Član 2. Predloga zakona glasi da se član 2. Zakona o budžetu menja. I on treba po izvedbi Vlade da glasi: "Budžet za 2005. godinu sastoji se od ukupnih primanja u iznosu od 432.999.000.000 dinara, ukupnih izdataka u iznosu od 400.767.778.000 dinara i budžetskog suficita u iznosu od 32.231.222.000 dinara."
Stav 2: "Budžetski suficit iz stava 1. ovog člana koristiće se za 1) pokriće izdataka po osnovu datih pozajmica i nabavke finansijske imovine u iznosu od oko 5,5 milijardi dinara; 2) otplatu glavnica u iznosu od 23,5 milijardi dinara; 3) preostali deo budžetskog suficita u iznosu od 3,2 milijarde dinara, zajedno sa primanjima po osnovu otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine, čini stanje na računu budžeta na kraju godine, koji će se koristiti za otplatu javnog duga."
Šta se amandmanom SRS predlaže?
Predlaže se da se član 2. promeni i da glasi: "Budžet za 2005. godinu sastoji se od: 1) ukupnih primanja u iznosu od 432 milijarde 999 miliona dinara; 2) ukupnih izdataka u iznosu od 432 milijarde 999 miliona dinara." Budžetskog suficita nema, jer on u suštini i ne postoji. To što je zavozio film Mlađan Dinkić, da ima neki plus, da je nešto napravio, to neka rešava na drugom mestu.
Postoje druge struke koje su kompetentne da pomognu u takvoj situaciji. Ali, ovde se ovo radi samo promenom jedne metodologije, uvođenjem novog člana 13a koji još nije stupio na snagu, ali se primenjuje. To vam je isto kao kada je Gaša Knežević izbacivao profesore sa fakulteta, pošto nastavno-naučna veća nisu taj prljavi posao htela da urade, onda je Gaša sam preuzeo to da završi svojim rešenjima. Znate li šta je pisao u svojim rešenjima - da je to uradio na bazi nacrta zakona koji još nije pripremljen, ali ga on primenjuje. Profesor prava primenjuje nacrt zakona koji nije ni napisan! To isto radi Mlađan Dinkić.
On je osmislio neki suficit i, u skladu sa tim novim članom 13a, odredio namenu budućeg suficita za koji se ne zna ni da li će da bude, ni da li može da postoji. On je kategorija koja se pojavila samo promenom metodologije. To je slično kao sa promenom metodologije utvrđivanja društvenog proizvoda u Republici Srbiji od 2001. godine, kada je Đelić pametovao, promenio je metodologiju da bi pokazao kako je bruto društveni proizvod u konstantnom rastu.
Slično je uradio onaj Milosavljević kada je promenio metodologiju izračunavanja potrošačkih korpi, pa je od jedne potrošačke korpe napravio 25 potrošačkih korpi, pa je po potrebi naša statistika, šta mu treba, on izvuče jednu od tih metodoloških kategorija i to svi mediji tamburaju, da bi ubedili građane kako dobro žive, samo što oni ne osećaju taj problem.
To vam je isto i sa ovim članom 2. Mi kažemo da ne postoji suficit. Ne može da postoji suficit dokle god postoje obaveze države, pre svega, budžeta Republike Srbije prema direktnim, indirektnim korisnicima i prema građanima. Nas niko nije ubedio da postoji suficit.
To su vam plastično objašnjavao prekjuče. Suficit u viđenju samo Mlađana Dinkića i nikoga više na kugli zemaljskoj, postoji tako što, kada imate u džepu 100 dinara, vi promenite metodologiju i kažete da imate 120 dinara, a ništa se nije desilo, ta stotka je i dalje u džepu. Vi ako želite da vam lepše izgleda da u džepu ima 120 dinara, a njih nema, to je vaš problem.
Nemam ništa protiv toga, ali građani Republike Srbije ne mogu da prihvate to i ne smeju da se pomire sa tim da ih neko na ovako bezočan način vara.
Ajde što im uzima, pa ih još i vara pa kaže - sada morate da uživate u tome što je jedan čovek pustio film da je napravio suficit, prvi u istoriji, Lazar Paču, te ovaj drugi, te onaj treći, istorijska ličnost, postao istorija već. Nema od toga ništa.
Znači, amandman na član 2. je dat prema metodološkom pristupu koji postoji dan-danas u Zakonu o budžetskom sistemu. On nije u skladu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali moram da vas podsetim da taj Predlog zakona nije stupio na snagu i budžet ne može da se radi po željama nekoga ko je rekao - ajde, promenićemo sad i Zakon o budžetskom sistemu. O tome se radi.
S obzirom da ove tačke iz stava 2. člana 2. Vladinog predloga su razrađene i u odredbama koje slede, mi ćemo konkretno objasniti u čemu se ogleda ta virtuelnost i to što je neko zamislio da bi lepo zvučalo da napiše da ima neki suficit.
Ali, moram da skrenem pažnju na još jednu stvar. Ovde se vrši svojevrsna zamena teza. Ovde je neko pokušao u načelnoj raspravi od dva sata i 10 minuta da nas ubedi da ne zna šta je bilans stanja, a šta bilans uspeha. Ako država ima neke obaveze koje su dospele i po tom osnovu duguje privredi, građanima, inostranstvu...
Moram da vas upozorim da sve što se u toku godine prikupi kao javni prihod koji pripada budžetu Republike Srbije, ide na prihodnu stranu. Sve obaveze koje se ispunjavaju u toku godine, u skladu sa zakonom i zakonima, svaka obaveza mora da ima svoj pravni osnov u propisu, u zakonu, ne u pravilniku Mlađana Dinkića, pa pod izvesnim okolnostima čak ne i u uredbi Vlade Republike Srbije.
Prošla vlada je postala svetski rekorder. Ona je, na bazi člana 2. stav 2. Zakona o Vladi Republike Srbije donosila uredbe povodom svih pitanja, bez ijednog poziva na materijalni propis, već samo na propis koji kaže - Vlada donosi uredbe. Da li baš za tu oblast može da se donese uredba, to njima nije bilo bitno. Ovi idu korak dalje.
Znači, na rashodnoj strani mora da se obezbede pozicije i da se obezbede sredstva za isplatu onih troškova koje država mora da plati. Ako se radi o obavezama koje se prenose iz godine u godinu ili obavezama koje dospevaju u nekim ratama, u nekim periodima, u dugom nizu godina, to se ima u vidu prilikom izrade pojedinačnih budžeta za svaku narednu godinu, ali se uvek ta obaveza, koja dospeva za tu godinu, prikazuje u budžetu za tu godinu.
To što je neko pokušao ovde da nam drži predavanja da je ovo pod B i pod V potrebno da bi se napravila crta, da bi se videlo koliko je država zadužena i kako da skuplja pare da bi nekada otplaćivala kredite itd, to je priča za malu decu, priča za one koji nisu nikada u životu pročitali novine.
Svako u ovoj zemlji ko je čitao novine, mogao je elementarne stvari da shvati, da država u toku godine naplaćuje u skladu sa zakonom i da isplaćuje iz budžeta u skladu sa zakonom.
To što dospeva sledećih godina, neka država bude racionalna, ako treba, neka investira sredstva u nešto, neka kapitališe ta sredstva, neka ih obezbeđuje, neka vodi računa o ročnosti i dospelosti svojih potraživanja, kako bi servisirala svoje dugove koji joj dolaze.
Ali, ovde nije priča o tome. Da je priča o tome kakvo je stanje naših dugova, onda je, prema postojećoj metodologiji, to materija člana 3. i člana 4. Zakona o budžetu, gde se iskazuju obaveze, ukupan dug države, obaveze koje ove godine dospevaju i moraju da se plate i one koje slede. Uostalom, to sve postoji u ovom memorandumu o budžetskoj politici. Sve postoji kao jedna dugoročna projekcija. Memorandum se donosi za ovu godinu i za sledeće dve. Tako piše u zakonu, tako se već skoro dve godine radi.
Ali ne, ovde je patološka želja da se prikaže suficit, da se održi priča o tome kako je nešto postignuto natčovečanskim naporima, napravljeno je nešto. Šta je napravljeno? Pozitivna nula ili negativna nula? Prošli put sam vam rekao - dajte mu papir i olovku i neka izračuna taj suficit i deficit, ima da se ubije računajući i neće da ga nađe, jer ne postoji, ne može da postoji. Sada Direkciji za puteve duguju oko 5,5 milijardi dinara. Do kraja godine će dug da poraste na 8 milijardi.
Kako neko u privredi može da bude uspešan a ima dugovanja, velika dugovanja? Zašto onda proganjaju ove privrednike koji šteluju svoje finansijske rezultate? Zašto onda postoji krivično delo? Svima dužan, nikome ništa nije platio, on se slika kako je uspešan. Pa, koja je razlika između Mlađana Dinkića i Dafine Milanović? Dafina dugovala, slikala se kao uspešna. Mlađan Dinkić i Ministarstvo finansija duguju, a slikaju se kao uspešni. Kako to može?
U čemu je razlika? Ako je razlika samo u iznosu sredstava ko je kome dužan, onda je Mlađan Dinkić neuporedivo dužniji nego oni svi zajedno. Molim vas, vodite računa, samo vas upozoravam, čovek je zamislio onako u glavi, pustio film, znate šta, treba da napravimo suficit i to će lepo da zvuči. Vlada vrišti, ministri skaču i kažu, aman čoveče da li si normalan, daj one pare koje si dužan ministarstvima i indirektnim korisnicima.
Ne, kaže, biće vrlo dobro ako pokažemo da je suficit i to će da deluje blagotvorno za narod i za inostranstvo, jer će inostranstvo dobiti pouzdani dokaz da je ova vlada skupila pare, skuplja pare da bi otplaćivala zajmove i kredite koji dospevaju sledeće godine. To nije tačno.
Ovamo paralelno pravi svoju privatnu SDK banku preko koje će da kapitališe sa sredstvima, a videćete, preko tog trezora koliko će para po osnovu premošćivanja, a imaće problema sa budžetom i on već sada ima problema sa održavanjem tekuće likvidnosti. U jednom od sledećih članova videćete, ove godine, dospeva za naplatu dug prema domaćim kreditorima, mislim da je oko 22 milijarde dinara. Država se i na domaćem tržištu zaduživala. Kako neko može da bude uspešan ako duguje?
Kako neko može da bude uspešan privrednik ako nikome ništa ne plaća, a na računu ima sredstva, pa izvlači i pravi privatne kuće itd. i čeka kada dođe stečaj da kaže da nema šta da se naplati i završen posao. To radi Mlađan Dinkić. On to radi kao neki privrednici. Ti privrednici koji rade, oni su zaštićeni u stečaju, jer je Kljajić u Trgovinskom sudu, a ovde je zaštićen jer mu je tu Vojislav Koštunica predsednik Vlade.
Zna on da neće da padne sa vlasti. Zna on da neće niko da ga hapsi za ove stvari što radi. Nema tu principijalne razlike. O tome se radi. Kako bi završio svoj naum, on mora da pregazi sve propise, mora sve da promeni. Vi mu dajete podršku u ovim promenama i u ovom uništavanju, o tome se radi. Zato mi izlazimo da vam ovo objansimo po ko zna koji put.

Za razliku od mog prethodnika, ja ću da glasam za moj amandman.
(Glas iz sale: I on će da glasa za svoj amandman.)
Nisam siguran. Nisam siguran, s obzirom da SPS po neki put izađe da kritikuje, a onda sve glasa, ali sam siguran da tvoje iz poslaničke grupe nećeš da ubediš da glasaju. Za svoje ćeš da glasaš verovatno.
Sad mog prethodnika i ove njegove iz poslaničke grupe pozivam da obrate pažnju i na amandmana na član 3. To je amandman kojim se predlaže da se poveća iznos transfernih sredstava koji se upućuje državnoj zajednici, da se poveća sa 50 na 60 milijardi, da bi se pomogla naša vojska, jer je suočena sa nekoliko problema.
Prvi problem je bio Boris Tadić. Drugi problem je bio Davinić. Treći problem skočio im je Mlađan Dinkić. Četvrti problem, oni ništa ne znaju, oni sada ne znaju ni kakva je struktura naše vojske. Za njega ima mnogo civila, mnogo ima ovakvih, mnogo onakvih, zaboravili su samo na jednu stvar, a to je da ta naša deca koja služe vojsku treba da imaju i neki obrok.
Treba ta naša tehnička sredstva što su ostala u vojsci neki put i da se pokrenu, da se obavi i neka vežba i neki trening, da se jednostavno ljudi osposobe za odbranu zemlje. Da bi se to postiglo, pošto postoje sredstva u budžetu, ja ih ne nazivam suficitom, nego kažem prihodi su impozantni, nikakav problem ne postoji da se od tog virtuelnog suficita realno odvoji 10 milijardi i da vojsci.
Vojska je naša, nije ova Natovska. Uostalom, evo pretpostavite koju će muku naša vojska da ima, ukoliko ovi koji treba da pređu preko naše teritorije, odu na Kosovo i Metohiju, napadnu ih tamo Šiptari i oni počnu da beže. Šta da radi naša vojska? Koga da brani?
Mi treba da čuvamo te pripadnike NATO trupa koji beže od dojučerašnjih prijatelja, ukoliko se posvađaju, a ima nekih nagoveštaja da baš šiptarski teroristi, sada ljudi na vlasti, ne vole prisustvo inostranih trupa, jer poprilično nisu sigurni u to da li će da se prelomi klatno na njihovu stranu ili na neku drugu.
Odvojte pare za vojsku. Država koja ne štiti svoju vojsku, država koja ne finansira svoju vojsku, država koja ne zadovoljava potrebe svoje vojske, država koja ne uvažava činjenicu kroz šta je sve prošla naša vojska – vi ste taze poslanici ovde, pa ne znate neke stvari; i 1993, 1994. i 1995. godine bio je poseban zakon o materijalnoj podršci i transformaciji Vojske Srbije i Crne Gore; vojska ima veliki broj nerešenih stambenih pitanja – naša vojska je opterećena i ljudima koji su morali da pređu u Republiku Srbiju, jer su isterani iz svojih domova u Sloveniji, Hrvatskoj i da ne ređam dalje. Imajte humaniji odnos prema našoj vojsci.
Oslobodite se tih savetnika koji vam pričaju o transformaciji, a nisu služili vojsku. Savetnik nije služio vojsku i on sada savetuje ministra šta da radi. Ima savetnik koji je kapetan u penziji, invalidski penzioner, onaj Veljko Kadijević. Vodite računa šta radite. Vojska nije igračka.
Odvojte sredstva za vojsku, vojska je naša, u tu vojsku na služenje vojnog roka ići će i vaša deca. Raspitajte se vi malo mlađi kod ovih starijih, čija su deca u vojsci, kakav je njihov status, kakvi su obroci, kakvi su uslovi smeštaja. Raspitajte se, a ne da reklamirate civilno služenje vojske, sa zamenom bebi pelena u porodilištu. Vojska je ozbiljna stvar. Neozbiljno gledate vojsku.
Sada se Dinkić okomio na imovinu Vojske Srbije i Crne Gore. Vidite kako on pravda to uskraćivanje sredstava vojsci. Kaže - vojska je držalac najvećeg broja nepokretnosti u Srbiji i drugi razlog - nešto nije u redu sa vojnim servisom, odnosno finansijskim delom pri Vojsci državne zajednice, jer oni tamo nešto kao prave neke malverzacije itd.
Moguće da je za ovo drugo i ministar u pravu, ali se to ne rešava na način kako je to ministar zamislio. Uskrati sredstva budžetu, smanjuj plate, smanjuj statusna prava oficira i vojnika na redovnom služenju vojnog roka, uskraćuj mogućnost zanavaljanja opreme i oruđa. Čeka se nešto, a šta se čeka, pridruživanje ili ovo ili ono i nova standardizacija oružja i promena kompletne strukture naše vojske, koja bi morala da bude usaglašena, sa čim, sa onim što je Vuk Drašković zamislio.
Ko je mogao Vuku Draškoviću dati to ovlašćenje da on potpiše neki sporazum? Nije on sposoban da potpisuje sporazum, on nema mogućnosti da sagleda celinu problema. On je sposoban samo problem da tretira u onom delu koliko je to potrebno da ne bi bio optužen kao osnivač paravojne formacije, kako ne bi bio optužen za ono što je pretio da će svakome ko podigne zeleni barjak da iseče ruku. To je taj Vuk Drašković. I da bi narod zaboravio sve te njegove gluposti, ono što je radio po ovoj zemlji ili onaj sastanak sa Mesićem kada je crtao granice.
On prihvata sve. On kad bi se pitao sa Dinkićem naša vojska ne bi dobila nijedan dinar, jer za Dinkića i za Vuka Draškovića vojska je balast, opterećenje. Oni smatraju da to nije potrebno ovoj zemlji.
Moram da vas podsetim da u dokumentima Haga, u optužnicama, ta naša vojska se tretira kao učesnik zločinačkog poduhvata, a svi dobro znate da naša vojska nije to. Nikada nije ni bila, niti će ikada biti. Zaštitite tu vojsku, vojska je potrebna.
Nemojte na svakom koraku da saplićete vojsku. Danas pričamo o finansijskom aspektu, očigledno želite da je sapletete skroz, da dovedete u pitanje funkcionisanje naše vojske. To ne sme da se radi. I u najtežim godinama vlasti su vodile računa o svojoj vojsci.
Zato smo podneli amandman, pošto suficit ne postoji, a postoji prostor na strani prihoda. Mi predlažemo da se 10 milijardi namenski usmeri, promenom člana 3. i usvajanjem našeg amandmana, a to se i kasnije razrađuje u sledećim amandmanima, Vojsci Srbije i Crne Gore. Nama je vojska potrebna.
Onaj kome nije potrebna vojska, on i nije državljanin ove države. Onaj ko smatra da nam vojska nije potrebna ne može da vodi državu. Onaj ko smatra da vojsku treba sputavati, uskraćivati joj elementarne stvari, ne može da vodi ovu državu. Vi koji vodite ovu državu, vodite računa šta radite sa vojskom, ako ništa drugo onda zbog činjenice da vaša deca idu tamo da služe vojsku i da vam nije sasvim svejedno kakav će obrok da imaju. Glasajući za vojsku, vi glasate za vašu decu.

Očigledno me moj prethodnik nije razumeo, ne radi se o širini. Radi se o vrlo konkretnim stvarima i nije teško da se shvati, ništa ne boli, ne mora ni da se mućka. Ne mogu da shvatim, poslanik podnosi amandmane, kritikuje Predlog zakona, a kada dođe vreme da se glasa, glasa za zakon u načelu, glasa na kraju za zakon kako dobije nalog da se glasa. To je vrlo prosto da se shvati, tu nema nikakve širine. To je usko, pa nema uže gde da bude.
Drugo, zbog ove širine, ne znam kome može biti jasno. SPS je glasala za Vuka Draškovića da bude ministar inostranih poslova.
Kada je izabran ministar inostranih poslova i kada su ga pitali kako vam se to čini, pošto ste glasovima SPS-a, obzirom da ste u Republičkoj skupštini vrištali što vaši prihvataju, on kaže, nisam ih terao da glasaju za mene. Nonšalantno, hladno.
Sada kritikujemo spoljnu politiku državne zajednice. Neću da nabrajam one stvari koje su javnosti i te kako dobro poznate, a tiču se njegovih izjava. Na Kosovu je prethodni režim činio genocid itd. Samo ću pomenuti dve kobne stvari koje je uradio. Prva stvar, što je nagovorio i prevario Rasima Ljajića da se zaključi sporazum o uzajamnom priznanju prava srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj i Hrvatske u državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori. I na taj način je zabio nož u leđa svim krajiškim Srbima, jer je na taj način on priznao da 1990. godine nije bilo nekih problema, nego su Srbi iz hira digli glas. Srbi koji su isterani iz Ustava, to je uradio Vuk Drašković, skidajte ga. Ako ste protiv njega, uradite to.
Drugo, evo ovo što je pre nekoliko dana potpisao, u tajnosti pregovarao, dogovarao, a vi verujete u Svetozara Marovića? Ko veruje u njega? U njega ne veruju ljudi iz najbližeg okruženja. Ljudi definišite sami. Ako hoćemo da imamo državu, onda moramo da kažemo, Vuk Drašković mora da se ukloni, kako u Skupštini državne zajednice, postupak da se pokrene da se razreši.
A zašto? Sasvim osnovano može da se sumnja u njegovu poslovnu sposobnost. On čovek ima probleme sa rasuđivanjem. Pokrenite to, vi koji ste ga izabrali, vi ga menjajte. Nemojte ovde da izlazite i da kritikujete nešto, a kada dođe vreme za glasanje, znate, morali smo da glasamo. Zašto ste morali da glasate? To je drugo pitanje.
Ništa nije široko, nego vrlo konkretno i ne treba da se mućka, može da se shvati.

Mislio sam da može bez mućkanja, ali sada mi je jasno da mora da se promućka. Znači, mora da se promućka pre nego što se izađe. Promućkajte, molim vas.
Kako ne vidite vezu između vojske i Vuka Draškovića, kako ne vidite vezu između amandmana kojim tražimo da se poveća za 10 milijardi odvajanje prema državnoj zajednici namenski za vojsku. Ja tebe shvatam da u sledećem mandatu mora ovde jedna tabla, pa da se crta. To nije problem i nije mnogo skupo, ali nije teško da se shvati.
A od koga ste šta naučili, možda bi bilo bolje da ste rekli koga ste šta naučili, jer i ta dimenzija kod vas postoji. Znači, nije problem, promućkajte pre nego što izađete, bez obzira šta piše, da li se briše ili se ne briše. Ako vam nije jasno obrazloženje, postoji tu puno ljudi i mogu da vam pomognu, da vam obrazlože.
Međutim, vi dobro znate obrazloženje i dobro znate zašto podržavate, i vi dobro znate zašto ste ušli u taj paket. To je vaša sudbina, ne idem u to. Ali, je ipak malo neprijatno kada povodom tuđeg amandmana izađete pa kritikujete Vladu, a onda posle pet minuta prilikom glasanja prihvatite sve što je Mlađan Dinkić predložio.
Malo je neprijatno, izađe ovde onaj veseli Albijanić i o nekim bivšim vremenima priča, i to samo sa aspekta grupacije koja sedi sa ove strne. Mi kada ga upozorimo, znaš šta, mi smo tada pretežno bili u opoziciji, a neki doduše i u zatvoru.
Vi se onda malo trgnete i probudite, a u međuvremenu, ako Anđelković predsedava, on samo sagne glavu, svestan šta ga je snašlo, koje nevreme, i mora da izgura. Znači, nije to tako teško da se zaključi.
Građani su odavno zaključili i nisu mućkali glavom. Vi ako imate potrebu da mućkate, promućkajte dva puta, pa izađite za govornicu.

Gospodine predsedniče, vi ste naknadno ušli, kao što je i moj prethodnik naknadno ušao, javio se da replicira meni, a na karaju je završio da nema nameru da meni replicira. Verovatno je to neka povreda Poslovnika, jer u jednoj diskusiji povrede i replike između Hranislava, Obradovića i mene upao je gospodin Dačić, verovatno nije svestan o čemu se prethodno razgovaralo.
Nisam išao toliko daleko i tolik široko koliko ste vi proširili u ovoj vašoj, nazovireplici. Uopšte nisam pričao o tome o čemu ste vi pričali. Samo sam pričao o tome zašto je SRS predložila da se za 10 milijardi dinara poveća deo sredstava koji se iz budžeta Republike Srbije usmerava prema državnoj zajednici, namenski za Vojsku Srbije i Crne Gore. Izneo sam jednu opasku na račun Hranislava, kako to napada Vladu, a kada dođe vreme - uvek glasa.
Zakučio sam da, pre nego što se izađe za ovu govornicu, mora više puta da se promućka. Prvo sam rekao da ne mora da se promućka, pa sam onda rekao mora jedanput da se promućka, pa sam drugi put rekao da mora dva puta da se promućka. Nemojte da me terate da tu treba da radi čitav mikser da radi. Nisam uopšte pričao o koalicijama u lokalnoj vlasti. Nisam pričao o tome ko je patriota, ko je izdajnik, nego sam samo izneo kritički osvrt na jedno ponašanje da se kritikuje ovde, a kad dođe vreme za glasanje, glasa se nešto drugo.
A niste bili jutros. Jutros sam temeljno objasnio član 1. i 2. su u suprotnosti sa propisima, promenjena je metodologija, sve je promenjeno. Ako hoćete, hvatajte priključak povodom ovih opaski. Nemojte da hvatate priključak za nešto drugo, jer ako treba da idemo u sistem replika povodom toga, onda kažite da otvorimo tačku dnevnog reda, pa da objasnimo i taj drveni šporet, i te stvari ko je koga proganjao, zašto ga je proganjao itd.
To što ste vi nekada bili na vlasti, pa ste u različitom periodu sa drugim strankama bili u vlasti, to je poznato, niko se na to nije pozivao, niko to nije osporavao, od 1992. pa sve do 2000. godine. Niko to nije osporavao. Ali, stičem utisak, čim se ovde pomene SPS, ja ga nisam spomenuo, pomenuo sam konkretnog poslanika, odmah se vrti jedna ista priča. To je otprilike kao ona Vukova priča.
Vuk kaže - državni terorizam, progon itd, a SPS samo o tome ko je bio sa nama, kada je bio sa nama, te ovi, te oni. Neće to više građani da slušaju.
(Predsednik: Vreme.)
Skoncentrišite se na ovih 10 milijardi koje predlažemo da se daju vojsci. To je tema.

Problem ovog člana je u tome što mi u ovom predlogu zakona nismo dobili pregled odredaba koje se menjaju. A da smo dobili taj pregled, vi biste videli da u članu 5. sada posle rebalansa ima da stoji da će se u 2005. godini izdati garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa 120.270.000.000 i tako dalje.
Do tog iznosa ova država treba da garantuje. Čime garantuje? Garantuje budžetom za obaveze po osnovu zaduženja. Te obaveze plaćanja dolaze kasnije, ali država preuzima u ovoj godini obavezu i izdaje kontragaranciju, to su oni zakoni koje serijski donosite ovde. Samo da vam kažem kakva je dinamika davanja tih garancija i kontragarancija, odnosno sredstava obezbeđenja po osnovu zaduženja. Zaduživanje kod inostranih poverilaca za već potpisane kredite do iznosa od 55 milijardi, ali kada se usvoji ovaj rebalans, do 31. decembra sledi nam još zaduživanje za 45 milijardi.
Razmislite malo, bez obzira što obaveza plaćanja dolazi kasnije, pošto garancije i kontragarancije izdaje Republika Srbija. Onda, ko je korisnik ovih sredstava: javna preduzeća od republičkog značaja i lokalna samouprava.
Kada se na to doda stanje našeg duga, a to je strana 4. pod 4) - na dan 31. maj 2005. iznosi, a sada to niko živ ne može da sagleda u potpunosti, ovde je dato u dinarima, taj devizni dug, pa je dat po osnovu potencijalnih obaveza Republike Srbije, sasvim je izvesno da će Republika Srbija dugovati, to je još 30 i nešto milijardi preko ovih 808 milijardi, i stanje duga u domaćoj valuti iznosi 27,5 milijardi.
To je to stanje koje se prikazuje u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, zbog čega nije ni bilo potrebe da se menja ovaj propis. To su dokazi da država ide ka nekontrolisanom zaduživanju i sasvim sigurno dužničkom ropstvu. Zato nije potrebno da se mnogo promućka glavom da bi se shvatilo.

Moram na početku da istaknem da je ovo ravno pravom bezobrazluku da na početku rasprave o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ministar ima nešto preče i neće da sedi ovde. Kako se radi o njegovom ministarstvu, imate prilike, videli ste, juče smo dobili neke amandamne, Vlada menja svoj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Eksperti ispustili jednu kolonu.
Prvi amandman odnosi se na član 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i ovde se Ministarstvo finansija dosetilo da promeni stav 3. tog člana. On glasi: "Ovim zakonom osniva se Uprava za javna plaćanja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, (i to što se sada briše reč "ekonomije", to bih mogao da shvatim) i uređuje njena nadležnost i organizacija."
Međutim, to ne zadovoljava potrebe Mlađana Dinkića, njegove stranke. Sada taj stav ima da glasi: "Ovim zakonom osniva se Uprava za trezor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, uređuje njena nadležnost i organizacija i utvrđuje obaveza osnivanja trezora lokalnih vlasti".
To će kasnije u odredbama verovatno 20 članova Predloga zakona da se konkretizuje, a odnosi se na formiranje nove uprave za trezor, koja obuhvata trezor i obuhvata postojeću Upravu za javna plaćanja. Šta je svrha, šta je cilj, šta želi ova grupacija koja je na vlasti da postigne ovom promenom?
Da bi se u potpunosti sagledalo kakva je ova operacija, mi bismo danas morali da dobijemo od ministra – koga nema, a on zna da ću da mu postavim ova pitanja, pa je zato i pobegao – odgovore na nekoliko pitanja.
Prvo pitanje jeste koliko postojeći trezor ima podračuna? Čiji su to podračuni, kako se vode i kakvo je stanje sredstava na tim podračunima? Mi takav odgovor nemamo. Imamo samo dobacivanje šest, sedam, osam. To je ravno nekim licitacijama.
Šta želi da postigne ovim objedinjavanjem? Želi da postigne stvaranje jedne državne, a zašto ne reći banke, koju bi kontrolisao Mlađan Dinkić. Preko te banke bi se vodili svi računi u državi, imao bi uvid u celinu svega što se radi na finansijskom tržištu.
Nekima će delovati to malo i čudno, ali moram da skrenem pažnju na jedan podatak da javna potrošnja u Republici Srbiji prelazi 60%, odnosno ima 60% učešća u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Ako se gleda koliko se puta ta sredstva okreću, to je najjača banka. Nju želi da kontroliše Mlađan Dinkić. Ona će biti svojevrsni spoj nekadašnjeg SDK i jedne banke.
Naravno, postavlja se pitanje, a zašto lokalna samouprava ćuti povodom ovoga? Moram da vas podsetim da je kojim slučajem ovo urađeno pre nekoliko godina, ne samo što bi u Srbiji bile demonstracije, nego bi bilo i bombardovanje, samo zbog računa. Sada lokalna samouprava ćuti, zato što je G17 plus poprilično infiltriran u lokalnim organima vlasti i radi se o svojevrsnoj kolaboraciji, te ovo rešenje omogućava Daviniću kada ide na tribinu da kaže - Republika će da 10 miliona investira u opštinu Vlasotince ili neko selo, ili 200.000 da se sredi neki put ili nešto mimo i preko lokalne vlasti.
Na delu je ozbiljna koncentracija finansijskih sredstava koja neće biti pod kontrolom, a znajući ove koji rade sada i koji rukovode Ministarstvom finansija nepogrešivo može da se kaže da će tu biti i tajnih računa i podračuna i sredstava koja neće biti prikazana, jer da se to ne bi desilo, obično se pravi podela u finansijama na onoga ko ima naredbodavnu funkciju i na onoga koji vrši isplate.
Ovde su te dve funkcije objedinjene, zatvoreno je, te očigledno G17 plus prosto žali što nema svoju poslovnu banku, pa onda ajde da napravi najjaču poslovnu banku u Srbiji, a ta poslovna banka će biti praktično budžetska potrošnja Republike Srbije. Mora da se zna da budžet Republike Srbije raspolaže ogromnim sredstvima. U odnosu na 2000. godinu mi danas imamo šest do sedam puta veće opterećenje.
Mora da se zna da je ministar doneo poseban pravilnik kojim reguliše premošćivanje neusklađenosti priliva i odliva sredstava iz budžeta, sam sebe je ovlastio.
Te teoretski je moguće da nekom korisniku sredstava iz budžeta prenese 100.000 dinara, a sebi je dao ovlašćenje da odmah može da povuče 60% na 30 dana, te povuče 60% tih sredstava i na taj način ne samo da uništava privredu, pored onih poznatih ekonomskih mera, koje se rade resorno i sektorski i u okviru drugih ministarstava, ovde i direktno preko Ministarstva finansija.
Uzeću samo jedan primer. Direkcija za puteve je dužna izvođačima radova. Radi se čisto o ugovorima o obligacionim odnosima. Direkcija ne može da ispuni svoju obavezu. Kako nam reče Mlađan Dinkić, prekjuče sa Direkcijom, Ministarstvom za kapitalne investicije i izvođačima radova postignut je sporazum. Oni neće da traže kamate, već samo da namire svoje glavno potraživanje, te na taj način se naša privreda prisiljava, barem taj deo privrede prisiljava da posluje sa gubicima.
A država? Mi još ne znamo po kojoj kamatnoj stopi država naplaćuje svoja potraživanja. Nezvanično to je negde oko 20% i to je ta prava inflacija. Da bi se to prikrilo, onda je potrebno da se ovo objedini u Upravu za trezor. Mi nemamo ovlašćenje da ove stvari radimo, tim pre što pored ove izmene stava 3. u članu 1. Zakona o budžetskom sistemu u tom članu poslednji stav glasi: "Ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije donosi akte za sprovođenje ovog zakona, u skladu sa zakonom".
Kune se u zakon, obavezuje se da će da postupa u skladu sa zakonom, a u stvari znamo ko je Mlađan Dinkić i kakav je sastav ovog Ministarstva finansija. On će da sprovodi svoju samovolju. Sada ima sve instrumente moći i ne znam ko je ovde predsednik Vlade. Ne čudim se ovima iz G17 plus što guraju ovo, ali se čudim ovima iz DSS-a, kako vi prihvatate ovo.
Poreski instrumenti u rukama Mlađana Dinkića, carinski instrumenti u rukama Mlađana Dinkića, kompletna energetika i sva javna preduzeća su u rukama Mlađana Dinkića. Ako ne direktno, onda po kasi. Sada je i ceo budžet i sva sredstva su kod Mlađana Dinkića. Narodnu banku Srbije ste odavno prepustili i ko vodi politiku u ovoj zemlji? Za vreme onog DOS-a glavna politička struktura je bio GSS. Za vreme ove vlade glavna struktura G17 plus. Ko ovo kontroliše? Ko može da tvrdi da je ovo namenski?
(Glas iz sale: G17.)
G17 može da tvrdi? Pa dobro, G17 može sve, ali još vrlo kratko. Mora da se i ovde skrene pažnja, a to će vam poslanici SRS u nastavku kada dođu ti članovi na dnevni red da kažu da ste Upravom za trezor vi poništili zakon koji ste doneli pre nekoliko dana. Vi ste tada planirali formiranje uprave za javni dug. Šta će vam uprava za javni dug kad će te poslove da radi i uprava za trezor. Tako ste dali nadležnosti u kasnijim odredbama Predloga zakona.
Na samom kraju da kažem da ideja oko trezora odavno postoji u našem ustavnom sistemu, čak i u ono vreme kada je postojao SDK bila je ideja da se na saveznom nivou formira trezor, pa je bilo različitih razmišljanja i tumačenja. Da li je trebalo ukidati onako dobar SDK, koji je uveče već u 12,00 sati imao stanje, koji je bio vrhunska institucija, koju je između ostalih i Mlađan Dinkić obrukao time što su rekli da je to partijska institucija, da ona vrši neku kontrolu, a mnoge zemlje ni danas nemaju ukupno stanje novčane mase i ukupnog prometa u toku dana, iako imaju razvijene bankarske sisteme.
I tada je postojala ta ideja, pa je rečeno, imamo SDK, nema potrebe da se formira Trezor. Postojao je 1992. i 1993. godine, ali tada je došlo do promene, pa je zbog toga napravljen Trezor. Da nije došlo do te nasilne promene na ovoj teritoriji nikada se ne bi formirao tamo Trezor.
Država treba da ima neku sličnu svoju banku, ali ne može da bude sve u toj banci, i odlučivanje i kontrola i plaćanje, sve, ali to je nemoguće. Na taj način se pravi potpuno nov opasan centar moći, ali vi vidite i sami, G17 plus je zatvorio finansije u Srbiji. Banke su pod kontrolom, carina, porezi, javna preduzeća, budžet.
Ako Mlađanu Dinkiću treba neka privatna banka da nešto radi, neka ide u Nacionalnu štedionicu, neka se preseli tamo. Zašto od ovoga pravi još jednu banku G17 plus? Razmislite vi koji podržavate Vladu, jer glasajući za ovaj zakon, šta vi u stvari formirate i vodite računa, nemojte na sledećim izborima da kažete, mi nismo znali šta radi Mlađan Dinkić ili G17 plus, jer godinu i po dana mi vas upozoravamo šta oni rade.
Znači, taj izgovor nemojte da koristite, jer ćemo onda uzeti stenograme pa ćemo vam reći od tačke do tačke dnevnog reda, od zakona do zakona. Kada smo vam skrenuli pažnju, dakle, mislim na nešto opasno, uvek ćete to videti, a videćete i u sledećim amandmanima, Mlađan Dinkić je napravio fiktivni suficit, a on jadnik ne zna ni šta je deficit ni suficit.

Šteta što je povodom ovog pogrešnog člana diskusija otišla u drugom pravcu, ali vidite šta se dosetio mlađani Dinkić, da promeni član 7. Zakona o budžetskom sistemu, i to tako što ima ideju da dogradi stav 4. koji  bi trebalo da glasi: "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti..." Na šta on mislim ovde - ukoliko se izvršavanjem sredstava? Ovo može da znači - ukoliko trošenjem transferisanih sredstava.
To je nepravilno, nejasno. On pati od tih nejasnih formulacija koje mu omogućavaju sve. Ako se misli "ukoliko se prenosom sredstava koja se iz budžeta Republike daju drugim nivoima vlasti", to su ta transferisana sredstva, "ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonom utvrđenih obaveza Republike", kako je to moguće? Kako može transfer sredstava koja su budžetom planirani i data sa određenom dinamikom, da ugrozi ostvarivanje Ustavom i zakonom propisanih obaveza Republike Srbije? To je nemoguća kategorija.
Evo, sada ću da vam dokažem šta je sve moguće kod mlađanog Dinkića. Vidite, za ovu godinu budžet je bio planiran sa 416 milijardi dinara i sistemski deficit, navodno nepokriven, oko 20 milijardi. Računamo da nema deficita. Znači, 416 milijardi je ukupan budžet. Za prvih šest meseci, ako idemo da je to mesečno 1/12, pa 6/12, dolazi se negde do, otprilike, 208 milijardi.
Znači, 208 milijardi je trebalo da se nakupi za prvih šest meseci ove godine. Po izveštaju koji nam je dostavljen uz budžet, mi vidimo da je prikupljeno 189 milijardi. To je ono što je Ministarstvo finansija napisalo. Sada vi meni objasnite kako se tu pojavio suficit. Između 208 i 189 postoji 19 milijardi manjka, ali Mlađan Dinkić je našao suficit, on ne zna šta je minus, šta plus. To vam najavljujem, pošto će to biti jedan od sledećih članova, da ćete da vidite totalno neznanje šta je suficit, a šta deficit.
Sada da se vratim, pošto je ovo dobra priprema za ovaj član koji je obuhvaćen ovim amandmanom povodom koga sam se javio. Znači, nezavisno od Narodne skupštine, koja je donela budžet, nezavisno od aproprijacija i onoga što stoji u razdelima, nezavisno od tromesečnih planova i dinamike izvršenja budžeta, ministru treba još jedno ovlašćenje, da on zaključi i da kaže: ne možemo da prebacimo ova sredstva, jer onda Republika ne može da ostvari svoje elementarne funkcije.
Ljudi, vi tu situaciju već imate sa ovom besmislenom pričom o suficitu i deficitu, gde zabavljate naciju, zaluđujete naciju nekim pojmovima koji ne postoje u našoj budžetskoj realnosti. Vi ste sada strahovite pare dužni, što direktnim, što indirektnim korisnicima sredstava. Obezbeđujete likvidnost budžeta na jedvite jade, i kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, zaduživanjima itd.
Vi sada kažete, "ukoliko Republika ne može da ostvari svoje obaveze po osnovu Ustava i zakona". Pa, Republika nije ispunila svoje obaveze. Ako idete tom logikom i ovom čoveku date ovo ovlašćenje, on može da ukine sva transferisana sredstva, može da ukine sredstva svima. Ko sme ta ovlašćenja dati ministru finansija, nezavisno od toga što sad trenutno to radi Mlađan Dinkić.
Ni jedan ministar finansija ne može da ima ovo ovlašćenje, jer se onda postavlja pitanje šta radi Skupština kad donosi budžet? Ko je napravio grešku? Ako je ministar napravio grešku u prihodima ili je napravio grešku u rashodima, dajte da se to ispravi, a ne sve i svašta da se napiše.
Međutim, ovo ima svoj logički smisao, jer u jednom od sledećih članova, a izaći ću i povodom tog člana, ministar za sebe obezbeđuje pravo da može da preskoči lokalnu vlast i da nekome dodeli sredstva iz budžeta Republike. Naravno, dati su neki uslovi: ukoliko nema dovoljno sredstava ili se nešto tamo pojavi itd. To je ono: Davinić ode i kaže - dobićete 10 miliona, samo neka prođe G17 plus; Mlađa ode u njegovo Vlasotince - vi ćete to, pa ćemo to. Ovo gde je G17 plus na vlasti, tu može, tu ćemo malo više da registrujemo seljake, tu ćemo malo da odvojimo itd.
Imamo simbiozu na nivou lokalne vlasti. Vidite, neke lokalne vlasti imaju problema sa transferisanim sredstvima koja idu iz budžeta Republike, a neke nemaju tih problema. Gde je matematika? Matematika je u G17 plus. Gde je G17 plus, nema problema sa finansiranjem. Ako G17 plus u lokalu nije na vlasti, biće problem sa finansiranjem.
Čudim se povodom onih malopređašnjih replika, tu su pobrkane babe i žabe. Da li je Skupština održana u kafani, da li su se na fiskalnom računu njih desetorica potpisali da nisu za predsednika itd, nebitno je za budžet grada. Lokalna vlast ima svoj račun, zna se koliko mesečno treba Skupština grada da izdvoji za plate, za doprinose i to ide po svom automatizmu. To ne zavisi od kafanskog računa, niti zavisi ko je gradonačelnik, niti ko je predsednik opštine, ništa ne zavisi. Ima svoj budžetski automatizam.
Tu se ispunjavaju one funkcije i one obaveze po osnovu javnih finansija. To ne može da zavisi od pojedinca. Kako može plata zaposlenom u opštini Surčin da zavisi od toga ko će biti predsednik opštine? To ne mogu da shvatim. Ali, ovde se iščašena tema stavi na dnevni red, na početku ove sednice. Pošto znam da ne odgovara ova rasprava, mnogo više ne odgovara rasprava o Zakonu o budžetskom sistemu, nego o Zakonu o rebalansu budžeta za 2005. godinu. Zašto? Zato što treba da ogolimo, da pokažemo kako se to radi, a ovako se ne radi ni u jednoj državi na kugli zemaljskoj.
Ovde se zaboravljaju neke elementarne stvari. Za budžet i ovo što mi glasamo jedanput ili dva puta godišnje, a tiče se finansiranja države, da upotrebim tu generičku reč, za nas je najvažniji plan rashoda. Mi do tog nivoa dajemo ovlašćenje, Zakonom o budžetu, Vladi da može da troši državna sredstva. To je najvažnija stavka. Ovde kod nas je iščašeno, kaže se: suficit. Kakav suficit, ne ispunjavaš ni ovaj budžet, niti dinamički, niti po sredstvima.
Onda se žvalavi već mesec dana, "prvi put u istoriji", pa nam je čitao ovde od 1881. godine do danas koje su vlade bile uspešne, koje države su zadužene, koje imaju deficite, suficite itd. Naravno, da Mlađa sad pokaže kako je njegovo Ministarstvo finansija efikasno. A, obaveze? Efikasno, izbacili ljude iz vojske, iz državnih službi, ugasili privredu. Pa, pobijte ljude i onda ćete imati stavku nula, neće biti javnih troškova uopšte. Raspišite nagradu: ko zgazi penzionera, dobija 500 dinara.
Smanjili ste obaveze i po osnovu socijalnih obaveza budžeta Republike. Ni to vam nije dovoljno. Sada će ministar da proceni. Šta on može da proceni? Ko je on da procenjuje da li transferisana sredstva trebaju nekoj lokalnoj samoupravi ili ne? Da je baš prenos sredstava Skupštini grada Beograda ugrozio obavezu Republike prema penzijama, pa je baš našao da tu mora malo da uskrati. Ko je on? Šta sad on hoće? On traži ovlašćenje da ispravlja svoje greške prilikom planiranja javnih rashoda. Ako je sposoban, neka radi. Ako nije sposoban, neka da ostavku.
Mi smo ovde u sukobu. Ako se bira između Mlađana Dinkića i zakona, pobedio je Mlađan Dinkić. Ako se bira između sudske presude i Mlađana Dinkića, pobedio je Mlađan Dinkić. Tako može svako da bude ministar finansija. Ne treba mu ni škola, ni znanje. Doduše, ni ovaj nema bogzna šta. Svako to može da radi na način kako Mlađan Dinkić radi.
Neka on nama odgovori - ove obveznice države i ovo što je Akcijski fond prodavao, da li je uplaćeno to? Što ne odgovori da li je uplatio onaj ko je kupio akcije, recimo, "Knjaza Miloša"? Odgovorite da li je uplatio, pošto je istekao rok za uplatu sredstava. Prodaje neke banke. Pa, da li su stranci dali pare za te banke?
Ljudi, mi imamo problem: za šta god se uhvati Mlađan Dinkić, to se osuši. Tu sliku nama neće da kaže ova vlada. Neće ni G17 da priča. Pored svega toga, daj da Mlađan Dinkić dobije ovlašćenje. Kaže, "ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti" itd.
Ta varijanta je moguća, ona se nalazi u jednoj od ovih odredbi osnovnog teksta Zakona o budžetskom sistemu, ali je vezana samo sa prilivom sredstava, a osnovni princip, bez obzira kako je izvršeno planiranje sredstava u budžetu, troši se samo ono za šta postoje sredstva, samo se to troši. Ne, nama priča o suficitu, istorijski rezultati, a to se nikada do sada nije desilo.
Naravno sve se svodi na ime i prezime, lik i delo Mlađana Dinkića, koji je svuda prisutan, i CD, i muzika, i banke, i druge finansijske organizacije, i osiguravajuća društva, a vojska posebno. Sada se tu priprema da rasprodaje, sada nas je obavestio, sada ćemo da dobijemo, je on ne zna šta je bilans stanja, a šta bilans uspeha. To je naš osnovni problem.
On ne pravi razliku između dve elementarne stvari. To ćete videti kada dođemo do njegove omiljene teme budžetski suficit ili deficit. A da je tu i da ga neko pita, kako ćeš da izračunaš ovo što si napisao, profesori sa fakulteta kažu da to Mlađan Dinkić ne bi znao ni da odgovori, a kamoli da izračuna. Eto, ti njegovi profesori pričaju o tom vašem ekspertu.
Ne znam ko bi u finansijama mogao da izračuna na bazi ovoga što je Mlađa smislio da stavi u zakon. To je nemoguće. To ljudi koji rade 20-30 godina u Ministarstvu finansija, prate budžet profesionalno, i oni se krste i levom i desnom rukom, samo što naravno niko ne sme, jer svi znaju kako je on osvetoljubiv, biće otkaz, i beži i briši, i završavaj posao, pošto on ima tu diktatorsku crtu.
Ne može jednom ministru da se da takvo ovlašćenje. Ovlašćenje za uskraćivanje sredstava sa odgovarajuće pozicije budžeta Republike Srbije je moguće, ali mora da se navede koji su uslovi i neverovatno i apsolutno sam siguran, a to je kada se drugačije ne može napuniti budžet da bi se podmirili neophodni javni rashodi. Onda ide srazmerno, pa se prave prioriteti, šta je primarna obaveza, šta je, pa verovatno tu na krajnjem mestu izostaju investicije, izostaje razvoj, a prvo idu ona davanja koja su neophodna da bi država funkcionisala. Mlađa ne zna kako država funkcioniše. On ovo ovlašćenje, koje je za sebe prigrabio, samo može da zloupotrebi. Ne može korisno da ga upotrebi.
Dalje, ovako nešto ne može da bude ovlašćenje jednog pojedinca, ne može jer ova skupština praktično definiše budžetski sistem, propisuje ko je i za šta nadležan i nikada ministar ne može dobiti ovu nadležnost. Ovu nadležnost eventualno može dobiti Vlada, ali vrlo konkretno moraju da se navedu uslovi, kriterijumi da bi se to znalo, a ne ovako, Mlađa koristi član 1. poslednji stav i on kaže, sam propisujem to u skladu sa zakonom i na osnovu zakona i onda kaže, sredstva koja se prebace, mogu 60% odmah da povratim na rok od 30 dana.
To se koristi, naravno, prema javnim preduzećima od republičkog značaja, a konkretno Direkciji za puteve. Onda čitav lanac njih odlazi u dubiozu i tako on preduzeća za puteve dovodi, tera ih praktično, u stečaj, jer oni moraju da se odreknu kamate, jer realni prihod u ovim uslovima, a prikriva se inflacija koja suštinski iznosi 20%. Tu se priča 14, 15% i tako će nešto da bude. Ne, biće 20% stvarna, a ovo što radi, to je nešto prikriveno, pa nam prikazuje da je pesma mnogo lepša nego što jeste i, naravno, da bi to zabašurio do kraja, on je izmislio suficit koga nema.

Bogami predsedniče, da niste upozorili, ni meni ne bi bilo jasno da li se prihvata ili se ne prihvata amandman, pošto je bilo priče o svemu, osim o amandmanu.

Znam da vi kao budno oko sve to posmatrate. Ovo je amandman na član 5. Mi tražimo da se briše nešto što ne bi smelo da postoji kao zakonska norma. Tu se definiše budžetski suficit i budžetski deficit na način koji još nije poznat. Nije poznat, zato što ovakvu doktorsku disertaciju još niko nije napisao.
Znači, ovakav način izračunavanja je patent Mlađana Dinkića i ekspertske grupe G17 plus. Pre nego što krenem po ovim stavovima da ih kritikujem, samo da ukažem na nešto što bi valjda G17 plus morao da zna ili neki iz G17 plus morali da znaju. Budžetom se pre svega definiše obim javne potrošnje i daju izvori sredstava. Naravno, budžet je uvek u prihodnoj strani plan, nešto što tek treba da se ostvari u životu, ljudskom i privrednom, u toku jedne budžetske godine.
Da li će biti suficita, odnosno viška prihoda nad javnim rashodima, ne zna se na početku godine.
Ne zna se ni prilikom donošenja budžeta, već nekim sagledavanjem verovatno u trećem ili četvrtom kvartalu, kada se jednostavno dobija mnogo realnija projekcija da li su porezi pravilno odmereni, da li su carine pravilno odmerene, da li je obim spoljnotrgovinskog prometa takav da postoje prihodi, pa zašto ne reći i te takse, zašto ne pomenuti ni prihode koje nadležni organi, korisnici budžeta ostvaruju samostalnom delatnošću, jer ima i takvih prihoda koji se ostvaruju samostalnom delatnošću i pripadaju budžetu.
Znači, suficit je nemoguće u ovom trenutku da se definiše. Kada se pojavi višak prihoda na kraju godine, on se prebacuje u sledeću budžetsku godinu. To je standard. Ali, ukoliko onaj ko izvršava budžet, a to je Vlada Republike Srbije, na pola godine 1. jula shvati da će na kraju godine biti viška prihoda nad rashodima, onda je to zvono na uzbunu.
Šta radi Vlada? Traži promenu svih onih propisa kojim se stvaraju obaveze, odnosno plaćanje onoga što je javni prihod, pa možda ako je porez na dodatu vrednost 18 da se izračuna pa da se dođe na neku stopu od 15, za toliko se smanjuje prihod i uravnotežuju se rashodi i prihodi. To je jedna varijanta i to je varijanta koju rade zdrave vlade.
Postoji druga varijanta. Druga varijanta je da se vrši rebalans, u kom smislu. U tom smislu što se stvaraju nove pozicije, nove ekonomske klasifikacije, donose neki novi propisi, kojim se ta sredstava opredeljuju, ta što su očekivani višak. Gde? Razvoj poljoprivrede, zdravstvo, obrazovanje, investicije, kupovina akcija itd. To su sve mogući načini, koje uzgred budi rečeno ni postojeći zakon o budžetskom sistemu ne zaustavlja, ne zabranjuje, već dozvoljava.
Šta se to kod nas desilo, pa je Vlada predložila izmenu ovog člana, koji definiše budžetski suficit i deficit? Moram da kažem, u postojećem zakonu odredba člana 13, koja se tiče budžetskog suficita i deficita, više je napisana zbog deficita kao obaveza i Vlade i Narodne skupštine da utvrde izvore sredstava kojima će da se pokrije deficit. To je taj manjak. Manjak se javlja kada država zaključi, ne možemo da dižemo poreze, takse, jer nema ko više to da plati.
Uostalom, to može da se javi kao bumerang na drugoj strani, pa pošto se javlja nedostatak sredstava, jer propisane obaveze koje država ima po Ustavu i zakonu su daleko veće, onda se utvrđuje deficit i daju se instrumenti pokrivanja. Da li je to zaduženje na domaćem tržištu finansijskom, da li je na inostranom finansijskom, da li je neka druga transakcija, ali transakcija zaduženja.
Suficit ide kao izuzetak. Sada se naš Mlađko dosetio pa kaže ovako - ne treba ni taj član 13. Član 13. sad imaju da glasaju ovako - budžetski suficit, odnosno budžetski deficit, znači, u istom stavu dato je i plus i minus, jeste razlika između ukupnog izvora tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
Sada zatvorite Mlađu u jednu sobu, da mu date papir i olovku, da mu date parametre budžeta i da mu kažete - izračunaj mi budžetski suficit ili budžetski deficit, ne bi znao da vam izračuna. Ni ja ne bih mogao da se snađem. Zbog toga pričam što ne bih mogao da se snađem, ali hoću da ukažem kakva je njegova struktura ličnosti. On zna da je nešto nemoguće i gura ga, zato što ima sistem za podršku. To je ovih tridesetak kartica ovde, koje će sve da glasaju, sve imaju da izglasaju.
Nema nikakvih problema i to je vaše pravo. To vam ne sporim. Nikada vam nisam sporio. Hoću da ukažem javnosti, jer u stručnoj javnosti još niste čuli čoveka koji je rekao - da, ovo što radi Mlađa, to je u redu. Novine su samo prepune kritika i jednostavno ne shvataju šta radi čovek. Što se tiče Evrope, mislim da ste loše informisani.

Vi to njega na poslaničkom klubu... Gospodine Markoviću, na poslaničkom klubu vi njega upozorite, ne mene. Kada sam rekao Evropa, mislio sam na stručnjake.

Mislio sam na stručnjake iz međunarodnih finansijskih institucija, koji ne mogu da shvate šta ovo Mlađa radi. Uostalom i oni se bune i kažu - dobro, neka ide, ali nema veze ovo. Sada je nama Mlađa našao primarni suficit, kao ukupni fiskalni rezultat, konsolidovani suficit itd. Da ne zamaram ni publiku, ni poslanike, pogotovo eksperte koji ovo nisu čitali.
Ovo su sve gluposti, da znate. Ovako nešto može da postoji u nekim analitičkim sagledavanjima javne potrošnje, odnosa javnih prihoda i javnih rashoda, ali da se ovo stavlja u zakonsku normu i da se to ugrađuje u budžet ili ono tamo što imate pod a), b) v), to vam je nepotrebno, jer zna se šta je budžetski prihod. Dakle, sve ono što je zakonom propisano da predstavlja obavezu da se plaća po osnovu poreza, carine, takse i prihodi koje ostvaruju državni organi i drugi organi na bazi svog redovnog poslovanja, to vam je prihod.
Prihod je i kamata. Ako je država prodala svoju obveznicu, to je prihod. Ako je država prodala neku imovinu, to je prihod. Ako je država bila poverilac, pa je naplatila porez, i to je prihod. To je sve prihod koji se ostvaruje u toku ove godine. Vi sada nama uvodite dugoročne rezerve za budžet Republike Srbije, to ne može, vi imate plan i po njemu vidite. Dakle, zna se prihodna strana, rashodna strana.
Nama se ovde priča o nekim kategorijama, kažu, jeste, ali nama sledeće godine dospeva obaveza.
Pitanje obaveza koje dospevaju sledeće godine rešava se zakonom, ali ne Zakonom o budžetskom sistemu i odredbama o nekim suficitima i deficitima, nego propisom. Vi ste pre nekoliko dana izglasali Zakon o izdavanju dugoročnih obveznica za onih 1.080.000.000 dinara, je li tako beše, to ste izglasali, dakle, do 2024. godine dospeva zadnja rata, isplata deset godina na pola godine, to sve treba da se emituje, inače neće biti emitovanja obveznica, već će biti samo papirološki preko banke.
Onda idite sa nekim kontrastavom, znate, mi treba da razmišljamo, pa treba da podvučemo crtu da vidimo šta su naše dugoročne obaveze. Dugoročne obaveze se planiraju. Kod primarnog suficita uključuju plus i minus, aktivnu i negativnu kamatu koju država plaća, odnosno naplaćuje. Zašto vam to treba? Ako je pozitivna kamata, to je prihod, to je redovni prihod budžeta Republike Srbije i iskažite ga. Svaku tu stavku koja je prihodna strana vi možete da razbijete, pa ste je delili na poreske i neporeske prihode itd. Da bi budžet bio što transparentniji on je netrasparentan i to vam je to.
Da bi eksperti shvatili šta znači kod Mlađana Dinkića suficit, a to vam je kao kada u džepu imate sto dinara i onda kažete, danas sam izvršio promenu metodologije izračunavanja i koliko ćete da imate u džepu, 120 dinara, imaćete sto dinara i dalje. Zašto nas Mlađa sada ubeđuje da imamo 120 dinara, a nema ni 80, ako se uzmu u obzir dugovanja i obaveze. Zašto idete u sve ovo? Ne čudim se grupaciji G17 plus. Čudim se SPS koja podržava ovo, čudim se DSS koja podržava ovo i ne mogu da shvatim da nemate nijednog čoveka koji može da rastumači šta je napisano ovde i šta ovo dugoročno znači.
Dakle, gde ovo vodi? Ovo vodi haosu u javnim finansijama, to da znate, totalnom haosu u javnim finansijama. Oduvek se u toj budžetskoj politici tražilo, dajte nam prihode, dajte nam strukturu tih prihoda, može analitika za svaku stavku da se prikaže, i gde je bilo pozitivne i negativne kamate itd. Sada da se vratim na prethodni amandman koji čini logičku celinu sa ovim, da vidite zašto je to urađeno. Vidite, u članu 8. postojećeg zakona, u ovome što se menjalo provlači se nešto što je opasno, a to je stav 4. gde se kaže - u okviru podračuna iz stava 3. ovog člana, a tiče se podračuna, odnosno konsolidovanog računa trezora Republike i lokalnih vlasti, tako se kaže dalje.
Dakle, posebno se vode, pa pod jedan ovde vam stoji - "sredstva izdvojena budžetom, odnosno finansijskim planom korisnika budžetskih sredstava, odnosno organizacija obaveznog osiguranja", i tu je stao Mlađa, a dalje briše što sledi. Šta briše? Briše - "sa kojeg se plaćanje može vršiti samo ako je odobreno budžetom, odnosno finansijskim planom."
To je izbrisao da bi omogućio nadležnim organima lokalne vlasti, i to je rekao, "nadležan za finansije", čak nije ni skupština, ni veće, nego službenik nadležan za finansije, on može da investira na finansijskom tržištu sredstva.
Koja su mu to slobodna sredstva? Zašto neko stimuliše njih, pa onda kaže, obaveštava upravu, obaveštava ministra itd. I to je direktno u suprotnosti sa članom 2. tačka 12) postojećeg Zakona o budžetskom sistemu i da ne ređam dalje.
Ova stvar, ova promena u članu 8. i u članu 13, to su dve različite stvari, to su babe i žabe. Jedna sa drugom ne mogu istovremeno da se sprovedu, kao izmene zakona ne mogu. One su u suprotnosti.
Onda dalje kažete, na finansijskom tržištu, kaže se ovako, obaveštavaju upravu za trezor. I onda je moguće, ovde je stvarno moguće da neko ko nema banku, a želi da se igra bankarskog posla, želi da učestvuje na finansijskom tržištu, namerno formira slobodna sredstva, koja ne mogu da budu slobodna sredstva po Zakonu o budžetskom sistemu, forsira na drugu ili treću stranu, i to je ona najava o kojoj sam vam pričao i prekjuče da će Mlađan Dinkić da ima sijaset tajnih računa i podračuna. Zato mu je potrebna uprava za trezor.
Zamislite, Uprava za trezor, konsolidovani račun Trezora Republike kod Uprave za trezor, a konsolidovani račun trezora lokalne vlasti na drugom mestu. To je privid da se zadovolji lokalna vlast, ali nijedna isplata ne može bez uprave za trezor. Kada ste radili tu upravu za trezor, zašto niste pokupili sve trezore, da se kod vas vode računi trezora iz svih organa lokalne vlasti.
Ne, nego diferencirano, da bi se malo skrivalo sa lokalne vlasti, malo sa republičke vlasti, da ovi iz G17 plus mogu da obezbede sredstva za buduće izborne kampanje, za strateške pozicije. Mora da se kaže, to nećemo da vam dozvolimo. Možda nećemo da uspemo da izglasamo, ali obavestićemo sve i koristimo priliku da obavestimo sve građane, i sve bankare, i sve poreske obveznike da znaju šta Mlađan Dinkić i grupacija G17 plus misli da uradi.

Za ovo što vam pričam nema potrebe da koristite ni olovku ni kompjuter, kompjuter pogotovo, jer ako udari ova Hamovićeva jaka struja može trafo da izgori.
To je novi član 13a. Da bi bilo sve kompletirano, Mlađa se dosetio, pa sada kaže - iznos budžetskog suficita i način njegovog raspoređivanja uređuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti. Pa onda kaže - iznos budžetskog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti. Konsolidovani suficit, odnosno konsolidovani deficit utvrđuje se u konsolidovanom izveštaju Republike i sastavni je deo memoranduma o budžetu.
Ovo je potpuno nepotrebna odredba. Sve je ovo postojalo u postojećem članu 13. Zakona o budžetskom sistemu. Može meni da se ne sviđa šta je pisao Boža Đelić, i on je brljao ovde, on je prvi zavrnuo i uveo centralizaciju javnih finansija u odnosu na lokalnu vlast, ali postojeći član 13, bez obzira na neke primedbe koje mogu da mu se stave, potpuno sublimira ove dve inovacije Mlađana Dinkića koje se tiču člana 13. i člana 13a.
Samo da vam pročitam koliko je to mnogo jasnije, pa kaže - ukoliko su tekući prihodi veći od tekućih rashoda nastaje suficit. Ukoliko su tekući rashodi veći od tekućih prihoda nastaje deficit. Treći stav - dopunskim budžetom određuje se način korišćenja suficita, odnosno način finansiranja deficita.
Ako u izvršenju budžeta dođe do prekoračenja limita deficita definisanog godišnjim zakonom o budžetu, privremeno se obustavlja izvršenje budžeta, u skladu sa odredbom člana 42. ovog zakona. Finansiranje deficita putem inostranog ili domaćeg zaduživanja uređuje se na način predviđen članovima tim i tim i po logici stvari to bi bio ovaj zakon o javnom dugu koji je donet. Vrlo prosto i vrlo jednostavno.
Nema tu primarnog deficita, nema ukupnog fiskalnog rezultata, nema ovih izveštaja. Sve je jasno, sve je definisano. Na čemu se zasniva? Zasniva se na tome da su za državu važni javni rashodi, način kako će da se pokriju, a ako se ostvari višak prihoda na kraju godine to je suficit, on se po automatizmu prenosi u sledeću godinu.
Ako se danas može utvrditi već neki suficit, može i danas da se iskaže u rebalansu, može, ali pod uslovom da su sve obaveze države izmirene. Naša država nije izmirila obaveze iz budžeta i kako onda može da razmišlja o suficitu, kako može da projektuje suficit, kada je sam rekao da dugujemo osam milijardi Direkciji za puteve i da ne ređam dalje direktne i indirektne korisnike kojima se duguju sredstva. Kako?
On je u Zakonu o budžetu, koji je sledeća tačka dnevnog reda, čini mi se da je to član 3, iskazao navodno neki suficit i za šta će on biti korišćen.
To je mogao da prikaže kao obavezu države, kao postojeću obavezu države u toku ove godine. Šta pokriva tim sredstvima? Koje obaveze pokriva? Zar je moguće da neko planira nešto u budućnosti, a zna da nije ispunio svoje obaveze, tekuće obaveze u toku ove godine.
To je problem. Digne se medijska halabuka kako je samo zahvaljujući Mlađanu Dinkiću država toliko postala uspešna, najuspešnije privredno društvo u zemlji. Naravno, kada ima i policiju poresku i sve druge organe, kontroliše sve finansijske tokove, naravno da će taj da bude uspešan i svako onaj ko se naslanja na budžet, prioritetni korisnik sredstava ili onaj koji radi nešto za državu, pa po nekom prioritetu pre naplati nego neko drugo preduzeće za puteve, biće uspešan, ali onaj ko nema taj prioritet kod ministra Mlađana Dinkića ide u stečaj.
Kako? Država mu duguje, država ga naterala da se odrekne kamate na svoja potraživanja, pa mu država pošalje poresku policiju i na druge načine. Znači, naš budžet i ovo viđenje budžeta u režiji Labusa i Mlađana Dinkića, to je jedina tačka o kojoj se raspravlja na Vladi. Samo o budžetu. Oni se svađaju na sednicama vlade, jer poneki ministar i digne glas i kaže - znate šta ljudi, ovo je nemoguće, nije valjda samo budžet najvažnija stvar.
Samo neke finansije razmatraju, sagledavaju, sređuju. Gde su druga ministarstva, gde su druge obaveze koje se ne ispunjavaju. Ne, makroekonomska stabilnost, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, oni traže, oni stiskaju. Čekajte, ljudi umiru na ulici. Nema veze, da zadovoljimo ove iz Evrope.
Ne može ljudi tako. Tako se ne vodi budžetska politika. Tu budžetsku politiku može svako da vodi, ima policiju, ima ovo, ima ono, stegni, zaustavi, blokiraj i kraj priče. Ovde se fiktivno pokazuje neki suficit, kao veliki uspeh Vlade Vojislava Koštunice sa ministrom Mlađanom Dinkićem.
Ovi iz DSS ćute kao da se to njih ne tiče, njih to ne interesuje. Oni su prepustili finansije Mlađi i ako neko bude kukao oni kažu - znate šta, ne znamo, to je G17 plus. I vi ćete da budete kažnjeni na izborima.
Kažem građanima da je sve kriv Vojislav Koštunica, nije Mlađan Dinkić kriv, jer Mlađan Dinkić nije predsednik Vlade, nego je Vojislav Koštunica predsednik Vlade. Ako ne zna, neka se raspita, ima prijatelje sa instituta gde je pisao o društvenom samoupravljanju, pa neka mu oni protumače šta znači ovo u praksi. Pošto se ne buni, znači da saučestvuje.
DSS niti brani niti napada ovaj zakon, oni mudro ćute. Šta očekujete od ovoga? Ako se ovom čoveku omogući da ove promene izvršava, neposredno upropašćen je budžetski sistem Republike Srbije.
To što ste sada u kolaboraciji i odgovara vam u lokalu da budete u dobrim odnosima, jer će vaša opština da dobije, za razliku od nekih drugih itd, ili zato što će prilikom donošenja novog zakona o raspodeli sredstava gradovima i opštinama bolje da bude sagledana vaša opština, zato što je G17 plus u koalciji, grdno se varate.
Malopre ste imali prilike da čujete od Aleksandra Vlahovića i od Žarka Obradovića. Kada su demokrate došle u 35 opština odmah raspustili skupštine, uveli privremene mere, privremene organe. Zar hoćete da se na taj način razreši ovo što ste ovde kao institut pogrešno ugradili? Valjda ne želite to.
Da li mislite da ćete doživotno da vladate? Niko normalan to ne bi smeo da pomisli. Posle svih ovih analiza o statističkim greškama nemojte da radite ove stvari. Zašto saučestvujete u nečemu što ne postoji ni u teoriji? Vodite računa, jer kao što vidite stenogrami postoje, sednice se direktno prenose, ljudi slušaju, budite uvereni da u populaciji u Srbiji ima ljudi koji se malo i razumeju u ove stvari.
Da biste shvatili, verovatno znate da u svakoj opštini u sekretarijatu za finansije najmanje petoro-šestoro ljudi ima koji znaju šta je budžetski sistem. Svi kritikuju ovo, ovu fikciju koja nam se gura kroz neke fiktivne suficite, deficite. Prošle godine, kada se usvajao Zakon o budžetu, skrenuli smo vam pažnju, pričate o nekom nepokrivrenom deficitu. Nema deficita, tada smo mu rekli.
Prošlo je sedam meseci, on došao za govornicu i priznao - jeste, u prvom kvartalu mi smo imali prva dva meseca loše, u trećem je nešto malo došlo do poboljšanja, a u sledeća tri meseca pokrili smo kompletan deficit od 24 milijarde, pa nam je ostalo još 900 miliona na kraju juna ove godine kao suficit.
Naravno, ljudi priznali, deficit je bio fiktivna kategorija, obična fikcija. Zbog čega? Da bi se u tom trenutku prikazalo da je ovo prvi put u istoriji kako se Srbija ne zadužuje da bi pokrila javne rashode.
Prošlo sedam meseci, sada dolazi i kaže - ne, ovo je prvi put u istoriji da država Srbija ostvaruje prihode, i to velike prihode, veće prihode nego "Sartid" i ovih 10 glavnih izvoznika. Da vidimo šta će sledeće da bude. Da izmislimo sledeću maskotu koja će se koristiti 5-6 dana na televiziji pre sednice, a kada dođe vreme da se raspravlja o tome Mlađana nema, sada mu je tu Havijer Solana, imovina vojske, sada ćemo druge stvari.
I onda se nalazi druga tema da ova pređe u ilegalu, jer navodno leto je, niko ne prati Skupštinu, malo se čitaju novine, mala je gledanost i niko neće biti upoznat sa suštinom jedne obične podvale koja nam se gura ovde. To je već viđeno. Šta sledeće možete da izmislite?
Pozovite Mlađana Dinkića neka kaže da je Akcijski fond prodao svoje obveznice. Koliko je para uplaćeno budžetu Republike Srbije? Ništa, a posvađali ste se oko Komisije za hartije od vrednosti, pa krivični postupak, pa Vlada zaseda, pa onaj drži nogu ukočenu. Kažite koliko je para uplaćeno i kakvo je stanje finansija, koliko danas dugujete direktnim i indirektnim korisnicima, gde držite devizne rezerve i kakva je struktura deviznih rezervi. Dajte konsolidovani bilans javne potrošnje. Nema ga.
Koliko je učešća budžeta u bruto društvenom proizvodu? Da vidimo koliko je učešće iznosa predviđenih za penzije, da vidimo koliko je za zdravstvo, koliki je uticaj vojske? Što ne date prave ekonomske kategorije, nego neke floskule, da zabave eksperte treće kategorije. Ne može tako. Ne može, uništavate javne finansije.

Pošto pričamo samo o amandmanu, moram da navedem da se to odnosi na član 14. koji reguliše budžetski kalendar i odnosi se na stav 1, gde je određen rok. Znači, "do 1. juna ministar dostavlja Memorandum o budžetu lokalnim vlastima i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja". To nije problem.
Problem je što se briše "kao i predlog okvira u kojem lokalne vlasti mogu učestvovati u prihodima od republičkih poreza". Najispravnije bi bilo da se umesto "republičkih poreza" kaže "republičkih prihoda" ili "sredstava budžeta", u tom smislu da se definiše, pošto je ipak došlo do promene poreskog sistema kod nas.
Pretpostavljam da razumete na šta se odnosi intervencije. Mi nismo mogli da idemo dalje sa ovom intervencijom, nego samo da kažemo da ostane to, uz postojeću nedoumicu koja se tiče ovog termina "republičkih poreza".
Šta je svrha? Vi imate vrlo male opštine, gde na budžetu radi nekoliko ljudi koji se baš bogzna šta i ne razumeju u budžetski sistem. To je situacija sa malim opštinama. Ako je već 1. jun određen kao rok do kada treba nešto da se dostavi, pre svega, Memorandum o budžetu lokalnim vlastima i sve ono što sadrži taj memorandum kao opšti akt, kao jedan generalni akt, koji problem sagledava objektivno, ne pojedinačno, nego na nivou cele države i celokupnog tog odnosa Republika - lokalna vlast, a ne konkretno opština, za te opštine je vrlo značajno kada samim memorandumom oni dobiju neki okvir. U kom smislu? Znači, na bazi ovog memorandumu procenjujemo da vi možete iz budžeta, pre svega se radi o transfernim sredstvima, da koristite od - do, pa se proceni.
Zašto vam ovo pričam. Iz jednog prostog razloga što onda kada dođe vreme po pravilu je kasno, a onda poslanici u zavisnosti iz kog mesta dolaze zastupajući interese svog mesta, svoje lokalne vlasti, ovde podnose amandmane i onda imamo i usaglašavanje i da se stane malo, pa ministar obećao, kako beše prošli put, Savetu za nacionalne manjine i drugima koji nisu sagledani, i da će to biti, i da će preko tekuće rezerve na drugi način da se to nekako ispravi i da se ispegla.
Ovde treba da date upravo zbog tih manjih opština neke okvire u kojima oni mogu da računaju na ta transferna sredstva.
Njima verovatno nije problem sa izvornim sredstvima, sopstvenim prihodima, ali oni se grabe svi, u zavisnosti od razvijenosti i drugih kriterijuma, prema budžetu. Svako od njih želi da što više uzme transferna sredstva iz budžeta.
Vi već u Memorandumu morate njima da stavite jasno do znanja pravila, pozicije, kriterijume, znači, na bazi ovih kriterijuma, ne znam, broj stanovnika, broj škola itd. Ali, okvir za to može da se kreće odavde dovde. U tom smislu je bio naš amandman, samo da vam skrenemo pažnju zbog onih malih opština, gde imaju ljude ali je pitanje da li baš oni znaju taj budžetski sistem i ovo novo, a jednostavno su prinuđeni da pozivaju Ministarstvo finansija i da im se rastumači, je li, šta mi možemo da planiramo itd, pa onda imamo neke službenike iz Ministarstva finansija i to saberu i oduzmu i kažu, znaš šta, biće toliko i toliko i uklapajte se u te stvari itd.
Morate jedan instrument da stavite radi što jasnije komunikacije između onoga ko priprema budžet i nadležnog u lokalnoj vlasti. To je bila svrha ovog amandmana, a ne da se zadrži ovo. Naravno, nema više učešća opština u porezu zbog toga što je došao PDV i to je sada potpuno drugačiji sistem obračuna itd.
Ovo se pre svega odnosi na transferna sredstva. Vi imate kriterijume kako ćete ta transferna sredstva da odredite za svaku lokalnu samoupravu. Potrebno je da im kažete, koji će to okvir da bude i da oni u startu ne bi napravili grešku prilikom planiranja budžeta za sledeću godinu. U tom smislu je bila ova amandmanska intervencija.

 Ovi poslanici koji su čitali ovu izmenu, koja se predlaže, a tiče se člana 10. Zakona o budžetskom sistemu, mogli su da vide da se ovde, praktično, omalovažava Narodna skupština, da nam Vlada, nama poslanicima, bez obzira na saziv, generalno - Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije - ljulja šamarčinu, i to tešku šamarčinu.
Vidite šta su oni napisali: "Suficit utvrđen u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti ne može se koristiti za povećanje izdataka predloženih budžetom". Ko to može Narodnoj skupštini da zabrani, ili skupštini opštine, ili Skupštini grada? Ko je taj iz izvršne vlasti ko može da zabrani kako će i za šta će da se koristi suficit i kako će to da se planira? Kako će ljudi da podnose amandmane? Ko može poslaniku da zabrani da podnese amandman, ako amandmanom predlaže šta da se radi sa suficitom?
Ne znam kako je to neko smislio? Kako je to Vlada smislila? Znate, mi smo podneli predlog, pa smo u predlugu budžeta utvrdili neki suficit, a vi, narodni poslanici, ne možete amandmanima da menjate to. Kako to može, a predlog nekog akta, da bude zabrana onome ko donosi akt? Objasnite mi to, molim vas, gde to ima.
U potpunosti razumem da postoji već jedno ograničenje. Ograničenje se sastoji u stavu 1. člana 26 - izvorni tekst Zakona o budžetskom sistemu. Da, Vlada je dostavila neku projekciju koliko bi trebalo da iznose javni rashodi u toku godine i onaj ko donosi budžet, konkretno, može nešto eventualno da radi oko toga, ali mora da planira sredstva.
I tu postoji jedno ograničenje. Znači, ne mogu neograničeno da se dižu javni rashodi, a da ne postoje sredstva. Ovde kažete - suficit planiramo. Pazite, oni planiraju suficit, a Narodna skpština ne može da odredi kako će taj suficit da se koristi. Kako je to moguće? Objasnite mi, to ne znam. To bi, praktično, značilo, kada podnesete Predlog zakona o budžetu, mi kažemo - nećemo o tome da razmatramo i Vlada odmah pada.
Kako nešto što je predlog akta može da bude ograničenje za onoga ko donosi akt? Ko je tu vlastan? Ko ima tu zakonodavnu snagu - Narodna skupština ili Vlada? Kada je u pitanju lokalna vlast - Skupština grada ili izvršni organ? Potpuno ste pobrkali stvari.
Sada nama Mlađa hoće da kaže, ja sam u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2005. godinu rekao - suficit će biti toliki, on se raspodeljuje na tri stavke, jedna je pet milijardi, druga 23 milijarde, treća - prenosi se. Sada vi poslanici ne možete da menjate tu strukturu i da odlučujete za šta će da se troši suficit.
Pazite, to je elementarno odsustvo znanja. Moguće je za 15 dana da se donese potpuno nov zakon i da se konstituiše neka nova obaveza. Ne postoje druga sredstva, nego mora da se izvrši prenamena suficita koji ste, navodno, utvrdili. Ili se povećaju izdaci, ili se povećaju obaveze, ili krene ta inflacija, pa po osnovu inflacije dolazi do povećanja obaveza? Kako vi nama možete da zabranite, nama koji donosimo neki akt, šta mi možemo da radimo, a šta ne možemo?
Narodna skupština je limitirana predlogom. Gde to ima, ljudi? To nigde nema. Toga nema čak ni u Albijanićevoj Požegi. Ni njegova škola, gde je bio nastavnik matematike, tako nije mogla da radi. Njemu je to smešno. Samo se ti smej. Ovo je nemoguće. Naravno da je smešno. Krenuo akt od Mlađana Dinkića, Narodna skupština ne sme ništa da uradi. Kako to može?
Obavestite Koštunicu da zna šta je ministar napisao. Ne znam da li Koštunica zna zašto su oni dizali ruke u Vladi? Kako ovo može ovako da prođe? Zašto bi mi sutra, kao poslanici, glasali za ovu promenu i sami sebi uskratili pravo? Zašto sami sebi uskraćujete pravo da vi donosite Zakon o budžetu i kada donosite Zakon o budžetu definišete sve parametre budžeta, i kada se tiče javnih prihoda, i javnih rashoda i, eventualno, ako se pojavi deficit - kako će da se pokriva i ako se, eventualno, pojavi neki suficit - kako će da se troši?
Ovde zaboravljate elementarne stvari, da je moguća promena zakona i da je moguće da se povećaju obaveze da tekuća rezerva i ovo ne može da pokrije i treba da se izvrši prenamena projektovanog suficita. Vi uskraćujete sami sebi pravo. Ako usvojite ovo, onda vi kažete - mi ne treba da donosimo budžet.