Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 5, Razdeo 2, koji se tiče funkcije predsednika Republike Srbije, a odnosi se na troškove njegovih putovanja koja su planirana za 2007. godinu.
Vlada je planirala to u ovim kolonama 6 i 8, kad se to sabere, izađe 42,5 miliona dinara. Nataša Jovanović predlaže da se to smanji, da bude samo 20 miliona dinara, a ja, naravno, moram da to obrazložim i da dodam još nekoliko vrlo važnih argumenata o kojima bi morali da vode računa poslanici koji podržavaju Vladu, jer u toku 2007. godine funkcija predsednika Republike treba da košta 170 miliona dinara.
Morate da znate da će negde oko 750 hiljada dinara da se obezbedi, to piše ovde – iz donacija inostranih zemalja.
Znači, 250 hiljada će neka strana zemlja dati Razdelu 2, predsednik Republike, a tu su i donacije od neke međunarodne organizacije, to je 500 hiljada dinara.
Kada se nešto što se, u žargonu, zove suveren, finansira iz inostranstva, onda nešto treba da se i uradi za te ljude iz inostranstva. Mi nemamo ovde napisano šta to treba da se uradi. Mi nemamo podatak o tome da li su ovo kompjuteri. Nemamo ni podatak o tome da li je ovo Narodna kancelarija. Ima tamo negde neki podatak da se i tu povećava broj zaposlenih.
Skrenuo bih vam pažnju na to da kada odbijate ovaj amandman, pošto nećete da glasate za taj amandman Srpske radikalne stranke, ne smete vi to, vodite računa da postoji i pozicija - ekonomska klasifikacija 423, to su usluge po ugovoru, i tu će 16,2 miliona dinara da se potroši. Znači, predsednik Republike ima potrebe za nekim uslugama i država plaća njegove potrebe za tim uslugama.
To je vrlo interesantno ako se ima u vidu da postoji poseban razdeo – avio-služba itd, gde su troškovi neuporedivo veći, gde verovatno ta avio-služba vozi predsednika; ne vozi se on posebnim nekim sredstvima, zato i postoji ta avio-služba, za te državne funkcionere, delegacije kada idu u inostranstvo.
Smatramo da je neprimereno da se u ovom trenutku tolike pare izdvajaju, kao i da nije ni opravdano. Možda nije ni celishodno.
Imamo predsednika države i premijera koji vode mrtvu trku ko će da bude Tito, drug Tito. Međutim, nešto im to slabo ide. Kada odu na ta putovanja u inostranstvo, navodno, zastupaju državu, onda imamo gafove, incidente. Evo, sada nešto Tadić ne pravi, ovih dva meseca, incidente, a i nije nešto bogzna šta putovao, ali u ove tri godine, gde god je otišao, neki incident je ispao, ili je to bio protokolarni incident, ili nešto u nekoj njegovoj izjavi što može da se svede na incident, sa vrlo teškim posledicama po nacionalne interese.
To treba smanjiti. Moram da ovo povežem, jer, praktično, svi oni razdeli imaju veze s ovim tekstualnim delom člana 5.
Vidite, ovde ste rekli da sredstva budžeta iznose 646 milijardi i još puno dinara, ali onda kažete da se tu, u kolonu 7, ubacuje još jedna stavka - 71,7 milijardi dinara. Kad se sabere, to izađe 717 miliona. To je prava potrošnja državnih organa i svega onoga što ste po razdelima stavili. Nemate potrebe to da delite. Vi ste javnosti predstavili da je budžet 580 i nešto miliona.
Na ovo vas podsećam samo zbog 2001. godine, kad ste se ovde zaklinjali kako treba da sve bude transparentno, kako svi prihodi i rashodi treba da budu iskazani u budžetu, da se to zna, da javnost zna.
Formalno-pravno, vi to jeste iskazali, ali ste samo zaboravili da to treba da se sabere, a niste sabrali jer onda deluje kao mnogo veći broj. Veliki je onda broj, pa onda i učešće u bruto društvenom proizvodu nije onoliko koliko ste vi zamislili da prikažete javnosti, nego daleko veće. Ovde se radi o čisto mangupskim marifetlucima.
Ove cifre nisu matematički problem. One imaju taj matematički aspekt sabiranja, oduzimanja i deljenja. Ali, iza ovih cifara se krije usluga, rad, delatnost, politika. Ovde se u velikim ciframa prikazuje nešto kao neka velika politika, a nje nema. Nema te velike politike. Nema tu neke značajne politike. Ovde, čak, nema politike koja bi imala pokriće u našim propisima.
Mnoge stavke, tekstualno i brojčano, ovde prikazuju nešto, a iza toga se krije sasvim nešto drugo. Koliko je to opasano, to ću vam pokazati na jednom primeru.
Pre godinu i po dana tragao sam za velikim parama koje su uzeli neki profesori Pravnog fakulteta, jer su nudili svoje usluge, odnosno bili su deo nekog tima koji je radio na predlogu, nacrtu nekog zakona ili nekih zakona. Slučajno sam doznao da su neki profesori i još neki centri uzeli velike pare. Sa ove govornice sam postavio pitanje i tražio odgovor. Evo, godinu i po dana je prošlo kako taj odgovor nisam dobio.
Znači, kada se sa ove govornice traži odgovor na neko pitanje, to nije isto kao da se obraćate Povereniku, zato što neko nije dao odgovor. Ovo treba da ima mnogo veću težinu, ali država ne odgovara, ne sme da saopšti podatke, koliko je uzeo Hiber, itd.
Evo, unapred vam kažem i, gospodine Duliću, zapišite, ne kao zahtev da mi se odgovori na pitanje, nego tražim obaveštenje i objašnjenje, da zadužite ministra Cvetkovića da u rokovima od 30 dana obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o svim onim ekonomskim klasifikacijama koje se ovde nazivaju usluge po ugovoru, ranije je to bilo nešto drugačije - šta je konkretno ministarstvo, u konkretnom mesecu, po tom osnovu zaključilo, za šta, koliko je to koštalo, kad se isplatilo i kome se isplatilo.
To je opet onaj član 226. To je u funkciji onoga što je jedan od mojih prethodnika rekao – ma, ne podržavam ja Krasićev amandman, nije dobar, međutim, sumnjam u to kakvo će biti trošenje. Pa, ja i podnosim amandmane zato što znam kakav će da bude trošak.
Znači, kada prođe mesec dana, da svi narodni poslanici dobiju obaveštenje, ekonomska pozicija - usluge po ugovoru, razdeo taj, odobreno toliko, zaključeni ugovori za taj iznos, sa tim i tim licima, projekat taj, predlog taj, studio taj, sve to prihvatam, da tačno znamo ko je koliko uzeo, ko je koga angažovao.
Tu se javljaju i centri za liberalno-demokratske studije, pa da ne ređam, pravilno se to društvo rasporedilo i drpa. To su vrlo važni politički centri, moram da vam skrenem pažnju. To su centri za podršku demokratskom bloku, jer demokratski blok na taj način kupuje njihovo poverenje.
Ma, šta ti, Batriću, ima da kritikuješ, ili ne znam kako beše onaj, Mijatović, itd. Nemaš ti da šta kritikuješ. Ne smeš ti da kritikuješ, ti si ugovorno vezan, mi smo tebi dali pare za taj projekat i kada dođe B 92, ima da kažeš - super, dobro je, na tragu je Evropskoj uniji, to je ono što traže od nas. Tako svi moraju da blebeću da bi se kod običnog građanina stvorio utisak, evo, vidite, svi su evropski opredeljeni.
To vam je isto i na ovim pozicijama kod predsednika Republike. Imamo skupog predsednika Republike, mnogo košta a slaba vajda, da budem jednostavan. Ne verujete da je slaba vajda? Pa, evo, tri meseca se dogovarao i kao predsednik Republike i kao predsednik stranke. S kim se dogovarao? Sa svojim krvnim neprijateljem.
Kada je postigao dogovor? Kada je Solana našao lepak, slepio. Šta je dobro od toga? Pa evo, svi povećali broj zaposlenih u ministarstvima, odnosno prave planove da povećaju broj zaposlenih. Šta se desilo sa onima iz prethodne vlade? Svi su izbačeni napolje, i pomoćnici, i ostali. Sad su tehnička vlada, ne mogu da biraju pomoćnike ministra. To je bilo do pre nekoliko dana, a sad, navodno, mogu, pa je hitno morao biti donet zakon kojim se prolongira rok za raspisivanje konkursa, a sad više to nije tako hitno, znači, dogovorili se.
Zakon ničemu ne služi Vladi demokratskog bloka. Oni su, otprilike, to prihvatili kao u vreme kralja Milana, zakoni su potrebni za opoziciju; to je naš problem, a to se sve preslikava u budžetu. Sve se to vidi iza svake od ovih cifara, ovde navedenih, bilo da se radi o cifri kojom se definiše neka ekonomska klasifikacija, bilo o cifri koja pokazuje koliki su izvorni prihodi budžeta, koliko su donacije, preneta sredstva i tako dalje, i, na kraju, onaj ukupni iznos.
Mene uopšte ne čudi što šest godina nemamo završni račun. Zašto? Završni račun bi, otprilike, bio kao sneg, kad padne sneg, onda se tragovi vide, a njima je stalo da se tragovi ne vide.
Vidite kakvo je izveštavanje iz Narodne skupštine. Ovde postoji, u hodniku, mesto za kamere. Bukvalno rečeno, dva-tri ta magnata koja kreiraju naše javno mnjenje kažu glavnim i odgovornim urednicima šta je glavna tema za sutrašnji broj, oni pokupe predsednike poslaničkih grupa i ponekog poslanika, privedu ih tamo da bi dali neku izjavu. O čemu? O nečemu što se uopšte ne priča u Narodnoj skupštini.
Malo ćete sutra naći tekstova u novinama o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini, kako je Jorgovanka Tabaković naterala ministra Cvetkovića da ćuti povodom iznošenja papira kojim se dokazuje da se u sadašnjem zakonu o budžetu vraća, navodno, stvara neka obaveza za neku donaciju. To neće niko da javi, mora da se krije.
O sportu ćemo da pričamo kada dođemo kod Đilasa, on prodaje sve moguće sekunde. Ako hoćete sekundu na televiziji, morate kod Đilasa.
E sad, da li kod Đilasa ministra, da li kod Đilasa direktora Kancelarije, da li kod Đilasa predsednika Odbora Demokratske stranke, da li kod Đilasa ortaka Olje Bećković, birajte.
Građani Srbije, ova demokratija je skupa za vas. Ne samo zbog toga šta se uzima iz džepa, nego i zbog toga što se stvaraju obaveze ne samo za vas, nego i za vašu decu. A ovo samo što se nije desilo, u Evropsku uniju da se uđe; desiće se, možda, 2023, a možda i nikad. Ali, oni imaju dobru priču, sedam godina pričaju o tome, Evropska unija samo nas čeka.

Gospodine Duliću, zaboravili ste ono što sam prošli put rekao - da obavežemo Vladu da dostavlja po ovim stavkama - usluge po ugovoru, mesečne izveštaje, kako se troši i šta se troši.
Sada malo da razjasnimo šta je ova Kancelarija za saradnju sa medijima. To je agent-biro Vlade. Oni će do kraja godine da imaju 33 zaposlena, koliko i sada imaju.
Kancelarija za pridruživanje EU ima 36, a do kraja godine će imati 52 zaposlena. Usluge po ugovoru kod ove pozicije, što se tiče Kancelarije za saradnju sa medijima, jesu 23,7 miliona dinara.
Postavlja se pitanje, čemu vama RTS? Nije valjda da morate da plaćate RTS-u da objavi neki podatak o aktivnostima države? To je javni servis. Ovde potplaćujete nešto.
Nekako smo preskočili dva vrlo važna razdela. Jedan je Kabinet predsednika Vlade. Znači, Vojislav Koštunica direktno košta ovu državu 48 miliona dinara.
Kabinet potpredsednika Vlade, on je nešto malo jeftiniji - 36,7 miliona dinara. Kada se uporedi broj zaposlenih kod ovih pozicija, odnosno u ovim kabinetima, ako su to uopšte kabineti, Kabinet predsednika Vlade imaće 19 zaposlenih, a Kabinet potpredsednika - 36 zaposlenih.
To su oni naučili od Zorana Đinđića, da znate.
Delite moje mišljenje? Znam da delite moje mišljenje. Ne delite moje mišljenje? Izađite, pa kažite da nisam u pravu. Nećete? Ne smete? Šta da radim. Preporučio bih vam da kada izađete iz ove sale, da odete do nekog sela i ubedite građane u vaše mišljenje. Teško ćete uspeti da ih ubedite.
Kada je Zoran Đinđić formirao Vladu, 21. januara 2001. godine, nije imao poverenja u svoje ministre tamo. Doduše, pola njegovih je bilo pod tuđim oznakama, kod Batića, kod ovih drugih itd. Onda je formirao taj kabinet, svoju službu, svoje neke agencije, i tu je koncentrisao moć, koncentrisao vlast. Sada imamo demokratsku vlast u Vladi i vlast DSS-a u Vladi. Obe vlasti su na istom putu. Cilj im je isti. Vidite, nije bitno kakva je pozicija, bitno je da bude iznos.

Pomeriću se, doći ću ponovo.
Gospodine Duliću samo da vas obavestim, svi predsednici Narodne skupštine koji su se intenzivno bavili razmišljanjem o tome kako da se promeni Poslovnik, vrlo brzo posle promene Poslovnika, na silu, postajali su bivši predsednici.

Gospodine Duliću, nemojte da vas hvata sindrom neobaveštenosti. Izuzetno dobro sam obavešten. Znam da intenzivno radite na promeni Poslovnika sa ovim vašim iz 1+1=2. Dobro sam obavešten, samo vam unapred kažem, svima vama unapred kažem šta će da bude.

Pozivam se na član 226, ali, gospodine Obradoviću, ne tražim odgovor, nego tražim obaveštenje i objašnjenje od prisutnog ministra, s obzirom na to da se ovo što je tema mog interesovanja odnosi upravo na tačku dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo.
O čemu se radi? Mi smo pre nekoliko godina imali kompletnu najavu da krećemo sa uvozom radne snage, samo da vas podsetim. To je u konceptu onog – pošteno, i mi već dve godine uvozimo radnu snagu.
Da vas samo podsetim da tri godine raste kikiriki u Boru. Naravno, neću da vas pitam za rod kikirikija i za procene kako će to biti ove godine, ali mi je stvarno čudno da dajete neke pozicije ovde i da ste napisali u objašnjenju ovog budžeta da postoje nezaposleni ljudi u Srbiji.
Kada ste govorili istinu, kada ste najavljivali zapošljavanje i uvoz ili sada kada priznajete da postoje stotine hiljada nezaposlenih? A polovična je istina. To ste mi razjasnili. Znači, pola ste lagali, pola ste pričali istinu, to mi je potpuno jasno.
Da bismo znali šta da radimo sa ovim vašim predlogom zakona o budžetu, mislim da će za sve poslanike biti interesantno da nam objasnite kako ste došli do nekih pozicija. Da li vi možete da objasnite Razdeo 11 Predloga zakona o budžetu i da nam kažete šta su to sopstveni prihodi Bezbednosno informativne agencije. To je kolona 7, u Razdelu 11, navedeno je "sopstveni prihodi budžetskog korisnika" i dat je, bogami, poprilično veliki iznos sredstava.
Dalje, u Razdelu 12, mene interesuje šta znači ovih 111 miliona dinara i još nešto, pa još je u koloni 7 – sedam miliona, tako da je to ukupno oko 119 miliona po osnovu usluga po ugovoru. Zar je moguće, gospodine Cvetkoviću, da vi treba da plaćate konsultante? Da li ćete kao konsultanta da uzmete Vlahovića, ''Deloitte­ & Touche'' ili nekog drugog? Ne znam šta bi oni vas savetovali kada ste vi ispekli zanat. Odmah da vam kažem, meni je ovo trinaesti budžet, samo da vas podsetim, najbolje budžete i predloge zakona o budžetu radio je gospodin Zebić sa Miroslavom. Kada ste vi počeli da pravite novotarije u budžetskom sistemu onda se pojavio ovakav izgled budžeta u kome se ništa ne vidi.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Ima vremena, gospodine Obradoviću, nemojte uopšte da se sekirate. U okviru Ministarstva finansija imate poziciju, ekonomsku klasifikaciju 612 – otplata glavnice stranim kreditorima, 205 miliona. Zamislite, za sanaciju štete od elementarnih nepogoda ova vlada je predvidela 260 miliona, ali je zato za naknadu štete koju pričine organi države planirano 330 miliona. Ni ovih 330 miliona nije dovoljno da se naknadi šteta vaše vlasti. Samo da vas podsetim, 12.000 ljudi može da računa na naknadu štete, s obzirom na to da ste ih uhapsili neosnovano i to je dokazano. Mene interesuje šta se krije iza ovih stavki, iza ovih iznosa.
U okviru Ministarstva finansija predvideli ste da ćete dobiti neku donaciju iz inostranstva 6 miliona dinara. Da li možete da kažete javnosti Srbije ko vam daje te pare i zašto vam daje te pare? Da preskočimo sada upravu carina, i tu postoje donacije, i da dođemo do vrlo interesantne pozicije koja se zove Uprava za trezor.
Da me ne bi gospodin Obradović opominjao, samo da vam skrenem pažnju da ste za tu upravu planirali 77 milijardi dinara, na funkciji 170, čitam vam, ekonomske klasifikacije 141 – otplata domaćih kamata, tri milijarde i nešto; 442 – otplata stranih kamata 12, pa još sa nekim parama sa strane skoro 13 milijardi; otplata kamata po garancijama 545, otplata glavnice domaćim kreditorima 48 milijardi. U tom iznosu sredstava koliko se nalaze sredstava na ime osmišljenog sistema, izvlačenja sredstava iz budžeta i seobe preko blagajničkih zapisa, kratkoročnog finansiranja budžeta, u ruke tajkuna iz DS, koji posluju preko beogradske berze.
Molim vas, dajte nam te podatke da bismo videli upravo to, da li je to pola-pola, 50:50%, laž – istina, ili je možda 99% laž a 1% istina.
Pošto vredno pratim rad Demokratske stranke, radim na vašem stečaju, s kim god ste se uhvatili u koštac vi iz DS ili je završio u Hagu ili je završio u CZ-u. U CZ-u je i Legija, Sreten Lukić, Đorđević, svi generali koji su vam pomagali 5. oktobra, vi ste sve koalicione partnere iskoristili, izgužvali i bacili. Znači ko ulazi u koprodukciju sa DS može da računa CZ, Hag ili da ga nema. Da vam nabrojim koga nema? Nema ni Kuma, nema ni Šiptara, onih koji su vam omogućili da to napravite što ste napravili 5. oktobra, a i Stanku Subotiću se drma, iako je dao 500.000 maraka gospodinu Mićunoviću po nalogu Jovice Stanišića, a tu je i Korać, i on će da vam objasni. Zna se sve, objavljeno je! Bežite od DS, opasno je!

Član 226. znači obaveštenje i objašnjenje, a ne odgovor u pisanoj formi ili odgovor preko medija.
Mislim da bi ministar mogao da skupi malo hrabrosti, da izađe i da kaže da li je potrebno nešto objasniti ili obrazložiti dodatno, da bi jednostavno lobirao. Ja nisam siguran u ovih 130. Drma se, videli ste i sami da su poslanici vlasti podnosili amandmane i to vrlo dobre amandmane.
Ono što bi interesovalo sigurno i ministra finansija i javnost u Srbiji, jeste sledeće: vidite, mi imamo Razdeo 2, gde se nalazi predsednik Republike. Imamo ekonomsku klasifikaciju 422, gde su troškovi putovanja, vi ste planirali samo 42 i po miliona dinara za putovanja Borisa Tadića. Ali njemu su potrebne i usluge, usluge po ugovoru. Znači, on zaključi ugovor sa nekim, da ga neko savetuje, da mu nešto tamo pomogne, možda su u pitanju i neke druge usluge, pa je tu 16 miliona i 200 hiljada dinara.
Vi ste tu ubacili i ovu Kancelariju, narodnu, kako se zove ne znam ni ja, sa 30 i nešto zaposlenih, potpuno nepotrebno. Ali naš predsednik će da nas košta, naš – vaš, 170 miliona dinara.
E sada, pošto ste dva puta rasturali državu, prvo Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa onda državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, ni krivi ni dužni vi ste čašćeni avio-službom. Verovatno ima 2-3 ''Jaka'', ima nešto malo tih pilota i drugo. Za razliku od nekih drugih aviona to su avioni koji moraju da rade, koji se uredno servisiraju. Za avio-službe vi ste planirali troškove od 253 miliona dinara.
Interesuje me da li su troškovi službenih putovanja predsednika Republike, peredsednika Vlade, potpredsednika Vlade i ovih ministara kada idu u inostranstvo dva puta prikazani – jedanput na poziciji koja se odnosi u okviru razdela ministarstva, nekog predsednika, predsednika Vlade ili je to sve moralo da bude kao trošak poslovanja avio-službe. Jer, razlika u sredstvima je i te kako značajna, i te kako velika.
Samo orijentaciono da vas podsetio da služba za ljudska i manjinska prava, koja se ne može uklopiti ni u jednu odredbu Zakona o državnoj upravi, ona će, recimo, da potroši 97,5 miliona dinara. Nacionalni savet, to je ova špijunska ekspozitura za Hag, 25 miliona dinara. Zaštita građana će potrošiti ove godine 24 miliona dinara, a mi ga nemamo, sledeća tačka će da bude to. A, Tužilaštvo za ratne zločine 72 miliona, od toga 3,3 miliona dolaze sa strane. Da li možete to da mi objasnite? I da li možete da mi objasnite ekonomsku klasifikaciju kod ministarstva unutrašnjih poslova, gde ste planirali sredstva za novčane kazne i penale. Kome to policija plaća novčanu kaznu? Saobraćajcima plaćaju novčane kazne?
Na 10 pozicija imate naknadu štete, verovatno građanima i pravnim licima, a štetu je pričinila država, državni organ. Ajde malo objasnite o čemu se tu radi, da se ne vrte jedne te iste pozicije, pošto ste 50% pošteni, a 50% lažete, kako reče gospodin Gavrilović.

Prvo da razjasnim jednu dilemu za sve prisutne poslanike, naravno kazaćete i odsutnim poslanicima, ali i radi naše javnosti šta je to što je vezivno tkivo između dva zakona, odnosno dve odluke, izbor zaštitnika građana i izbor poverenika. To su dve potpuno odvojene teme. Načelno one pripadaju jednoj velikoj oblasti koja se zove zaštita ljudskih prava, ali ako idemo po toj logici onda i svi drugi tehnički propisi danas su u nekoj vezi sa zaštitom ljudskih prava.
Međutim, ovde nije vezivno tkivo i nije to ta generika koja postoji između njih, ono što je vezivno tkivo nalazi se u obrazloženju ove odluke ili da budem precizniji u radnim biografijama i podacima koje smo dobili o ovim kandidatima.
Pored nekoliko zajedničkih pojmova i reči kao primer koristim, obojica su diplomirani pravnici. Drugi momenat koji ih vezuje jeste OEBS. I jedan i drugi kanidat za obe ove funkcije su u tesnoj vezi sa OEBS-om.
Kada pričamo o OEBS-u možemo načelno pričati o nekim dobrim stranama kada nije bio OEBS nego KEBS, ali ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da zastupamo interese građana Republike Srbije onda moramo da kažemo da ta reč OEBS ima negativan prizvuk. Oni su bili kod nas više puta posmatrači.
Samo da vas podsetim, pošto niste obavešteni, pa su tako kao posmatrači početkom 1999. godine kompletnu svoju logistiku koju su prebacili iz Beča na teritoriju Kosova i Metohije ostavili teroristima. Ako ne verujete da vas podsetim, još uvek traje jedan veliki spor pred Vrhovnim sudom Republike Srbije, a tiče se onog Vokerovog džipa. To je onaj blindirani džip koji je 2001. oduzet, otet nasilno, tu su primerci iz te vlasti koji su se ponosili time. Pričam o primercima iz izvršne vlasti u to vreme, ne o Skupštini.
Pretpostavljam da ste za ovih nekoliko godina shvatili kada iznosim kritike prema vladajućoj garnituri to nikada ne činim prema poslanicima, jer sam apsolutno siguran da i vi nemate potpuno saznanje šta se sve valja u vlasti koju predstavljaju neki vaši partijski drugovi.
Ovde imamo tri primerka koji su likovali prilikom oduzimanja džipa, nasilnog otimanja džipa. Radi vas da vam kažem da je to blindirani džip koji je koristio Vilijam Voker, a neposredno pre nego što je trebala da krene NATO agresija on je 40 takvih džipova ostavio teroristima na Kosovu i Metohiji, između ostalog i Tačiju i 2001. godine uklanjanje tog džipa je bilo da bi se sklonili dokazi o svojevrsnoj koalicionoj saradnji OEBS-a kao evropske institucije koja je bila zadužena tamo da posmatra, da vidi da li se dešavaju oružani sukobi, ko izaziva oružane sukobe, ko provocira itd. Onda su napravili scenu zvanu Račak, koja je kasnije pokrenula sve i svašta.
E sad, ako u tom OEBS-u na toplu saradnju nailaze ovi kandidati onda moram da postavim pitanje svima nama koga mi to biramo. OEBS je jedna organizacija koja se bavi pre svega bezbednošću, a zaštitnik građana nema zadatak da se brine o bezbednosti nego o zaštiti ljudskih prava. To je potpuno druga materija. Da je blizak bio, recimo, Savetu Evrope kao izvornoj instituciji, od 1950. godine doneta je ta Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ja bih donekle to i shvatio, jer ona izvorno naginje ka ljudskim pravima.
Doduše, Savet Evrope po svojoj definiciji ima trojnu funkciju, radi na razvoju demokratije, na zaštiti ljudskih prava i promoviše vladavinu prava u Evropi.
Jeste, kada njihovi predstavnici dođu u Srbiju to možete da zaboravite jer oni kada ovde nastupaju, kada pričaju, demonstriraju apsolutno neznanje ovih oblasti i neću te njihove primerke da komentarišem.
Samo da vas podsetim, šesti put je pred Vrhovnim sudom Srbije tužba SRS, jer je pet puta sud odlučio da treba da nam vrate taj džip. Više nema nikoga od sudija koji radi u Veću za upravne sporove u Vrhovnom sudu ko već nije bio uključen u taj predmet zvani ''džip''. Svuda smo dobili. Evo, šesti ili sedmi put, nema, ponovo.
Ovo sam napravio uvod zbog nekih koji ne znaju šta je OEBS i traže tumačenje da li OEBS treba tumačiti ovde kod nas u pozitivnom ili negativnom kontekstu.
Na primeru Srbije, srpskog naroda, reč OEBS ima vrlo negativan kontekst. Vrlo negativan kontekst. Moram da skrenem pažnju da ništa bolja situacija nije ni sa Savetom Evrope, ali pošto je to pevačko društvo verovatno ne zaslužuje toliku kritiku, međutim moramo svi da se razmislimo i zamislimo i nađemo odgovor na pitanje kako je to moguće da se u Haškom tribunalu u pravosnažnim presudama konstatuje drugačije činjenično stanje u odnosu na ono koje se nalazi u izveštajima raznih komiteta, komisija, Saveta Evrope i OEBS-a, a na bazi tih izveštaja su inicirani postupci u Haškom tribunalu.
Znači, te evropske asocijacije kojima vi težite nemojte da tumačite kao dogmu. Onda pravite u startu veliku grešku, tako da sam imao prilike malopre da primetim jednu asocijaciju i insinuaciju koja liči na grešku. To što je neko pomagao OEBS-u, što je pilence OEBS-a, ne može da se tumači pozitivno u Srbiji. Mora negativno da se tumači, ako je u pitanju kandidat koga ste predložili za Zaštitnika građana.
Taj kandidat ukoliko bude izabran, ja bih vam preporučio da ga ne birate, ali vi imate većinu, pa odlučite o tome šta ćete i kako ćete. Verovatno je to neki višestranački dogovor onih koji imaju kapacitet da sa svima prave koaliciju. Zna se da kada neka osoba ima takav kapacitet da može sa svakim, onda mi imamo u našem žargonu, to je ona najstarija profesija. Dobro, fenjeri i lampe, to ćemo da ostavimo za drugu priliku.
Ja bih recimo glasao za Zaštitnika, za kandidata koga predložite za Zaštitnike građana, ali onog momenta kada bi stekao uverenje da će on da krene odnazad. Sada ćete da mi kažete – kako to odnazad? Da kontroliše šta je bilo sa ljudskim pravima juče, prekjuče, pa sve do onog dana kada je donet zakon. Samo da vas podsetim, Zaštitnik građana stvarno nije nadležan za predmete pre nego što je donet Zakon o Zaštitniku građana. Vidite, vi ste se uplašili da sam ja rekao unazad, pa da ide sve do 1945. Ne, samo do datuma donošenja ovog Zakona. Ali neće. Neće, on ima veliku blokadu.
Prva blokada, što je njemu za šest meseci ove godine, koliko bi morao da postoji taj organ, ukoliko ga izaberete, on bi ove godine potrošio oko 24 miliona dinara, toliko je planirano u budžetu, što je prva tačka.
Po zakonu o Zaštitniku građana imamo jednog zaštitnika i četiri zamenika. Četiri zamenika su po oblastima. Jedan zaštitnik će biti zadužen za zatvore, ideja nije loša. Bolje taj neki neka kontroliše zatvore, nego Nataša Kandić, Sonja Biserko, ona Liht i drugi. Da vas podsetim da je 1.200, neka bude, Petar Jojić vrlo precizno zna te podatke, terorista pušteno iz zatvora. Bilo je tri zakona o amnestiji. Tu su primerci koji su insistirali na tome, ali primerci nisu insistirali na tome zbog zaštite ljudskih prava, nego zato što im je neko zavrnuo ruke iz inostranstva, pa je čin puštanja terorista trebalo da bude svojevrsni oblik priznanja naše krivice. O tome se radi.
Mi kod Zaštitnika građana imamo kandidata koji se mnogo više razume u sport, nego što se razume u ljudska prava. To pokazuje njegova radna biografija. Odakle on dolazi? Dolazi iz jednog miljea. Na šta ta okolina podseća? Podseća na paljevinu u Saveznoj skupštini. Kako čovek koji dušom, delom, pripada palikućama može da bude borac za zaštitu ljudskih prava? Objasnite mi to, molim vas. To znači eventualno, da sigurno ide selektivno u razmatranju šta su ljudska prava. Verovatno selektivno. Mislim da se u jednoj poslaničkoj grupi nalazi jedna gospođa koja je bila zamenik Rasimu Ljajiću u pogledu zaštite ljudskih prava.
Znate li vi kakve borce imamo za ljudska prava? Imamo one medijske, koji su u stanju, i tu su bolji od Borisa Tadića, da 16 rečenica bez prekida kažu. Izvrte standarde, član 5, član 6, Konvencija o zaštiti ljudskih prava, naučeno napamet, izdrndaju to i javnost treba da stvori utisak kako su to dosledni borci za ljudska prava. Međutim, njihova borba za ljudska prava prekida se onog momenta kada dobiju konkretan predmet. Kada dobiju konkretan predmet onda ide ispitivanje pozadine, šta je, kako je, zašto je.
Ko se sve bori za ljudska prava? Dvesta pedeset narodnih poslanika. To je prva obaveza, da poštuju Ustav i da se bore za ljudska prava. Ko se dalje bori za ljudska prava? Svi sudovi. Moraju. Na bazi svoje nezavisnosti, samostalnosti i vezanosti za Ustav, zakon, moraju da štite ljudska prava, realne interese svih onih koji se smatraju ugroženim. Imamo i poseban sud zaštite ljudskih prava, mogućnost obraćanja evropskom sudu za ljudska prava. Po određenim uslovima ide peticija i tako dalje. Ko se još bori za ljudska prava? Mora javni tužilac po službenoj dužnosti, zato što je državni službenik.
Koga mi još imamo među borcima za ljudska prava. Imamo na strani 13 Zakona o budžetu, ja ga tu tražim, pošto na drugom mestu ne mogu da nađem. Zašto ne mogu da nađem?
Zato što ne postoji materijalni propis. Moram da vam kažem da ja uredbu ne tretiram materijalnim propisom, to me je naučio Ustavni sud Republike Srbije kada je vršio ocenu zakonitosti, pa bogami i ustavnosti pojedinih uredbi Vlade Zorana Đinđića, počevši od one o derivatima nafte, pa nadalje, a sve su donete na bazi člana 2. stav 2. Zakona o Vladi, a taj član 2. stav 2. kaže – Vlada može da donosi uredbe. Oni na bazi toga shvatili da mogu sve da urede uredbama. To nije udbaška, nego ''uredbaška'' vlada.
Na strani 13. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu nalazi se u okviru razdela 3, glava 3.8 Služba za ljudska i manjinska prava. Oni će da potroše 97,5 miliona dinara ove godine. Isto vode računa o ljudskim pravima na jedan drugi specifičan način. Ako bih vam pročitao sve ove pozicije, gde se nalaze sudovi i tužilaštva koja takođe moraju da štite ljudska prava, onda ćete doći otprilike do verovatno trećine ukupnog obima budžeta za 2007. godinu, koji je u direktnoj vezi sa ljudskim pravima. Samo da vas podsetim, u Boru se trenutno zaliva kikiriki na bazi preporuke Vlade Zorana Đinđića – bolje se bavite stolarstvom i uzgojem kikirikija, nego eksploatacijom rude. Možda sam malo to karikirao, možda nisam dovoljno dobro citirao, ali imam citat, čuvam ga.
Pre tri godine je rečeno da je krenuo uvoz radne snage. Sada mi objasnite, ako je krenuo uvoz radne snage, odakle ovoliko nezaposlenih, šta je sa njihovim pravom da rade? Šta će vama zaštitnik građana koji treba da primenjuje i da poštuje zakon, a imamo Zakon o radu koji je najgori na kugli zemaljskoj? To je onaj zakon radi čijeg donošenja je jedan morao da glasa iz Soluna. Solunac, Novaković, valjda beše tako nešto. Zamislite i on demokrata. Uvek je problem sa demokratama u Narodnoj skupštini. Otkada je sazidana zgrada problem je samo sa demokratama, DS. Po čijem nalogu, po čijem pritisku oni moraju to da rade, meni nije jasno.
Sada vi meni objasnite šta da radi Zaštitnik građana kada mu se jave bivši radnici ili recimo kada mu se javi 10.000 - 15.000 što građanskih lica na službi u vojsci, što vojnih lica koji su za ovih mesec dana dobili otkaze. Po kratkom postupku. Ne mogu da grešim dušu da je to Šutanovac kriv, to se desilo pre nego što je kum postao ministar odbrane, ali je bio pašenog. On je izbacio ljude. Sedam hiljada lica, civili na službi u vojsci sa radnim stažom 20 - 30 godina, preko noći su dobili otkaze, dobili neku crkavicu, otpremninu. Šta sa njima da radi Zaštitnik građana?
Šta će sa njima da radi ovaj vaš vrli kandidat koji je drugi put u pokušaju da zauzme ovu poziciju, a zove se Saša Janković? Znači, ne pričam o čoveku, to je ista situacija sa bilo kim koga predloži DSS. Da su predložili Aligrudića da bude zaštitnik građana, ista bi situacija bila.
Dalje, kako će zaštitnik građana da se odnosi prema situaciji kada je, recimo, potpredsednik Vlade ili ovaj predstavnik, a sada je ministar, nekada je bio ministar finansija, ovaj pravi primerak pit-bul terijer ekonomije ...

Gospodine Albijaniću, morao bih da vam skrenem pažnju samo na nekoliko detalja. Verovatno ste vi poslednji čovek u Narodnoj skupštini koji može nekome da prigovori za loše reči koje vi tumačite kao uvredu, jer u vreme komemoracije jednom čoveku vi ste se radovali, duvali ste balone.
Znači, vi nemate elementarni osećaj za vrednost, nemate elementarni osećaj za tradiciju. Vi ne poštujete ni religiju, vi ništa ne poštujete. Kada vi nekoga upozorite na ponašanje, to deluje posprdno.
Pričao sam o fenomenu vođenja ekonomske politike, pit-bul terijer ekonomija – otmi šta stigneš, gde stigneš. Ne znam da li vređam Mlađana Dinkića ili nekoga drugoga, ali ako mislite da u nastavku izlaganja treba da imam problema ...

Dobro, pošto mi vreme već ističe, hteo sam da napravim uvod, radi poslanika SRS, radi javnosti, radi ostalih poslaničkih grupa, da vam jasno stavim do znanja da mi ova dva vaša kandidata ne možemo da podržimo, a naravno, iskoristićemo pravo na diskusiju, gde ćemo što konkretnije da ukažemo u čemu se ogleda nedostatak ovih predloga.

Gospodine Obradoviću, replika je načelne prirode, na početku izlaganja moj prethodnik je pomenuo, da, rekao dezavuiše i na neki način dovodi u pitanje vrlo važne institucije kojima treba u ovom trenutku dati podršku.
Stav SRS nije da se dezavuišu ove dve institucije. To iz naših uvodnih izlaganja, odnosno nije moglo da se zaključi. Međutim, mi smo u strateškoj prednosti u odnosu na druge poslaničke grupe. Zašto? Zato što postoji neko iskustvo. Šta to znači kada bude napisano na papiru u praksi? Ja ne bih mojoj prethodnici ništa ni dodao ni oduzeo, meni se to sve sviđa, ali samo moram da se vratim na tačku dnevnog reda, nije Predlog zakona o Zaštitniku građana, nego je odluka o izboru Zaštitnika građana.
Kako možemo predloženog kandidata da uklopimo u ovu milozvučnu priču koju smo malopre čuli? Ja sada samo citiram neke stvari koje je naveo sam kandidat o sebi: završio je pravni fakultet 1996. godine, smer – upravno pravo; 2005. godine specijalističke studije iz oblasti bezbednosti; Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu; ako je u pitanju bezbednost, on je mogao i kod generala Delića na obuku, pošto je general Delić u rangu doktora nauka.
Što se tiče radnog iskustva od 1994. godine do 1997. godine, novinar novinske agencije "Beta" i verovatno ima nekih dodirnih tačaka sa informisanjem. Od 1997. godine do 2000. godine stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije. Od 2000. do 2001. godine sekretar Saveznog ministarstva sporta, pričamo o ljudskim pravima sportista.
Dalje, od 2001. do 2002. godine pomoćnik za opšte poslove, tada je to bio Savezni sekretarijat za sport i omladinu. Od 2003. godine, novembra meseca, znači, posle onih izbora, sećate se, do danas je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.
Molim vas, prva asocijacija za nacionalno pravnog savetnika u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS. Demokratizacija u jednoj organizaciji koja se bavi bezbednošću i saradnjom može da se protumači upravo onako kako je gospodin Todorović žargonski prokomentarisao. Znači, ovo nije biografija za tajnog agenta 007. Ovo je realna biografija. Čovek je sam napisao, potpisao se, čak je ovde izneo neke podatke o bogatom poznavanju stranih jezika. Shvatio bih da se bira kandidat za inspektorat GINU pri vojsci. Shvatio bih da se bira eventualno šef obezbeđenja Narodne skupštine...
(Predsedavajući: Vreme.)
Shvatio bih da se ovde bira građevinski ekspert za proučavanje zgrade Maršalata koja treba da se poruši, pošto tu treba da se napravi nova američka ambasada koja bi kontrolisala sve podzemne kablove koji tu prolaze za telekomunikaciju u Srbiji. On ispunjava te uslove. Verovatno jedini uslov koji ispunjava prema mestu, lokaciji gde obavlja posao jeste Dedinje, pošto je ta misija tamo. I ja tako stanem poneki put i snimam da vidim ko to sve tamo ulazi. Puno špijuna ima, da znate. Zašto bi neko u misiju OEBS-a išao sa dobrim namerama iz nevladinog sektora. Zna se, ide po svoje mišljenje i ide po svoje parice.
Samo još jedna rečenica, gospodine Obradoviću, problem je sada što su i ovi stranci osiromašili, pa sada više ne mogu oni da isplaćuju njih, nego kažu, primite ih u službu državnu, sada ste vi vlast. Sada vi parama građana Srbije finansirajte naše špijune. To je ta revolucionarna promena od 5. oktobra naovamo. Znate, ko je na pozicijama demokratskog bloka taj nema pojma šta su ljudska prava.

Samo mi pustite struju. Dobro, znam da je teško što je skuplja ova struja.
Gospodine Obradoviću, ne da sam se prepoznao ili da sam prepoznao SRS kao opoziciju, nego mi smo jedina opozicija povodom ove tačke dnevnog reda koja se do sada čula. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Meho, ako se naši stavovi razlikuju onda je to samo na terenu stavova. Tu se razumemo. Ono što mene zabrinjava je nešto što se tiče razumnog zaključivanja.
Najveći adut gospodina Šabića, po Mehi Omeroviću, jeste taj što se gospodin Šabić za ovih godinu dana što je radio dokazao, a toliko se dobro dokazao da ga predlaže za ovu funkciju ona vladajuća koalicija protiv koje je on radio i koju je on kritikovao. To bi otprilike bilo, ja sam na vlasti, pa sam napravio po svojoj meri opoziciju, pa pošto mi je opozicija po meri ja nju podržavam.
Zašto bi Vojislav Koštunica bio protiv Rodoljuba Šabića? Nađite mi jedan razlog. Sve je uspeo Rodoljub Šabić da sačuva od javnosti i to baš onaj deo koji odgovara Vojislavu Koštunici. Da li hoćete dokaze za to? Dokaz je sama institucionalna nemoć poverenika. Poverenik kao institucija nema tu snagu. On može da se oglasi najviše jednim saopštenjem u javnosti i da kaže, baš su me naljutili.
Sećate se i sami da šest meseci nije imao kancelariju. Naravno, izgubio je radni odnos, moralno je pao zbog nekih drugih stvari, pošto je menjao stranke. Napustio stranku, zadržao mandat, ostao u Skupštini, bio ministar. Kada je ona Živkovićeva rekao lada padala, on je onda okrenuo ćurak, on bio protiv te rekao lade. To je njegova moralna karakteristika. Sećam se ja mnogo stvari, nego samo da podsetim Mehu, samo njega da podsetim, amnezija je kod njega nastupila. Zna Meho, napustio je on i Živkovića, sve će on da napusti kada bude gusto.
U toj činjenici pretrčavanja i napuštanja poprilično me podseća na one koji ga brane. Oni koji brane Rodoljuba Šabića imaju istu sklonost, jedna partija – fuzija, pa dve partije, pa fuzija, pa treća partija, pa napuštanje, pa obaranje vlade ovde, pa brže u okviru jednog bloka. Sada vidimo čoveka u potpuno drugom bloku ali je samo u Skupštini. Neko bi hteo da bude samo u Skupštini pa bez obzira koja je politička stranka. Rodoljub Šabić bi hteo da bude na državnim jaslama, pa bez obzira koja funkcija.
To je ono društvo iz SIV, Saveznog izvršnog veća: Hrustanovićka, Rodoljub Šabić, Nenadićka i to društvo, o tom potom, to su sve Latinkini kadrovi, Stambolići, nezadovoljni Osmom sednicom našli su DS i ono što gravitira Demokratskom centru i da to svedem na onaj naš žargon koji svi razumeju, to nisu komunisti nego ''komunjare''.

Gospodine Albijaniću, član 104. Poslovnika, pa možete da pročitate i da vidite na šta se odnosi.
Sada da vam objasnim, poštovani građani, koji pratite ovaj prenos. Imamo drugo izdanje demokratskog bloka i sada se prividno svađaju Liga socijaldemokrata i Demokratska stranka. Jedni su za autonomiju severa, a drugi su za autonomiju juga.
Sada smo čuli od gospodina Ristića nešto, ali nije nam odgovorio na pitanje zašto to nije rekao u Vladi. Sve što je rekao sa ove govornice mogao je, lepo, da kaže i ministru, mogao je Markoviću, mogao je Đilasu, mogao je ovome iz zdravlja, već devet godina, i mogao je ovom iz Agencije. Lepo, sednu i porazgovaraju, pa kaže gospodin Ristić - znate šta, ne radi pruga od Prokuplja do Kuršumlije. Tražim, kao poslanik Demokratske stranke, da ta pruga radi.
Ja bih ga podsetio da je on glasao za Zakon o železnici i zbog tog zakona ta pruga ne radi. Ovako se dezavuišu i poslanici, i publika, i javnost, baca se neka prašina biračima, jer, navodno, oni ispunjavaju svoja obećanja.
Demokrate se svađaju i zato postavljam pitanje - koja je ova frakcija? Da li je to neka frakcija koja ruši Vladu ili frakcija koja je u Skupštini i koja podržava Vladu. Sednete, lepo, kod Tadića na kanabe i dogovorite se šta je vaša politika, ali ne može vaša politika da ide na 16 frontova.
Pustite vi to, DS, vi nemate nikakvu politiku. Vaša politika je šta da se drmne, šta da se mazne, šta da se ukrade. To je vaša politika, nema druge politike kod vas.
Izađe čovek ovde, kritikuje Vladu, ajde, ako je to njegov stav, slažem se, ali da vidimo zašto taj stav ne dominira njegovim umom kad treba da glasa. Ne, onda će da glasa za budžet.
Zašto je kritikovao? Kritikovao je da bi zbunio javnost. Naravno, novinari koji su plaćeni za to, izvući će taj deo, sad će od toga da se napravi neki deo, kao što čujem da se nešto priča o autonomiji u Nišu. Bože me sačuvaj! Ista pozicija kao i «gde su naši novci».
Pa, pitajte, građani Niša, Boška Ristića, gde su vaše pare. Devet godina je vlast u Nišu. Neka vam kažu gde su pare. Bila je nafta za demokratiju, pa je bio vazduh za demokratiju, pa je bila prazna slama za demokratiju, svašta je bilo za demokratiju u Nišu, bure za struju je bilo; oni su krivci što vi nemate u Nišu. Nemojte nikoga da krivite.
U tom smislu, vređa se dostojanstvo svih normalnih građana u Republici Srbiji, jer izađu ljudi, pa ovde glume, kao, neku svađu. Ili, dokazujete da vi niste Vlada. Skup neki, neka interesna grupa, jedan bojler iz koga tuš viri, pa na svakom mlazu po jedna cuclica, da nasisa pare od građana Srbije, da uzme i da pobegne.
Vreme je da krene rasprava o budžetu, a ne ova zavlačenja i ova dezavuisanja, da bi građani čuli da je pitanje budžeta pitanje kriminalnog ponašanja Vlade.

Ja ću pokušati ukratko da objasnim šta, otprilike, znači budžet, ali ne mogu da objasnim šta znači završni račun od 2000. godine naovamo, jer to zadovoljstvo nismo imali prilike da imamo, pošto su nas «otac» demokratije i «deca» demokratije naučili da demokratija najbolje funkcioniše kada se nikome ne podnosi nijedan izveštaj.
U doba velike demokratije mi nemamo nijedan završni račun.
Radi vaše preciznosti, vama, ljudima iz Vlade pričam, mi danas donosimo budžet za 2007. ne za 2008. godinu.
Da znate, ovo što radite, to je za 2007. godinu. To je odavno trebalo da se završi, međutim, nije završeno, iz jednog prostog razloga - što je jedan koji je uzurpirao vlast, u koaliciji sa drugim koji je, takođe, uzurpirao vlast, pokušavao da izigrava neku demokratiju, pa je pregovarao o tome da li je zakonito privremeno finansiranje, ili nije zakonito; očigledno ste se dogovorili da je to bilo sve zakonito.
Od kako je došla demokratija, mi smo naučeni na to da je sve moguće. Moguća je država bez vlade, to je tehnička vlada, moguća je država bez budžeta, to je privremeno finansiranje u nedogled, sve je moguće od kako je došla demokratija.
Nemamo završne račune za šest godina, zato što niste usvojili ni onaj za 2000. godinu. Da vas samo podsetim, niste ga usvojili, niste želeli da ga usvojite jer ste smatrali da neusvajanjem završnog računa za 2000. godinu možete da vršite politički progon neistomišljenika. Tu ste napravili kardinalnu grešku. Zašto? Zato što je nedostatak završnih računa tekovina demokratije.
Demokratija je i zviždanje. Možete da zviždite do mile volje. Stičem utisak da mnogo bolje zviždite nego što se bavite politikom.
U međuvremenu smo izgubili dve države, naravno, demokratski. Prvo Saveznu Republiku, pa onda Državnu zajednicu. Sve je to tekovina demokratije.
Da nešto razjasnimo. Ako budžet tretirate kao rezervoar nekog sela za vodu, pa pet-šest izvora ima, skuplja se voda u neki rezervoar, e onda iz tog rezervoara treba da ide voda.
Otkad je došla demokratija, budžet Republike Srbije je samo jedna cev. Na kraju te cevi nalazi se tuš. Taj tuš ispušta vodu, jedan mlaz je Demokratska stranka, jedna frakcija, drugi mlaz je Demokratska stranka - druga frakcija, treći mlaz je Demokratska stranka Srbije, četvrti mlaz je Nova Srbija, peti su nevladine organizacije, šesti mlaz su, recimo, ajde, neki kojima treba da se vrate krediti, sedmi mlaz još neko, dođe se nekako do 20 i nekog mlaza, ili 56 pozicija, razdela, to su neki korisnici od kojih sve zavisi.
To što se priča, navodno, da se javio neki deficit od 13 milijardi...

Sasvim je dovoljno ovih pet minuta. Vidite kako ja to razgovetno, svima je jasno.
Ovaj nedostatak je fiktivan, 13 milijardi. Zašto? Država može sve. Koliko im zafali para, oni mogu da uzmu. Evo, recimo, šta bih preporučio ministru finansija - da nikako ne ide stopama Mlađana Dinkića.
On je izdejstvovao da Vlada donese rešenje o emisiji državnih zapisa Republike Srbije.
Molim vas, obratite pažnju na datume i iznose kako se formira jedan deo budžeta, kako se vrši kratkoročno finansiranje radi premošćavanja problema u budžetu, a mi smo te godine imali suficit, i prošle i pretprošle.
Evo, ovako. «Službeni glasnik Republike Srbije» broj 116/2005 - iznos emisije - 500 miliona dinara, datum emitovanja - 10. januar 2006. godine. Dalje, datum emitovanja - 24. januar 2006. godine, milijardu dinara emisija.
Da budemo načisto šta je to. Ne razlikuje se, u principu, od štampanja novca. To je kreiranje novca. Za koga? Za budžet.
Na primer, 31. januara 2006. godine - 600 miliona dinara, 7. februara 2006. godine - 900 miliona dinara, 21. februara 2006. godine – milijarda, i tako redom, idemo na kratkoročno zaduživanje, otprilike, dva do tri puta u toku meseca. Tako se formirao suficit, međutim, ima ovo i svoju drugu stranu.
Ko je kupovao? Odabrani. Preko koga? Preko Berze. Kakva je naša berza? Fiktivna, lopovska. Zašto? Jer se na našoj berzi dešava nešto čega nigde na kugli zemaljskoj nema. Svi koji posluju na Berzi zarađuju. Onda se postavlja pitanje, a ko to plaća da oni zarađuju? Budžet Republike Srbije. Kraj priče.
Znači, kreira se novac, pa se prebace sredstva iz opšte javne potrošnje u privatne džepove. Onda me ne čudi što jedan ima 11 miliona evra, drugi ima 10, treći ne sme ni da kaže, naljutio se što smo ga pomenuli ovde, i da ne ređam dalje.
Da se vratim na ovo što se tiče budžeta. Koliki je obim naše potrošnje? Uopšte nije onoliki koliko je rekao ministar. Nije to 590 i, koliko vi rekoste, 6 milijardi dinara. Šta je trebalo još da dodate tu? Koliko ste stavki ispustili?
Prilično stavki ste ispustili. O tome ćemo mnogo konkretnije, zdravlje bože, sutra, u načelnoj raspravi, i prekosutra, u pojedinostima, jer na skoro svaki član i svaki razdeo postoji poneki amandman Srpske radikalne stranke.
Onda će da ide drugi deo rasprave, koji se zove seciranje na delove. Zašto na delove? Da građani Republike Srbije shvate koja je tragedija ovakvo viđenje demokratije i ovakav demokratski način vladanja.
Ovde se otima na vrlo legalan način. Zašto? Zato što svaka glupost dobija legitimitet sa 126 glasova.
Svaka glupost, otvoreni kriminal. Videćete, od stavke do stavke, koliko je ugovora, odnosno usluga po ugovoru.
Molim vas, mi smo već dve godine budžetsko čudo. Jedini predsednik koji se finansira donacijama iz inostranstva je predsednik Republike Srbije. To je uvreda za bilo koju državu koja drži do svog suvereniteta.
Kod nas se ponose, imaju stavku, tačna ekonomska klasifikacija toliko i toliko, 250.000, toliko miliona. On će, jadnik, putovati u toku ove godine za 140 miliona dinara.
Gde on da putuje? Gde god je otišao, napravio je diplomatski skandal. Njemu treba zabraniti da putuje.
S obzirom na to da imamo problema sa kvorumom, predlažem, gospodine Obradoviću, da predložite gospodinu Duliću da u ovim prvim klupama obavezno budu i lisice i da ministar Jočić, na početku radnog dana Narodne skupštine, privede ministre, zakopča ih lisicama, da budu sve vreme prisutni ovde, da čuju, jer smo mi danas imali retku situaciju da čujemo i poslanike vlasti koji kritikuju ovu vladu i ovaj koncept.
Neću da ih pominjem, da ne bismo imali štetne posledice u okviru svojih stranaka. Progovorilo je kod njih srce, pa su uvideli koji su problemi s ovom i ovakvom vladom i ovakvom projekcijom.
Pošto je ovo već kraj, sutra ujutru ćemo da nastavimo, da objasnimo na kojoj poziciji ko koliko krade i zašto krade.

Ja mogu, kao i većina mojih prethodnika, da se pozovem na član 100. i član 104. i da time ispunim formalni uslov da dođem do ove govornice, ali ja sam samo došao da bih skrenuo pažnju da se ovde zloupotrebljava pravo na reklamiranje povrede Poslovnika.
To je krenulo onog momenta kada smo imali prilike da prisustvujemo duelu između bivšeg potpredsednika i njegovog ministra. Ukoliko oni stvarno imaju neke neraščišćene račune iz perioda 2001-2003. ili 2004. godina, onda je bolje da se to reši na neki drugi način, a ne ovde da bivši ministar podnosi izveštaj, da se pravda bivšem potpredsedniku Vlade, a i jedan i drugi su u paketu otišli voljom naroda.
Druga primedba, gospodine Albijaniću, ja znam da vi ne možete na to da utičete, ali nije dobro kada neko dođe ovde i reklamira povredu Poslovnika, pa onda iznese analizu koja se u jotu poklapa sa analizom Božidara Đelića o tome koji su to skakavci pojeli dve trećine društvenog proizvoda. Pojeli su taj društveni proizvod upravo oni koji su vas doveli na vlast, znači, oni koji su uveli sankcije, koji su bombardovali, koji su pravili blokade, koji su osmislili ovakav način privatizacije, koji su osmislili ovakav način zaduživanja Republike Srbije, o čemu ćemo da pričamo kada dođemo do člana 4. Zakona o budžetu. Nemojte da se pravite naivni da ne znate ko je pojeo dve trećine društvenog proizvoda.
Đelić je takođe sa ove govornice pokazao veliku dozu poznavanja ekonomije i čuđenja šta je sa dve trećine društvenog proizvoda, pa, videli ste i sami, pojavi se 11 miliona evra. Samo da vas podsetim, kada je došao nije imao gde da spava, bio je kod tetke. Evo ga sada, 11 miliona evra nekog svog osnivačkog kapitala na nekom mestu, ja ne ulazim u te detalje, ali ne mogu da kažem da ne čitam novine, makar po naslovima moram da budem informisan da se nešto dešava.
To vi raspravite unutar vašeg bloka, ja sumnjam da Boris Tadić i ne zna da je on imao toliko para, da se on iznenadio kada je čuo o čemu se radi. Verovatno se on iznenadio i za neke druge, ali bih samo da podsetim one koji su zaboravili: zapamtite, došao nam je Pitić, došli su Đelić, Vlahović, Milosavljević, i tu da stanem, da ne idem dalje. To su danas moderni tajkuni, i oni su imali neki radni staž.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, nemojte takve paušalne stvari da iznosite za narodnog poslanika i gospodu koju ste naveli.)
Gospodine Albijaniću, morali ste da skrenete pažnju mnogima pre mene. Ja nisam upotrebio nijednu ružnu reč. Upotrebio sam baš one reči koje su razumljive, većina poslanika te reči razume. Doduše, ja ne prihvatam reč tajkun, ali vidim da se to nekako odomaćilo, bolje shvataju ovi sa ove leve strane kada se kaže reč tajkun.
Vidite i sami, ovde imamo jedan američki sindrom. Đelić, on je u stanju da zaplače, ali on je ostvario američki san; niko i ništa, a odjedanput postao milijarder. I onda se pravdaju ovde velikim uspesima, 14 godina učio škole itd.
Znači, ako primenjujete članove 100. i 104, gospodine Albijaniću, pokušajte da ih primenjujete na što objektivniji način.