Gospodine Mrkonjiću, vi kao trenutni predsedavajući ovom sednicom Narodne skupštine dužni ste da vodite računa o pravilnoj primeni Poslovnika, ali ste naročito dužni da obratite pažnju šta se priča sa ove govornice i kako bi što više istine izišlo zbog javnosti. Smatram da je gospodin Batić napravio tešku grešku. Ja sam to prokomentarisao i za srce me je ujeo.
Gospodine Batiću, možda niste obavešteni. Kad ste nas jurili kao bivše ministre i pisali krivične prijave niste dobro pogledali dokumentaciju i da ste videli tu dokumentaciju znali biste da sam poprilično obavešten oko duvanske mafije. Sada, nisam se ja javio zbog duvanske mafije, za duvansku mafiju sam se ja pripremio za ovog ni krivog ni dužnog ministra, to ćemo da radimo ovih dana.
Međutim, gospodine Batiću, prema jednom izveštaju koji sam ja dobio kaže se ovako, ''istražitelje Haškog tribunala u okviru istrage po predmetu krivice za optuženog Slobodana Miloševića, ušli su u većinu računa na kojima su se završavale opljačkane pare u Srbiji''. Ta dokumenta, pa sada moj izvor ima malo problema sa srpskim jezikom, tužiteljka Karla del Ponte, sa ''d'' malo, uručila je tadašnjem ministru pravde, Vladanu Batiću, koji je sva dokumenta prosledio Vladi Srbije. Ja nemam uopšte razloga da sumnjam u ovo. Ja čak i znam da je na zahtev tužilaštva jedan Norvežanin, čini mi se vršio pretragu itd.
Siguran sam, da je gospodin Batić sve te izveštaje predao Vladi. Ali sam apsolutno siguran da gospodin Batić vrlo dobro zna, a ovde skriva od javnosti i treba da izađe i da kaže za govornicom ovde, ko je sprečio da se utvrdi prava istina o Kipru.
Ja znam odgovor, zna i on, zna i javnost u Srbiji. Objavljena je knjiga pre dve godine, je l' tako, Batiću, gde je sve opisano, pa čak i ono što se gospodin Batić protivio, pa čak što se i Velimir Ilić protivio. Znate li koga su napadali Velimir Ilić i Batić – Mlađana Dinkića.
Gospodine Batiću, izađite pa kažite da li govorim istinu ili obmanjujem javnost! Izađite pa kažite ko je pokupio 86 ili 87 paketa sa originalnim primercima naloga 1054 za plaćanje deviznim sredstvima! Ko je to doterao u Beograd, gde je to skriveno? Gospodine Batiću, da li postoji neka krivična prijava protiv Mlađana Dinkića koja se tiče Kipra. Samo da vas podsetim, gospodine Batiću, izgleda da moji izvori nisu loši, ali ja imam toliko papira da sam se izgleda malo zbunio.

Evo, gospodine Mrkonjiću, ja sam to rekao zbog vas, jer sam znao da će neko da natrči. Kaže se, ovako, da su protiv gospodina Dinkića podnete krivične prijave. Ali nije samo on na krivičnoj prijavi.
Čini mi se da je tu i Labus. Ima još nekih. Ja očekujem od gospodina Batića da demonstrira svoje dobro poznavanje činjenica i dobro pamćenje. Tada je rečeno podnosiocima krivična prijave – nema ništa od krivičnog postupka. Zašto Vlada ne dozvoljava. Kada bude Vlada deblokirala taj proces, taj postupak pred sudom ima da traje.
Sada ovima iz DSS ću reći, a gospodin Batić se slaže da su sve ovo opštepoznate činjenice koje ukazuju da legalisti zaboravljaju šta je zakon. Ako se već borite protiv svih mafija, imate krivičnu prijavu, imate krivični pregled, imate izjave svedoka, saslušani su ljudi, postoji dokumentacija, postoje knjige, a istina može biti samo nastavak krivičnog postupka, obustavljanje krivičnog postupka i proganjanje gospodina Batića i mene kao klevetnika. Ako vam je do zakona radite tako, a u nastavku ćemo da vidimo i kako su banke gašene.

Gospodine Mrkonjiću, koliko je ovo liberalan Poslovnik, omogućava da javnost bude pravovremeno, potpuno i precizno obaveštena o svemu što je od interesa za građane Republike Srbije. Bilo bi stvarno loše da se naruši ovako lepa demokratska tradicija koja datira još od 1991. godine, od prvog poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine Mrkonjiću, pozivam se na član 104. i 226. Na početku, moram da skrenem pažnju da mi poslanici teško možemo da obavljamo ovu našu funkciju na kvalitetan način i u interesu građana ukoliko ne dobijemo odgovore na neka elementarna pitanja, da znamo ko to sedi u Vladi i ko to nama parira kao suprotna grana vlasti.
Da ja ne bih napravio grešku, a siguran sam da ne bi napravili grešku i drugi poslanici, tražim da me Vojislav Koštunica obavesti da li je tačno, prema dokumentima Državne bezbednosti, da je na preporuku šefa resora Državne bezbednosti, Radomira Markovića, da vas podsetim to je onaj što je u zatvoru, i uz saglasnost majke, Mlađa poslat u opoziciju. Mlađan Dinkić poslat u opoziciju, to je moje pitanje, nije moja konstatacija. Samo želim da proverim da li je to tačno.
Ako je tačno, onda je to potpuno druga slika o ovome što se dešava u izvršnoj vlasti. Onda je meni potpuno jasno zašto niko ne sme ni da pomisli da pomeri Mlađana Dinkića ili Jelašića itd. Onda mogu da razumem i ko drži sud i ko drži policiju i ko drži finansijske tokove, ko se s kim slika, zašto se slika, koliko košta, ko je kod koga na platnom spisku na mesečnoj apanaži od po 10 hiljada evra, onda mogu sve to da shvatim.
Gospodine Mrkonjiću, žao mi je što gospođa Borka Vučić nije tu, ali bih zamolio da ovo prosledite gospodinu Koštunici. Nije on kolateralna šteta, odmah da se razumemo, zbog onoga što sam malopre rekao.
Dana 31. decembra 2001. godine, Mlađan Dinkić kao guverner je doneo odluku da se likvidiraju najveće državne banke: ''Beobanka'', ''Jugobanka'', ''Investbanka'' i ''JIK banka''. Tražim da mi se odgovori da li je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, odobrio ovaj potez Mlađana Dinkića?
Što se tiče kriznih štabova u to vreme koje je osmislio Labus, znam da je odobrio Vojislav Koštunica, jer je Labus više puta javno rekao, nemojte mene da prozivate, to smo radili u dogovoru Koštunica i ja.
Znači, taj deo me ne interesuje, tu sam informisan, ali me interesuje da li je on prihvatio to što guverner uništava pet srpskih banaka?
Dalje, sve je to ista tema. Bilo bi mi vrlo drago da mi gospodin Koštunica, kao predsednik Vlade, koji je sada u mogućnosti, ima da koristi i strogo pov. dokumentaciju i drugu dokumentaciju, radi javnosti da odgovori da li je guverner Dinkić u to vreme tu svoju ideju uništavanja banaka sproveo na bazi nekog nalaza, gospodine Cvetkoviću, beogradske filijale američke revizorske kuće ''Delloite & touche'' na čijem je čelu gospodin Danko Đunić, nekadašnji potpredsednik Savezne vlade. Samo da vas podsetim na nešto što je nelogično.
U roku od godinu dana, ta revizorska kuća je dala dva pozitivna izveštaja za te naše banke da su izuzetno uspešne. Šta se to desilo da se napravi izveštaj da njih jednostavno treba ubiti?
Zamolio bih ministra finansija, s obzirom na ovu činjenicu, da pogleda da li je ta revizorska kuća danas sposobna da radi kvalitetnu reviziju i daje preporuke kakav je imunitet neke firme, da li treba raditi, da li je u mogućnosti da proveri nečiji završni račun. Ovo je dokaz da oni, kako kažu, pozitivno, hoćete negativno, negativno, napraviće se. To ovi ekonomisti znaju, začas bi se napravilo.

Član 104. i 226. Naravno, tražim od predsednika Vlade objašnjenje jer mislim da je on najkompetentniji da odgovori na to pitanje.
Gospodine Batiću, ako se malo nađete u situaciji da ste informisani, zamolio bih vas povodom ovoga da ipak sačuvamo nešto malo dostojanstva, da ne idemo do kraja. O čemu se radi? Verovatno vam je jasno da bi se neko zaposlio, on pored tih 15 godina života mora da ima i zdravstveno uverenje, da poseduje neku opštu zdravstvenu sposobnost i naravno stručnu spremu, radni staž itd. To je od pamtiveka.
Sa takvim problemom je bio suočen DOS 2000. godine i već je tada bilo sumnjivo da su neki tu problematični. Sećate se da je tada 2001. posle 25. januara, u to vreme predsednik Vlade Zoran Đinđić tražio da svi funkcioneri DOS-a idu na neki pregled. Da ne bi bilo te privatne klinike, te ovo, te ono, organizovali su to da bude na VMA i naravno Vlada je dobila taj izveštaj.
Sada, gospodine Batiću, vi verovatno možete da kažete da ja lažem ali to je u novinama bilo. Ne ulazim u imena i prezimena i ako mi replicirate, molim vas, nemojte imena i prezimena, ali ja izražavam sumnju, taj izveštaj nikada nije objavljen, a navodno ima nekoliko koji nisu prošli, a ja znam i imena, psihološko testiranje. E, sad, ja sam ranijih godina pričao, neko smatra da je postao normalan zahvaljujući tome što je izgorela dokumentacija na spratu.
Primećujem i kod ove vlade da u ponašanju nekih ministara ima te patologije. Onda smatram da nije pravedno prema građanima, prema privrednicima koje inspekcija rada juri ukoliko nemaju uverenje itd, da bi bilo pogubno za državu da je kojim slučajem promako neko koji treba da bude lišen poslovne sposobnosti.
Kad su u pitanju te bolesti, vidim neki se smeštaju, mi smo to učili na fakultetu, srpska psihijatrija, dijagnoza je takva da je inteligentan a lud, bolestan, suženo mu sve. On se fokusira dobro i od zavisnosti količine adrenalina ima reakcije itd. Zamolio bih da gospodin Vojislav Koštunica ima to tamo strogo u dokumentaciji. Ne želi da se obaveštava javnost. Evo, neka se obavesti Odbor za bezbednost koji vodi gospodin Ivica Dačić i neka to bude strogo poverljiva informacija, ne mora da curi u javnost.

Jeste, gospodine Radojko, ali mi da znamo da ipak malo idemo eutanazijom na nasrtaje nekih ministara sa ove govornice i u javnost.

Gospodine Obradoviću, vidite da i politički neistomišljenici ne mogu da obavljaju funkciju poslanika ukoliko ne dobiju prave informacije i koliko je dobro kada se otvori Narodna skupština na bazi ovih nekoliko članova na koje se pozivam, a to su 104, 225. i 226. Poslovnika, gde su date mogućnosti da dobijemo informacije koje mogu da nam pomognu da radimo ovaj posao koji treba da radimo.
Mislim da gospodin Koštunica sada može da odgovori pošto je dugo u Vladi, ima kontrolu nad kompletnom dokumentacijom, a ujedno malo sledim i ono što je pre nekoliko dana rekao gospodin Jočić kada je bio ovde, pošto se i on zaprepastio da postoji neki kriminal. Pomažem gospodinu Jočiću u formi pitanja. Imam informacije da onaj posao sa gašenjem banaka ne bi mogao da se završi da nije bilo predsednika Trgovinskog suda. Taj čovek je sada uhapšen, vodi se neki postupak, ali smatram da u tom postupku treba da se raspravi i ko je uticao na njega da otvori likvidaciju tih banaka na taj način, sa tim tragičnim posledicama po ovu državu.
Samo da vas podsetim, mi smo ranije imali jednog guvernera koji uopšte ne priznaje odluke suda. Nijedna odluka Saveznog suda nije obavezivala guvernera NBJ, u ono vreme.
Da li se u tome nalazi klica organizovanog kriminala i da li se u takvom odnosu guvernera nalazi podsticanje na neka još teža krivična dela?
Prema mojim informacijama, a tražim da mi se odgovori da li je to tačno, neki Goran Obradović iz Vrnjačke Banje je bio stečajni upravnik ''Beobanke'', pa kažu kada je dobro završio taj posao, odnosno temeljno sredio ''Beogradsku banku'', onda su ga zbog tih zasluga prebacili u ''Eksim banku''. Verovatno se i tamo dokazao, pa me interesuje ko je taj Goran Obradović, da li je on obuhvaćen ovom stečajnom mafijom ili uopšte nekim postupkom. Jer, prema nekim informacijama, verovatno bi i on morao na neki način ako ne da bude okrivljen, onda makar osumnjičen, pa ako i ne osumnjičen, onda verovatno krunski svedok tužilaštva u ovoj borbi protiv kriminala.
Dalje bi me interesovalo nešto oko nepotizma. Da li je tačno da su Vesna Džinić i Mlađan Dinkić rođaci? Ako su rođaci, da mi se odgovori gde su to sve na neki način bili u poslovno-državničkim odnosima povezanosti posla, a rođaci ne bi smeli da budu zajedno ili da budu tako povezani. Neću da pitam za Natašu Šakić, pošto sam se u međuvremenu uverio da to nije to.
Onda bi mi bilo vrlo drago kada bi gospodin Koštunica obavestio narodne poslanike ko je taj, neki, Ljujić, on je kupio neki poslovni prostor ''Beobanke'' u Brankovoj broj 7. Kažu da je taj ugovor vrlo štetan za državu jer je ispod neke cene. Takođe, bilo bi interesantno da mi predsednik Vlade odgovori, ova zgrada ''Beobanke'' na Topličinom vencu 11, da li je to prodato nekome kao imovina ''Beobanke'' ili je to možda poklonjeno nekome? Ako je prodato – za koje pare, a ko je korisnik tog prostora sada. Takođe, za prostor ''JIK banke'', mislim da se ulica zove Knez Mihailova broj 10. To je neko prisvojio, pa me interesuje ko se tamo nalazi? Jer, na bazi toga ko se tamo nalazi mogu da shvatim zašto je išla operacija uništavanja ovih banaka i kako je rasparčavana velika državna imovina.
Naravno, cenim gospodina Obradovića. Posle nekoliko poslanika ponovu ću se javiti, jer vidite vrlo važni odgovori su potrebni da bi mogli da budemo kvalitetni poslanici, da nas ne bi javnost optuživala da saučestvujemo sa nekima, a mi nemamo pojma šta rade.

Gospodine Obradoviću, to je onaj isti član 226. od malopre, Laufer mi je javio, izgleda da sam napravio grešku, da to nije bio Goran, nego neki Zoran, nije iz Vrnjačke Banje, nego iz Trstenika, pa možete da stavite alternativno da ima puno podataka koje treba proveriti.
Naravno, treba proveriti podatke i o tome, o poslovnom prostoru ''Invest banke'' u Ulici 27. novembra broj 118 i Ruzveltova broj 45, što je, takođe, dato u zakup nekome. Interesuje me kome je to dato u zakup, po kojoj ceni, kada, na koje vreme. Da li je taj koji je to davao u zakup bio ovlašćen to da radi? Ovde se kaže da je to uzeo u zakup neki Predrag Marković "Stubovi kulture" a to je bivši predsednik, dobro. Ne znam, zato tražim objašnjenje jer to ne znam.
Takođe je, prostor u Ulici Milutina Ivkovića broj 2, gde je već prema mojim informacijama, a ja bih hteo da mi gospodin Koštunica kaže, da li je to tačno ili ne, to je uzeo neki gospodin Božić. Pa je to onda pretvorio u 16 lokala, pa je podigao cenu i sada on više zarađuje. Ko je njemu omogućio da on više zarađuje i ko je njemu omogućio da on uzme u zakup pa da posle daje u podzakup drugima? To je prema ovome. Nisam siguran, pa zato tražim da se to proveri.
Da ne remetim tu stvari, s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, uspostavila izuzetno dobre odnose sa "Siti bankom", do tog sam zaključka sam došao iz nekih novinskih tekstova i oko kupovine ''Telekoma'' Republike Srpske. Vi kupujete to, a za uzvrat ''Siti banka'' dolazi u Beograd. Mislim da je tako bilo u novinama napisano. Još 2001. godine ta "Siti banka" je tvrdila sledeće, eksperti američke "Siti banke", da je Mlađan Dinkić svojim delima uništio srpsku privredu.
Zamolio bih vas da mi gospodin Koštunica protumači ovo što su rekli ovi iz američke ''Siti banke'', jer možda to nije tačno. Ne bih hteo da grešim dušu.
Gospodine Cvetkoviću, sada bih vas da uvedem u temu pošto ste se vi danas naslušali nekih stvari. Od toga vam je mnogo toga poznato i to vrlo dobro.
Zamolio bih vas, pošto će ova rasprava o duvanu malo da potraje, preko vaše službe izvršite proveru u Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, Odeljenje za proizvodnju, priznavanje, zaštitu sorti poljoprivrednog bilja je rešenjem broj 320-03-188/2-2004/06 od 14. 02. 2006. godine, u potpisu je neki ministar, samo sam protumačio da je na početku potpisa dr, druge stvari nisu čitke, pošto mi je Laufer dao lošu kopiju, to je rešenje kojim se priznala jedna sorta kod nas...
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, odmah, vrlo kratko ću kazati, ali ovo je vrlo važno za gospodina Cvetkovića da bi shvatio šta su mu podmetnuli da zastupa ovde.
Gospodine Cvetkoviću, obratite pažnju. Vidite, vidite, to je jedno rešenje gde se odobrava uvođenje u proizvodnju strane sorte duvana ''naciona tabacu'' (n.l.) i sorta se zove NC 55, pa preko neke firme i tako dalje i tako dalje. Ali je bitno da je to tražila neka naša firma, a ona se zove ''Tak'' d.o.o. Žitomislička broj 44/2 Beograd.
Zašto vam ovo pominjem? Ovo vam pominjem zbog toga što je na bazi ovog rešenja kod nas ušla jedna sorta duvana. U Nišu se vodi veliki spor, ne znam da li između ''Fabrike duvana'' ili nekog ko je otkupljivao i tako dalje. Zašto? Poljoprivredni proizvođači su dobili ovu sortu i nije rodio duvan, nije rodio ni šipak, nego je zemlja trajno, po nalazu veštaka, izgubljena, relativno trajno, sedam godina je nemoguća bilo kakva proizvodnja.

Dozvolite, gospodine predsedavajući, samo zbog gospodina Cvetkovića bih rekao. Zar vam se ne čini, ja tražim naravno da mi neko odgovori da li je to razlog ovog sudskog spora i ove štete koja je pričinjena seljacima. Ali mene interesuje, za ovu raspravu o Zakonu o duvanu, da li je možda na ovaj način stvorena situacija da ovi koji su kupili naše duvanske industrije sa pravom kažu – mi ne možemo da otkupimo u Srbiji one količine na koje smo se obavezali, jer, jednostavno, na tržištu nema tih količina.
Stičem utisak da je neko sistematski uništavao našu proizvodnju i tako stvarao uslove za nešto o čemu ćemo, nadam se, sutra da pričamo, a tiče se konkretnih rešenja Zakona o duvanu.

Reklamiram, rekao sam vam gospodine Obradoviću, znate na koji se član odnosi, 136.
Gospodine Cvetkoviću, zamolio bih vas da uzmete Predlog ovog zakona i vidi se po datumima da je to ranije spremano. Na prvoj stranici obrazloženja naveli ste ustavni osnov za donošenje ovog zakona i naveli ste članove itd, ali ja ću da vam pročitam ovo što stoji u polovini drugog reda: ''Pravni osnov'', to treba da bude ustavni osnov, ali dobro, ''nalazi se u'' tom i tom članu, ''prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom''.
To je formulacija koja stoji kod poreskih propisa, je li tako? Ali, ovaj propis nije poreski, gospodine Cvetkoviću.
Da ovaj propis nije poreski vi ste dali u ovim odredbama koje se menjaju, skrećem vam pažnju na ovu stranicu gde je član 1. znači, predmet ovog zakona jeste i uređuje se način proizvodnje, obrada, stavljanje u promet duvana, kao i proizvodnja, razvrstavanje i promet od duvanskih proizvoda, vođenje registracionih lista i evidencija, određuje se vrsta podataka o sastavu proizvoda, obrazuje se uprava za duvan i uređuje nadzor za sprovođenje ovog zakona. Znači, nema ni akcize, nema poreza, nema ničega što ima bilo kakve veze sa finansijama. Da li se slažete, gospodine Cvetkoviću? Slažete se. Drago mi je.
Znači, Balinovac ne radi svoj posao. Da je Balinovac radio svoj posao on bi ga lepo vratio i možda bi to bio isti taj član Ustava Republike Srbije, ali verovatno neka tačka koja se odnosi na proizvodnju i na obligacije gde se reguliše pravo, gde je Skupština ovlašćena da uredi promet, proizvodnju itd. Ali dobro, to što ste pučisti, to da vam i ne uzmemo za nešto što bi moglo da bude najgore.
Dalje, gospodine Cvetkoviću, vi ste u junu mesecu ove godine napisali da materijalni osnov za ovaj zakon, a to su oni razlozi itd, itd, poriv, pobuda, motiv zašto vi tražite da se ovo menja, nalazite, vi ste napisali – pravilima Evropske Unije. Da vas obavestim, pošto izgleda da zaraza tamo vlada, mi nismo članovi EU. Kaže se pravilima – stop, mi nismo tamo. Kaže se – CEFTA, mi nismo ni tamo.
Znači, mnogo je bolje da ste pitali Miku iz Prekonoge ili nekog našeg seljaka iz Doljevca koji je oštećen i zemljište mu je uništeno za sedam sledećih godina da ne može da gaji duvan, pošto to mora da bude peskovito, pored reke itd, da vam ne pričam, o tome ću vam sutra pričati, znači, umesto da ste Miku iz Prekonoge pozvali pa da ga pitate – je li Miko, šta je vaš interes i da ste se pozvali, evo ova strana, dve trećine, ne računamo one tamo, aplaudirala bi jer bi ste poštovali jednog našeg građanina i njegov elementarni interes. Vi ste se pozvali na sve ono što se radi protiv Republike Srbije.

Član 136, gospodine Albijaniću, oko njega se vrtimo.
Gospodine Cvetkoviću, pre bilo kakve ozbiljnije rasprave o ovom predlogu zakona morate da izađete za ovu govornicu i da nam objasnite u čemu se razlika ogleda između fermentisanog i prerađenog duvana? Ali nemojte, baš, ovako, kako je ovde napisano. Malo detaljnije nam objasnite, a evo, zbog čega vas to pitam. Vi ste, čini mi se 2003. godine bili u Vladi Republike Srbije ili ste tada izašli, ne znam. Tada je donet zakon koji je regulisao te akcize i ono odloženo za pet godina itd.
Bio sam tad u Skupštini, kritikovao sam taj propis i takav način određivanja akciza i rekao šta će da se desi kada se smanji bara. Smanjila se bara, povećali se krokodili i naravno haos u celoj državi. Znači, postoji neki kontinuitet zbog koga je potrebno svim poslanicima da objasnite u čemu se ogleda razlika između ova dva pojma.
Malopre sam pričao o ustavnom osnovu i rekao sam zašto ne bi mogao da bude taj ustavni osnov na koji se Vlada poziva. Evo, sada ću, gospodine Cvetkoviću, da podržim Vladu, ako ste se pozvali na ovaj ustavni osnov. Znate zbog čega? Zato što je proizvodnja i prerada duvana državni monopol i tu nema slobodnog tržišta. Još je ostalo u žargonu –monopol, otkupna stanica, proizvodnja, hercegovački šverc duvana, ostalo je zabeleženo.
Znači, država snosi kompletnu odgovornost za proizvodnju i promet duvana, a ova naša snosi odgovornost po pravilima STO. Sve liberalno. Zašto? To ću u jednom od sledećih javljanja da vam objasnim. Zato što preko Balkana prolazi pet puteva šverca cigareta.
Gospodine Cvetkoviću, raspitajte se malo preko vašeg ambasadora u Americi, mislim da je to još uvek onaj Ivan Vujačić, kod njega se raspitajte da li je završen veliki spor u Njujorku koji vodi EU protiv najvećih svetskih proizvođača cigareta, a tužbeni zahtev prema njima je 10 milijardi evra, jer toliku su štetu navele ove multinacionalne kompanije. Usput, moramo da kažemo da vi nikada nećete znati ko je pravi vlasnik fabrika duvana, jedna ima sedište u Cirihu, ali glavno sedište je u Njujorku, tako da imate u vidu i to.
Još jedna stvar za ove ljude iz DSS, pošto sam potpisao njihovu inicijativu da se očuva srpski jezik i ćirilica. Da li znate da mimo Ustava i bilo kog našeg zakona u fabrici duvana u Nišu, verovatno trećina zaposlenih radi na engleskom jeziku. U Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik, ali oni moraju da rade na engleskom jeziku. A to engleski na ćirilicu, to vi završavajte.
Shvatam neke arapske države koje imaju na nivou Ustava ili zakona propisanu obavezu da pored obaveznog arapskog jezika moraju da znaju i francuski, ukoliko rade u ugostiteljstvu, policiji, itd.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Mi takve odredbe nemamo. Da li može strani poslodavac da naredi koji će da bude službeni jezik u firmi? Ne može. To ne može ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj, a vi ste dozvolili ili blagonaklono gledate ili se pravite da ne gledate i kada je u pitanju jezik kao znak prepoznavanja jedne nacije.

Gospodine Cvetkoviću, ja, evo, čitam stranu 4, obrazloženja, poslednji pasus. Napisali ste: ''U cilju usaglašavanja sa Jedinstvenim sporazumom o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi''. Koji je taj Sporazum, izvinite, molim vas? Da li imate odgovor na to pitanje?

Ja nisam vas pitao, gospodine Albijaniću, ministar mudro ćuti, zato što to nije to, ako se tebi desi da se istrčiš, to što je CEFTA, to ima drugačiji naziv i to je Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, ono C, gospodine Albijaniću, a ovde se Vlada poziva na J, ''u Jugoistočnoj Evropi''.
Da li postoji neki sporazum, gospodine Cvetkoviću, koji mi ne znamo da je potpisan?
Vi kažete da postoji neki sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, koji je Vlada potpisala, od 19. decembra 2006. godine i naravno, s obzirom na ove datume, rekli ste da će to biti ratifikovano sredinom 2007. godine. Ko će to da ratifikuje? Takav sporazum, je l' postoji ili ne postoji?
Ako je CEFTA, to još nije ratifikovano, to smo danas završili sa načelnom raspravom. Ja sumnjam da će to da prođe. To je jedna stvar. Po meni vrlo značajna.
Druga stvar, da li ratifikacijom ovog sporazuma CEFTA pojedine odredbe iz tog Sporazuma postaju sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka?
Samo da vas podsetim, zašto je Vojislav Koštunica organizovao da povodom te tačke dnevnog reda mi nemamo predstavnika Vlade koji bi nam odgovorio, a čekali smo odgovor i evo šta piše: ''Ako Sporazum ne stupi na snagu za sve ugovorne strane u skladu sa stavom 2 ovog Člana, stupiće na snagu tridesetog dana od deponovanje petog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja''.
U obrazloženju ovog zakona ste naveli da još nisu ratifikovani Srbija i Bosna i Hercegovina, znači da je ratifikovalo njih sedam, on je stupio i kako on može nas da obavezuje. Kako nas mogu da obavezuju ove odredbe o arbitraži, o zabrani da država interveniše i da subvencioniše itd.
Šta vi to radite? Treba, stvarno, da pravimo nacionalnu korporaciju za otklanjanje štetnih posledica.
Gospodine Cvetkoviću, molim vas, kažite mi kako će da se ratifikuje ovaj sporazum kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Kome će UNMIK da podnese na ratifikaciju?
U Sporazumu učestvuju ravnopravne strane i ko će da ratifikuje CEFTU što se tiče teritorija Kosova i Metohije, odnosno potpisa lica koje se predstavlja da je UNMIK i da to radi kao staratelj na Kosovu i Metohiji, da li će to da ratifikuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, pošto je on gazda, on je njih ovlastio? Da je to ratifikovala možda Skupština, ova Čekuova, da li ste vi svesni u koje obaveze uvlačite državu sa Sporazumom CEFTE.

Gospodine predsedavajući, znao sam da nećete da pustite struju, jer znate da ću da pročitam nešto, na šta vi morate da se trudite da pokažete da ne znate čak ni srpski jezik.
Radi se o teškoj i najvećoj povredi Poslovnika koja se desila za proteklih sedam godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Do sada nikada nije reklamirana povreda člana 194. Poslovnika Narodne skupštine. Ovaj predlog zakona i ovaj predlagač, odnosno predstavnik predlagača predstavljaju dokaz da je Vlada Republike Srbije prekršila ovu odredbu Poslovnika prilikom određivanja svog predstavnika u Narodnoj skupštini za ovu tačku dnevnog reda. Ovaj predstavnik Vlade nije određen po Poslovniku Narodne skupštine, nego po Poslovniku Vlade. Nas Poslovnik Vlade ne obavezuje.
Pre bilo kakvog upuštanja u neku stručnu, politički opravdanu raspravu, u kojoj bi se razmatrala celishodnost, opravdanost itd. usvajanja jednog ovakvog zakona, mi treba da tražimo da nam Vlada, u skladu sa Poslovnikom, odredi svog predstavnika, tim pre što smo potpuno sigurni da je i Vlada u velikoj meri u neizvesnosti ko treba da je zastupa povodom ovog predloga zakona.
Samo da vas podsetim da smo juče glasanjem odbacili inicijativu da se spoje dve tačke dnevnog reda. Pogledajte, gospodine Albijaniću, u tom članu 194. se kaže da predstavnik koji predstavlja Vladu treba da radi u skladu sa zakonom. U skladu sa kojim zakonom bi ovaj predstavnik Vlade mogao da zastupa, kada u ovoj zemlji ne postoji nijedan zakon koji se tiče tog ministarstva?
Dalje, na bazi ovih nekoliko rasprava povodom ovog predloga zakona mogli ste da zaključite da postoji svojevrsna kontradikcija između ove tačke dnevnog reda i sledeće tačke dnevnog reda.
To, naravno, potvrđuje tezu Srpske radikalne stranke da se ovde deli po pašalucima, da ovo mora da gura jedan pašaluk. Ja gazde tog pašaluka upozoravam, neka vežu, da ne bi ovaj pretres danas prerastao u veleizdajnički proces nekima. Zašto? Zato što je predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda poprilično nekompetentan.
Imam sijaset dokaza i koristiću vrlo često priliku da se javljam po Poslovniku i da citiram ljude koji su radili sa ovim predstavnikom, poput, recimo, Vuka Draškovića, koji je kazao da je ovaj predstavnik uzimao američke pare. To je izjava iz 2000. godine.
Skrenuo bih vam pažnju da ga je jedan novinar opisao kako je sa maslinovom grančicom ušao u Narodnu banku, a znamo kako je ušao. To svi znaju, to se priča. Do onih optuživanja na račun Zorana Đinđića, da on kao predsednik Vlade izgleda kao krava muzara koja da puno mleka, pa onda sve rasturi.
(Predsedavajući: Računa se na terminalu vreme, a vreme je tri minuta.)
Ne, vreme je da vi shvatite da sam ja citirao odredbu člana 194. i unapred rekao da vi to nećete da shvatite.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću, imate reč.)
Znači, pošto vi, gospodine Albijaniću, ne smete da se izjasnite o ovoj povredi Poslovnika, ja vam predlažem da prekinete sednicu, da lepo obavestite predsednika Narodne skupštine o ovoj povredi Poslovnika i da zatražite od Vlade da nam odredi pravog predstavnika koji bi mogao o ovim stvarima da priča. Ja ću da vas podsetim da su nekompetentnost, nestručnost, malicioznost, bezobrazluk i nepoštovanje prema Narodnoj skupštini prirodne odlike ovog predstavnika; sećate se da je svojevremeno u dva ujutru dolazio u farmerkama. Pre nekoliko dana je rekao da je cela Skupština odgovorna, da su svi poslanici odgovorni. Mi ovde nemamo kvalitetnog predstavnika koji bi u skladu sa zakonom zastupao ovo, jer nam čak na početku nije ni rekao ko je potpisao u ime Srbije ovaj sporazum.

Gospodine Duliću, baš ste došli u pravo vreme. Ja sam vas prozivao, naravno, ja se pozivam na povredu člana 27. Poslovnika, ali niste je vi uradili, nego vaš potpredsednik gospodin Albijanić. On to uvek radi kada je njegov predsednik stranke u pitanju.
O čemu se radi? Ja bih vas zamolio da uzmete Predlog zakona koji je sledeća tačka dnevnog reda i da pogledate prvu stranicu Zakona o duvanu i da uzmete prvu stranicu Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma CEFTA i da vidite drugi pasus kako je napisan. Skrećem vam pažnju da su oni ljudi u Vladi vodili računa, imali u vidu koji će problemi da nastanu u Narodnoj skupštini.
Kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda, oni su napisali: "Na osnovu člana 70. stav 1. Poslovnika Vlade, za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određuje se magistar Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja".
Za sledeću tačku dnevnog reda svog predstavnika su nam predstavili, citiram: "Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je dr Mirko Cvetković, ministar finansija".
Gospodin Albijanić nije mogao da primeti razliku između ove dve formulacije. Nije u pitanju pismenost ili nepismenost, nego, jednostavno, ne sme da vidi da postoji razlika i u broju redova, jer znate kakva je diktatura u G17 plus; on je ionako na ledu, Dulićka jedva čeka da mu vidi noge.
Zašto je Vlada potencirala svoj poslovnik, a ništa nije rekla o Poslovniku Narodne skupštine? Ima razloga. Naravno, to sam ja sa njima dogovorio i to vam je potpuno jasno. Ovo je jedini primer gde se javlja član 70.
Pogledajte sve druge predloge zakona gde se određuje predstavnik Vlade. Ide stereotipna formulacija, kao kod Zakona o duvanu. Ja sam svojim vezama uspeo da oni ubace član 70. svog poslovnika, kako bi ga ograničili ovde da ne eksplodira. Zašto?
Nisu oni zadovoljni kako će da se zastupa ovaj predlog zakona o ratifikaciji. O tome se radi.
Sa pravom je Demokratska stranka tražila da se objedini ova rasprava. Zbog čega? Da jedan predstavnik zastupa oba zakona, da ne bi došla do izražaja očigledna podela u Vladi Srbije na sektore interesovanja.
(Predsednik: Vreme.)
Opet podsećam one gazde da malo stanu, da malo prikoče, počeli su mnogo da laju; ja hoću sa gazdama da razgovaram, a ne sa livrama. To je ta razlika.
Zato, gospodine Duliću, u skladu sa ovlašćenjima koja imate, vi morate da rešite ovaj problem – da li je član 70. stav 1. Poslovnika Vlade ovde namerno ubačen da bi se ovaj predstavnik, koga očigledno u Vladi nisu mogli da izbegnu, na ovaj način ograničio?
Dok ste vi bili odsutni, ja sam gospodinu Albijaniću malo čitao član 194. gde se navodi da predstavnik Vlade može ovde da zastupa u skladu sa zakonom. Ovaj predstavnik Vlade nema taj zakon, jer nijedan zakon ne tretira to ministarstvo.
Postoji Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi itd, ali materijalni propis, koji bi nam dokazao da je to ministarstvo na neki način kompetentno i za ovu materiju, ne postoji.

Gospodine Duliću, još nisam dobio odgovor, ali računam da je negativan. Naravno, o tome ćemo da glasamo.
Sada se pozivam na drugu povredu Poslovnika. Možete da pročitate članove 101, 104. i 194. Mi ćemo stvarno imati problema sa današnjom raspravom. Zašto? Vidite koliko je došla do izražaja nekompetentnost predstavnika Vlade. On je, u replici povodom izlaganja predstavnika SRS, naveo podatke o prednostima i onome što je dobro urađeno na osnovu ovog sporazuma, a taj sporazum se i ne primenjuje, već je tek danas po prvi put postao tačka dnevnog reda. Znači, tu ima problema medicinske prirode.
Otprilike, to je kao Gašo Knežević. On je primenio nacrt zakona prilikom donošenja jednog rešenja i napisao je – na bazi nacrta zakona, koji još nije stupio na snagu, ja sam doneo rešenje.
Znači, nama ovde niko ne daje nikakvu projekciju, nikakvu pretpostavku, nikakav pokazatelj na osnovu čega zastupa da ovo treba da usvojimo. Ne, nego izađe i javnost obavesti da su velike prednosti ovog sporazuma već ostvarene, a sporazum nije ni stupio na snagu, barem što se tiče Republike Srbije. Znači, nema problema sa dijagnozom, bukvalno rečeno sa dijagnozom. Zašto bi dijagnoza razumne ljude dovodila u zabludu?
Moram da vas podsetim, u prethodnom sazivu je gospodin Nikola Milošević sedeo u drugom redu i kada predstavnici Vlade izvale tako nešto, on, pošto je čovek logičar, ne može da izdrži, lepo se pokupi i izađe napolje da se izduva, jer prosto ne može da shvati da 126 ruku može da pokrije dijagnozu. Narodna skupština je mesto gde treba da reprezentujemo normalne ljude Republike Srbije. Nama trebaju normalni argumenti da se iznose, a ne da nam se iznose neke bajke, neke iluzije i nešto što neuropsihijatri treba da stave u anamnezu, u onaj izveštaj.
Zato sam vas ja najblagonamernije, gospodine Duliću, upozorio. Vlada je imala razloga kada je pri određivanju predstavnika za ovu tačku dnevnog reda ubacila taj član svog poslovnika, da bi ograničila, da bi nam skrenula pažnju, puj pike ne važi se. Nije to tako. U nastavku ću vam vrlo precizno, autentičnim tekstovima, ukazati na sklonost i stereotipe u ponašanju ovog predstavnika Vlade, kakav je bio prema Đinđiću, prema Živkoviću, prema Koštunici, prema Labusu. Kada takav čovek zastupa ovakav predlog zakona, pa ko to sme da uzme zdravo za gotovo. Molim vas, prekinite sednicu, tražite od Vlade da se izjasni ko će da bude pravi predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.