Iz obrazloženja ovog amandmana jasno se došlo do zaključka da se ovde ne vodi računa o fizičkom licu koje kupuje prvi stan i rešava svoje stambeno pitanje, nego se, u stvari, vodi računa o građevinskoj mafiji. To je ovaj Miša Alibaba, pa neki Dejan i ovi koji su zauzeli neke lokacije. Da bi njima krenuo bolje posao, zato se ubacuje ova stvar.
Naravno, ovo jeste retroaktivnost što se predlaže našim amandmanom. Međutim, citirali ste odredbu Ustava i ona omogućava da pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo. Kao što ste odbili amandman, mogli ste sa istim obrazloženjem i da prihvatite amandman. Da ovaj amandman ima svoju težinu, dokaz je i to što se i ovim amandmanom vraćamo na onaj datum koji ste vi odredili. Radi konstituisanja prava na povraćaj PDV, kada je u pitanju promet ovog prvog stana, vi ste odredili, kao uslov za ostvarivanje tog prava, 1. juli 2006. godine.
Šta to znači? Neko ko je pre 1. jula 2006. godine bio vlasnik stana, pa prodao taj stan, dovoljno je da se od jula prošle godine legitimiše sa uverenjem da na taj dan nije imao nikakvu imovinu i on može da pretenduje na ovo pravo na povraćaj. Ne vidim u čemu je razlog što se ne prihvata ovaj amandman.
Već kažete – od 1. jula 2006. godine, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije imao nikakav stan, niti susvojinu itd, ovo pravo može da koristi posle donošenja ovog zakona, kada se overi ugovor. To je već sadržano u poslednjem članu vašeg Predloga zakona. Vi ste dva puta ponovili jedno isto. Vi ste tačno mogli ovaj zakon i bez člana 29, jer zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Znači, od tog momenta se konstituiše pravo na povraćaj PDV za prvi stan. Znači, ono što ste napisali u članu 29. imate u poslednjem članu.
Međutim, kada ste napisali član 29. mi smo hteli malo da ga oplemenimo, pa da kažemo – priznajte svima onim ljudima koji od 1. jula 2006. godine nisu imali rešeno stambeno pitanje, u smislu nisu imali stan, niti su bili suvlasnici, a ispunjavaju ove uslove za povraćaj PDV za kupovinu prvog stana. Vi ne, to se ne uklapa u scenario koji je Vlada zamislila.
Kao što vidite, tu nema građanina, nema njegovih prava, samo njihovi interesi i lobija koji gura ovakvu Vladu, ovakve ministre i ovakve ideje.
Čujte sad – obećanje Đelića, obećao je na izbornoj konvenciji DS, za prvi stan ukidamo porez itd. Šta je ukinuo? Uveli ste povraćaj. To nije ukidanje poreza, nego se plati, pa se vi malo poslužite, pa kad čovek dokaže, kada se skine skroz, onda mu vratite. To ne rešava pitanje onome koji nema sredstava. On nema, pa nema sredstava. Ako nema sredstava za 25 kvadrata, neće imati ni za tih 8%. Ništa vi ne pomažete. Vi pomažete samo odabranima.
Neki drugi su bili zaduženi za onu Nacionalnu korporaciju za osiguranje kredita, to su ovi mladi i pametni, ovi eksperti što im diplome ispadaju na oluku kod Narodnog pozorišta. Tako je i Mićko Albijanić dobio stan, ratosiljao se od tašte, napokon. Znači, sve u funkciji mita, korupcije, pronevere i krađe. To nas je naučila demokratija.
Znači, nikakav razlog ne postoji da Vlada kaže – usvaja se amandman. Tražimo da se u danu za glasanje glasa da ima povratno dejstvo i ovaj član. To je, očigledno, za vas teško, jer se ne uklapa u šeme i šemice koje ste vi zacrtali.
Još jedna stvar, svi oni koji su pisali taj Ustav Republike Srbije, napravili su jednu grešku. Trebalo je da unesu pravo na stan u Ustav Republike Srbije. Verujte, ako pravo na stan postoji u Ustavu Italije, ne vidim razloga zašto ne bi postojalo pravo na stan i kod nas. Ne pravo na status nosioca stanarskog prava, nego da se pravo na stan garantuje svakom građaninu, nekima kroz pravo na imovinu, a nekima kao socijalnoj kategoriji, da ne žive na ulici. Ali, vi ne vidite čoveka. To je problem.

Ovo je drugi identični amandman i, s obzirom na to da Vlada ćuti, mudro ćuti računajući da će proći ovo nevreme zvano zasedanje Narodne skupštine, sve će to da padne u zaborav za dva-tri dana. Ima jedna stvar gde moram da kažem da je Vlada u pravu, a to je, da, prilikom određivanja spiska proizvoda ili roba koje se opterećuju akcizom ne sme biti kriterijum da li je to iz uvoza ili je domaća proizvodnja i tu se u potpunosti slažem.
Međutim, nije mi sada jasno, ako je uvođenje akcize za bezalkoholne proizvode iz inostranstva do sada to bio demokratski standard, kako se on danas izgubi, šta je to što je promenilo demokratski standard. Pravilo Svetske trgovinske organizacije? Pa ona su bila prisutna i prilikom donošenja ovog zakona i danas, gotovo da su to ista pravila, neke velike knjižurine gde se daju neki standardi itd. Ko primenjuje to? Primenjuje onaj i ona država u onom delu šta njima odgovara.
Drugi razlog što se traži brisanje ove tačke u članu 2. jeste da se mi usklađujemo sa zakonodavstvom Evropske unije. Tu nam stvarno ništa nije jasno. Sa kojim zakonodavstvom Evropske unije. Tržište Evropske unije je zatvoreno za robu iz Srbije. Nešto robe može da prođe. Kada prođe neka naša roba, neće oni da kažu kakva su tamo opterećenja, što carinska, što druga. Tržište Evropske unije je zatvoreno za naše proizvode.
Imajući u vidu taj politički naboj o tome da je potrebna jedinstvena Evropska unija i jedinstvena Evropa, oni su osmislili ovo ''pevačko društvo'' zvano CEFTA, da se na ovom delu tržišta uspostavi bivša Jugoslavija, u ekonomskom aspektu, kako ova roba ne bi baš tamo bila toliko zatvorena, a osim toga, imaju Slovence koji su punopravni članovi Evropske unije.
Pošto njihovi proizvodi baš tamo ne mogu da idu, pa njima da obezbede da njihovi proizvodi dolaze na naše javno tržište. Ovi ništa nisu inovirali. To je sve krenulo sa Labusom i sa Dinkićem još novembra 2000. godine, kada je došlo do otvaranja našeg tržišta i tržište Srbije se otvorilo kao, bukvalno rečeno, kada otvorite jednu konzervu – otvorite i sve je dozvoljeno.
Samo da vas podsetim, to je period kada su Koštunica i Labus izmislili način da se sa kriznim štabovima osvajaju preduzeća. Ovde nam se priča o Evropskoj uniji sve u superlativima, samo o nekim dobrim stvarima koje su dobre za te ljude u Holandiji i Francuskoj, ali je to nemoguća misija u Srbiji. Sa kojim proizvodom mi da njima konkurišemo? Mi nemamo taj proizvod. Uzmite nomenklaturu, uzmite carinsku tarifu, pogledajte bilo koju poziciju i kažite kome mi možemo da konkurišemo sa našom cenom proizvodnje i sa našim cenama ovde.
Znači, mi smo za Evropsku uniju interesantni kao tržište, i to potrošačko tržište za sve robe. Ako je u pitanju novac, onda imamo banke preko kojih se peru pare. Koje? Mafijaške pare. Ako su u pitanju prehrambeni proizvodi, vidite i sami, navalica prehrambenih proizvoda iz inostranstva. Gde naši idu? Možete uzeti ove naše lidere prehrambene industrije, oni će vam nabrojati sedam do osam, eventualno deset, država gde izvoze svoju robu.
Možda da se pojavi Italija i još neka iz Zapadne Evrope, ove druge su sve iz istočnog dela, geografski istočno i sada posle ove političke prekompozicije srednje i istočne Evrope.
Gde to mi možemo da idemo sa našim robama? Zašto mi ne možemo da idemo sa našim robama? Zašto su neka tržišta za nas zatvorena? Ovde se dozvoljava da svako vršlja, radi šta god hoće. Donekle je gospodin Vlahović u pravu. Ako pogledate svojinsku strukturu prehrambene industrije u Srbiji, videćete da su vlasnici ljudi iz inostranstva. Domaći brend, ali vlasnik iz inostranstva, da li je "Frikom", da li je ovaj ili onaj.
Odmah da vam dam jedan savet kako se ja borim protiv toga. Borim se vrlo efikasno: uključim B92 i vidim ko se reklamira na B92. Ko se reklamira na B92, njegovu robu ne kupujem. Vrlo prosto i jednostavno. Zašto ne kupujem? Zato što oni koji se reklamiraju na B92 finansiraju antisrpsku televizijsku stanicu, koja treba da opustoši dušu srpskom narodu. To je moj vid borbe. Naravno, videćete, nema ni slovenačke, ni hrvatske, niti robe koja dolazi iz nama tako dragih bivših republika, gde su ti naši pobratimi pokazali koliko su dobri, pa je Milorad Buha danas izbeglica.
Dajte neka se svako u Srbiji bori na svoj način. Dajte da svako u Srbiji vodi neki svoj trgovinski bunt, otpor, otpor i prema ovakvoj Vladi koja uništava domaću proizvodnju, faktički je uništava. Možemo mi da pričamo o pravilima i Svetske trgovinske organizacije itd. A ovo CEFTA, da li smo ratifikovali taj ugovor? Nismo. Da li je Skupština ratifikovala to? Nije. Kako to može nas da obavezuje? Na mnogim mestima se pojavljuju ti sporazumi, neratifikovani, nepotvrđeni.
U skladu sa novim Ustavom, to mora da se potvrdi. Ne, ''pevačko društvo'' selo, na čelu sa Tanjom Miščević i kažu – tu je naš strateški interes i ona pet minuta priča o strateškom interesu u pogledu roba, a 45 minuta priča o tome kako treba ljudi da se isporučuju u Hag, ako hoćemo da budemo bliži Evropskoj uniji.
Kakva je ta harmonizacija, po kom osnovu se vrši ta harmonizacija? Da li u toj harmonizaciji postoji mikron interesa naše privrede? Ne postoji, nema ga. To je problem. Sve mora da se uništi. Ali, kada je u pitanju njihov interes, onda se menja logika. Vidite, opterećivanje akcizom sokova iz inostranstva je bio demokratski standard do pre nekoliko dana, a sad više nije.
Demokratski standard je bila i uredba o nafti za vreme Đinđićeve Vlade. Tada su zaveli monopol, Novaković itd, nije mogao da uvozi naftu ko god je hteo, samo odabrani su mogli. Iz kog bloka? Iz demokratskog bloka. Ko je mogao da uvozi struju i da izvozi struju? Demokratski blok.
Ovo je jedini proizvod u članu 2. gde stoji da li je u pitanju uvoz ili domaći proizvod. Zašto? Jedva smo se izborili. Samo da vas podsetim, 2004. godine je ovde pala jedna inicijativa Vlade Republike Srbije u pogledu akciza, meni se čini da je bio u pitanju dizel. Izglasamo zakon, usvojen je taj naš amandman, da li je Perićev amandman usvojen, posle pet dana Dinkić besan – novi zakon o izmenama i dopunama postojećeg Zakona i vraća na ono staro. Argument za to jeste, kaže, ovi iz inostranstva su rekli, naljutili se, ja sam njima obećao da će to tako da bude i to mora tako da bude, nema tu više priče. Naravno, 127 glasova se skupilo, izglasano, vraćeno. Znači, mi nemamo suverenitet ni u zgradi Narodne skupštine.

Gospodine Duliću, kada se prekida sednica obično se zapamti gde ste stali, gde je stala rasprava, pa kada se sutradan nastavlja sednica nastavlja se tamo gde je prekinuta. Prekinuta je onog momenta kada ste bili u obavezi da mi date reč po Poslovniku. Vi ste juče grubo prekršili član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Danas sam morao da izađem zbog javnosti, jer je onaj naprasni prestanak sednice i prekid od sinoć ostao nejasan za publiku, ljudima uopšte nije jasno zašto ste vi prekinuli sednicu. Vi ste prekinuli sednicu u onom trenutku kada su se javili poslanici SRS-a da vam ukažu da vi jednostavno ne smete tako da vodite sednicu kako ste to radili sinoć.
Vi ste demonstrirali sinoć jedan princip da sve što uradi Demokratska stranka u ovoj sali, kada je u opoziciji, onda je to demokratski standard i vrhunac demokratije. Ukoliko to isto uradi neka druga politička stranka, onda je to opstrukcija parlamenta, povreda Poslovnika, onda je to ono što volite da kažete vi iz tog demokratskog bloka - primitivizam.
Ako Demokratska stranka deset meseci nije ulazila u zgradu Narodne skupštine, da budem precizniji u salu Narodne skupštine, nije učestvovala u radu, to je bila njihova politička odluka. Meni nikada ne bi palo na pamet da ih zbog toga kritikujem. Vi ste juče napravili jednu vrlo neumesnu paralelu, pozivajući se upravo na onaj član Poslovnika na koji se pozivao i Predrag Marković kada je pokušavao da kritikuje ponašanje Demokratske stranke u Narodnoj skupštini.
Samo da vas podsetim, gospodine Duliću, tokom jučerašnje rasprave ja sam vas više puta obaveštavao i upozorio da ne pravite greške koje su pravili neki prethodni predsednici Narodne skupštine. Naravno da sam to uradio dobronamerno, jer sam osetio da idete ka tome i prosto se videlo da srljate ka povredi Poslovnika.
Zamolio bih vas da se ubuduće držite ovog poslovnika, a s obzirom da je nemoguće da date razuman odgovor na ovo što sam naveo kao povredu Poslovnika, ja očekujem da će se u danu za glasanje i o ovoj povredi izjasniti Narodna skupština.

Ja se nadam da su građani koji su pratili TV prenos imali prilike da čuju ovo što je gospodin Dejan Mirović rekao povodom ovog amandmana, pošto je u sali bila galama pa poslanici baš nisu mogli to da čuju. Ali vam skrećem pažnju, gospodo poslanici, da uzmete stenogram izlaganja gospodina Dejana Mirovića. On je magistar pravnih nauka koji prati ove relacije Istok - Zapad, objavio je nekoliko knjiga u kojima je pokušao da naučnim metodama dođe do neke naučne istine, do nekih zaključaka. Kada se stavi crta posle tih njegovih istraživanja, svaki korak prema EU je veliki minus za Republiku Srbiju, za sve naše potencijale i za sve naše građane.
Ja bih vam preporučio tu knjigu Dejana Mirovića, koja je zasnovana na analizi podataka EU, podataka naše zvanične statistike, podataka svih naših instituta koji su se bavili ovim fenomenom.
Vratiću se na ovaj amandman. Ova kancelarija košta 77 miliona dinara. Rekao bih, radi građana, da bi shvatili o kojoj se kancelariji radi, obično se u ime te kancelarije pojavljuje jedna plava gospođa, Tanja Miščević, koja govori o epohalnoj perspektivi ili, što obično Solana kaže, Srbiji treba ponuditi evropsku budućnost, evropsku perspektivu. To je ne samo ona šargarepa na nekom štapu, nego je to nešto daleko, nedodirljivo. Ona je promoter te tzv. politike evropskih integracija. Pošto malo u njenim rečenicama ima govora o ekonomiji, ona je prepoznatljiva po onoj rečenici - puna saradnja sa Hagom.
Znači, i ta kancelarija se razlikuje od Nacionalnog saveta samo u ciframa i brojkama koliko će da se potroši. Znači, to je sve jedna te ista grupa.
Samo ću vas obavestiti koliko ima zaposlenih u toj Kancelariji za pridruživanje EU; bilo je 36, a sada će biti 52. Vidite, Kancelarija za saradnju sa medijima ima ukupno 33 zaposlena i sada, ako se uporede ove ekonomske klasifikacije koje se tiču plata, videćete da su, otprilike, plate u masi iste, ista su izdvajanja. Kancelarija za saradnju sa medijima, vidite u 411, ima sumu od 31,3 miliona dinara. Kancelarija za pridruživanje EU...
(Predsednik: Molim vas, isteklo vam je vreme od tri minuta, možemo i kasnije da nastavimo. Isteklo vam je vreme, 3 minuta i 10 sekundi, ipak pročitajte to do kraja.)
Nije problem. Vidite, velika je razlika u broju zaposlenih. To je dokaz da ste nešto pogrešno planirali, verovatno.
Skrenuo bih vam pažnju, gospodine ministre, na još jednu vrlo važnu činjenicu. Ova Kancelarija za pridruživanje EU dobiće 13,5 miliona dinara iz inostranstva. Neko nam pomaže parama da ta plava gospođa, Labusov kadar u Vladi, ispriča neku lepu pričicu o EU. To građani Srbije moraju da plate 77 miliona dinara. Potpuno nepotreban trošak za Republiku Srbiju, tim pre što EU na nas, verujem, čak i ne računa.

Javio sam se po amandmanu gospodina Nikolića zato što između tog amandmana i amandmana koji je podneo u ime Srpske radikalne stranke poslanik Slaviša Topalović postoji nekoliko dodirnih tačaka.
Iako je gospodin Topalović predložio promenu naziva ovog razdela, mi smo hteli da skrenemo pažnju Vladi Republike Srbije da ako postoji potreba da se pomogne tom kraju da se finansira nešto što je društvena delatnost, infrastruktura, opremanje itd., onda bi to bilo najbolje da se finansira preko fonda. Vi ste odgovorili da veći značaj ima uredba o osnivanju službe nego zakon o fondu. Dobro, neka bude tako. Preko finansiranja službe vi vršite transfer sredstava verovatno za opravdane potrebe.
Gospodin Nikolić je podneo amandman i smatram da treba za 300 miliona dinara da se poveća taj razdeo i umesto 300 i nešto miliona da bude 600 i nešto miliona, što odgovara nekom programu odranije, što odgovara jednom trendu koji godinama ide.
Vi ste taj amandman odbili sa obrazloženjem da pravno-tehnički nije dobro napisan, jer 300 miliona se obezbeđuje na nekoj poziciji koja je "sveta krava", a ta pozicija je u razdelu Ministarstvu finansija i Ministarstvo finansija ne dozvoljava da se njihove ekonomske klasifikacije diraju bilo kojim amandmanom.
Sada da se vratimo na ovu centralnu stvar. Verovatno postoje potrebe za tim sredstvima i mnogo većom količinom sredstava. Pošto je sada postala prosto neka moda ovde, sever, jug, istok, zapad, neka deoba, moram da vam skrenem pažnju samo na jednu činjenicu – da je država jedna velika porodica. Ako je u četvoročlanoj porodici, gde su otac, majka i dva deteta, pa oba deteta rade, nenormalno da onome ko ima najmanja primanja, pa ne može da živi od tih para, drugi pomažu, koji imaju više u kući, onda tu formulu primenite i na državu.
Država ne može da se razmatra u pogledu finansija segmentirano, obaška, pojedinačno. Svi vi koji insistirate na tom pojedinačnom pogledu na sredstva u suštini ne znate definiciju države. Vi ne znate da je država Republika Srbija garant ostvarivanja svih ljudskih prava na svojoj celokupnoj teritoriji. Na celokupnoj teritoriji Republike Srbije mora da se obezbedi zdravstvo. Ko je garant – Republika Srbija. Sada oni koji amandmanima povlače za svoj kraj, za svoju ulicu, neka razmisle šta će biti sutra kada im eventualno udari neka nepogoda pa im ulica više nije tako bogata. Onda će da vape za neku solidarnost sa strane. Neko treba onda da ih podseća - kako ste se ponašali kada ste imali. Nacionalna solidarnost, ako mogu da upotrebim taj izraz, mora da prožima budžet Republike Srbije.
Vi ste sada izmislili i ministra koji će da vodi računa o regionalnom razvoju, ministra čudo od čoveka. Samo da vas podsetim da je to onaj sa crnom kapicom, čarapom, što je obijao Narodnu banku Jugoslavije, upao je unutra, zapisnici postoje, postoje i izjave, i krivična prijava postoji i tužilac ne sme da ga goni, ne sme Mlađana Dinkića da goni. To su sve činjenice.
Sada bih ja pomogao ministru finansija gde da obezbedi tih 300 miliona a da ne poremeti strukturu budžeta. Evo, gospodine Cvetkoviću, da krenemo na neke pozicije. Ja bih vam preporučio da pogledate, recimo, sve pozicije gde su usluge po ugovoru, da vidite koliko se tu bez veze koriste sredstva.
Evo, Kabinet predsednika Vlade, gde su usluge po ugovoru 21 milion. Moram da pohvalim, jer je to jedan od retkih razdela gde piše za šta su planirana sredstva. To su sredstva planirana za savetnika predsednika Vlade. Kod Kabineta potpredsednika Vlade takođe postoje usluge po ugovoru u iznosu od 7 miliona dinara, međutim u obrazloženju nema nijednog slova čemu je to namenjeno.
Molim vas, sada obratite pažnju šta nam sledi u toku ove, možda sledeće, a možda i Đekna. Generalni sekretarijat Vlade, podgrupa 3.3, kaže se ovako: usluge po ugovoru, 32 miliona dinara. Dali su obrazloženje. Znate šta piše u obrazloženju – izrada novog građanskog zakonika; 32 miliona dinara će da košta izrada novog građanskog zakonika. Ako je u pitanju neka kodifikacija, to podržavam. Moram da vam kažem, na bazi naučnih radova profesora, asistenata, samo da uzmete jedan pravni fakultet u Srbiji ili da uzmete ovaj naš Institut za uporedno pravo, tvrdim da u roku od dva meseca šestorica ima da sednu i da napišu vrlo dobar nacrt jednog takvog zakona. Koliko će to da košta? Neka bude 150 hiljada dinara.
Zašto ovo pričam? Zato što ni prošle ni pretprošle godine nisam dobio odgovor niti obaveštenje, jer sam tražio da mi se odgovori koliko je sredstava potrošeno za Hibera, Gašu Kneževića i ove tekstopisce. Samo bih vas podsetio ko je Gašo Knežević. To je onaj kojem u rešenju piše da je primenio nacrt zakona koji još nije donet. Znači, tako je napisao čovek u svom rešenju, u obrazloženju - na osnovu nacrta zakona koji još nije donet ja sam odlučio. Taj uči decu na Pravnom fakultetu. Da vam ne pričam o Liliću itd.
Tih 35 miliona je potpuno nepotrebno da se da. Znači, to već postoji, ali verovatno tu postoje neki dogovori, kao što postoje dogovori sa listom "Ekonomist". Zamislite, pojavio se kao ekonomski stručnjak u listu "Ekonomist" Miša Brkić. To je onaj dopisnik "Glasa Amerike". On se u ekonomiju razume samo kada je u pitanju porodica Milošević, jer je ceo život posvetio Marku Miloševiću. On je najbolji biograf Marka Miloševića. On piše za list "Ekonomist", on ekonomski ekspert, on ekonomski stručnjak! Naravno, plate se tekstovi, naruče se, formira se javno mnjenje na taj način, da bi dalo podršku ovima koji rade na ovaj način.
Gde još možete da nađete pare, vezano za ovaj problem opština na jugu Srbije, kako se to kaže, a Preševska dolina nigde ne postoji, ali ajde de. Imate Kancelariju za saradnju sa medijima, 27 zaposlenih, a usluge po ugovoru 23,7 miliona dinara. Tih 23,7 miliona dinara ne morate uopšte da plaćate, nego samo lupite rukom o sto i Tijanić ima da objavljuje sve moguće informacije koje su potrebne Vladi, pošto je Vladi stalo da se obavesti javnost. Evo, to vam tvrdim odmah.
On je toliko zaplašen zbog ovoga što svakog meseca milion dinara sam deli novinarima, pa miljenice dobijaju po 200, pa po 300, a onaj veterinarski tehničar što vodi Jutarnji program mesečno troši po 100 hiljada samo za frizuru. To se sve plaća, da, da, iz TV pretplate. Ne znam, tamo vodi Jutarnji program, bio je na B92, ne znam kako se zove, valjda Srđan. Vama je verovatno to smešno jer mislite da to nije tako, ali proverite.
Evo, na zahtev poslanika Demokratske stranke ja tražim obaveštenje o tome što sam sada prokomentarisao. Neka se Tijanić izjasni i neka napiše da li je tačno, koliko košta šminka, koliko košta drugo. Može u okviru tog objašnjenja da da podatke o tome kako je to moguće da naša televizija kupuje emisije konkurentskih produkcijskih kuća Srđana Šapera i drugih.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Mora po zakonu.)
Dobro, kad mora. Idemo dalje. Možete da ukinete sredstva na nekim pozicijama koje se zovu "Tomson". Da, baš želim da promovišem novi naziv za neke pozicije. Recimo, Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom, to je "Tomson" pozicija. Zašto? Oni što rade i Tomson što peva u Hrvatskoj, to je isto i nema nikakve razlike. Možete da smanjite kod ovog specijalnog tužioca za ratne zločine, i to je "Tomson" tužilaštvo.
Gospodine predsedavajući, ja bih vas zamolio da potražite obaveštenje i objašnjenje od gospodina Koštunice. Mi smo imali priliku ovih dana da čujemo da je specijalni tužilac za ratne zločine zaključio neki sporazum sa svojim kolegama iz neposrednog okruženja. To je već međunarodni element. Da li to podleže ratifikaciji u Narodnoj skupštini ili ne podleže?
Pre neki dan sam primetio, tako je televizija objavila, da je direktor policije zaključio takođe neki ugovor sa kolegama iz neposrednog okruženja. Da li i to ima taj međunarodni element, pa podleže ratifikaciji u Narodnoj skupštini ili svaki činovnik u ovoj vladi može da pravi međunarodne ugovore i međunarodne sporazume sa kim mu padne na pamet da treba da se prave neki ugovori? Kao što vidite, ima puno potrebe da se daju obaveštenja i objašnjenja.
Ministre, idemo dalje, gde biste još mogli da obezbedite sredstva. Recimo, usluge po ugovoru za Službu za upravljanje kadrovima – to je 33,5 miliona dinara. Ja mislim da sam u ovih pet-šest stavki koje sam prokomentarisao pronašao preko 100 miliona dinara koje slobodno možete da uključite u ovu poziciju, ovo što je gospodin Nikolić obuhvatio amandmanom. To je podgrupa 3.9 - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Vaše slepo odbijanje ova dva amandmana koja se tiču ove podgrupe dovodi nas do nekih zaključaka. Ako vi ne želite da prihvatite ovaj amandman, znači da ste vi možda otpisali tu teritoriju pa kažete – nema potrebe da bacamo pare, to će ionako da bude tuđe.
Sada kada smo čuli da je tu potrebno ispraviti nešto što je bila selektivnost u prošlosti, možda bi značajan deo ovih sredstava, na čije povećanje se odnosi ovaj amandman, mogao biti usmeren i onim selima, zaseocima gde žive Srbi. Vi ne prihvatate ovaj amandman i kakav je zaključak, na šta nas navodite? Zašto?
Nikolićev amandman ste odbili, odnosno dali ste mišljenje da ga ne prihvatate samo zbog pravno-tehničkih stvari, znači ne postoji suštinski razlog odbijanja, neprihvatanja, nego pravno-tehnički. Kako je on mogao da se drzne i da 300 miliona uzme kod Ministarstva finansija i da prebaci ovamo? Eto, to je vaša ljutnja.
Vi morate da znate, jer iza svakog broja se krije politika, dela, rad, i šta vi nameravate, kako nameravate, da li to može efikasnije, da li mora da bude ovako skupo, da li može jeftinije, ali vi ćutite, ne želite da pričate o tome. Računate, hajde ova radikalska baraža će da prođe, puj pike i sve će da se zaboravi, tu će biti onda "Ekonomist", "Blic", "Pres", terajte sve vaše medije, a odmah će da izmisle neku novu temu, poslanik ujeo kuče, da se ne priča o budžetu, i ova diskusija se toliko minimizira da se što pre zaboravi. Dakle, da građani kažu – šta da radimo, ne možemo, oni su vlast i njih Evropa hoće. Ja sada samo podsećam na ono što je bilo, dobro pamtim, videćete u nastavku ove sednice.

Obično nastupaju problemi kada se jednim amandmanom obuhvati više razdela u okviru člana 5. Ovde postoje neke stvari u amandmanu koje su potpuno prihvatljive. Recimo, predloženo smanjenje sredstava za aviotransportne usluge Vlade je, što se tiče Srpske radikalne stranke, prihvatljivo. Ovo mi nije jasno, predložili ste povećanje sredstava kod Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih itd.
Odmah na početku da vam kažem, u samom nazivu ne samo suda, nego i ovog vašeg organa koji prati taj naziv suda sadržane su neke prezumpcije da su sva lica koja su optužena već u startu kriva, jer se ovde u samom nazivu prejudicira njihov status pa se kaže – odgovornih.
Znači, nije pokrenut postupak ni protiv jednog lica za koje postoji sumnja, nego je ono odgovorno u startu. Takav sud ne bi smeo da postoji, ali sve može kod nas.
Ukoliko bi ovo povećanje iznosa po osnovu usluga po ugovoru sa milion dinara na šest miliona podnosilac amandmana opravdavao potrebom da se napravi neka analiza koja bi pomogla da Republika Srbija kao država dođe do zaključka kakav je karakter Haškog tribunala, onda bi ovo za nas bilo potpuno prihvatljivo. Zašto bi bilo prihvatljivo? Jer bi takva analiza pokazala ko, u stvari, sudi u Hagu i da ovi "Tompson" eksperti sa "Tompson" pozicija pomažu. Kome? Karli del Ponte.
Molim vas, da li vi imate puno saznanje o tome ko je Karla del Ponte? To je osoba koja je već 15 godina osnovano sumnjiva u svojoj matičnoj državi Švajcarskoj da je spasila organizovani kriminal, da je uništila kontraobaveštajnu službu Švajcarske, da ima bogatu kriminalnu prošlost, da je sa svojim suprugom, koji je advokat (ona je bila državni tužilac), nameštala neka suđenja, da su stradali neki operativci koji su se borili protiv onih kriminalnih grupa planetarnog značaja koje su švercovale drogu.
Ako je ovo povećanje u funkciji da se svetska javnost obavesti o tome ko je Karla del Ponte i da to formalno-pravno ide preko ove vaše kancelarije, onda je za to mene potpuno prihvatljivo. Čak ću i za džabe da vam dam neke materijale, da vas to ništa ne košta.
Ako je svrha ovog povećanja da javnost u Srbiji bude obaveštena o onome što se piše u Holandiji... Evo, holandski list "Mond" je objavio jedan podatak o sekretaru suda Hansu Holcijusu koji je još 1990. bio sumnjiv za spasavanje jedne organizovane grupe kriminala prema deci. Ako je ovo povećanje sredstava namenjeno da se objasni javnosti ko su ti tamo koji sude i koji vode postupke, onda je ovaj amandman prihvatljiv što se tiče Srpske radikalne stranke. Valjda bi nam neko dokazao zašto je potrebno izdvojiti više sredstava. Te sudije koštaju. Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi bismo ovom savetu maksimalno davali dokumentaciju, pomogli, za džabe bismo pomogli sve da se sazna i ova strana istine o tome ko sudi u Haškom tribunalu.
Na bazi ova dva-tri primera mogli ste da vidite da se tamo na odgovornim funkcijama u Haškom tribunalu nalaze ljudi koji treba da budu iza rešetaka. To je sada otprilike situacija, ako to prevedemo na našu ovde – vi nekoga gonite za organizovani kriminal, a on u stvari sudi vama. To je ta inverzija. Ovo bi bilo lokalna, a ona u Hagu bi bila međunarodna.
Da vidimo dalje šta se predlaže ovim amandmanom. Ovde je obuhvaćen jedan deo koji ... Ja ne sporim pravo podnosioca amandmana da nalazi razloge, pa čak i da bira ukus. Međutim, ako već pričamo o tom amandmanu, moram da iznesem i svoj stav.
Umanjiti sredstva povodom rekonstrukcije Hilandara je apsolutno neprihvatljivo. Vidite, čak ni ovaj demokratski blok nije to mogao da izbegne. I oni imaju averziju prema verskim objektima, prema veri itd. i neki od njih su sledbenici Mirka Đorđevića i ovih drugih, ali prosto nisu mogli da izbegnu Hilandar. Zašto? Zato što Hilandar nije samo pitanje pravoslavlja i vere, nego pitanje suštine, biti srpskog naroda, naše tradicije, našeg postojanja. U tom delu ja, recimo, ovaj amandman ne bih prihvatio.
Samo da vas podsetim zašto ga još ne bih prihvatio. Mi smo dve godine ovde vodili akciju da se određena sredstva po osnovu poreza usmere na obnovu Hilandara. Gospodin Arsić je pisao tri puta amandmane; čak smo podneli i jedan predlog zakona, čini mi se da je bio porez na finansijske transakcije na plate itd, ako se to već ukida, da taj zakon i dalje ostane samo da mu se promeni naziv i da se sredstva namenski usmere prema Hilandaru radi obnove. Znači, taj deo ne bismo mogli da prihvatimo što se tiče podnosioca ovog amandmana.
Dalje, ne bismo mogli da prihvatimo ni ovaj deo amandmana koji se odnosi na dijasporu. Zašto? Da li shvatate, DOS je dužan dijaspori, DOS je ukrao pare dijaspori. Vi niste čitali amandmane. Gospođa Borka Vučić je podnela jedan amandman upravo zbog toga što je dosmanlijska vlast ukrala pare Fondu dijaspore. Mi treba sa dijasporom da imamo razvijene odnose, prisne odnose i u pogledu očuvanja jezika, kulturne baštine i svega toga. Nažalost, zbog ove prekompozicije bivše SFRJ, pošto je tamo samo na taj način mogla da se razori JNA, što će na kraju da se ispostavi kao glavni cilj svih ovih koji su 15 godina napadali srpski narod...

Gospodine Mrkonjiću, poslanička grupa Srpske radikalne stranke je rekla da u toku ove sedmice neće niko da se javlja da reklamira povredu Poslovnika. Morao sam to da prekršim iz prostog razloga što je poslanik Jovanović u svom izlaganju koje je malopre završio načinio nekoliko grešaka, najblaže rečeno. Zamolio bih vas, kada bude gotov stenogram, da pročitate prvu rečenicu kojom je počeo svoje izlaganje. Rekao je da smatra da je svaki dinar izdvojen za vojsku u ovom budžetu bačeni dinar. To je uvreda za sve građane Republike Srbije.
Sad nešto povodom stavova koji su izneti malopre. Meni je stvarno žao što neko pored očiju ne želi da vidi nešto. Znate, postoji bolest pa čovek ne vidi, neko je slep pa ne vidi, ali je opasno kada čovek ima oči, ima vid, a ne vidi, ne želi da vidi. Toliko je knjiga objavljeno, toliko je citirano izjava svetskih i belosvetskih državnika povodom ovih 15, 16, 17 godina koje se tiču bivše SFRJ; iz tih izjava se jasno vidi da je sve što je urađeno prema bivšoj SFRJ bilo svesno, namerno i odavno pripremano. Nemojte da menjate osnovne teze i osnovna polazišta.
Nešto ću ilustrovati samo kao primer, da biste bili u potpunosti svesni o čemu se radi i čemu služe ovakvi poslanici u Narodnoj skupštini sa ovakvim stavovima.
Pre nekoliko dana Srbiju je posetio ministar inostranih poslova Italije. On je 1999. godine bio premijer, zapamtite datum, 19. aprila 1999. godine, kada se podigla javnost u Italiji zbog toga što se Avijano koristi za napade prema Srbiji itd, kada su ga pitali novinari 19. aprila 1999. godine šta je to u pitanju, da li Italija snosi neku odgovornost, on je kratko odgovorio – NATO ne snosi nikakvu odgovornost, nismo mi započeli rat, rat su započeli Srbi, a mi smo se uključili onog momenta kada smo dobili dokaze da su 300.000 ljudi pobili.
Molim vas, u Haškom tribunalu se vode neki postupci koji se tiču i Kosova i Metohije. Još se nije došlo do broja od 2000. Neću da vam otvaram temu povodom nekih drugih lokacija gde se ovde licitira...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Gospodine predsedavajući, gospodin Jovanović je izvršio povredu člana 104. Poslovnika. Mislim da treba da primenite odgovarajuće odredbe Poslovnika, a ukoliko ne želite da primenite te odredbe, zahtevam da se u danu za glasanje poslanici izjasne da li je Čedomir Jovanović prekršio odredbu člana 104. kada je svoje izlaganje započeo rečenicom da on smatra da je svaki dinar izdvojen u budžetu za vojsku bačen dinar.

Da bi se bolje shvatila suština ovog amandmana, ona se zasniva na tome što je zakon koji je donet 2003. godine, a tiče se tužilaštva za ratne zločine, i tada bio neustavan i sigurno i danas predstavlja jedan neustavni zakon.
Gospodin Jojić je objasnio kakva je organizacija sudova i kakva je organizacija tužilaštava koja postupaju pred određenim sudom. Za postupanje ovog tužioca, u suštini, ne postoji sud. To je osnovna primedba.
Druga primedba koja se tiče ovog razdela, sada prelazimo na onaj finansijski deo i odmah da raščistimo jednu stvar – zakon postoji, te po tom osnovu postoji i obaveza, to je nesporno, a mi tvrdimo da je zakon neustavan i insistiramo na tome da se taj zakon stavi van snage u skupštinskoj proceduri i da to ima u vidu i da to planira Vlada Republike Srbije, s obzirom da je budžet jedan planski dokument.
Znači, ne sadrži samo dospele obaveze, nego i buduće obaveze koje se planiraju u toku ove godine, pa u tom smislu mi planiramo da se ova obaveza skine.
Dalje, moram da skrenem pažnju da će ovo tužilaštvo da potroši 72 miliona dinara i da to tužilaštvo ima ukupno 32 zaposlena radnika, odnosno 23, još manje.
Ako napravite neko poređenje sa ostalim korisnicima budžetskih sredstava koji imaju približno isti broj zaposlenih, videćete da su princip raspodele, merila i kriterijumi koje je koristila Vlada Republike Srbije prilikom izrade nacrta budžeta bili pogrešni, te da se daje neka velika prednost i beneficija ovom tužilaštvu.
Ovo tužilaštvo spada u grupu onih "Tompson" državnih organa. Dakle, između Vojislava Vučkovića i onog Tompsona koji je pevao skoro u Zagrebu nema nikakve razlike, principijelno ne postoji nikakva razlika.
Da neki veliki dušebrižnici ne bi shvatili da se ovde neko sada zalaže da se ne vrši krivični progon za ratne zločine, ne, mi smo za to da se vrši progon za ratne zločine pred našim sudovima, našim organima, ali ako specijalnog tužioca za ratne zločine treba da savetuje Sem Nazaro, pravni savetnik američke ambasade, ako taj tužilac sebi daje za pravo da može da sklapa međunarodne ugovore, sporazume, dogovore, bez ratifikacije u Narodnoj skupštini, ako on može u svojim javnim nastupima da kaže da je on bog i batina, da on svakodnevno sa tri ambasadora razgovara, onda ja postavljam pitanje da li on kao državni službenik ima onu dozu nezavisnosti i samostalnosti koja je neophodna za njegovu osnovnu funkciju. To je sve ovde zloupotrebljeno.
Osnovna karakteristika koja je omogućila ovom Vučkoviću da bude to što jeste jeste blizina sa Demokratskom strankom, ne strankom koliko sa Borisom Tadićem.
Da vidimo kako je Hag primenio pravilo 11 bis Pravilnika o postupku i dokazima.
Dakle, jedan jedini Srbin je ustupljen ovde da se sudi, a da vam ne pričam koliko je Hrvata ustupljeno Hrvatskoj da im se sudi, koliko muslimana iz Bosne i Hercegovine.
Još jedna velika zamerka predlagaču ovog zakona. Naveli ste tamo da je nadležnost tužioca da goni za krivična dela po Krivičnom zakoniku, po statutu Haškog tribunala.
Nije on nadležan da goni po odredbama statuta Haškog tribunala. On te odredbe ne sme da primenjuje i tu nastupa problem, što bi oni sada hteli preko ovog tužioca da izvrše desrbifikaciju u Srbiji.

Ovim amandmanom je obuhvaćen problem koji datira od vremena kada je DOS nasilno oteo vlast u Srbiji. Gospođa Borka Vučić ima potrebu da biranim rečima opiše to stanje do koga se došlo. U pitanju je klasična otimačina. Kolateralna šteta Dinkićeve i Labusove zamisli kako da se uništi domaće bankarstvo jesu i potpuno legalna potraživanja ovog fonda.
Međutim, ono što sve treba da nas zabrine to je odgovor Vlade. Vidite, kaže se vrlo kratko da se amandman odbija iz razloga što se predviđa da se u okviru ekonomske klasifikacije sredstva rezerve opredele u iznosu, pa se sad navodi i navodno poziv na neki kontni plan. Na bazi ovoga što ste vi ovde napisali ja mogu da vam osporim svako plaćanje iz sredstava tekuće budžetske rezerve, svako.
Ono što tužilaštvo, odnosno Vlada u svom odgovoru nije jasno rekla, ali što može da se pretpostavi, jeste da oni ne spore potraživanje Fonda. Potraživanje postoji. Da li postoji obaveza Vlade da plati? Postoji. Postoji zaključak.
Da li je to dospela obaveza? Jeste. Ova vlada ne želi da ispuni dospelu obavezu. Neću da ulazim u te pričice što se tiče stečaja, onih čuvenih Labusovih i Dinkićevih eksperata koji su rasturali preko Agencije za sanaciju banaka naše banke itd. Neću, to vas puštam. Sastavni deo glasanja o zakonu o budžetu može biti i zaključak kojim se nalaže Vladi da iz sredstava rezervi isplati ovaj iznos. Zašto Vlada to neće? Vlada neće zato što je preko te agencije finansirana kamatom po osnovu ovih sredstava nečija izborna kampanja 2002. godine.
Gospodine Mrkonjiću, koristeći pravo iz člana 226, tražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Vlade Republike Srbije gde su ova sredstva, kako su nestala, da li je bila neka kamata, čija je izborna kampanja finansirana ovim sredstvima, zašto se ova sredstva ne vraćaju, da li je on obavešten o ovom pravilniku da je to problem da se ne prihvati ovaj amandman. Sve to mora da nam se objasni pre nego što budemo glasali o ovom predlogu zakona o budžetu, da znamo o čemu se radi.
Dijaspora je odvojila neka sredstva, napravila svoj fond; kao što se vidi, sredstva su prevashodno namenjena za neke opšte potrebe. Sredstva su izdvajana za opšte potrebe. Opšta potreba nije izborna kampanja Miroljuba Labusa. Vidite... I vi znate, gospodine Vlahoviću, gde su otišle pare.
Ali ja pozivam i ovaj UBPOK, oslobođen onog dela koji drži pod kontrolom Mlađan Dinkić... Vi ne znate da tamo postoji jedan deo koji Mlađan Dinkić drži, gde je on zadužio da prisluškuju razgovore žena njegovih prijatelja. Veoma smešno. Samo se vi smeškajte. Sve se zna. Pa, čak se zna i kada dve gospođe odu do Srbobrana da vrbuju člana DSS-a da napusti DSS i da pređe u G17 plus. Opet će taj G17 plus da sruši ovu vladu, da znate. Na vreme vas upozoravam. Sve vam na vreme govorim šta će da bude. Ja sam najsrećniji kada se povodom ovako ozbiljnih tema vi smejete, jer onda šaljete poruku biračima i onda birači kažu ovako – čovek im ozbiljno priča, a oni se smeju; zašto se smeju, znači da ima neki razlog. Ne znate vi za muke građana, vas to ne interesuje.
Dijaspori ste oteli pare. Kako? Po osnovu stečaja. A zašto je otvoren stečaj? Ovde se mnogo više postavlja pitanje da li Mlađan Dinkić, sad je njegov manir preuzeo Radovan Jelašić, da li oni poštuju ovu državu. Oni nijednu odluku suda ne izvršavaju. Koju su odluku suda oni izvršili? Znači, ovde postoji neko iznad zakona. Ko je taj što je iznad zakona? Taj je u Vladi Republike Srbije. Sve to mora da trpi Vojislav Koštunica. Zašto? Zato što je neka veća sila gurnula Mlađana Dinkića u Vladu.
(Predsedavajući: Molim vas za malo tišine.)
Gospodine Mrkonjiću, s obzirom da je i obnova zemlje bila sastavni deo tog paketa i namene tih sredstava, znam da to dobro znate, vidite vi ko je sprečavao obnovu zemlje.
Ljudi skupili pare u inostranstvu da pomognu svojoj otadžbini, međutim, ispostavilo se da su pomogli DOS-u. DOS je oteo, gde stignu oni otimaju.
Zato vas podsećam na ono što sam pričao pre nekoliko dana. Vodite računa ko je u koaliciji sa DOS-om. Put gde se završava u toj kohabitaciji, koaliciji sa DOS-om je prepoznatljiv. Obično se završava u CZ. Odreknu se oni koalicionog partnera začas. Vidite šta su sve u stanju da urade zbog para. Sada pravilnik ne dozvoljava, sada zaključak svoj ne priznaju, zaključak svoje Vlade, ne, to se ne priznaje.
Da krenem sad od nekog opšteg principa; pa, to su sredstva koja su ljudi iz inostranstva uložili za obnovu zemlje. Ta dijaspora ima pravo potraživanja. To su njihova sredstva. Vi to ne poštujete. Samo da vas podsetim, to je gore nego konfiskacija. Kod konfiskacije se nalazi neka krivica. Vi ovde čak niste ni tražili krivicu. Ili ste je pretpostavili time što je dijaspora u vreme kada ste vi bili opozicija skupljala pare, pa ih kažnjavate. Vi čak lustrirate i dijasporu. Vi ste proširili teritoriju na kojoj primenjujete zakon koji se ne primenjuje u Srbiji. Lustrirate sve one koji vole svoju državu. To otimanje para je bilo u funkciji desrbifikacije, zbog čega i postoji DOS u bilo kom agregatnom stanju.

Ja ću povodom ovog amandmana, jedinstveno, obraditi i prethodni amandman gospodina Arsića, jer se tiče iste materije koja je regulisana članom 1. ovog zakona.
Mislim da bi bilo dobro da narodni poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije, pre nego što se upuste u ove amandmane, imaju uvid u nešto što bi trebalo da bude uvod za razmatranje, uopšte, šta je to ukupan obim javne potrošnje.
Od 2001. godine, svaki zakon o budžetu se razlikuje, čak i po metodologiji. To moram da vam kažem. Jedanput je razlog za tu razliku bila činjenica, navodno, da je došlo do suficita. Drugi put, neke novotarije koje se tiču iskazivanja. Treći put je bio neki treći razlog, a sada imamo neki peti razlog.
Kako bi to moralo da bude? Moralo bi da bude tako da se u zakonu o budžetu vide svi prihodi koji potpadaju pod kategoriju javnih prihoda i da se vide svi rashodi. U 2001. godini, Đelić je pričao kako Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima nije dobar jer ne prikazuje sve, već je nešto skriveno. Zaboravio je tada da kaže da je sastavni deo budžeta bio i konsolidovani bilans javne potrošnje.
Mi danas nemamo konsolidovani bilans javne potrošnje. Nešto što bi trebalo da liči na to je Memorandum o politici Vlade i drugo. Međutim, to su vrlo skupe knjige, u kojima se, opet, ništa ne vidi. Znači, imamo situaciju da dobijamo veliku knjigu, po sistemu da se ništa ne vidi.
Ovde imamo nešto kao projekciju, koja nije u nominalnom izrazu, nego u nekom procentualnom, pa se tako kaže da će biti veći društveni proizvod za toliko i toliko u odnosu na prošlu godinu. A koliko je bilo prošle godine, to već mora da se zna, jer je prošlo već pola godine, od prošle godine. Tog podatka nema. Daje nam se podatak o izvozu i drugim stvarima, ali nema realnog sagledavanja.
Mi samo nekim matematičkim metodama možemo doći do zaključka o tome koliko je učešće javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu i, naravno, možemo svi da grešimo. Da li će to biti 35, 45, 55, 65, tu će svako da greši, zbog jednog razloga - što tu ne postoji podatak.
Skrenuo bih vam pažnju da je pre tri godine promenjena metodologija izračunavanja bruto društvenog proizvoda, da bi se to prikazalo kao demokratska tekovina i druge stvari. Onda imamo jedan zdravorazumski problem koji se javio u protekla dva dana. Na početku rasprave o budžetu, saznali smo da se javlja neki deficit. Onda smo juče saznali da nema deficita, da je pokriven.
Čime je pokriven? Poseban član reguliše kako se pokriva deficit. Pa, ako se pokrio taj deficit, zašto ga onda iskazujete u članu 1. ovog predloga zakona? To je nova činjenica koja se desila za ova dva dana.
Treba da uravnotežite tu prvu tabelu i da kažete - ukupni prihodi toliko, ukupni rashodi toliko, deficit se ne javlja, nema potrebe za pokrivanjem deficita, da se iskaže način na koji će da se pokrije deficit.
Dalje, vrlo je nejasno u ovom budžetu šta su to preneta sredstva, a nigde nema šta su prenete obaveze. Kao rezultat toga, dobijamo ovu farsu, a to je član 1. u interpretaciji Vlade, gde se kaže da su prihodi 581 milijarda, a troškovi 595 milijardi. Javio se neki nedostatak od 13 milijardi, a tih 13 milijardi se pokriva tako što se država zadužuje za 65 milijardi, pa troši 50 za neke obaveze, i tako je završen posao.
Ako je tako završen posao, onda ukupan obim rashoda ovog budžeta nije 595, nego preko 700 milijardi. To je formalno-pravno iskazano, ali po sistemu - idem iz Niša za Nišku Banju preko Beograda. Čim se primeni takva metodologija, skreće se pažnja na nešto što se dešava, a što je neprihvatljivo.
Amandman gospodina Arsića ima uvid u nešto što se zove realnost. Ako je sasvim očekivano da budu toliki prihodi, onda toliko sredstava treba i da se razdeli, jer je to ukupan obim javne potrošnje. Nema deficita i nema ovih igrarija. To je jedan sasvim drugi sistem.
Verovatno, ispravna cifra ukupnog obima javne potrošnje koju prati budžet treba da bude 707 milijardi dinara. Do tog se iznosa dolazi kada se analizira prvi stav člana 5, pa se vidi da, pored 646 milijardi, postoji još 71 milijarda, što su tzv. izvorni prihodi organa, i to mora da se uključi, i to predstavlja ukupan obim javne potrošnje. Međutim, sa našim budžetom se već nekoliko godina dešava ono po sistemu - šta god poželiš, možeš da staviš, možeš da ga razbiješ na različite stavke, samo da se ne vidi.
Ne želim da umanjim značaj amandmana gospodina Jovanovića. Sve što je obaveza države, ima neki svoj nominalni izraz u novcu i treba da bude uključeno u budžet.
Međutim, pravno-tehnički amandman ne bi mogao da bude prihvatljiv, jer tamo gde je povećao za toliko, na drugom mestu mora da se smanji, da bi taj amandman bio kompletan.
Znači, ne želim to da tumačim kao veliku primedbu, ali računam da Vlada, s obzirom na to da je legalizam na prvom mestu, ovo treba da uzme u obzir i da, eventualno, promeni svoj stav i da uvaži ovaj i slične amandmane koji imaju za cilj da obavezu države smeste u zakon o budžetu.
Još nekoliko stvari bih vam razjasnio zbog sledećih amandmana.
U ovom zakonu o budžetu imamo neke pozicije gde su planirani neki budući troškovi a da za to ne postoji zakonski osnov, ne postoji zakon, ne postoji propis, ne postoji program, već se stavlja kao neko rezervisanje, ali sa određenom namenom, koja se definiše zakonom o budžetu, što je zabranjeno.
Znači, to je zabranjeno. Međutim, dešava se ovom budžetu i nešto još opasnije, nešto što predstavlja zakonsku obavezu, a toga nema u budžetu. Da vas podsetim, jedan od tih primera je ovo što je navedeno u amandmanu.
Drugi primer je zakon, jer mi u pravnom prometu imamo Zakon o pomoći porodicama optuženih pred Haškim tribunalom. Taj zakon podrazumeva neke obaveze države. Vi nemate tu poziciju, uopšte, po tom zakonu. Zašto je nemate? Zato što je Vučetić zloupotrebio položaj predsednika Suda, pa umesto da, eventualno, rešenjem poništi ili stavi van snage pojedinačni akt koji je donet na osnovu zakona čija se ustavnost ceni, on je doneo rešenje kojim je suspendovao ceo zakon.
Nema veze što je on to uradio, od njega ne možete ništa bolje ni da očekujete, jer on se slabo razume u ta drvca. Ali, kako Vlada ne priznaje da postoji zakon? Vi kažete da ne postoji zakon. Vi ste otišli još dalje od Vučetića. Vučetić je rekao - postoji zakon, ali neće da se primenjuje dok se ne izvrši ocena ustavnosti, i, evo, tri godine se čeka na ocenu ustavnosti.
Ovima što se zalažu za lustraciju, evo Vučetića, prvog, i možete odmah da ga lustrirate; zloupotrebio je funkciju predsednika Ustavnog suda da bi izigrao zakon.
Imam još jedan primer za lustraciju. Od 2004. godine, ništa se nije promenilo značajnije u Poslovniku Narodne skupštine. Dakle, izrekle su se tri opomene.
Pre toga, tri opomene su izricane na sat, u toku jednog sata, u Narodnoj skupštini i bilo je situacija da su išle po tri opomene, tri isključenja. Znači, to je faktičko stanje, a praksa je pokazala da je prethodni predsednik Narodne skupštine, u ženskom rodu, masovno kršio Poslovnik.
Dakle, može da se razvije diskusija, polemika o nečemu. Znači, kada tražite pare za lustraciju, lustrirajte ova dva primerka, ne treba nikakav postupak da vodite, sve je očigledno i sve je jasno.
Dakle, u ovom sazivu - jedna opomena, u prethodnom sazivu - dve ili tri, znam da je Vučić plaćao kaznu. U onom tamo sazivu prvog DOS-a, na sat vremena rada Narodne skupštine - po tri opomene minimum. Šta je pričala gospođa? Pričala je - ja se držim propisa, ja se držim zakona.
Poenta te režije lustracije jeste da se kažnjavaju oni koji su se držali zakona, jer su ga, navodno, maliciozno primenjivali.
Predsednik Skupštine Dulić pokazuje veliku razliku u odnosu na onog predsednika ženskog roda koji je masovno zloupotrebljavao poslovnička prava da kažnjava sve redom. Eto vam dokaza za lustraciju i to je plastični primer kako se to dešava. Naravno, od toga nema ništa.
Ja se ne zalažem za lustraciju, jer to je ortodoksna glupost, koja potiče od jedne profesorke koja je htela da dobije neku dnevnicu za neku knjigu, pa, hajde da napiše nešto o lustraciji, pa se ceo Pravni fakultet smejao kada je čitao tu knjigu. To je drugo pitanje.
Znači, u Predlogu zakona o budžetu nemamo sve što mora da bude, a zašto to mora da bude? Mora da bude po zakonu i mora da bude po zakletvi. Po kojoj zakletvi?
Ovde nam se kleo onaj malecki Đelić, sada je došla demokratija, sada ćemo mi javne nabavke, a od kada su ušle javne nabavke u zakon, najveća krađa se dešava. Moramo privatizacijom da podstaknemo našu privredu, 88 preduzeća je prodato. Dakle, svi vi koji ne radite, da znate gde treba da se javite, jer to su krivci zašto vi ne radite i tu su oni, to da znate. On je u koaliciji sa njim.
Samo da vas podsetim, bio je jedan direktor Agencije za privatizaciju i zvao se Branko Pavlović. Mislim na ovog koji je opelješio male akcionare. Vidite, 2004. godine neko je njega postavio za direktora i pokrenulo se pitanje nekih privatizacija. Zapeli ljudi iz Odbora za privatizaciju da isteraju pravdu i došli do nekog čoveka koji je kupio neko preduzeće, pa kažu - vidite, kriminal, a on kaže - znate šta, dok sam ja direktor Agencije za privatizaciju, tom čoveku ne može ništa da se desi, jer je on meni mnogo veći prijatelj i to mnogo više poštujem nego bilo koji zakon.
Ima tu još ljudi iz Odbora za privatizaciju prethodnog saziva. Vidite kako se primenjuje zakon u demokratskoj režiji.
Znači, u članu 1. nemamo iskazane sve prihode, nemamo iskazane sve rashode. Imamo jednu pogrešnu matematiku, prikaz, jer naš budžet nije ovoliki.

Molim, gospodine Duliću, 40 i nešto amandmana, po 15 minuta, vremena će biti samo tako.

Gospodine Duliću, ovi problemi s amandmanima i radom Zakonodavnog odbora nastali su zbog toga što je novi sastav Zakonodavnog odbora; ovo oko odbacivanja i odbijanja, to je odavno rešeno. Ne javljam se zbog toga, zato što to pripisujem neukosti. Na početku je moguće da se javi takva greška.
Pre nego što krenem s ovim amandmanom na član 4, pobeže Gavrilović, a on je pokazao novčanicu i nije dobio opomenu, a Rajko Đurić je pokazao novčanicu i dobio je opomenu. Znači, to je ta selektivnost.
Sada malo ozbiljnije. Vi u DS-u stvarno morate da sednete i da raščistite neke stvari. Ta novčanica je štampana u vreme kada je Demokratska stranka na saveznom nivou bila na vlasti. Samo da vas podsetim, Perišić je bio ministar informisanja. To je bila vlada Milana Panića, pa kasnije Kontića itd. Bio je Momčilo Grubač, bio je Tibor Varadi, pa je bilo poprilično kadrova DS-a i, naravno, praotac demokratije na čelu Republike, u liku i delu Dobrice Ćosića.
Znači, kada se žalite na ove novčanice, to su vaše novčanice, gospodine Gavriloviću. Nemojte da prozivate SRS. Tada ste vi avionima i helikopterima dolazili ovde da se skida imunitet Tomislavu Nikoliću i Vojislavu Šešelju itd. Ovo, samo da se orijentišete u vremenu i prostoru, jer vidim da zbog te dezorijentisanosti pravite ovakve kardinalne greške.
Tražio sam amandmanom da se član 4. briše. Zašto? Tražio sam to da bih isprovocirao Vladu i da bi izašla sa pravim podacima. Međutim, i oni mangupi, nisu izašli s pravim podacima. Veći od mene, slažem se, tu vam skidam kapu. Veći mangupi od mene, nisu izašli sa pravim podacima.
Ali, napravili su samo jednu grešku, u odgovoru su citirali dva člana Zakona o budžetskom sistemu, a prvi član koji su citirali je pogrešan. On se odnosi potpuno na drugu materiju, ali to mene ne čudi. Zašto? Zato što znam kako treba sa njima da se radi.
E, sada, građani Srbije, molim vas da obratite pažnju na to šta reguliše član 4. Predloga zakona o budžetu.
Kaže se ovako: "U toku 2007. godine izdaće se garancija Republike Srbije do iznosa od", ovo su velike brojke, ali da znate da će to biti negde oko 490 miliona evra.
To znači, po ovome, da će ova strana do kraja godine besumučno da diže ruke i da glasa za zakone o zaduživanju Republike Srbije, da će glasati za zakone o potvrđivanju sporazuma, da će glasati za zakone kojima se izdaje garancija Republike Srbije do iznosa od 491 miliona evra.
Ovde su navedene neke stavke, neću da ulazim u njihovu opravdanost, ali vas podsećam da se u tabeli nalazi stavka, pod IV - stranim vladama. Tako ćemo da damo garancije od ukupno 79 miliona evra, i to Vladi Francuske – 40 miliona evra, zatim, Vladi Španije - 37 miliona evra, Vladi Republike Austrije, vrlo skromno, dva miliona 350.000 evra.
Znači, Republika Srbija će da izda garanciju, što znači da ukoliko neki indirektni korisnik ili neko treće lice koje se zadužuje ne ispuni svoje obaveze, onda Republika Srbija treba da ispuni obavezu, samo što mi ovde još nemamo vrlo važne podatke o tome da li postoji neki period mirovanja, kada dospevaju obaveze, kakve su kamate.
To će kasnije da se sazna, ali će glavni argument Vladi prilikom pritisaka da se sledeći zakoni o izdavanju garancija obavezno donesu, biti pozivanje na član 4. Zakona o budžetu za 2007. godinu.
Znači, vi ste sada glasali i za nešto što ne znate, čak ne možete ni da pretpostavite o čemu se radi.
Znači, Vlada Francuske je veoma siromašna, moraće Republika Srbija da da njima garancije.
U okviru tog člana, u tom prvom stavu pod b) nalazi se da će Republika Srbija u toku 2007. godine odobriti projektne zajmove u ukupnom iznosu, pa sad imamo dva iznosa, jedan je 170 miliona dolara, a drugi je 242,5 miliona evra. Tu je već Republika ta koja je dužna da izvorno izmiri dug po tom kreditu, ali ćete morati da glasate, i ovde je tačno navedeno šta je to.
Znači, moraćemo sa Svetskom bankom da ulazimo u aranžman, Evropskom investicionom bankom, Bankom Saveta Evrope, Nemačkom razvojnom bankom, Vladom Španije. Znači kod onih prethodnih vlada mi smo garanti, a ovde smo direktni dužnici.
Dalje, postoji obaveza da se u budžetu, u opštem delu, prikaže i stanje duga Republike Srbije i, evo, sada ide to poglavlje gde se iskazuje stanje duga. Srbija je dužna, znači, samo obaveza države, 9.352.000.000 itd. itd. evra. I, sad se daje stanje duga u dinarima, pod dva se daje stanje duga u stranoj valuti i to iznosi 8,7 milijardi dolara.
Sada da vidite kako se kradu pare. Zapamtite, moram da vas relaksiram jednim lepim uvodom. 2001. godine kada je Mlađan Dinkić, odnosno 2000. godine, kada je stavio crnu čarapu na glavu, izvršio prepad, osvojio Narodnu banku, a Boris Tadić i porodica Jeremić - NIS, to valjda znate, neki drugi su oslobađali Kertesa iz Carine, čini mi se Zabunović, kako beše, ne znam ni ja, i da ne ređam dalje, vi ćete mnogo bolje da znate od mene, iz neke knjige sad izlaze, pa se sve otvara ko je gde upadao, kako je radio.
Samo da podsetim Zaštitnika građana i Poverenika na ove informacije o kojima još nije raspravljano. Odmah da vas obavestim, to još neće da zastari, to nikako ne sme da zastari, to mora da se raspravi do kraja. Smeškajte se vi, samo znajte, ko se poslednji smeška, najslađe se smeška.
Pošto mi više nemamo domaće banke, one su razorene, uništene, niti nam je Mlađa rekao gde su pare sa Kipra, niti nam je Velja rekao gde su pare sa Kipra, niti nam je rekao Batić gde su pare sa Kipra, niti nam je rekao onaj iz Državne bezbednosti, kako beše - Bogavac, niti onaj Đorđević, niko ne priča gde su te pare sa Kipra.
Pitajte onoga, ako znate da neko zna, slobodno ga pitajte, ja sam vas ovlastio, pozovite se na mene.
Razorene banke, uništeno sve, međutim ova država se u međuvremenu zadužila po tom osnovu i, evo, da obavestim građane Republike Srbije - svi morate da plaćate zajam koji je stvorila demokratija, ovi ovde, ovi levo od mene.
I ovo je jedan kredit koji mi otplaćujemo, to je kredit za razvoj privatnog i bankarskog sektora. Stanje duga po tom kreditu na kraju prošle godine je bio 6 miliona i nešto hiljada evra.
Dalje, još jedan vrlo interesantan kredit, ali on je poprilično veći, oko 600 miliona evra, to je projekat tehničke pomoći u privatizaciji i restrukturiranju banaka i preduzeća.
Vidite, ovi su se zadužili da uzmu pare iz inostranstva, da tim parama unište banke, unište privredu, a ovaj prodao 88 preduzeća. Znači, nije to bilo banbadava, kako neko kaže, oni zaradili, kao što su za Miloševića uzeli pet miliona dolara kada su ga isporučili.
Ti si potpisao u ime Vlade, iako si bio poslanik, ti treba da budeš lustriran; neovlašćeno si potpisao, prevario si i Vladu i državu, sve si prevario. Samo se ti smeškaj, DB zatvara krug. To su sve gole činjenice.
Znači, građani Republike Srbije, sada shvatate kakva je to podvala bila DS - demokratski blok. Vidite, i ovo što je sve raspoređeno po nevladinim organizacijama mora da uđe u strukturu vlasti. Kažite sami koliko je planirano da se primi novih u državnu administraciju, a pre sedam godina ovi su kritikovali da je ona predimenzionirana, da to treba otpustiti. Otpustili 80%, primili 300%. To je demokratija i to sve građani Republike Srbije plaćaju.
Vidite, vi vraćate kredit jer su sredstvima tog kredita izvršili otimačinu banaka, razaranje bankarskog sistema. Ja sam kao primer naveo ova dva kredita, da vam ne čitam ove druge. Svi krediti koji su ušli preko Labusa, a prve tri godine su svi išli preko Labusa, imali su klauzulu 35%, konsalting usluge koje ostaju u inostranstvu.
Pazite, pa ne da je pljačka, nego da ih pohapsite i kroz 10 godina da počnete sa suđenjem, ništa niste pogrešili. Eto zašto je njima stalo da budu u vlasti, pa makar i sa 3,2%, poput Mlađe Dinkića. Da nije prošao sad ovaj cenzus, on bi već bio u zatvoru sa Legijom. Ja bih se potrudio da bude čak u istoj prostoriji, pa neka se tamo dogovara. I sa Čedom bih ja isto, sa Legijom da bude u prostoriji, pa neka se dogovore o ovome što je sporno na sudu.
Smeškaš se. Samo se smeškaj, samo da znaš da je moguće da ti se desi da u CZ-u budeš u komšiluku sa njima. Onda razmišljaj kako će da bude i ko će da bude kapo. (Aplauz radikala) To nije sve.
Republika Srbija ima indirektne obaveze i te naše obaveze, to je sada stanje duga. Ovde nema ročnosti šta će da bude i kako će da bude. Ali je dat presek 31.12.2006. godine. Tu dugujemo otprilike 770 miliona evra. Sada tu mogu da se nađu neki izgovori - projekat vodovoda i ovo i ono za lokalnu samoupravu.
Ali tu je samo pljačka smanjena, odnosno svedena na niži nivo vlasti. Na niži nivo vlasti, to vam je isto kao kada u politici čujete da treba da se stavi tačka na pljačku, pa se kaže - ne treba sve da bude u Beogradu, treba da bude i u Novom Sadu.
Kad to kaže Čanak, on misli - što da kradu ovi u Beogradu kada možemo i mi u Novom Sadu. Ne vidi on građanina, ne vidi njegova prava ili obaveze. Ne, nego je u blizini sredstava, gde može sve da se završi na takav način.
Da vas podsetim da vam ovo kaže jedan protiv koga ste vi podneli krivičnu prijavu. Ja znam ko je podnosio krivičnu prijavu i ko je dogovarao. Samo se ti smeškaj. Đinđić, Čeda, Živković, Đelić...

Gospodine Duliću, nemojte da se sekirate, ovo je vrlo interesantno...
Dinkić, Labus, pa je u početku bio i Vuk Obradović, pa je otišao, ali je ostao onaj Lalović. Ali, ništa od te vaše krivične prijave već sedam godina. Neće niko da je uzme u ruke da radi.
Zašto ste podnosili te krivične prijave? Da nije ono, povika na vuka, a lisica odnese, a? E, jeste, da znate.
Još jednu stavku da vam pročitam.
Znači, stanje duga Republike Srbije je prikazano. Kakva je dinamika vraćanja tog duga nije prikazano. To bi trebalo da se prikaže, ne u Memorandumu i dr. nego u budžetu, da to bude pregledno. Niste saopštili one podatke koji su neophodni.

Pogrešili ste u odgovoru da treba da se prikaže i šta će da se vrati. Član 4. ne reguliše šta se vraća, nego daje samo presek stanja i šta se planira u pogledu zaduživanja.
Vodite računa, oni su planirali otprilike 900 miliona evra ove godine, što direktno, što po osnovu garancije, da se zaduži Republika Srbija. Mi nemamo prostora za takvo nekontrolisano zaduživanje.

Naravno, izašao sam zbog gospodina Cvetkovića. Gospodine Cvetkoviću, kažete da nema nigde ovo što sam ja pričao, pogledajte stranu 9 vašeg predloga zakona o budžetu. Vidite, kaže se - Novi Sad, vodosnabdevanje, pa Kragujevac, Subotica - mreža za otpadne vode, malo ste pobrkali. Ja sam pričao o tome. Dakle, pričao sam o tome da je po tom osnovu Republika izdala garancije, a pravio sam razliku zato što je Republika preuzela direktno obaveze, a vi niste pratili. To je jedna stvar.
Druga stvar, koja je vrlo važna zbog ovih koji se javljaju, prepoznaju se. Pa, gospođo Momirov, morali biste makar hronologiju da znate, jer velika inflacija je bila 1993. godine. Te godine su svi proganjali SRS, malo ste i vi pobrkali.
Što se tiče Mlađana Dinkića, knjiga je objavljena da je upadao u banke, gospođo, knjiga je objavljena. Lepo ste me samo podsetili da potražim, preko predsednika Narodne skupštine, obaveštenje od ministra Jočića o tome dokle se stiglo sa tim predmetom, jer postoji krivična prijava, postoje izjave svedoka.
Znam da šta god da kažem, vi ćete reći da lažem i vaše je pravo da tako mislite.
Nemam, uopšte, nameru da utičem na to vaše pravo, ali želim samo da skrenem pažnju da postoje papiri, krivične izjave, izjave svedoka i očevidaca.
Molim vas, nije, valjda, da ne gledate B92, jer skoro je bio prikazan jedan kadar gde taj što švercuje cigarete kaže - gospodine Kertes, kupili ste slobodu ovom izjavom; to je bilo 5. oktobra.
Da vas samo podsetim šta je Kapetan Dragan rekao i šta je bilo 5. oktobra; zna se ko je ulazio u NIS i ko je odmah postao direktor NIS-a. Dakle, otac ovog vašeg ministra inostranih poslova.
Vi kažete da to nije tačno, a on se, čovek, hvalio u novinama. Napravite neki pres kliping, saberite šta je objavljeno i ko je šta radio, jer ja to imam i ja moram sve to da pamtim.
Doći će vreme kada ćemo sve to da izravnamo. Po kom principu? Po principu legalizma. Kako? Zakon u ruke. To je neminovno, jer drugačije ne može da se izađe iz ove situacije.
Gospodine Jovanoviću, da li ste vi sigurni da će ove pare da se potroše baš kako je zapisano ovde? Niste. Kraj priče.