju. Nema popusta, nema, pustite vi to. Toliko sebe ne znate koliko vas ja dobro znam. Ni teoretski ne možete da imate takvo mišljenje, pravo, objektivno o sebi, kao što ja to mogu objektivno da vam dam.
Meni je izuzetno bilo drago, što sam malopre slušao onih sat vremena lepe rasprave. To je bilo bacanje, prskanje. Jedni fekalije na jedne, drugi fekalije na druge itd. i svi ste u pravu, sve je tačno što ste rekli, ali ja bih vam preporučio da odete do Zemuna, Trg pobede broj 3, da svratite u SRS i kupite nekoliko knjiga iz 2001. godine, "Buldožer revolucija". Jedna velika knjiga koja je opisala kako ste stvoreni, ko vas je stvorio, zašto vas je stvorio, kakav prljav vam je posao dat.
Onda, imate vrlo lepu knjigu "Laufer javlja". Ono što ste vi pričali, to stoji u knjizi. Sve ovo što ste pričali, i Batić i Čeda Jovanović, sve je to zapisano, još 2001, 2002. godine. Onda imate onu lepu knjigu "Cane Žabac". Svi pomenuti, oni za koje vi kažete "mreža". Sve to stoji. Čovića još niste pomenuli. Prosto sam iznenađen. Proširite malo i na Čovića. Nije on toliko bez bilo kakve odgovornosti povodom onoga. Sećate se, Čeda je iz Francuske poručio – kažite Čoviću neka bude miran, mesto predsednika Vlade pripada DS-u. I to stoji zapisano. Mi smo javnost unapred obaveštavali.
Što se tiče SRS, nama uopšte nije potrebna inicijativa nekih građana povodom ovoga što je Obradović pretvorio u amandmane. Ni njemu nije bila potrebna inicijativa sa strane. To je nešto što mi ovde guramo već tri, četiri godine.
Mislite da je naš predlog tog amandmana, ova naša akcija da se to oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost pojačano time što se još neko priključio od građana potpisima?
Nije pojačano, ne vide oni ni građane, ne vide opoziciju, ne vide zdrav razum, oni su proknjižili to, toliki saldo mora da bude i kraj priče. Ne pitate se ni vi poslanici vlasti. Znam 90% vas razmišlja otprilike – a što Vlada ne prihvati ovo. Znam. Znate i sami kako je ovde. Ovde se računa vrhunac demokratije 126 glasova.
Nekada je Radoman Božović u Saveznoj skupštini pričao – 70 glasova imam da proglasim da je zemlja četvrtasta. Tako je pričao čovek. Ništa se bolje ne ponaša ni Dulić. Njemu treba 126 i tunel ima da iskopa. Odakle mu pare za tunel, a nema pare za decu? Kako ste sada pronašli pare za tunel? Gde? Gde se nađoše pare za tunel? Nemate vi tu politiku. Sramota je sa vama da se priča o politici. Kakva politika? Gde je neka analiza, gde je neka studija, gde je neko viđenje, gde je ideološka postavka za nešto što predlažete? Nema ideološke postavke, ''drp'' sistem. Čist ''drp'' sistem.
Sve na vreme opisano što se tiče SRS. U brojnim knjigama smo rekli šta će da snađe Srbiju, koja vrsta elementarne nepogode. Evo je. Ova svađa, to je potpuno normalna stvar, to je unutrašnje pozicioniranje da bi prevarili birače, te navodno ovaj nije obavešten, ali on je dobar, a ovi kažu – ovi su efikasni, bogzna šta. Ovi jure prema Evropi, a Evropa nam postavila zid, ne okrenula leđa, postavila zid, samo što nećete da kažete ljudima. Ova rešenja koja vi predlažete ne postoje u ovakvom obliku na kugli zemaljskoj.
Ima insinuacija. Žarko Obradović vam je lepo rekao na početku, koje preporuke, kog komiteta ministara. To ne važi u Evropskoj uniji. Hoćete da vam dam jedan podatak? Kaže se da je Samit u Mastrihtu odlučio da se do 3% bruto društvenog proizvoda može finansirati deficit budžeta neke države. Dinkić se stalno hvali za 3%. Nemci i Francuzi već godinama imaju 5%, uopšte ih ne interesuje, niti bilo koja preporuka, niti bilo šta. Je l' se priča o tome u Evropskoj uniji? Niko ne sme ni da pomene i ne razmišlja o tome, ali svaku glupost iz zapadne Evrope ovde predstavljaju kao standard. I onda se jave ovi novinari, buzdovani se jave i onda oni krenu, bumbe, bambe, bumbe, bambe, glavna vest je to, sporedna vest.
Evo vidite danas, danas ćemo da pričamo, verovatno ima tri zakona u kojima stoji nasilno guranje standarda na bazi nečega što ovde nije ratifikovano, a ovi guraju. Zašto? To im je zadatak. Pred njihovim zadatkom nema ni Ustava, nema ni zakona, nema opšteprihvaćenih načela, nema standarda, jer oni su demokrate i kada oni kažu to je to. Sonja Liht postavlja, recimo, predsednika Opštine Inđija. Da vas samo podsetim, 2000. godine kada su se on i Marjan Rističević svađali oko onih para iz G17, što je trebalo da se donese, pa sada njegova majka sa Sonjom Liht je dobra prijateljica i dečko postade ni kriv ni dužan predsednik Opštine.
To je način napredovanja u demokratskom bloku, nema izborne volje građana, nema stranačkih struktura, pa politika, pa pozicioniranje, itd.
Videli ste i sami, bio OTPOR – sutra demokrata. Bio Građanski savez – sutra demokrata. Bila ova stranka, CESID, nema ga onaj. Samo da se prevare građani i između ostalog da ova vlada ne vidi bebe, ne želi bebe, bebe nisu poželjne.
Vidite i sami da nisu bebe poželjne za demokratski blok. Na osnovu čega se to zaključuje? Na osnovu Predloga zakona i činjenice da se ne prihvataju ovakvi amandmani.
Znači, postoje dva konkretna dokaza za ovu moju tvrdnju, izgled Predloga zakona i ponašanje Vlade prema jednom amandmanu koji verovatno 99,9% građana Srbije podržava, a oni okrutno, to je ono, kaže – ubica dečijeg lica. Mrtvi ladni, dostojanstveni, kao, to se njih ne dotiče uopšte.
Pogledajte kako stoje, smešno im je, a meni je stalo da se smeju. Ja sve radim sa ove govornice da se oni nasmeju i ova kamera ih prikazuje kako se smeju. Onda ljudi kažu – ubeđuje ga za dečije pelene, a on se smeje, a ja nisam digao prst pa da se smeje. Samo se vi smejte.
Ne vidim drugačiji način kako da se građanima približi da oni naprosto organski shvate koja je to fela, koja je to politika. Koji prst? Treba da se digne da bi se smejali ili ne treba? Što se vi vređate kada se vaš ministar smeje? Dignut je prst, do sada se samo Mićko smejao, sada vidim da je to postala zaraza.
Građani Srbije, ne može ništa da prođe što je normalno! Zašto? Promoviše se nenormalno.

Gospodine Duliću, vi serijski kršite Poslovnik kada sam ja u pitanju. Znate i sami da povreda Poslovnika ima prioritet u odnosu na repliku ili bilo šta drugo. To ste primenjivali, ali kada se ja javim, vi jednostavno, neću sada o tunelima da pričam, sada ću da se pozovem na član 104. i na gospodina Vlahovića, koji je povredio taj član.
Na koji način je gospodin Vlahović povredio taj član. Prvo, izašao je da replicira, pa ste vi to onda preveli kasnije kao diskusija DS povodom ovog amandmana. Neka bude da je to tako. Uopšte nije pričao o tekstu amandmana, niti o članu zakona, već je pokušao da nekako udobrovolji Jorgovanku Tabaković da ga više ne proziva sa papirima, sa zakonima, dokazima. I sada je nastavio sa ubeđivanjem, ali šta vredi.
Na papiru piše da nešto ne može da se promeni. Pri tom je pribegao jednom lukavstvu. Rekao je – da, sve što ste pročitali je tačno, ali... ali u prevodu znači PDV: Pitić, Vlahović, Dinkić. Dobro je što je pomenuo capo di tutti capi, kako se zvaše onaj vaš Đunić. I on je neki predsednik nekog društva za veslanje, ovaj u "Crvenoj zvezdi", onaj tamo ne znam kome, onaj za skijanje itd. Sve su se rasporedili. To je jedna grupa ljudi koja je mnogo bliža upravnom odboru stranih investitora, nego bilo kom Srbinu u Srbiji. Mreža. Oni štite, komanduju finansijskim tržištem. Poneki put nekog tehničara stave za ministra ili guvernera, ali ta elita se nalazi tamo. Ona je projektovana.
Da vas podsetim, dotični se 14 godina osposobljavao za to.
Nije on tako loš učenik, pa da je 14 godina morao da ide posle fakulteta u još neku školu i da nauči kako se to završava na finansijskom tržištu. Oni su vrlo osposobljeni za finansije i druge malverzacije. Svuda su raspoređeni.
Njima DS služi kao pokriće, a onaj je napravio G17 plus kao sopstvenu logistiku, a ovaj otišao sa stranim investitorima i preko njih, oni se sastanu u Hajatu i diskutuju o monetarnoj politici, o poreskom sistemu, o sistemu penzijsko-invalidske zaštite, pa onda oni preporučuju.
Oni su ti eksponenti, supervizori, a ova grupica, tu je još Milosavljević, Đelić, Pitić itd, oni su izuzetno talentovani. Odabrao ih je Đunić, glavni. Danko ih je odabrao, oni krstare Srbijom kao neke orlušine, ostrve se na neki deo profita, gde su neke zarade, tu su oni. Poneki put pukne tikva između njih pojedinačno. Neću sada, kao na primer. Zašto bih, kao na primer. Najbolje znaš kada puca tikva.
Nisam, gospodine Vlahoviću, ja se trudim da budem džentlmen. Ne moram da sve što čujem u hodniku da ispričam za govornicom. Samo nešto što ima težinu, u načelu, nećemo da idemo u detalje ko je ljut na koga, ko je kome preoteo banku.