Prosto je prava šteta što diskusiju o restrukturiranju vršimo na kraju zakona. Ali, ovaj amandman je dobar povod da se skrene pažnja Vladi i da se upozori javnost da postoji problem, da je problem donekle mogao da bude rešen, da su društvena preduzeća koja čekaju privatizaciju ili koja su delimično privatizovana, što je predmet ovog amandmana, krenula u proces restrukturiranja 2001. godine.
Da vratim malo temu na nešto što je odranije poznato, to je onaj pogrešan termin – radni stečaj, da li preko suda, gde se pro forme otvori stečaj, a onda produžava taj stečaj, pa nešto završava i po pravilu završava sa zloupotrebama, ili finansijska i proizvodna konsolidacija, kako se to nekada zvalo, po posebnim programima koje je Vlada Republike Srbije na predlog nekog ministarstva sređivala. Sastavni deo i jedne i druge varijante bio je otpis dugova, otpis potraživanja, i uvek se javio problem sa Fondom PIO, sa Fondom zdravstva, pa i sa drugim, kako vi to zovete, državnim poveriocima.
Moram da vam skrenem pažnju, alfa i omega za rešenje svih tih problema, i posle otpisa dugova i ubrizgavanja novih sredstava, bio je personalni sastav onih koji stoje na čelu, koji vode to preduzeće u postupku restrukturiranja. Ako imate bitangu na čelu, od restrukturiranja nema ništa.
Ako imate jednu zdravu, normalnu ekipu koja zna da radi taj posao, onda postoje neke šanse, onda i ima nekog opravdanja što je došlo do otpisa duga. Ukoliko barabe vode to, onda otpis duga nema nikakvog smisla, nego treba da se pozove neko iz države na odgovornost što je omogućio otpis i pomoć kriminalcima i mafijašima.
Zahvatam ja, ministre, i privatizaciju. Samo da vam kažem da ćete biti suočeni sa tim problemom i to će vam biti najveći problem.
I ranije su rađene studije. Nije se zvalo restrukturiranje, nego se zvalo konsolidacija i osposobljavanje preduzeća, da može da zadovolji pre svega svoje programske i druge ekonomske interese i obaveze, a sve u funkciji da se očuva broj zaposlenih, da se obezbedi njihova egzistencija po osnovu rada i sačuva taj kapital za neku buduću privatizaciju.
To je kritikovano ranije. Znam da su reterirali svi oni koji su to kritikovali, onog momenta kada su se suočili u stvarnosti sa tim problemom. Tri godine je bilo potrebno, pa sad menjaju stavove, pa su sada dobri i amandmani ″crveno-crne koalicije″. Do pre pet godina to je bila kuga, niko nije hteo ni da razmišlja o tome.
To što načelno prihvatate ovo ne znači ništa ukoliko ne povedete računa o personalnom sastavu koji će taj posao da radi. Ukoliko tu napravite pogrešan izbor, ništa niste uradili. Ne zaboravite jednu stvar: ta sredstva koja su slobodna, koja bi mogla da idu u privatizaciju, danas su samo mafijaška sredstva. Malo ste posvetili pažnje prethodnoj proveri pre zaključenja ugovora, da li je komisija koja ispituje to pranje novca završila svoj posao kvalitetno. I u toj komisiji postoji dominacija jednog finansijskog lobija, tako da su se kao kupci pojavili, što kažu naši ljudi – ni kuče nema za šta da ga ujede, a postao je papirološki vlasnik u procesu privatizacije.
Zato vam kažem, i pored očigledno dobre želje oko ove konsolidacije pre privatizacije koju nameravate da uradite, vodite računa o kadrovima i personalnim rešenjima, jer može da vam se desi da se upropasti jedna ideja koja ima ekonomske logike i ekonomskog opravdanja.
(Predsednik: Vreme)
Samo još dve sekunde. Ako već pričate o otpisivanju dugova, vodite računa da ne podlegnete selektivnosti, pa se, recimo, uhvatite samo za preduzeća, velike sisteme koji imaju neki strateški značaj i potencijalnog strateškog partnera, neku belosvetsku protuvu, a izgubite iz vida, jer računate da nema nekog većeg interesa, preduzeće sa stotinu ljudi, koje sa otpisom duga i sa malim sitnicama može da stane na noge i da učini korist Vladi, da reši socijalni problem, jer bi ti ljudi ostali bez posla. Budite oprezni.