Na početku, moram samo da skrenem pažnju da, suštinski, ne postoje razlozi za izmenu ovog zakona, pre svega, mislim na one razloge koje je predlagač naveo u obrazloženju ovog predloga zakona.
Moram da skrenem pažnju predlagaču i na to da su uspeli da urade nešto što nikome na kugli zemaljskoj nije pošlo za rukom. Do sada su postojale kategorije - državljanin, stranac i lice bez državljanstva, a vi ste izmislili i posebnu kategoriju, koja se zove Jovo Kapičić, nedržavljanin.
Šta je nedržavljanin, molim vas? Da li može neko da mi objasni od vas iz Ministarstva šta je nedržavljanin? To je Jovo Kapičić. Želite tom kategorijom da kažete da je neko bio državljanin Srbije i Crne Gore juna 2006. godine, pa se desilo šta se desilo i sada je on, u pravno-tehničkom smislu, lice koje ima crnogorsko državljanstvo i državljanstvo Srbije i Crne Gore, koje ne postoji, a živi u Beogradu, i da treba za njega da se reši pod povoljnijim uslovima neko pitanje da stekne srpsko državljanstvo.
Zašto? Ta situacija je, sa gledišta postojećeg zakona, rešena. Dotični gospodin je stranac. Nemojte da izmišljate nove kategorije. To je Kardelj radio kod nas. On je sve izmišljao. Znači, imamo državljane, nedržavljane, strance, lica bez državljanstva itd. Gde nađoste ove nedržavljane?
Jovo Kapičić. To u teoriji mora da bude Jovo Kapičić. To su ovi beogradski Crnogorci. Idu da glasaju za nezavisnost, a neće tamo da žive. Pustite vi to da nisu mogli da glasaju. Vodio je on promociju ovde i veću je korist napravio njima tom promocijom nego da je otišao tamo da glasa. Pustite vi to. Vi ste, ministre, dobro upoznati sa tim stvarima. Vi ste na vreme to rešili.
Znači, suštinski razlog za promenu Zakona jeste taj što više ne postoji pojam Srbija i Crna Gora. Evo dokaza.
Vi od juna prošle godine, do današnjeg dana, kada nekoga upisujete u knjigu državljana, kada neko stiče državljanstvo, ne upisujete mu srpsko i srpsko-crnogorsko, nego mu samo upisujete srpsko državljanstvo. Je li tako? Zašto?
Zato što ste primenili automatizam, kao što je primenjen automatizam i kada je nestala Savezna Republika Jugoslavija, a i nju ste upropastili.
Samo da vas podsetim, kada je Narodna banka Jugoslavije, preko noći, postala Narodna banka Srbije, pa je Živković rekao – izvinite, molim vas, to ne postoji, Dinkić lažno izdaje novac, ispostavilo se da nije bilo lažno, nego je bilo po nekom automatizmu. Srbija i Crna Gora, nadalje, važi kao Srbija. Znači, taj razlog za promenu Zakona apsolutno ne postoji.
E, sad ću da pričam o mojim razlozima, zašto smatram da treba da se usvoji ovaj zakon s amandmanima SRS-a, mislim da su tri amandmana u pitanju.
Zašto? Zato što je pitanje državljanstva, svakako, pitanje trajne pravne veze između nekog fizičkog lica i njegove velike porodice koja se zove država. Znači, trajna pravna veza. Zašto? Zato što malo dete traži zaštitu od svoje porodice, a svaki pojedinac, kao državljanin neke države, traži zaštitu od svoje države; država, po Ustavu, ima obavezu da štiti svoje državljane.
U zavisnosti od demokratske politike pojedinih država, one kreiraju svoje zakone o državljanstvu. Tako imamo restriktivne zakone, gde je vrlo teško da se dobije državljanstvo neke države, i imamo liberalne. Oni kojima je potrebna radna snaga, poput Nemaca, Švajcaraca, Šveđana itd., naginju liberalnijim uslovima, jer ne žele da se njihova teritorija isprazni. Žele na razne načine da povećaju populaciju svog naroda i čine to kroz državljanstvo.
Mi u Srbiji, jutros sam rekao, svake godine izgubimo po jedno Vlasotince. Poslednjih, čini mi se, pet godina, prema statistici, 37.000 ljudi više umre nego što se rodi u Srbiji. Nama kao državi je interes da imamo što veći broj građana, što veći broj državljana Republike Srbije.
Da li ovaj zakon, s amandmanima SRS-a, ispunjava tu funkciju? Ispunjava. Šta mi hoćemo? Mi hoćemo da svako ko želi da bude Srbin i ko se oseća Srbinom, ko ima srpsko poreklo, bez obzira na to gde živi, dobije srpsko državljanstvo kao drugo državljanstvo. To je mogućnost koju mi pružamo. Da li će to lice da to koristi, zavisi od njega.
Zašto to radimo? Zato što svi Srbi na svetu Srbiju doživljavaju kao svoju državu, kao svoju porodicu, kao svoju maticu, kao svoju postojbinu; i treća, i četvrta, i peta generacija dijaspore doživljava Srbiju kao svoju maticu. Kako se to manifestuje?
Evo, opet, još jednog primera, vama poznatog. Godine 2001, ministar inostranih poslova je bio neki Svilanović, pre toga je bio na bilbordima – ''ko je ovaj čovek''. On je prve godine organizovao nešto za decu dijaspore. Skupila se deca, bila u nekim kampovima, i kada su ga pitali kakvi su njegovi utisci, rekao je - katastrofa. Zašto?
Kaže – svi su nacionalisti, oni bi samo da igraju ''čačak'', samo da pevaju srpske pesme i samo da se upoznaju sa srpskim običajima.
Čovek je očekivao da će mala naša deca iz Čikaga ovde da dođu i da traže ono što svakodnevno imaju u Čikagu. Pa, to je njima dosadno. Oni žele da vide koji su njihovi govori, odakle su njihovi dedovi itd. Oni neguju tu tradiciju, neguju ljubav prema Srbiji. Ovi naši reprezentativci, kada igraju u inostranstvu, igraju više zbog onih ljudi tamo, u inostranstvu, nego što igraju zbog nas ovde.
Pre nekoliko dana sam bio u Briselu, na utakmici između Belgije i Srbije. Tamo je 200 Srba, skupljenih sa svih strana, 150 minuta navijalo za Srbiju, znate kojim rečima - Kosovo je Srbija.
Želi čovek da bude Srbin i treba mu to omogućiti. Imam prijatelja koji ne želi da bude Jermenin, a Jermenin je, hoće da bude Srbin.
Imate i onoga Džatrasa, koji je prihvatio, čak, i pravoslavlje, jer čovek želi da bude Srbin. Zašto tim ljudima onemogućiti da stiču srpsko državljanstvo? To je generalno što se tiče propisa koji treba da regulišu državljanstvo.
Ministre, poneo sam vam ovde jedan zakon Republike Srpske, koji reguliše zapošljavanje stranih državljana u Republici Srpskoj. Samo da vas podsetim zašto je državljanstvo važno.
Taj zakon, a naš propis o zapošljavanju stranaca odavno nije promenjen, koji je rađen prema međunarodnim standardima, omogućava i sledeće: da bi stranac boravio u nekoj zemlji, mora u Republici Srpskoj da ima odobren boravak, mora da ima važeću radnu dozvolu. Dozvolu mu izdaje Zavod za zapošljavanje, ali, zapamtite ovu rečenicu: filijala ne može izdati radnu dozvolu ukoliko na evidenciji nezaposlenih ima lica odgovarajuće stručne spreme koja ispunjavaju uslove radnog mesta, a koja prihvataju određeni posao. Državljanin ima prednost u odnosu na stranca. Jedino kod stranih ulaganja postoji neka tolerancija u pogledu zasnivanja radnog odnosa stranaca.
Zapamtite, državljanstvo nije beznačajna stvar. To što mi tražimo da se svakome ko se oseća Srbinom, ko potpiše zahtev i želi da bude Srbin, prizna državljanstvo, između ostalog je i zbog toga da se on zaštiti.
Znate i sami kako naši građani ovde reaguju kada čuju - na toj i toj odgovornoj državnoj funkciji nalazi se državljanin neke bivše republike, a ne Republike Srbije, koji otvoreno na radnom mestu zagovara separatizam.
Izvinite, molim vas, moj stav je: proglašenje nezavisnosti Crne Gore je suprotno srpskim nacionalnim interesima. Možda se to Čedi, Bebi i ovima ne sviđa, ali je moj stav da je to suprotno srpskim nacionalnim interesima, a vreme pokazuje da je to stvarno istina.
U Republici Crnoj Gori, 32% građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, nisu tamo ni nacionalna manjina, nemaju novine, nemaju TV, nemaju radio. Da li se prema njima vrši pozitivna diskriminacija u pogledu zapošljavanja? Ceo, kako oni kažu, ''sjever'' ne radi, nego je važno da li si Milov ili nisi Milov. Ako si Milov, imaš sve.
Da vas samo podsetim šta je bilo 2000. godine. Zaposlili su 25.000 ljudi u svoju specijalnu policiju, i neuračunljive, i one koji nisu služili vojsku. Kako? Iz najuglednijih kuća su zaposlili muško dete da bude pod uniformom, da ima neka primanja, kako bi glasali za Mila Đukanovića i njegovu partiju.
Srbija ne sme da dozvoli da se u svetu manipuliše Srbima, a najbolji instrument da zaštiti Srbe jeste da im prizna srpsko državljanstvo. Jer, kada je nekome priznato srpsko državljanstvo, onda i naše diplomatsko i konzularno predstavništvo ima obavezu da interveniše u ime Republike Srbije radi zaštite prava i interesa naših državljana u inostranstvu.
Dajte da mi otvorimo mogućnosti našim zakonom, a onda ostavimo pojedincu neka sam bira da li će da poštuje svoje poreklo, da li će da poštuje neka svoja osećanja ili trenutne interese, koji se nekada mogu zasnivati na tome - ''daj da potpišem tuđu domovnicu''.
Kada bude rasprava o amandmanima, još detaljnije ću vam objasniti neke stvari, zašto je potrebno da se ovi amandmani prihvate.
Moram svima da skrenem pažnju da razlog koji je navela Vlada ne postoji. Postoji nacionalni i državni interes Republike Srbije da liberalizuje uslove za brzo sticanje državljanstva. Drugo, ako država smatra da na taj način na sebe preuzima veliku brigu, što o velikom broju lica mora da vodi računa i u inostranstvu i u zemlji, kako vodite računa o postojećim, tako ćete voditi i o onim budućim. Nećete dobiti preveliku obavezu.
Vi više vodite računa o tome kako da se reše papiri nekim pomoćnicima ministra, da ostanu i dalje u ministarstvu gde su zatečeni, gde rade. Mislim da neki advokat Žunić ili Žugić u Ministarstvu finansija, čovek je Crnogorac, baš ga briga, otišao je da glasa za nezavisnu Crnu Goru, živi u Beogradu; njemu je ovde privremeni rad, da uzme i da iskoristi sve beneficije. Nema on ljubavi prema Srbiji, nema prema srpskim interesima. Znači, izbacite, molim vas, kategoriju "nedržavljanin", zvanu Jovo Kapičić.

Evo još jednog propisa koji je, najblaže rečeno, nedorečen, a ove posmatrače iz DS-a bih zamolio da obrate pažnju na obrazloženje ovog predloga zakona. Nije teško, pod II - Razlozi za donošenje ovog zakona, možete da primetite da je ova međunarodna konvencija ratifikovana od strane bivše, trule SFRJ, još 1982. godine i da je objavljena u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori'' 10/84.
Ako se vrši potvrđivanje Protokola te iste konvencije iz nekog kasnijeg datuma, onda ste morali, u članu 3. ili, eventualno, nekom drugom članu ovog predloga zakona, da navedete kakva je sudbina osnovnog teksta, makar da navedete da usvajanjem ovog protokola i donošenjem zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije prestaje da važi raniji zakon, ali toga nema ovde.
Zašto ga nema? Zato što sastavljači, ali pravi sastavljači, ne ovi koji predstavljaju Vladu i ovaj predlog zakona, odnosno pravi sastavljači predloga zakona nisu mogli da definišu kakva je pravna priroda ovog predloga zakona. Vidite, oni su se pozvali, kod ustavnog osnova, samo na član 99. Ustava Republike Srbije, u kome je stavom 1. tačka 4) propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore.
Međutim, zaboravili ste da u Ustavu Republike Srbije postoji član 16, koji u drugom stavu i drugoj rečenici kaže da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
Ja tvrdim da ovaj predlog zakona, koji sadrži u sebi nešto što se naziva međunarodnim ugovorom, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Dakle, mi ne bismo smeli, zbog člana 16. Ustava Republike Srbije, da glasamo za ovakav predlog zakona. Zašto?
Uzeću samo nešto što je najočiglednije, a ovo sada svako može da primeti. Recimo, uzeću nešto što je propratni akt uz Protokol, pa neka bude glava 3, dodatak 2, gde ima jedan standard, kod tačke 3.20, u kom je navedeno da će carinski organi dozvoliti da se deklaracija za robu podnese u bilo kojoj određenoj carinarnici.
Ova odredba je u totalnoj suprotnosti sa postojećim carinskim zakonom. Onaj ko uvozi robu, nema to diskreciono pravo, već ga Zakon tačno obavezuje gde mora određenu robu da nosi na carinjenje. Ako bismo ovo prihvatili ovako, onda bi, praktično, mogao svako da nosi robu gde god hoće, da je carini, tamo gde cveta ''carinska mafija''.
Kako ta carinska mafija cveta? Ja ću opet da vas podsetim na jednom primeru, mislim da je bila jedna lepa knjižica, objavljena u ''Srpskoj slobodarskoj misli'', a tiče se afere ''Mercedes benc''. Naravno, Labus je uključen u tu aferu još iz vremena kada je bio opozicioni političar i ima još poprilično uključenih u tu aferu. Neću da pominjem imena, da ne bih dobio neku opomenu ovde, ali Biljana Radovanović, Dušan Simić itd, ti likovi su vrlo znamenito pomenuti u toj publikaciji.
Otprilike, 150 stranica ima ta publikacija i da vidite kako se mafija dogovorila. Oni su mercedese, koji su u to vreme imali carinsku stopu od 42 ili 43 posto, po deklaraciji carinili kao lekove, gde je bila stopa oko osam posto. Ni to nije bio problem, već je bio problem što su u kontingentu bili mercedesi sa fabričkom greškom na menjaču i na kompjuteru a, naravno, oni su bili namenjeni Kazahstanu, Nju Delhiju, a ovako, švercom su došli do Republike Srbije, odnosno SRJ u to vreme.
Mi smo napravili neku procenu, po kojoj je negde između 10 i 20 miliona maraka država oštećena. Vođen je sudski postupak, ali neću da pominjem sve aktere tog sudskog postupka i sve sudije Prvog i Četvrtog opštinskog suda koji su se izređali na tom predmetu, ali moram da skrenem pažnju, hajde da preskočim ovog jednog, na Biljanu Radovanović i Dušana Simića, koji su čak i pretili jednom od oštećenih lica da, ukoliko bude mnogo pričao na tu temu, može svašta da se desi.
Inače, sa ovom aferom su upoznati svi koji su bili na vlasti 2001. godine, počev od Dušana Mihajlovića.
Nema gospodina Batića, i on je upoznat, možda ne izvorno, mada znam da je jedan od savetnika iz Ministarstva, čak, neuku stranku poučavao kako da piše žalbe, tužbe itd.
Znači, ne pričamo o gospodinu Batiću kao pacijentu, jer i to ima neku vezu sa ovim oštećenim licem.
Država je znala, a da je 2001. godine država raščistila sa tim kriminalom na Carini, mi ne bismo imali mogućnost da se danas čudimo, te carinska, te naftna, te drumska, te ova, te školska, te kragujevačka, te pirotska, i ne znam više koja sve mafija.
Jednostavno, od kada je došla demokratija, javljaju se samo mafije. Znak raspoznavanja - mafija, mafija i mafija.
Znači, ovde sam samo na jednom primeru pokušao da vam dokažem da su pojedine odredbe ovog protokola u velikoj suprotnosti s ustavnim rešenjima iz našeg ustava i to je sada ograničenje da mi ne smemo da glasamo.
Naravno, to Vlada neće da prihvati, jer znate koliko je njima stalo do Ustava, uopšte im nije stalo do Ustava, oni su potpuno zaboravili da su oktobra prošle godine vodili kampanju da se Ustav usvoji itd.
Oni su, verovatno, kampanju vodili zbog preambule Ustava, a druge odredbe ih nisu nešto interesovale.
Znači, sada imamo na delu uvoznički lobi. Da ne bude neke zabune, pa sada neko da kaže, ovi radikali samo kritikuju, pa čak su se drznuli da kritikuju i nešto što je međunarodni ugovor ili međunarodna konvencija, a ona je prepuna nečega što se zovu definicije, standardi, pa može da se kaže da su to, na neki način, carinske uzanse, ako toj reči ''uzans'' odgovara reč carina.
O čemu se radi? Jedna od tekovina imperijalizma i jedina pozitivna tekovina imperijalizma jeste ubrzani protok novca, robe i kapitala, uz nešto što se zove međunarodni standard. Tu se završavaju pozitivne tekovine imperijalizma, sve drugo je negativno.
Naravno da u opštoj globalizaciji, gde je krajnji cilj jedna vlada i jedna religija, pa i jedna ekonomija, jedna kultura, ta jedna ekonomija traži i brz promet robe između nekih teritorija, gde, naprosto, ne sme da postoji granica, jer se tako usporava protok robe.
U tom protoku robe, u toj efikasnosti se postiže dobit i predstavnici globalizma ne žele da imaju državne granice, a tamo gde baš moraju da postoje, ovakvim ili sličnim protokolima i konvencijama se to ništi, jer se do krajnjih konsekvenci pojednostavljuje procedura oko carinske kontrole, carinskog nadzora, carinjenja itd.
Jer, kada nešto ide u tranzit, to može da se obavi kod nas, odnosno da se zaglavi i da ostane ovde.
Da li je iz ovog protokola i ovog čina, što ga mi potvrđujemo, mogla da se izvuče neka korist za Republiku Srbiju?
Mogla je. Delovaće vam čudno, ali mogla je. Zašto?
Potpisnici i oni koji su stvarali ovaj protokol kao formu izmene i dopune jedne međunarodne konvencije, ona jeste tzv. ugovornog tipa, mada je po svojoj sadržini vanugovorni akt, jer ima za cilj da preraste u neki međunarodni standard, koji ne bi obavezivao samo potpisnice, nego onako kako to ide po međunarodnom standardu, tj. svi oni koji su pregovarali o osnovnom tekstu Konvencije i ovog protokola, pregovarali su sa atributima poštovanja državnosti, nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake visoke strane ugovornice u ovoj konvenciji.
Zato postoji odgovarajuća selekcija u određenim članovima, gde se dozvoljava i odgovarajuća rezerva onima koji potpisuju ili pristupaju Konvenciji. Čak, mislim da mi imamo pogrešan naziv ovog predloga zakona. Ovaj zakon bi trebalo u sebi da sadrži reč - da mi pristupamo Protokolu, jer je istekao onaj rok koji je propisan Protokolom.
Gde da pričamo o tim finesama sa Vladom demokratskog bloka, jer je tu drp - sistem, nema drugoga, nema ni prava, ni politike, ideologija je evro i dolar.
Kada već pominjete nešto, ja bih više voleo da pričamo o nekom sporazumu koji je potpisan u Kjotou, a tiče se globalne zaštite planete Zemlje. Tu ne smete, udarate u svoje sponzore, u svoje očeve i očuhe iz neposredne blizine i one preko bare.
Znam, mali ste, jadni ste, ne smete da kažete koja bi to rezerva bila u odnosu na ovaj protokol. Pošto ovaj protokol, u stvari, daje prečišćen tekst, dobrim delom, prečišćen tekst ove konvencije, da li je postojao neki prostor?
Neću da vas pozivam na član, koji član, na šta se odnosi, to kod vas ništa ne znači, apsolutno ništa, ali, recimo, ako je ovo međunarodni standard, a želim da se promovišem kao država koja poštuje međunarodne standarde, iskoristio bih ovu priliku da potenciram Kosovo i Metohiju. Zašto? Jer nekoliko članova dozvoljava da napravimo odgovarajuću rezervu.
Ja bih, recimo, napravio rezervu u pogledu ove uzurpacije vlasti na Kosovu i Metohiji koju vrše Ujedinjene nacije, ili bih pribegao drugoj varijanti - potencirao bih da, potpisivanjem ovoga, preuzimam obavezu da sve ovo primenjujem na celoj teritoriji Republike Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju. Ali, vi ne smete to da pomenete. Taman posla. Te reči, Kosovo i Metohija, mogu da pominju Koštunica, može da pominje još Tadić. Vi ostali, izvođači radova, kako to pod navodnicima kaže gospodin Đinđić, ne smete da razmišljate o tome. Zašto? Jer ne znate šta je stav. Možda se to promenilo preko noći. Začas se to promeni kod vas.
Da sam bio na mestu ministra, ja bih potencirao tu vrstu garancije. Ovaj protokol se primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije, koja obuhvata i Kosovo i Metohiju. Da ste to stavili, svi radikali bi verovatno glasali za. Ali, vi nećete to da stavite.
Vidite, naš zakon o potvrđivanju ima tri člana - prvi, uvodni, drugi, gde se navodi tekst na engleskom i srpskom ovog protokola, i treći, kad stupa na snagu ovaj zakon. Zašto niste iskoristili nijednu od ovih fraza u pogledu rezervi, garancije ili potenciranja nečega? Šta je razlog?
Razlog je vrlo jednostavan, da znate. Vi ćete, verovatno, na silu ovo usvojiti, ali moram da vam skrenem pažnju da to nije ni trećina posla koji ste vi uradili u korist uvozničkog lobija. Zašto? Ovaj protokol ne može neposredno da se primenjuje i ne može da postane sastavni deo našeg pravno-političkog sistema. Na bazi ovog protokola, vi morate da menjate carinske propise u Srbiji. Ukoliko idete obrnuto, pa smatrate da se ovde nalazi nešto što je postalo integralni deo našeg pravnog sistema, onda činite kriminal, to moram unapred da vam kažem. Zašto?
Mi stvarno treba da se zamislimo nad našim propisima u kojima stoji neko blanko poverenje ili ovlašćenje za Vladu ili za nekog ministra. E, onda, primer Đelić. On je oslobodio određenu carinsku robu carine. Ko je on da je oslobodi? Na bazi nekog ovlašćenja iz Carinskog zakona, koje daje Vladi pravo da može da propisuje neke stope itd. Ne, mi treba da smognemo snage da sve vratimo u carinsku tarifu i da sva oslobađanja mogu biti propisana samo zakonom, a ne da izlazi neko kao neki vanzemaljac.
On daruje. Šta on daruje? Šta je on to napravio u Kragujevcu, pa da može nekome da daruje? Treba da napuni džepove parama onima koji ionako imaju previše para, a nas da vara. To je bilo i sa jednom koprodukcijom, to je i sa drugom i, naravno, treba oduzeti ovlašćenje.
Stranac došao u Srbiju da ulaže, odmah ga juri Mlađan Dinkić da mu da po 2000 evra za svakog novog pretpostavljenog zaposlenog. Na osnovu čega? Koji je procenat? Koji propis? Pojavio se procenat kao propis.
Naravno, vi se štrecate kad mi kritikujemo i Đelića i Dinkića, da ne ređam tu plejadu "drp sistema". Vi se, čak, osećate lično uvređenim, kao da je čovek brknuo vas. Ma, nismo mi vas, znamo da ste vi ovde samo da dignete ruke. Nemate potrebe vi da se štrecate. Tako su se 2001, 2002. godine štrecali neki vaši prethodnici ovde, pa evo, vi sad njih proganjate.
Sećam se kada sam ovde prozivao, prošle godine, pretprošle, kad ćete da uhapsite Bogoljuba Karića. Svi su skočili protiv mene. Nije prošlo tri meseca, a oni ga uhapsiše.
Jeste, tako je bilo, naročito ovi iz DSS-a - kako te nije sramota, kako ovo, kako ono. Pa, tom Radetu Terziću sam ja 2002. godine u RIK-u pričao - beži dalje od ovih Đinđićević, ima da stradaš. Tri dana kasnije me je sreo, kaže, bio si u pravu.
Ko sa Demokratskom strankom tikve sadi, sve mu se o glavu lupaju. To je neka zakonomernost Demokratske stranke. Treba da bežite što dalje. Nijedan dogovor sa DS-om. Evo, vidite, DSS - DS, koji dogovor važi? Nijedan dogovor. Ne može dogovor da se postigne.
Mi imamo lošeg vozača na kormilu države. Imamo vozača koji nije položio vozački ispit. Zar bi neko od roditelja dozvolio da se njegovo dete vozi u autobusu koji vozi neko ko nema vozački ispit? Ne bi nijedan normalni roditelj dozvolio. Ali, nažalost, ovu državu voze ljudi koji nemaju vozački ispit. Onda možemo da imamo ovakve stvari.
Dalje, evo, samo da vas podsetim koje sve moguće rezerve mogu da se stave. Evo, u pogledu žalbe, u pogledu disciplinskog postupka. Tu postoje rešenja koja su potpuno suprotna našem ustavu. Imate u Dodatku 1, članu 12. naslov - Prihvatanje odredaba i stavljanje rezervi. Znači, ovaj protokol vam daje mogućnost da stavite neku rezervu, šta ne želite da primenjujete, šta odlažete za primenu za neki kasniji period. Vi ništa. Verovatno koristite onu odredbu da naknadno možete da obavestite zbog čega nešto ne biste primenjivali.
Na kraju, da vas samo podsetim na još jednu, po meni, vrlo značajnu odredbu. Kaže se, to je sada već član 3. Protokola, u tački 2: ''Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje stranama ugovornicama Konvencije do 30. juna 2000. godine u sedištu Saveta u Briselu. Nakon toga će biti otvoren za njihovo pristupanje.''
Pošto nema potrebe da vas ubeđujem, mi se nalazimo u julu 2007. Znači, sedam godina smo van tog roka. Znači, mi sad treba da pristupimo a ne da prihvatamo, ali dobro.
Šta da radimo sad, kada vas to ne interesuje, vama je stalo da se ovo progura. E, sad, neću da ulazim u ove razloge, o kojima je bilo malopre vrlo dobre rasprave, vezane za naše strateške partnere, gde mi treba da izvozimo, s kim treba da budemo dobri u privrednim odnosima itd.
Ne želim da kvarim vrlo lepu raspravu koju su poslanici imali, ali moram da vam kažem da niste dali nijednu rečenicu u kojoj ste naveli koja je korist za ovu državu od ovoga. Nemate nijednu rečenicu o tome koja je korist za ovu državu. Da imate makar još jednu rečenicu, pa da se kaže - od potpisivanja ovog sporazuma direktna korist će biti toliko i toliko! Nema ni to. Da li imate neku procenu?
Samo da vas podsetim još jednu stvar povodom carinskog postupka, carinjenja. Mi imamo, čak, nekoliko sporazuma.
Imamo jedan regionalan sporazum ovde, pa onda imamo jedan sporazum gde ste uzeli pare Amerikancima da opremite carinarnice kompjuterima, kako biste lakše lovili kriminalce, odnosno kako bi oni lakše mogli da završavaju poslove, ne da ih lovite. Koga ste vi ulovili? I kad biste ulovili nekoga, to bi bio raspad u Demokratskoj stranci, ulovili biste svog. To je nedozvoljeno. To je zabranjeno. Kako da lovite svoje?
E, sad, mi vas na vreme upozoravamo. I neku prethodnu vlast smo upozoravali šta može sve da se desi. Naročito smo upozoravali od 2001. do 2003. šta može da se desi. Evo, vidite, prošlo je tri godine i sve se to dešava, sve što smo vam rekli. Ove koji su došli 2004. godine, takođe smo upozorili, pa se desilo.
Evo još nekoliko upozorenja, na kraju. Kada ćete da uhapsite Mlađana Dinkića? Vidite, kada ćete da uhapsite Mlađana Dinkića - tajac. Nema smeha, nema omalovažavanja. Da li ste primetili koja je razlika u odnosu na ono što je bilo pre dve godine? Sada je ovo dobilo na svojoj težini. Jel ima razloga za hapšenje? Ima. I te kako ima razloga za hapšenje.
Vodite računa, kada budete radili sledeće hapšenje, da ne pomenete neke reči: inspirator, organizator, politički pokrovitelj itd., jer obećavam vam da više niko neće da me natera da povučem tužbe protiv vas. Mi smo vas 2003. godine tužili, pa je neko bio bolećivog srca u Srpskoj radikalnoj stranci, pa je rekao, daj, nemoj da Ljiljana Nestorović umre, jadnica, kad je čula da smo je tužili, nemoj ovi, nemoj oni.
Više nećemo da povlačimo tužbe za klevetničke izjave koje dolaze prema Srpskoj radikalnoj stranci. Na vreme vas upozoravamo. Vodite računa. Krenuli ste putem koji vodi samo u jamu. Nije ovo nikakva pretnja, da znate. Vodi u jamu, jamu koju vođa nije video, jer su kasnije videli da im je vođa bio slep.
Ovo što na silu gurate, jedini argument je što imate 126 glasova, loše je i za narod, i za državu, i za aktere takve politike. Zašto je loše za aktere te politike? Zato što se bara smanjila, a povećava se broj krokodila. Kada se poveća broj krokodila, onda se ujedaju, proždiru se. Ako vas neko proždere, može da se desi da je to samo neko malo jači, neko ko ima više kapitala i više uticaja u kriminalnom poslovanju. Sve je to u porodici.
Vodite računa šta radite, šta obećavate, šta sve nudite inostranstvu, kakve garancije dajete.
Neko je malopre postavio pitanje, što baš ovo danas mora da se usvoji? Što to nije usvojeno, recimo, pre godinu dana? Ovo je uslov za otpočinjanje ovih pregovora o toj vašoj, kako se zove, stabilizaciji itd.
Pa, ljudi, niko u Zapadnoj Evropi ne poštuje propise Evropske unije. Poštuju ih samo onoliko koliko njima odgovaraju.
Ako mu propis odgovara, on ga poštuje, ako mu ne odgovara, on ga ne ratifikuje i ne poštuje. Tako funkcioniše Zapadna Evropa, a vi se ubiste objašnjavajući kako to mora, to je obavezno, ako toga nema, nema sutra kiseonika u Srbiji.
Nije tačno. Svaka država posluje po sistemu čuvanja svojih interesa, zato što paze svoje interese. Englezi svima kažu, mi ne trpimo ustav, ne trpimo nijedan pisani akt. Kako reče onaj, ne trpimo ni ljudska prava, baš nas briga za ljudska prava. To kažu Englezi. Ja njima ne osporavam da su demokrate neke, na svoj način, pa neka budu takve demokrate. Ali, dajte, čuvajte naše interese. Ovo što mi imamo nije obnovljivi resurs.
Samo da dam predlog predsedniku Skupštine, s obzirom na to da se šetka po Balkanu, pa razvija prijateljske odnose. Napravite jedan sporazum o readmisiji Albanaca u Albaniju. Oni su godinama ulazili ovde, dajte da izvršimo readmisiju tih stranih državljana. Ovo je najveći princip i najveći dokaz poštovanja ljudskih prava.

Gospodine Mrkonjiću, da vam malo pomognem oko Poslovnika.
Da je na početku sednice tu bio gospodin Periša Jovanović i da ste vi kao predsedavajući bili tu, vi biste gospodina Petrovića upozorili da on nije izvestilac povodom ove tačke dnevnog reda, da se on povodom ove tačke dnevnog reda baš ništa ne pita. Može da bude prisutan kao predstavnik Vlade.
Samo da vas podsetim, u ranijem sazivu, gospodin Stojković je obično bio prisutan, ali povodom ovih rasprava je rekao: "tu je Veliko personalno veće i drugo veće koje je, takođe, nadležno za razrešenje, ovde sam kao predstavnik Vlade, došao sam da čujem" itd.
Međutim, nama je gospodin Petrović pokušao da objasni sve ovo što se dešava, ali za to uopšte nije nadležno Ministarstvo. Gospodin Petković, koji je predsednik Odbora za pravosuđe, nije tu. On je, zvanično, u ovim našim aktima, ovlašćeni predstavnik povodom ove tačke dnevnog reda.
To što je gospodin Petrović na početku izdeklamovao nešto svoje, predlažem da baš ne uzimate za ozbiljno to, jer gospodin Petrović je poznat po tome što je svašta u ovoj skupštini ispričao. Ja sam zadužen da malo podsetim gledaoce i vas poslanike, i ove sa leve strane, ovi sa desne već to dobro znaju, kakva nam je ta demokratija i šta nam je to ona donela od 25. januara 2001. godine, pričam o republičkom nivou.
Odmah su se dosetili da treba da promene sudije i tužioce. Kako je išla ta promena? Neko od mojih prethodnika je čitao ta pisma, kako to ''prvoborci'' petooktobarske revolucije treba da napreduju, pa je tako, čini mi se, u Valjevu, za predsednika Trgovinskog suda izabran čovek koji i ne zna gde se nalazi sud, pa je izabrana ćerka nekog advokata, pa se ispostavilo da ona nije ni sudija, ali odmah je izabrana za predsednika suda itd, a kod gospodina Boška Ristića, on je odavno poznat, penzioneri su vodili Okružni sud u Nišu. Ovo je sada samo kontinuitet sa penzionerima, nema tu ničeg novog.
O čemu se radi? Radi se o jednom demokratskom principu: "što gore - to bolje". DOS je imao zadatak da pravosudni sistem unakazi. Šta su uradili? Setili su se ovi Koštuničini da treba da se promeni, oni kažu "institucija, legalizam" itd., i krenuli su sa promenom seta zakona o pravosuđu, pa su formirali apelacioni i upravne sudove. Naravno, to sve na papiru stoji, ali toga danas nema. Promenili su način izbora, način razrešenja itd.
Inače, nekada davno, ovo ne bi bio nikakav problem oko prestanka sudijske dužnosti zbog toga što je neko navršio radni vek. To je išlo po nekom svom automatizmu. Narodna skupština bi samo saznala da je nekome prestao radni odnos zato što je čovek otišao u penziju itd.
Tranzicija je shvaćena ne kao evolutivna promena u razvoju nekog društva, nego kao suludo priključenje Evropskoj uniji, koja nas i ne želi. Tu imate šizofrenosti o kojoj je pričao jedan od ovih poslanika.
Gospodine Petroviću, pošto ste vi zvanično izveštač, tako ste se predstavili ovde, ovde je Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti. To su 25. 49. brojevi za identifikaciju. Na ovom spisku se nalaze sudije kojima prestaje sudijska dužnosti zbog navršenog radnog veka. Na tom spisku ima ukupno 25 sudija. Međutim, potkrala se greška.
Moram da vam kažem da Magda Petar, sudija Opštinskog suda u Vršcu, treba da se razreši zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, znači, ide na razrešenje. Moram da vas podsetim na još jednog kandidata. To su pravno-tehničke greške. To može da se ispravi.
Natalija Čepić, ili Čenić, ne vidim dobro, zbog trajnog gubitka radne sposobnosti. Znači, nije u pitanju navršenje radnog veka, nego trajni gubitak radne sposobnosti i onda ide, verovatno, pod nekom drugom varijantom.
Međutim, u ovoj hrpi dokumentacije kako prestaje dužnost i nosiocima pravosudnih i javnotužilačkih funkcija, verovatno, nije problem kod prestanka dužnosti zbog navršenog radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti.
Kada je u pitanju prestanak dužnosti na lični zahtev, verovatno svi mi treba da se zapitamo zašto ta dužnost prestaje na lični zahtev. Nemam nameru da branim bilo koga ko podnosi ovakav zahtev, jer to je lična volja. Ali, ako neko u tom svom pismu, gde kaže da mu prestaje dužnost sudije Vrhovnog suda, navede šta se dešavalo, šta je njega motivisalo da se odrekne ili ode iz pravosuđa, onda bismo morali da se zamislimo nad tim šta se to dešava u našem pravosuđu, da nam se ne bi desila "Sablja", 12.000 uhapšenih (Batića nema, tražio je ovde da 15 minuta važi smrtna kazna), pa da se to vrati ponovo, i to u vreme kada smo primljeni u Savet Evrope.
Mi smo primljeni u Savet Evrope u vreme vanrednog stanja. To je malo čudno, ali pokazuje da je, čak, Savet Evrope požurio da nas primi da bi dao podršku demokratskim snagama u raščišćavanju nekih stvari. To raščišćavanje ne ide više po principu ''Sablje'', jer to je istrošeno. Međutim, vidimo, prema nekim tužiocima, a i prema nekim sadašnjim poslanicima kojima je gusto, pa i ovde poneki put, ko Mile drekavac, obrazlažu svoje ideološke stavove o nekoj odgovornosti, kako od njih nešto zavisi, neko od njih traži neku saglasnost itd.
Vidimo da je gusto, da se klupko odmotava, da se dolazi do nekih podataka, verovatno i do političke pozadine svih ovih stvari koje su nam se dešavale, a koje ste vi na jedan vrlo perfidan način, preko svojih medija, predstavljali kao recidive prošlosti, retrogradne snage, ideološki inspirator itd. Moram da vas podsetim da se sve to nalazi u jednom kriminalnom miljeu zvanom DOS.
Gospodine Petroviću, ja sam jednom ovde, vi niste bili prisutni, upozorio javnost, verovatno ste čuli, znam da ste zainteresovani za ovaj slučaj ''stečene mafije'', imate zašto da budete lično zainteresovani, sad upozoravam pravosudne organe - da posebnu pažnju obrate na taj predmet; nisam zadovoljan što su neki pušteni na slobodu, ali ne mešam se u rad pravosudnih organa.
Međutim, nije korektno da ovde prozivate neke tužioce zato što su pokrenuli istragu povodom ''Sartida''. To je u pitanju. U pitanju je ''Sartid'' i nekoliko meseci vođena akcija, da se vidi kako je došlo do tako lepih ugovora itd.
U potpunosti se slažem da je to sve unutar koalicije ove levice ovde. SPS nije u ovoj priči. Nemam nameru da glumim svetog Savu, da vas branim, da vas mirim itd. Kako ćete vi to da raspravite, ne znam. Samo da vas podsetim da je bara vrlo mala. Vrlo je mala bara, Labus ćuti, još mudro, biće tu još pričica i priča, neću da vam otkrivam sve karte, šta će do kraja da bude. Dobrim putem idete, povadićete oči, to sam apsolutno siguran.
Ovde govore surove činjenice, jer u svim tim mafijama koje su danas aktuelne pred pravosuđem neminovno se govori o DOS-u. DOS je nezaobilazan. Vi sad morate da se raspetljavate, pošto je taj duh izašao iz lampe, javnost je obaveštena. Zašto bi se vlast brukala - eto, obavestili su nas spektakularno.
Samo da vas podsetim, tokom izborne kampanje nekoliko mafija je strpano u zatvor. S pravom sad javnost očekuje da dobije prave informacije i da se epilog završi na sudu, a ne po sistemu kakav je bio u ''Sablji'', mada ima naznaka da i to primenjujete; spektakularno se hapsi, a preko noći pušta, da niko ne zna.
Nemojte tako da radite. Radite transparentno, jasno, da se sve vidi, da svima bude apsolutno jasno šta je ko uradio, jer više nema prostora za medijske manipulacije, po sistemu – ''Blic'' je objavio. Naravno da će ''Blic'' da objavi kad se zna gde se, šta i ko kako nalazi.
Znači, za te resurse koje imate u medijima, računajte da su se poprilično obrukali, istrošili, i tu nemate kapaciteta da nešto završavate kako ste zamislili.
Moram da iskoristim priliku pošto je tu gospodin Petrović.
Gospodine Petroviću, mislim da je krajnje vreme da ova vlada počne da razmišlja malo i o Ustavnom zakonu. Da ne bih sad ponavljao, kao gospodin Batić, koji se, kad god izađe, pozove na onaj član gde treba da se izabere Ustavni sud, pa Zakon o Ustavnom sudu itd, ja ću to sad da preskočim, pošto je postala opštepoznata činjenica da ne poštujete Ustavni zakon. Međutim, rizikujem da vam skrenem pažnju da postoje neki članovi, poput člana 6. Ustavnog zakona, gde je potrebno da, u skladu sa novim ustavom, dođe potpuno novi set propisa o pravosuđu i da vam skrenem pažnju na još neke stvari.
Vodite računa kada budete predlagali nove kandidate za pravosudne funkcije. Zašto da vodite računa? Vodite računa jer ću se potruditi da za svakog vašeg kandidata obezbedim kvalitetnu dokumentaciju. Sada je jedan aktuelan, koji treba da napreduje.
Odmah da vam kažem, Jovan Prijić će najbolje da vam kaže ko je taj kandidat. Zašto? Zato što je Jovan Prijić imao prilike da preslušava transkripte snimljenih razgovora i ko je sve iz Tužilaštva u kojoj mafiji, do kog nivoa upleten, umešan itd.
Unapred vam skrećem pažnju, da se ne bi desilo da kažete - ne znam, predložio mi državni sekretar. U prethodnoj tački je tako bilo.
Ministar Cvetković kaže - nemam pojma zašto sam ovde, to je državni sekretar predložio. Kad malo raščeprkamo podatke o tome šta je to predložio, ko ga je predložio, vidimo zaslužni kadar petooktobarske revolucije, ali ima tu još nekih dodataka koji ukazuju na to da poprilično kriminal cveta u tom DOS-u i da tu više nema skrivanja. To se radi prilično javno.
Naravno, ovo je sve moj skromni doprinos, da prikažem građanima Srbije da je taj demokratski blok - drp sistem; nema tu ideologije. Koja ideologija postoji kod njih? Nema tu ideologije.
Molim vas, šta su predlagali? Imali smo prilike da tri godine slušamo u Odboru za pravosuđe šta je gospodin Petrović radio sa pravosuđem u Mačvanskom okrugu. Vi možete da svirate do mile volje, ali to je ostalo u zapisnicima Odbora za pravosuđe. Evo ljudi koji su bili članovi Odbora za pravosuđe u prošlom sazivu. Jednostavno, dokumentacija je sama izlazila.
Nisam imao nameru da se šetam po Šapcu i da tražim - dajte mi podatke za ovoga, za onoga. Ne, nego prilikom izbora, pošto smo u Odboru za pravosuđe imali prilike da to razmatramo, da damo neko mišljenje, došla je dokumentacija za sve kandidate koji su konkurisali za neko mesto. Onda se razveze priča, i od poslanika i od ovih kandidata koji su konkurisali, koji su napisali, pa i kada Ministarstvo izvrši proveru na terenu, tačno se čuje ko je uticao, kako je uticao, zašto je uticao, ko koga gura, ko je čiji kadar itd.
Hoćete da mi kažete da sada više nema tog parcelisanja unutar ove nove vlade? Ima ga. Ono je neki put nametnuto, neki put je dobrovoljno. Zašto? Male su vrednosti tih ljudi koji žele da budu sudije po svaku cenu, pa prihvataju da se svrstavaju u neki blok ili da su simpatizeri neke od stranaka koje čine Vladu i na taj način sami sebe reklamiraju, demonstriraju svoju odanost. Smatraju da je to glavni uzrok za njihov izbor ovde. To je činjenica. Možemo da negodujemo, ali to je činjenica.
Koliko su puta članovi Odbora za pravosuđe bili pozivani od strane nekog kandidata, ili nekog rođaka, koji kaže - ako vi podržite, oni su završili sa tim i tim strankama. Ako ne verujete, idite u svoje mesto, pa pitajte sudije od 2001. godine po kojim kriterijuma su izabrani.
Žao mi je što nema gospodina Jovanovića, on je bio potpredsednik one Vlade kada je bilo hapšenja, i to an gro. Naravno, on je tada izabran za potpredsednika Vlade, dva puta je samo došao u Narodnu skupštinu, bio na ovom baksuznom mestu, gde su vodotoci.
Moram da vam skrenem pažnju da su od 2001. do 2003. godine pod čudnim okolnostima neki ljudi izabrani za sudije.
Neki su pod čudnim okolnostima otišli u okružni sud. Da bi napredovali do okružnog suda, morali su da se dokažu, gospodine Ristiću. Kako da se dokažu - presudama koje su doneli kao sudije u opštinskom sudu. Da, da, da, a onda se dešavalo da na dan izbora predsednika nekog suda ovde Živković, Boško Ristić i Hiber menjaju papire. Znate? To je verovatno neka demokratska procedura.
(Vjerica Radeta, upadica s mesta: a Ljiljana Mihajlović?)
Pustite Ljiljanu Mihajlović. Znamo mi sve ko je i kako postavljan, zašto je biran i po kojim kriterijumima biran. Koliko je tih kandidata, treba tri dana da nabrajamo, teško je nabrajati imena, ne možete sud da pronađete u kojem toga nije bilo. To ljudi u sudu najbolje znaju. Odite u bilo koji sud i kažite - predmet sam dobio, treba da mi sudi taj i taj čovek. Od pisarnice, preko portirnice, pa nadalje, svako će da ti kaže - taj je iz DSS-a, taj je iz DS-a, taj je iz Građanskog saveza, taj je iz ovoga, taj je iz onoga.
Molim? Kažete da radikali nemaju. Najviše radikala ima? Dobro, ja očekujem posle ovoga što ste rekli da ćete da izađete za govornicu i da nam konkretno kažete gde su to sudije koji su radikali, socijalisti, koji ne pripadaju demokratskom bloku.
Ljudi, pa, nemoguće je da ne pripadaju demokratskom bloku.
Samo da vas podsetim da su 24. septembra 2000. godine bili izbori za Saveznu skupštinu i za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Vama nije smetalo da 5. oktobra oborite, maltene, Republičku vladu, za koju nisu ni bili izbori. To je vaše shvatanje demokratije. To je bilo demokratski - ajde zapali, Mićun će to da renovira posle, nekim fondovima. Što kaže Batić, tri futera. Znamo to, Batiću. Batić kaže - tri futera su samo izgorela itd.
Kao što vidite prostor se suzio. Došlo je vreme da se podnose računi, izveštaji. Ljudi više ne mogu da ćute, znate. Poneko se javi i otvoreno kaže šta se sve dešavalo, kako se dešavalo, ko je vršio transformaciju, na koji način je vršio transformaciju.
Skrećem vam pažnju na sve ove predmete u kojima postoji neka vrsta mafije. Vodite računa gospodo sudije, gospodo tužioci, kako ćete te predmete da okončate. Moj predlog je da to radite u skladu sa Ustavom i zakonom. Nemojte da slušate izvršnu vlast, jer svi oni koji su slušali izvršnu vlast, završili su u zatvoru. Svi oni koji su sadili tikve sa Demokratskom strankom, završili su u zatvoru, o glavu im se razbilo. Znači, sudije, zakon u ruke i radite, oduprite se svakom pritisku. Imate podršku Srpske radikalne stranke (žagor u sali).
Ako pokleknete prvi put...
Izvinite, molim vas, jel vi to negodujete protiv Ustava i zakona? Pa, ja sa ponosom ističem da se mi pridržavamo Ustava i zakona, a vi se nešto smeškate.
Hoćete da kažete - kao Tito. Pa, nije to plot, a? Ja znam, vi ste ta vrsta levičara. Vi ste ta vrsta levičara i iz tog gnezda ste se ispilili, doduše, i tata vam je tu.

Ovim amandmanom se predlaže brisanje sva tri člana Predloga zakona. Ovo je najbolji amandman povodom ovog predloga zakona, zato što uvažava i zdrav razum, uvažava hronologiju i uvažava kao političku činjenicu da smo kažnjeni, nešto smo se Bogu zamerili, pa smo kažnjeni čim su nam demokrate na vlasti. To je najteža kazna.
Sada ću lepo to da vam objasnim, s obzirom da je pre nekoliko dana predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda pokazao neobaveštenost i jednu neprimerenu dozu bezobrazluka, tvrdeći da se neke stvari koje iznose poslanici SRS graniče sa lažima.
Kako to DS kada vrši vlast radi i čini? Jedna je parola za javnost, jedna je parola za medije, a u stvarnosti je potpuno neka treća priča. Treća priča jeste da je ona negacija svega onoga što piše u propisima i negacija svega onoga što ide kao poruka javnosti.
Pregledao sam ovih dana sve kadrovske odluke Vlade Republike Srbije po datumima da vidim šta su to uradili i koliko je tačno ono što je pre nekoliko dana saopšteno sa ove govornice, da je ova vlada rešila da depolitizuje državnu upravu, počevši od pomoćnika ministra, pa nadole. Naravno, lako je utvrditi da je u pitanju laž. Teška laž.
Uzeću primer čoveka koji se zove Miroslav Marinković. Ova vlada ga je postavila na mesto, čini mi se da je direktora Uprave za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede, gde je došao iz Privredne komore. Inače, Marković je pokazao veliko poznavanje PKB-a zato što je bio dugo godina predsednik Upravnog odbora PKB i nemojte da se čudite, on zna to.
Vidite, Miroslav Marinković je postavljen i sada neko nas ubeđuje da je on depolitizovan, neko nas ubeđuje da on nema više nikakve veze sa politikom, on ima veze sa veterinom, strukom itd. Naravno, pošto radim sa lauferom, a ne sa gulanferom, raspitam se i vidim da je Miroslav Marinković iz Svilajnca i da je on bio dobar sponzor DS, on je dao, gospodine Markoviću, više od vas, 85 hiljada dinara.
Zamislite, on je dao više i od Tadića. Sada ću da vam pročitam kako se to tajno finansira izborna kampanja DS, što sam i obećao, s obzirom da gospodin Boško Ristić, on ovde ćuti, ali kada ode u Niš onda priča sve i svašta, naravno, sve to doznam, pa moram da ga demantujem. Mogu da vam kažem sada kako to izgleda sa depolitizovanim finansijerima. Naš veliki prijatelj Aleksandar Vlahović je bio jedan od većih sponzora, 115 hiljada dinara.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, taj izveštaj je bio na Odboru za finansije, bio je dostupan javnosti i nema veze sa ovim amandmanom.)
Opet ću da se napravim, gospodine Albijaniću, da ništa niste rekli. Imamo gospodina Borisa Tadića, on je samo 20 hiljada odvojio za svoju stranku kao predsednik. Po ovom zakonu, Miroslav Marinković ne bi mogao da bude izabran za pomoćnika, jer on ima taj status direktora uprave itd. On je državni službenik na položaju, po ovom novom zakonu. Ne bi nikako mogao da bude izabran, ako se ide logikom depolitizacije.
Ali, ako se ide logikom da kada se eminentna politička ličnost angažuje u državnoj službi ona zamrzava svoje političke funkcije i ako bi nam neko pričao tu priču, ne znam ni jednog građanina u Srbiji koji bi poverovao da je to tačno. To je apsolutno nemoguće da je tačno. Proverom ovih rešenja o razrešenju, postavljenju itd, dolazi se do neverovatnih podataka, da za isti pravni akt koriste različite pravne poslove. Moguće je, Nikola.
Po članu 179. stav 1. i postavljaju i razrešavaju. Ova vlada, ne ona tehnička, nego ova vlada. Negde razrešavaju bez poziva na bilo koji važeći zakon, već pozivom na svoju dobru volju. To je interesantna stvar. Kada vam demokrate kažu "dobar dan", odmah pogledajte nebo da vidite gde je Sunce, da li ga uopšte ima. Ne sme njima ništa da se veruje. Zato je ovo najbolji amandman. Zašto? Briše se ceo Predlog zakona. Zašto? Da se pojave tragovi šta je urađeno od kada je formirana ova demokratska vlada. Da se vidi šta je to urađeno, da izađe.
Preporučujem svim građanima Republike Srbije da dođu na sajt Vlade Republike Srbije, pronađu tamo ona ministarstva, i pogledaju, kako reče, mislim da to na sajtu Ministarstva pravde stoji - tim ministarstva. Oni su tim, fudbalski tim. Pogledajte malo njihov prikaz biografija i njihov prikaz radne karijere, šta su radili, kako su radili, gde su radili i koliko su oni udaljeni kao profesionalci od stranaka koje čine vladu.
Nisu oni udaljeni. Oni se nalaze u onim osnovnim strukturama stranaka koje čine vladu. Zašto sada nama neko kaže da će biti postavljena izabrana lica sa mandatom od pet godina kao stručnjaci, navodno pomoćnici ministara nekih. Hoću da vam pročitam za jednu pomoćnicu, pošto je to ta terminologija koja kod vas odgovara, čini mi se da beše Ministarstvo kulture. Ona je svoju prezentaciju završila misaonom rečenicom koja odgovara, prikazuje duh DS - voli svoju zemlju i prati sport.
Naravno, da vam ne pričam o tome da državni sekretari blage veze po svojoj profesiji nemaju sa nadležnošću i poslovima koji se obavljaju u nekom ministarstvu. Doduše, nikakvo čudo nije, kod njih se traži ekspertsko znanje za terorizam. Svi imaju neki kurs iz terorizma, kao da je posle 11. septembra 2001. godine uslov za napredovanje u DS da ima neki kurs iz terorizma. Ko da nam državu vode talibani.
Samo da vas podsetim, Snežana Malović je postavljena od strane ove vlade u maju 2007. godine. Tada je bio konkurs. Pomoćnik u pravosuđu. Goran Jovović, pa Vukica Bućković. Vidite, kod te gospođe, postavljena je za pomoćnika ministra. Njena radna karijera - VIP Progres Nikozija. Vi demokrate se gadite na pomen Kipra, a ona je tamo stekla ta znanja iz oblasti finansija. Malo je bila tamo, pa Teletrade, pa iz Teletradea došla kod vas u Ministarstvo. Sve ste to vi napisali na sajtu. Saša Vukadinović, jun 2007. godine, vi ga postavili na mesto gde ne sme da bude politička ličnost. Ubedite me da nije politička ličnost.
Preskočiću ovu gospođu što voli svoju zemlju i prati sport, i svoju ćerku Sofiju. Jelena Marjanović, to su ovi G17, Stojan Arizanović, on nema veze sa G17 plus. Njemu se gnuša od G17 plus, sa gnušanjem ulazi kod Mlađe u ministarstvo.
Nebojša Skorić, on se prvo ispovraća ispred zgrade ministarstva, pa uđe u ministarstvo, zato što ne podnosi G17.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, nemojte tako da se ophodite prema građanima naše zemlje, prema postavljenim licima, prema izabranim ljudima. Ne razumem terminologiju koju koristite.)
Ne postavljam se prema tim licima, nego opisujem sa kojim gađenjem idu na posao, s obzirom da nisu ljudi iz G17 plus. Što se vi sekirate? Nekada je bilo "kada je teško Čović". Danas s gnušanjem ljudi idu na posao.
U sociologiji rada postoji taj problem i kaže - krenuo na poso pa se trese. Zašto? Zna šta ga čeka tamo. Samo sam pokušao da objasnim kako se čovek trese, jer zna da ga tamo čeka G17 plus, a on nema veze sa G17 plus, jer je depolitizovan. Kada se depolitizovao? Dvadeset četvrtog maja 2007. godine. Naprasno se depolitizovao 24. maja 2007.
Hoću malo da iskarikiramo ovo, da bih javnosti prikazao kakva je ova nemoguća misija. Lično smatram da i to što vi nazivate državnim sekretarom, a ja kažem zamenik ministra, to što treba da bude sekretar ministarstva, pomoćnici ministra, oni treba da budu političke ličnosti i treba u paketu da se menjaju kada se menja ministar.
Ne, vi nas ubeđujete da će evidentno političke ličnosti da se smeste tamo i da budu navodno nestranačke ličnosti, sa mandatom od pet godina, navodno da niko njih ne pomera kada dođe do promene vlasti. To je ta podvala koju vi radite. Vi ne idete čistih ruku u ove stvari.
Zato kažem - ovaj amandman je najbolji, jer on negira Predlog zakona. Negiranje Predloga zakona, to znači pao je sneg, za koji dan treba da izađu tragovi, da vidimo koje su se to zveri tamo smestile. Zveri u smislu tragova, a ne ljudi.
Zašto? Da se napokon prekine sa ovom uspavankom, sa ovom pričicom. Cveće, miris, lepota, sve je fino, smeškamo se, ćutimo, uđemo, izađemo. O ovome neće biti izveštaja na RTS-u. Zašto? Ne uklapa se. Imam tu na spisku i Srđana Šapera, da vam ne ređam, eminentna lica se ovde nalaze.
Evo i Srđan Milivojević, i on, Kruševljanin, zamislite, on kaže - u crno je zavijen Kruševac, on je 90 hiljada od svojih para odvojio za njemu tako dragu DS. Ima ih 530 i nešto komata. Ništa niko od njih nije dao, ni dinara. To su sve pare iz inostranstva, polovina njih i ne zna da su na spisku.
Čudili su se neki - šta ću ja na spisku, kaže - dao si pare, nisam dao pare, ko kaže da sam dao pare. Još ste bezobrazno predstavili neke predsednike opštinskih odbora iz nekih varošica i nekih sela kao milijardere. Jednog ste prikazali, dva puta dao pare. On više voli DS od Borisa Tadića. Sve kod vas može.
Moraćemo da pokažemo građanima šta se radi, zašto se radi, kako se radi.
Imam sledeći amandman, gde ću da objasnim kako sam zamislio da malo popravim ovaj amandman mog prethodnika i da naučim ove predstavnike vlade da poneki put u toku visokih, umnih razmišljanja o državnoj politici pogledaju na sat i na kalendar, jer u osnovi problema kod ovog zakona jeste što u ministarstvima ne postoji službeni sat, ni službeni kalendar.
Podržavam gospodina Boška Ristića, koji je rekao da treba ovde jedan sat za službeno računanje vremena. Kada bi se to desilo, da ministarstva imaju službeni sat za računanje vremena, verovatno ne bi pravili ovakve greške.

Samo jedna rečenica povodom prethodnika. Svaka vam čast, ima u Demokratskoj stranci iskrenih ljudi koji priznaju.
Samo to sam i rekao, što ste vi kasnije potvrdili.
Da pređemo na ovaj moj amandman. Amandman SRS glasi da se član 2. Predloga zakona menja i glasi: "Član 180. briše se." Znači, tražimo da se briše član 180. izvornog teksta Zakona, a ne ono što predlaže Vlada u članu 2.
Šta oni predlažu u članu 2? Oni predlažu promenu rokova, odnosno datuma u stavu 1. i 2.
Kada bi se usvojilo ovo što je Vlada predložila, član 180. bi glasio ovako, prvi stav: "Radi postavljanja na položaje sprovešće se javni konkurs do 1. maja 2008. godine". Stav 2. bi glasio: "Postavljenim licima, čija radna mesta postaju položaji, dužnost u svakom slučaju prestaje 1. maja 2008. godine".
Šta je problem? Član 180. više ne postoji, to moram da vas obavestim, gospodine Markoviću. Danas je 5. jul, a član 180. je važio do 1. jula. Član 180. ne nalazi se u prelaznim i završnim odredbama. Znači, 1. jula njega više nema i vi menjate nešto što ne postoji. Nije svašta, nego je član 180. Za sve i svašta gledajte Pink.
Sa 1. julom nestao je kapacitet i snaga člana 180. Nije to koalicioni kapacitet, vi sada kažete kapacitet, vi mislite na bateriju, koliko može da drži, ili ovo koliko vaša koalicija ima kapaciteta da drži. Kapacitet, pravna snaga člana 180. se iscrpila 1. jula 2007. godine i mi praktično član 180. više nemamo, imamo ga kao istorijsku odredbu.
Istorijska odredba za gospodina Martinovića, ako piše neku knjigu, da analizira to, da nađe nekog sa fakulteta pa da kaže kakva je bila volja zakonodavca septembra 2005. godine kada je donosio zakon, šta je planirao, o čemu je razmišljao itd.
Danas, 5. jula, kada se taj zakon razmatra po treći put, kroz odgovarajuće izmene i dopune, član 180. ne postoji. Vi praktično danas i ako budete glasali za ovaj predlog zakona, treba da znate da ste digli ruku za član koji ne postoji. Postoji samo u tragovima, postoji samo u obrisima, a mi u znak poštovanja prema vama želimo da vam skrenemo pažnju na kalendar, na sat, da se orijentišete u vremenu i prostoru.
Pošto bi vi očigledno želeli da vreme stane, ali neumitno ono teče, da vam kažemo da je 1. juli odavno prošao, član 180. više ne postoji, jedan proces je završen, morate da radite po zakonu. Član 180. ne postoji.
Prošli put sam se šalio sa vama, pa sam rekao da ste ovaj zakon mogli da predložite i u decembru 2007. godine, pa da u jednom od članova tražite retroaktivnost i da sve to vratite, ako hoćete, i na maj 2007. godine. To je moguće ako je jedini rezon za razumno zaključivanje 126 glasova.
Ali, kada je jedini argument za nešto broj glasova, onda mora da vas podsetim na Radomana Božovića, koji je rekao - ako vidim 70 ruku u vazduhu, zemlju ću da proglasim da je kockasta. Tada je demonstrirao onu vrstu sile, političke jačine, to su svi, naravno, osudili, ali vi idete njegovim stopama. Vi kažete, sa 126 možete sve, možete i protiv kalendara, možete i protiv hronologije, možete protiv svega.
Znači, mi nismo tražili da se briše vaš član 2. Predloga zakona, kojim pomerate rokove, nego da se izbriše član 180, da i kao istorijska odredba više ne postoji i ne opterećuje tekst zakona. Zašto? Snaga člana 180. je ispucana, ona više ne postoji 2. jula 2007. godine.
Naravno, ovo je moj skromni doprinos da javnost shvati šta je Demokratska stranka, kako oni rade, kako oni zaključuju. To je još jedan prilog onoj mojoj osnovnoj tezi da je u pitanju drp-sistem, ne biraju se sredstva, evo, vidite, i protiv hronologije su, protiv kalendara, protiv svega. Zašto? Zato što je 126. Ko im garantuje tih 126? Verovatno onaj koji kosi travu u dvorištu one ambasade.
Ne bih dalje da širim diskusiju. Imam ovde još dobrih primera, recimo, Bojana Dimitrijevića, i on je nestranačka ličnost, svi su nestranačke ličnosti, pojma nemaju sa politikom. Imamo i Vuka Jeremića, kod njega u Ministarstvu isto sve ljudi koji nemaju veze sa politikom, slučajno su se zatekli tu.
Bila neka interna raspodela na Terazijama i onda su rekli, ko će da se prijavi za ministra, a oni kažu - stavite mene na spisak, ko će da bude pomoćnik ministra, drugi spisak. Ovi došli i ajde da ih ubacimo. Nestranačka ličnost Jagoda Jorga, pa postade stranačka. Milivojević nestranačka, kritikovao u onoj kampanji Demokratsku stranku, evo ga izađe.
Znači, Demokratsku stranku treba da shvatite kao jednu fatamorganu, svuda ih ima. Nisam opterećen, nego mi se žuri, treba da idem u Hag, a oću da završim ovaj posao sa stečajem što pre, ne volim da ostavljam nezavršene poslove. Stalo mi je da raščistim to sa Demokratskom strankom, da završim tu sa stečajnom masom.
Naravno, vi znate da vas pratim, imam i laufera. Nemam gulanfera, gulanfera sam poslao kod vas. Malo mi penzionišete ove ljude, proterujete mi ove koji me obaveštavaju, ali tačno me obaveštavaju, kao što vidite. Doduše, kada mi zafali informacija, kupim novine i tu sve znam. Ovi iz CIE nemaju baš mnogo muke, pročitaju novine i sve znaju šta se dešava u Srbiji. Izađu ovi kolumnisti, rasture celu državu.
Znači, moram da završim taj posao pošto imam obaveze u Hagu, tamo ću kratko da budem. Sa Demokratskom strankom da završim, meni je bitno da javnost shvati šta je Demokratska stranka. To jeste teška fatamorgana. To je najveća prevara koja je mogla nama da se desi i mi se sada suočavamo sa bliskom prošlošću.
Bliska prošlost je bila, bili mladi, lepi, fini, pa ajde sada će nešto da naprave, pa ljudi poverovali. Međutim, na svakom koraku kada se suočite sa politikom Demokratske stranke, tu u stvari nema politike, to je samo drp-sistem. Sada će u drpu da učestvuju dva, tri, pet ili sedam, inače u teškim su svađama povodom toga ko ima bolju poziciju prema materijalnim sredstvima, ne prema poziciji u strukturi vlasti, nego prema materijalnim sredstvima.
Pričam pre svega za ove vodeće, ne za obične ljude koji su izvođači radova, što bi rekao Zoran Đinđić nekada. Izvođači radova, jeste, aparat za podršku, da, ova grupa od tri četiri završi posao.
Samo da vas podsetim, kada sam već oko kadrovske politike Vlade Republike Srbije. Sećate se svojevremeno dok je Milošević bio predsednik SPS-a svi ovi su ga kritikovali što nije podneo ostavku na mesto predsednika SPS-a. Ni ovaj nije podneo ostavku na mesto predsednika DS-a. Sećate se svojevremeno, malo-malo ovi studenti Čede Jovanović i Čede Antića su znali da odnesu pogaču predsedniku, pa da idu na Dedinje.
Interesantna stvar, više omladina nije toliko revolucionarna da poseti predsednika kući. Da, nije to više interesantno. Zašto? Sad je interesantan Veliki brat, neka druga zabava je data mladima, a ne ono što treba da opredeli njihovu budućnost. I zbog mladih da kažem, to što plaćate vi školarinu, odnosno vaši roditelji, to se zahvalite DS-u.
Ovi mali kad su bili studenti 1991-1992. godine, kada su demonstrirali, oni su tražili evropske standarde. Završili su u vreme kada je bilo besplatno školovanje, a kada su došli na vlast uveli da se školovanje plaća, pa zbog DS-a ne može, ono što kaže Rajko Baralić, ni seljačko dete da završi i postane akademik.
Oni su polarizovali javnost u Srbiji, oni su napravili velike socijalne razlike u Srbiji. Sve što su kritikovali prethodnu vlast, oni su ih prevazišli. U pogledu broja zaposlenih u državnoj službi, čuli smo podatak, gospodin Martinović je izneo, 2,5 puta je više zaposlenih.
A znate šta su radili ranije, preko ANEM-a, preko ovih, sve i svašta. Pre nekoliko dana su lustrirali jednog čoveka i to sa zadovoljstvom, lustrirali sa zadovoljstvom. Videli ste sami, izašao je gospodin Marković, pa vrlo lepo je reprodukovao ono što priča Zoran Balinovac. Nema lustracije gospodina Markovića. Naravno, protiv sam lustracije, jer je to neka ortodoksna glupost jedne gospođe koja nije znala šta da radi sa slobodnim vremenom, pa hajde da napiše neku knjigu da bi uvatila priključak sa nečim u svetu.
Znači, bežte dalje od DS-a, vodite računa šta oni predlažu, to je opasno po narod i državu.

Ukazujem na nekoliko povreda Poslovnika. Prvo je 104, 147, a za vas gospodine Albijaniću posebno skrećem pažnju na članove 148. i 251. Poslovnika. Da vam objasnim o čemu se radi.
Radi se o pokušaju da neko na silu vrati časovnik nekoliko dana unazad. To je ono, što bi se reklo, što ima neku materijalnu težinu, ima neku političku pozadinu.
Ono što za svakog razumenog treba da bude jasno jeste da u Ustavu Republike Srbije postoji jedan član koji dozvoljava da pojedina odredba može da ima povratno dejstvo. Ali, povratno dejstvo koje se traži amandmanom gospođe Kolundžija, traži se da se vrati na snagu nešto što ne postoji. To je još mnogo veći problem.
Ako se taj amandman usvoji, onda se iz naftalina vadi ceo član 180. koga nema. Znači, ovde i neuropsihijatari, i psihijatri, i logičari imaju poprilično posla, jer opet se sve svelo na problem 126. Znate, problem je taj što ovde je nemoguće utvrditi opšti interes. Šta bi bio opšti interes? Broj ljudi. Šta bi bio opšti interes? Ne funkcioniše sektor, odsek u nekom ministarstvu. Nije tačno, funkcioniše.
Kada je kao tehnička vlada, sa neobaveštenima, mogla da funkcioniše, pa vi ste nas ubedili da može država bez zakonite vlade, da može bez izbora, da može bez predsednika Republike, da može bez završnog računa, da može bez budžeta, da može i bez građana, da može i bez sunca, bez svega može kada su demokrate na vlasti. Sada pokušavate da nas ubedite da može i bez mozga. Mozak mora da postoji, znate.
Znači, član 180. ne postoji, a vi amandmanom tražite da se on vrati ponovo u zakon. Ovde nije klasičan primer povratnog dejstva pojedinih odredbi.
Pojedine odredbe, misli se na zakon koji se donosi, a vi ovde tražite da se povratno dejstvo da tako što bi se iz naftalina izvadio član 180, pa bi se reklo puj pike ne važi se, on će i dalje da važi do maja 2008. godine, znate.
Mene stvarno interesuje kako bi gospodin Albijanić mogao da mi objasni ovaj član 149, čini mi se da sam rekao, ili 147, 148? (Predsedavajući: Član 148. ste rekli, gospodine Krasiću.) E, taj član 148, gospodine Albijaniću objasnite, pošto se ovde konstituiše jedno posebno pravo za narodne poslanike. Molim vas da se ne smejete.
U članu 148. piše ovako: ''U toku glasanja u pojedinostima amandmane u pismenom obliku mogu da podnesu predlagač zakona, nadležni odbori i drugi.'' (Govori kroz smeh.) Znači, kada smo sve završili sa raspravom, mi glasamo o amandmanima.(Predsedavajući: Mislim da je to tehnička greška, da treba da stoji ''u toku rasprave''.) Molim. Valjda sam lepo pročitao i nisam ništa pogrešio. (Predsedavajući: Pročitajte).
Znate, vidite, kada je demokratija, onda je razuđen i mozak, sve je razuđeno, sve je bez kiseonika, sve može. Evo, vidite, gospodin Albijanić se nasmejao na ovaj član 148. To je jedna najobičnija glupost, stvarno glupost. (Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.) A za član 251. to ćete mi naknadno objasniti.

Gospodine Albijaniću, član 104.
Gospodin Marković, kao ministar, izvršio je možda najgrublju povredu tog člana. Izašao je za ovu govornicu i počeo da se ponaša kao da je na sastanku poslaničke grupe DOS. Ne sporim da, kada imate sastanke vaših poslaničkih grupa, smestite poslanike u salu, onda izađe neko ispred DS i počne da preti.
U internim krugovima i u internoj komunikaciji morate da budete u sali, morate da glasate za ovo, morate da ćutite, ne smete da budete ovakvi, morate da budete onakvi. Vi to pravo nemate u Narodnoj skupštini da pričate svim narodnim poslanicima. Vi kao predstavnik Vlade treba da se izjasnite o argumentima koje ste čuli ovde, naravno, na način gde počinje i gde se završava sa vašom nadležnošću.
Da li je postojao kvorum u radu nekog odbora, vi to i ne znate, i ne treba da znate, u krajnjem slučaju, ali vi niste tu da bi nam objasnili kako se pravi kvorum i niste tu da nam objasnite šta je hitan postupak. Vi ste tu da kao predstavnik Vlade objasnite, što kvalitetnije, šta ste naveli u članu 1. i zašto ne prihvatate amandmane na član 1, šta ste napisali u članu 2, zašto ne prihvatate amandmane na član 2. itd, od prvog do poslednjeg člana vašeg predloga, jer ste vi došli sa tim papirom i tu je definisano ono što vi treba da pričate.
To što ste vi nekada bili potpredsednik Narodne skupštine i verovano znate kako se to radi u Narodnoj skupštini, kakve su relacije, kakvi su odnosi, ne znači da vi kao ministar, kao predstavnik Vlade to treba da iznosite.
Dalje, činjenica je da posle one, kako vi kažete, loše Vlade Vojislava Koštunice i jedne epizode koja se zove tehnički karakter te iste Vlade, sada smo došli do nečega što se zove - novo-stara vlada. To je u stvari ona DOS-ova vlada od 25. januara 2001. godine.
Vi ako imate neke interne odnose na sednici Vlade, ali kada ste jedinstveni, ne ono kada ste po segmentima, raspravite te stvari.
Ali, nije za nas prihvatljivo da vi ovde izađete i kažete, nalazimo mi opšti interes u tome što je prošao 1. jul, a znate i sami od septembra 2005. godine do 1. jula ove godine neko nije sproveo ovaj zakon. Mi prozivamo Vladu. Kakav je agregatni oblik te vlade, mene ne interesuje, samo znam da je to najveća tekovina demokratije.
Dali su sebi godinu i po dana rok da sve to završe. Niste završili, ne zbog komplikovanih odredbi zakona, nego zbog toga što niste mogli kmetovski da se dogovorite šta kome pripada. I ova tehnička vlada bi završila taj posao da su rezultati izbora bili drugačiji. Međutim, morali su SPO da izbace. Pazite, nemojte vaše interne probleme da dižete na nivo generalnog problema, opšteg problema i da u vašim ličnim problemima pronalazite opšti interes koji bi obavezivao sve nas, nemojte.
Drugo, uzmite malo Ustav, vi ste glasali za taj ustav. Pročitajte te odredbe koje govore o retroaktivnosti i ranijem stupanju na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja.
Vi ste izašli ovde sa šaradama, nekim pričicama, šta će da radi Republički javni pravobranilac, kakav je karakter njegovih akata koje potpisuje itd. Vi se meni žalite? Zašto mi se žalite? Neću da saučestvujem sa vama u vašem bolu. Ja sam ovde da vas pomerim, da više ne budete na vlasti, da vas uklonim sa vlasti, a vi tražite da ja saučestvujem sa vama. Što bih vama dao rame za plakanje? Ne, želim da vas izbacim sa vlasti, jer u svim segmentima uništavate državu. To je moja misija ovde.

Ista meta isto odstojanje. Prošle godine u ovo vreme smo razmatrali zakon koji je regulisao plate državnih službenika i nameštenika i sada ponovo.

Godine 2005. smo razmatrali Zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Tada je poslanička grupa SRS upozorila onu vladu, Balinovca, šta će biti sa tim zakonom. Rekli su da neće ništa da bude loše, biće sve u redu i evo došli smo po svoje, tako da ovo što se samo promenio ministar ili izveštač, predstavnik Vlade, jeste dekorativna promena. Gotovo da je Milan Marković ponovio sve stavove Balinovca od pre dve godine. Nema neke principijelne razlike. Uostalom, vi ste svi u demokratskom bloku.

Mada ste me na počeku zbunili jutros sa onim izvinjenjem, ali onda sam shvatio, pošto je juli, demokrate se obično u julu izvinjavaju serijski, neselektivno.

Dragi gledaoci, na primeru Zakona o državnim službenicima i nameštenicima i zakona o njihovim platama, a to je sve jedna te ista tema, bez obzira na ovaj zakon koji se nešto menja, oni podsećaju na Nušićeva dela, "Gospođa ministarka'', ''Sumnjivo lice". Vodi računa, Vaso, kada onaj bude izabran za ministra, ono nesposobno dete stavićemo za nameštenika: a postavljenje, a koji razred. Tema je ista. Znači, Nušić je na univerzalan način opisao kako to izgleda vlada u Srbiji.

Pre nego što se uključim u konkretne predloge šta da se menja u ovom zakonu, moram samo da vam skrenem pažnju, kada su zapalili Saveznu skupštinu, došli na vlast, rekli su - zatekli smo neupotrebljiv kadar u ministarstvima, to sve treba da se promeni, ne znaju engleski, ne znaju da rade na kompjuterima, to su sve zaposleni po nekim političkim kriterijumima, to sve mora napolje i to su uradili u prvom naletu. Do septembra 2001. godine skoro da su prepolovili neka ministarstva. Naravno, odmah su doveli svoje eksperte koji pojma nemaju sa životom.

Došao sam do neke dokumentacije kako se to u međuvremenu radilo, naročito ovde u Narodnoj skupštini, a isto i u ministarstvima. Ima vremena da to sve lepo legne, da se lepo objasni, da bi se shvatila ova labudova pesma Vlade povodom ovog zakona, kao nešto hitno sada treba, nešto epohalno se dešava.

Ako je to toliko epohalno onda mi objasnite zašto ovaj predlog zakona niste podneli decembra ove godine. Šta je razlog da ste ga podneli sada u julu? Mogli ste u decembru. I decembar sledeće godine može da bude period koji obuhvata period mandata ove vlade, ali vaša je logika da u poslednjem članu zakona o izmenama i dopunama ili pretposlednjem stavite - retroaktivna primena odredbi i vratite na datum 1. jul, jer to je takav način, to je takva psihologija.

Mi danas praktično nemamo zakon koji se primenjuje na ove državne službenike na položaju. Žarko Obradović je lepo postavio pitanje, od kada je ova vlada izabrana do danas da li je Vlada postavila nekog pomoćnika ministra. Nema odgovora. Izašao je Milan, ispričao tu nešto, tendencije, tokovi, nastojanja, lepe želje. Znamo mi vaše lepe želje, drp-sistem, to je prava definicija za demokratski blok, drpi gde stigneš.

Da se vratim na zapošljavanje. Znači, 2000. godine mnogo, pa onda kreni 2001, 2002, 2003. zapošljavaj sve i svašta, pa onda naravno došla nova garnitura demokratskog bloka, nove stranke, pa G17, Nova Srbija, krenuli i oni da zapošljavaju. Sada se formirala nova vlada, kreni dalje da zapošljavaš.

Kako to ide. Čitam podatke koje je Vlada saopštila u svom Predlogu zakona o budžetu, tako da ćemo ove godine na kraju godine da imamo 258.332 zaposlena u različitim varijantima sa statusom državnog službenika i nameštenika, mada se tu nalazi, moram da kažem, policija, vojska, nalaze se te tzv. društvene delatnosti, znači kompletan sistem zdravstva, obrazovanja itd.

U svim tim tabelarnim pregledima, gde se uredno navodi koliko će da se poveća ove godine, ima mesta gde se povećava, ministarstava, nema na kraju zbirnog podatka, da se ne vidi koliko je to novih koji moraju da se zaposle.

Biće novih koji će da se zaposle. Zašto? Moraju da udome svoje ljude. Kako da isteraju ove? Ne mogu da ih isteraju jer su i oni iz demokratskog bloka. Sada kadrovska struktura u svim ministarstvima je sa baznim mesecom nekim januar 2001. godine, a ovo što ima malo starije, to su ostaci prošlosti.

Međutim, ostaci prošlosti su vrlo korisni kada se pojavi velika rupa zbog nemogućnosti obezbeđenja kadrova iz budućnosti. Kada napune 36, 37 godina ili 39, onda će da prođu kao Periša Jovanović, šest meseci raspolaganja i godinu dana na biro da ostvari pravo na penziju. Hoćete da mi kažete da Periša Jovanović nije profesionalac? Pravi profesionalac za svoj posao, ali šta vredi kada je tu morao da dođe Cesid, a Periša nije u Cesid-u, ne uklapa se, i onda pričate neke bajke ovde, tu treba da bude profesionalci, tu trebaju ovakvi, onakvi. Kakva priča, kome priča? Priča za ovo, priča za B92.

Danas se mi suočavamo sa bliskom prošlošću i šta je to bilo 2001. godine, ko je s kim bio u prijateljskim odnosima, šta je bilo 2003. godine, ko je kog mafijaša posećivao, suočavamo se sa prošlošću, što se menjao zakon, odnosno donosio novi Zakon o državnim službenicima, novi zakon o njihovim platama, ali u pravnom sistemu su ostale rupe.

Prethodni zakon važi za, recimo, autonomne pokrajine i lokalnu samoupravu, ali ne važi za ove državne službenike i nameštenike koji su u nadležnosti Vlade.

Naravno da smo protiv konkursa. Zašto smo protiv konkursa kada su u pitanju pomoćnici ministra? Zato što oni uopšte nisu stručnjaci, oni su samo političari. Njima je vokacija diplomirani ekonomista, diplomirani pravnik samo uslov da bi došao na političku poziciju pomoćnika ministra, a u opisu posla - politički posao.

U ministarstvu je politički posao ako se traga za novim rešenjima, ako se iznalaze neka nova rešenja, a onda je napravljena diskriminacija pa su podeljeni, u istoj kancelariji se nalazi državni službenik, a preko puta njega nameštenik.

Gledajte sada paradoksalnu situaciju. Zato što nivo prava nije mogao da se pomeri ili da se smanji prilikom donošenja Zakona o platama državnih službenika i nameštenika imamo sada ovakvu situaciju: da državni službenik koji radi neki posao ima 30.000 dinara platu, a onaj koji je nov, primljen po nekom konkursu, ima 12.000 dinara, a isti posao rade. To su ove demokrate izmislile.

Da li postoji veći oblik diskriminacije nego što ga sprovodi demokratski blok? Kako je moguće, ljudi u istoj kancelariji, za istim stolom, a dve različite plate. Evo sada državni službenik da da otkaz i da se sutradan navodno ponovo zaposli u svoje ministarstvo, on će dva puta manju platu da ima. To su generali smislili, ovi genijalci, evropski trendovi.

Gde to ima u Evropi, ljudi? Kažite mi u kojoj državi to ima? Ima kod Nušića, a vi ste iz Nušićevih dela izašli. Tamo ima, kod Nušića.

Imate ove savetnike, i-mejl savetnike, je li tako? Šta kaže, ne morate ni da se vidite sa njim, ali 90.000 mora da primi.

Kada sam vas kritikovao prošle godine, 6. juna, povodom toga, kažete - govor mržnje. Rekao sam šta će da bude. Došli ste sa tim zakonom sada ovde. Sad je danas govor ljubavi, eto.

Ne može Srbija da izdrži eksperimente Demokratske stranke, ne može. Ide maca oko tebe, ali demokrata se zaposli. Ide maca oko tebe, DSS se zaposli, ovaj zapošljava svoje, a imate ovu situaciju.

Mi nemamo pravu informaciju šta se sve zapošljavalo i kako se zapošljavalo od 2000, od kada je došla demokratija. Na nekim primerima pokazaću vam kako to izgleda u Narodnoj skupštini. Evo ovako.

Godinu dana traje jedan projekat, od 1. juna prošle godine do 31. maja ove godine. Vrednost projekta je 135.600 evra. Vlada Nemačke odobrila 50.000 evra za aktivnosti u Narodnoj skupštini. Neko je zaključio taj ugovor, pa onda kaže - pozadina i opravdanost projekta, pa korisnici projekta, pa ciljevi projekta. I dođemo - zapošljavanje.

Eto, Vlada Republike Nemačke nama diktira zapošljavanje, zapošljavanje koordinatora za pristup javnosti.

Kaže - OEBS će finansirati koordinatora godinu dana, uz mogućnost da nakon toga bude zaposlen u Narodnoj skupštini na neodređeno vreme. Trošak za zapošljavanje koordinatora je 7.200 evra. Da li neko zna za ovo? Da li je neko ovlašćen da zaključi ovo? Ne. Nije bitno. Evo ga jedan projekat.

Idemo dalje, opet čuveni OEBS, kaže ovako - memorandum o razumevanju, o Kancelariji kadrovske službe u Skupštini Republike Srbije. Pa tu onda sada je otvaranje kancelarije kadrovske službe i kaže - ugovor o radu za šefa kadrovske službe i njegove pomoćnike mora biti u skladu sa sledećim uslovima. Znači, njih baš briga za zakon. OEBS kaže koji su uslovi i baš vas briga. Vi ovde radite šta hoćete sa vašim zakonima.

Kaže pod jedan, ugovor će biti u skladu sa republičkim Zakonom o radu. Đavola. Dva, oba zaposlena će imati zdravstveno osiguranje, invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj smrti, kao i penzijsko osiguranje u skladu sa posebnim republičkim zakonima i podzakonskim aktima.

Treće, šefu kadrovske službe će biti ponuđena osnovna mesečna plata koja neće biti manja od 21.000 dinara, a pomoćniku mesečna plata ne manja od 15.000 dinara. Onda su obaveze, obaveze, i na kraju kod oporezivanja - ne plaća se porez.

Zašto vi onda jurite ove privatnike. Jurite ove po ulici i kažete da ima neprijavljenog radnika. Pa evo ga, Skupština ima neprijavljenog radnika, ne plaća se porez. S kojim pravom vi jurite po ulici. Vi ste leglo kriminala.

Gospodine Albijaniću, uzeću vam u obzir da ništa niste rekli. (Smeh u sali.)

Dalje, gle čuda, taj ugovor je potpisao poslanik, jedan od vaših ovde. Poslanik potpisao. Idemo dalje.

Ugovori zaključeni sa međunarodnim organizacijama, pa 2003. Memorandum o saradnji Centra za resurse Narodne skupštine u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji, skraćenica je NDI; Memorandum o saradnji između Agencije za međunarodni razvoj IBM EPI; pa dalje Memorandum o razumevanju, program podrške Skupštini, zaključen između OEBS-a, Misije u Srbiji, i Narodne skupštine.

Pa, dalje, Program studentske prakse u Narodnoj skupštini. Ovo vam citiram zbog toga što je sve to praćeno sa zapošljavanjem.

Evo imate ovde. Oni nas uče što mi ne znamo da radimo u Skupštini. Pa onda kažu, Parlamentarni centar Kanade - ostvaruje se u vidu stručne i materijalne podrške rukovodstvu i zaposlenima u izradi politike upravljanja kadrovima, opisa radnih mesta, procene učinka u radu. E, oni nas da uče o tim stvarima. Onda šta će nam ministarstvo, šta će nam državna služba, ako treba svaka šuša da dođe da nas uči nešto.

Dalje kaže - saradnja Narodne skupštine sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga. Pa onda kaže - program za savetnika u parlamentima zemalja jugoistočne Evrope. Programom da se obezbedi ekspertska pomoć parlamentarnim odborima za odbranu i bezbednost u njihovim naporima za jačanje demokratije, civilne strukture i, naravno, zapošljavanje.

Ovde imate desetak takvih projekata gde oni zapošljavaju, ne plaća se porez, ne plaća se doprinos, samo se posle prevaljuju u radni odnos u državnoj službi. Ima ovde još jedan papir, ali neću sada pošto mi ga nema otac demokratije.

To je izveštaj budžetske inspekcije, kada G17 i Demokratska stranka nisu bili u dobrim odnosima, iz 2004. godine, gde je utvrđeno da je ovaj Milan Lučić, on se muva i dalje po ovoj skupštini, što se razume u prava preko žene koja je diplomirani pravnik, jeste, i oko ovog njihovog fonda za one tri zavese, što kaže Batić, u Saveznoj skupštini što su spaljene, nestalo je 6.000.000 dinara, nestalo preko Fonda. Drp-sistem. Naravno, ovde želim da se koncentrišem samo na onaj deo koliko se menja u zakonu.

Vi u ovom zakonu želite da prolongirate rok. Zašto? Da bi bilo onda zakonito to što se radi. Poverovao bih da je to tačno da je sve ovo do danas bilo zakonito. Ali nije zakonito. Vi ste većinu pomoćnika ministara, koji su prošli neku kadrovsku komisiju i trebalo je da se donese odluka o njihovom prijemu, uslovili da mogu da ostanu na tim poslovima ukoliko prihvate da budu članovi političke stranke i to one odakle je ministar koji preuzima određeno ministarstvo. Ko je to prihvatio, on je i dalje ostao.

Jer ako po ovom zakonu Vlada nije mogla da izabere nove pomoćnike ministra zato što nije sproveden konkurs, nije mogla da ih postavi, onda nije mogla ni postojeće da razreši. A ona je postojeće razrešila. Njih 50 su razrešeni. Oni će da vode sudski postupak protiv vas, ja ću da im pomognem, da znate, a onda ste obrali bostan. Još će sporova da bude povodom ovoga. Jer mi u ovolikoj šumi zakona imamo sada situaciju da nemamo propis koji treba da se primeni.

Evo, sada da postavite zamenika, odnosno pomoćnika ministra, vi nemate propis kako da ga postavite, na osnovu kog zakona da ga postavite. Po ovom novom, konkurs nije sproveden.

Do 1. jula ovima je morala da prestane funkcija. Pričam o državnim službenicima na položaju.

Naravno, poručujem vam, kada SRS dođe na vlast odmah prvi dan menja se ovaj zakon. Zašto? Svi ovi vaši pomoćnici ministra su političke ličnosti. To pričajte vi drugima da su, ne znam, veliki eksperti ili neki stručnjaci. Ma nisu, oni kreiraju politiku, oni učestvuju u kreiranju politike. Ne učestvuje običan savetnik, običan referent, ne učestvuje daktilografkinja, ne učestvuje raznosač pošte, ne učestvuje onaj koji je u pisarnici. Već i načelnik odeljenja učestvuje u kreiranju politike.

Vi ste rekli da će pisanje zakona biti u ministarstvima, neće da ide van, jer ste želeli da sredite državnu upravu tako da trust bude u ministarstvima, a izvršenje u decentralizovanim delovima, da se ne koriste više usluge ministarstava.

Znači, mi se nalazimo na terenu apsolutnog bezakonja. Njima ne treba zakon. Oni su i bez zakona završili svoje. Apetiti su zadovoljeni, trenutno su zadovoljeni. Sada gledaju kako to da uklope u neku formu.

Evo, sada ovo što radite je isto kao da ste u decembru ove godine podneli zahtev o izmenama i dopunama ovog zakona i u pretposlednjem članu da ste napisali - retroaktivno se primenjuje prethodni član od 1. jula 2007. godine. Znači, nema lepe priče.

Imam još malo vremena. Gospodine predsedavajući, bilo bi interesantno da sve narodne poslanike, da pre bilo kakvog odlučivanja o ovom predlogu zakona, dobijemo tabelarni pregled šta se sve to zapošljavalo u službama u državnoj upravi od 25. januara 2001. godine, kao datuma kada je u Srbiji došao prvi demokratski predsednik Vlade, verovatno zato što je član Demokratske stranke, kada je zavladalo blagostanje u Srbiji, da vidimo koliko je zaposleno, pa ćemo mi da tražimo po imenima i prezimenima, posle, koja stranka, koji ogranak, koja frakcija i sl.

Zbog čega? Kako bi se skinula fama koja je nametnuta od strane demokratskog bloka. Oni su generalno sve osuđivali što je bilo pre, a kažem vam da je prethodni zakon koji je regulisao radne odnose zaposlenih u državnoj upravi bio za dve klase bolji od ovog, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što nije vršio diskriminaciju među zaposlenima. Ovaj vrši diskriminaciju među zaposlenima.

Kao kriterijum ste uzeli da li neko vrši neposredno poslove vezane za primenu propisa, to je neki rad na upravnim stvarima itd. To su najobičnije gluposti.

Naravno, glasaćemo protiv ovog predloga zakona. Podneli smo dva amandmana i sa zadovoljstvom ćemo da objasnimo te amandmane.

Gospodine Albijaniću, bilo bi stvarno korisno za raspravu da dobijemo napismeno koliko je zaposleno, koliko putem konkursa, koliko putem dovođenja.

Još nismo zahvatili član 15. Zakona o platama državnih službenika i činovnika, to je ona specijalna fela onih koji su u okviru kabineta, specijalni savetnici, koji su i-mejl saradnici, koji mogu da rade šta hoće. Oni treba da savetuju ministra, ako tolke savetnike treba da ima ministar, onda nam takav ministar i ne treba.

Prvo, kada ministar kaže da nešto ne zna što svi državni službenici, činovnici i nameštenici znaju, onda znači da se širi zaraza zvana - neobaveštenost. To ste kritikovali, da su ovi spavači, a vi ste hiperaktivni. Sada kada ste dograbili vlast, postali ste i vi spavači.

Pa imate u ovoj zgradi, prošetajte se gospodine Markoviću od kancelarije do kancelarije, imate pet kancelarija gde rade ljudi isti posao, a imaju različitu platu.

Da vas podsetim kako to izgleda kada je to demokratski. To je kao ono "šuki plazma", znate taj čuveni fenomen. On je bio nešto u saveznoj administraciji i onda, malo poslanik, malo ovo, malo ono, on pokupi 40 i nešto plata da izađe iz državne službe. Ne znam koliko je bilo, mnogo para je uzo. Evo ga sad ponovo u državnoj službi. Valjda kada neko uzme pare da napusti državnu službu i da traži na drugom mestu posao, nema potrebe da se zapošljava u državnu službu. Država ne sme da ga primi, ona ga je izbacila. Znači, kod "šuketa plazme" važi drugi propis.

Gospodine Markoviću, vi ne odgovoriste na pitanje, da li je od 14. februara do danas Vlada postavila nekog pomoćnika ministra? Ne pričam o onima u skladu sa konkursom, nego pričam o onim upražnjenim mestima kada ste došli na vlast, razrešili ste zatečene pomoćnike ministra, da li su na njihova mesta došli neki, s obzirom da konkurs nije sproveden. Kako je sproveden?

Pustite vi član 179. Po kom osnovu su oni zaposleni? Odgovorite na to pitanje, s obzirom da je 1. jul 2007. godine prelomni datum.

Dana 1. jula 2007. godine prestala je funkcija svima koji su se zatekli na tim mestima koja se sada zovu položaji. Njima je prestala funkcija.

Kako ste vi na ta mesta mogli da postavite nekoga ako nije sproveden konkurs, a postavili ste neke. Znamo koga ste postavili. Čekamo da vi priznate. Teraćemo vas dva dana da izađete za govornicu i da kažete ko je to primljen na mesto pomoćnika ministra, nije sproveden konkurs, a navodno ste ga primili, sad je to državni službenik na položaju. Objasnite nam to.

Drugo nešto, jeste li čitali obrazloženje ovog zakona? Pročitajte još jednom obrazloženje zakona, jer ono što vi pričate nije podudarno sa odeljkom Razlozi za donošenje zakona, prvi, drugi i poslednji pasus na toj strani.

(Predsedavajući: Vreme.)

Kad uporedite te pasuse, kad to pročitate, videćete da sve ono što ste ispričali ide po sistemu: ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe. Vodite računa.

Gospodine Albijaniću, nisam kriv što ste vi naprasno prekinuli sednicu Narodne skupštine. Ako ste prekinuli, nastavlja se tamo gde je prekid došao, to je valjda jasno.

Gospodine Markoviću, radi javnosti samo, da prikažem kako to radi DS kada nema argumentaciju. Zakon o državnim službenicima je ukazom proglasio vaš predsednik DS, u svojstvu predsednika Republike, 16. septembra 2005. godine, znači ne 2006. nego 2005. godine.

Dalje, gospodine Markoviću, član 171. kaže: "Stupanje na snagu zakona: ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2006. godine", znači devet meseci kasnije, s tim što ima nekoliko članova koji stupaju u roku od osam dana od dana objavljivanja tog zakona. U tih nekoliko članova ne nalazi se vaš miljenik član 179.

Dalje, član 190: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da se na radni odnos u državnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima".

Navedena su još dva zakona, odnosno po nekoliko članova iz još nekoliko zakona koji se tiču te iste materije. Zašto vam ovo kažem? Vi ste, verovatno, predavač na fakultetu bezbednosti i predajete terorizam, ali ovo nema veze sa terorizmom. Terorizam je ono što ste radili 5. oktobra. Sada da vam objasnim svrhu stava 2. člana 190.

Ne znam šta sam pogrešio kažite mi, molim vas.

Ne, ne, 5. oktobar je jedna vrsta terorizma, a gospodin Marković obučava kako da se bore protiv terorizma studenti fakulteta kod ovog ćelavog Dragišića. Znam to, tako ste napisali u vašoj biografiji.

Član 179. stav 2. kaže: "Ako postavljenom licu ili imenovanom licu dužnost prestane pre postavljenja državnih službenika na položaj (misli se pre postavljenja državnog službenika na položaj u skladu sa konkursom) novo postavljenje je (opet) privremeno''.

Zašto je privremeno? Zato što član 180. u stavu 2. kaže: "Prvog jula 2007. godine prestala im je dužnost". Znači, 1. jula - pre dva dana. Nemamo više nijednog od tih pomoćnika ministra, može da postoji samo neko ko je izabran na konkursu. Takvih je 22. Znači, još je 380 prazno, sada nemate nikoga. Zašto niste skočili preko puta kod Tadića. Pa ako ste hteli da menjate zakon zašto niste predložili februara, marta, aprila, maja, juna. Vidite, mi smo sada u julu, 3. jul. Vi ovde pokazujete kakav imate odnos prema zakonu. Vaš odnos prema zakonu je - zakon je za opoziciju, nije za vlast.

Onda gospodin Marković izađe i kaže ovde - nisam shvatio neke stvari. Evo, ja sam sve ovo lepo pročitao da bi svaki građanin u Srbiji shvatio. Ništa nisi shvatio, ništa me nisi slušao, ništa me nisi razumeo? Gospodine Albijaniću, moraću da iskoristim priliku ponovo da mu objasnim, pošto vidite da ništa ne razume. Ovo nema veze sa terorizmom, Markoviću.

Gospodine Baraliću, niste me dobro razumeli. Terorizam je svaki akt nasilja koji ima cilj da se dezavuišu nadležni državni organi i na taj način se manifestuje, pored onih štetnih posledica itd, nepoštovanje jednog pravnog poretka. Po svim kriterijumima, 5. oktobra se desio akt terorizma.

Samo da vas podsetim, zbog izbora za predsednika Jugoslavije, spaljena je zgrada Savezne skupštine, a posle nekoliko dana je prećeno ovde u Narodnoj skupštini da Vlada Republike Srbije mora da podnese ostavku. Znači, nisu bili republički izbori.

Ne, ne, gospodine Albijaniću, suočavanje sa tom prošlošću je neminovno. Moramo da se suočimo sa tom prošlošću.

Ne može neko da zapali Skupštinu, pa da kaže da je to bilo demokratski, a onda kada mu se posle nekoliko godina kaže, kada ispliva istina, kada sve izađe na videlo, čujete sada, prelepo je slušati Čedu, Bebu, Mihajlovića, izlazi istina, prosto navire, ne može da se zaustavi, to je bujica, pa sada da kažemo - to ne važi, to je zastarelo, to je bilo pre sedam godina.

Pre sedam godina su neki ljudi tolike patnje doživeli zbog onih koji su palili zgradu Savezne skupštine. Doduše, nekima je bilo vrlo neprijatno kada ste i vi duvali u balone, moram da vas podsetim. Ne možemo sada da kažemo ''puj pike ne važi se''.

Gospodo, moja su deca šest meseci zbog vas uplakana dolazila iz škole svaki dan. Zašto? Zbog čega? Sedam godina vodite neki krivični postupak, nije mrdnuo od početka. Mene ste predstavili kao kriminalca, pa ste mi nalazili imenjaka, pa ste njega predstavljali kao nekog i nešto. Sada treba da kažem ''puj pike ne važi''. Valjda se i tada primenjivao zakon. Valjda će i danas morati da se primenjuje zakon.

Znači, to je bio klasičan akt terorizma, inspirisan iz inostranstva, finansiran iz inostranstva. Vidite kako inostranstvo sada menja u naletima garnituru koja treba da sprovodi politiku MI6. Nekada je bilo nezamislivo da Cesid dođe u strukture vlasti. Nekada je bilo nezamislivo da neko iz nevladine organizacije bude državni službenik.

Danas idu, znači, školovali su se, pripremili su se, došli su sada na državne pozicije, sada Srbija mora da finansira one koji su je uništavali, koji su je gazili. I treba povodom toga da ćutim? Ne, neće biti ćutnje. Samo ću da vas podsećam. Podsećaću i vas i građane Srbije šta ste radili, kako ste došli, zašto ste došli, da se ne bismo iznenadili kakve su posledice danas.

Videli ste, 20 i nešto hiljada ljudi su zaposlili. Koga? Strine? Ne strine, zna se koga su zaposlili. Zaposlili su one koji treba da unište državnu strukturu. Javiću se i malo kasnije po povredi Poslovnika, da rastumačimo stav 2. člana 179. i stav 2. člana 180.