Ja samo pravim analizu postojećeg stanja i novih rešenja. Recimo, sporazum o svedočenju okrivljenog daje mogućnost nekim ljudima, jer sami ovi članovi podrazumevaju da je taj okrivljeni izvršio neko krivično delo, ali oni daju njemu mogućnost da se na svojevrstan način amnestira tako što će da optuži neke druge i svoju individualnu krivičnu odgovornost svali na nekog drugog, ni krivog ni dužnog.
Ali, ja ipak moram da pohvalim predlagača zakona pošto kada kritikujem onda dolazim u neprijatnu situaciju. Evo, mere za sprečavanje odugovlačenja postupka, tu ste napisali da je mera opomena. Ja mislim da ste tu napravili veliku grešku. Kada neko odugovlači postupak, on zloupotrebljava svoja procena ovlašćenja i po pravilu se obustavlja postupak i ne vodi se postupak protiv okrivljenog. Jer, ukoliko to sudsko veće ne bi uradilo, onda ne postoji nikakva razlika između tužilaštva i suda koji pristaje na to.
Takođe bih vas pohvalio za ovu činjenicu da okrivljeni ne može da napravi krivično delo. Tu ste malo dalje otišli u odnosu na Bramerca koji je danas ovde. Oni tamo imaju neko nepoštovanje suda, međutim, nepoštovanje suda još uvek nije dostiglo nivo međunarodnog običajnog prava.
Moram da vam skrenem pažnju – osim ovih sto i nešto amandmana koje smo podneli na konkretne članove, veliki broj rešenja koja postoje u ovim članovima ne izviru iz međunarodnih standarda i nisu dostigli nivo međunarodnog običajnog prava. To što neko pokušava da napravi miks između kontinentalnog i aglosaksonskog prava, onda pravi kvazi-postupak, kvazi-instituciju, kao nešto što postoji u Haškom tribunalu, gde u jednom trenutku sudije mogu da daju veću dokaznu vrednost izjavi koju je svedok dao pre 15 godina nekom istražitelju tužilaštva, nego njegovom svedočenju u sudnici gde je usmeno svedočio o nekim stvarima. To je potpuno neprihvatljivo.
Što se tiče ovih posebnih mera, moram da vam skrenem pažnju da ste ovde napravili veliku grešku. Tajno praćenje, prisluškivanje, itd, itd, sve te mere iz nadležnosti resora BIA moguće su samo u cilju vođenja pretkrivičnog postupka, a vi ste njih ovde podigli na nivo da one mogu biti istražne radnje. Tu ste napravili katastrofalnu grešku. Još jedna greška – omogućili ste običnom sudiji da odlučuje o tim merama. Nekada je to bilo samo u isključivoj nadležnosti predsednika Vrhovnog suda. Da ne pričam o ovim drugim rešenjima koja će u našoj praksi da se pokažu kao vrlo loša.
Na kraju, rekao bih nešto povodom problematičnog viđenja prezunkcije nevinosti. Prezunkciju nevinosti u našem sistemu prvi put i prvi ko se usudio da napadne bio je Zoran Đinđić, čuvenom rečenicom – Neka idu u Hag pa neka dokazuju svoju nevinost. Vi ste to uzeli kao jednu maksimu, kao jedno načelo, ovde ste progurali to. Ne na taj način, malo ste taj način obrnuli, ovde se prezunkcija nevinosti vezuje samo za sudsku presudu a izbačen je onaj drugi deo – zakoniti postupak, ali da vam ne pričam, nije to originalno rešenje ove vlade, to je radila i prethodna vlada kada je donosila jedan od zakona o krivičnom postupku, jer mi danas imamo nekoliko zakonika o krivičnom postupku i niko više ne zna ni koji se primenjuje na kom predmetu, s obzirom da se neki predmeti sele poprilično dugo i godinama.
Znači, nismo mogli da očekujemo bolje rešenje od ovoga koje ste dali, a ova rešenja koja su sadržana u ovom zakonu su najgora što postoje. Znači, da je bio raspisan tender za najgori predlog zakonika o krivičnom postupku, verovatno učesnici na tenderu ne bi mogli da dostignu ovaj nivo nekvalitetnog teksta. Ovde se ne pruža nikakva zaštita, niti se daje bilo kakva garancija jednom normalnom postupku u kome treba da se utvrdi istina.
Što se tiče tužilačke istrage, to u Srbiji nikada neće da zaživi. Moram da vam skrenem pažnju da veliki broj sudija u Haškom tribunalu svakodnevno protestvuje zbog toga što je istraga u rukama tužilaštva. Oni kažu – da je istraga ili kontrola istrage, istražnog postupka u rukama sudija Haškog tribunala, ne bi se dešavale situacije da izjave nekih navodno potencijalnih svedoka budu toliko falsifikovane i lažne da ti isti svedoci u sudnici kažu – ja nikada nisam ovo rekao. O ovome nisam razgovaramo sa Haškim tribunalom i sa istražiteljem.
U predmetu koji se vodi protiv Vojislava Šešelja imamo i svedoke, koji su bili pod pritiskom i ambasade i predsednika Vlade i drugih da lažno svedoče protiv Vojislava Šešelja. To je moglo da prođe sve do 1. januara 2005. godine, do kada je tužilaštvo moglo da podiže optužnice protiv običnih ljudi. Pošto je tog dana prekinut, istekao im je rok trajanja, onda su se ljudi oslobodili, nisu hteli jednostavno da saučestvuju u ovoj vrsti laži. Ako istraga bude kod tužioca, onda ćemo imati situaciju kao u Haškom tribunalu, da svedok promaši dve godine i na bazi tog njegovog promašaja formira se čitava optužnica.
Umesto da kaže da je to bilo avgusta 1990. godine, on to seli u mart 1992. godine, kada se to nije ni moglo desiti i onda pravi celu konstrukciju za optuživanje po osnovu govora, tamo se dešava katastrofa. Zašto nijedna država ne preispita tribunalizaciju svog krivičnog zakonodavstva? Ne dozvoljavaju, svi se odriču toga. Taj miks ništa dobro nije doneo.
Taj miks je uništio sva dokazna načela, a vi ne pričate o dokaznim načelima. Postoje dokazna načela koja su u postupku i jednako oružje i ravnopravnost strana. Toga ovde nema. Ovde pokušavate da glumite, javni tužilac biće srpski službenik pravde i on će da utvrđuje istinu i ono što odgovara za njegovu optužnicu i istinu koja ne odgovara za njegovu optužnicu.
Znate li kada će to da se desi u Srbiji? Nikada. Biće mimo kontrole suda, biće kontrole samo u smislu pritvora, dalje ništa više. Da li je obelodanjen kompletan dokazni materijal? Ovde u naznakama imamo i nešto što neki u Savetu Evrope promovišu, a to je da se uzme izjava i da optuženi i odbrana i ne znaju ko je svedok i da nikada ne saznaju ko će biti svedok u sudnici, a vi pričate o vrhunskim načelima međunarodne pravde, o nekim međunarodnim standardima.
Nema ovde ni jednog standarda, ovde je svaki standard unakažen, a kada vi to tako nasilno radite, dokaz vam je "Sablja". Koliko je naplaćeno od naknade štete zbog onih silnih hapšenja? Vi ste osioni, imate iza sebe Ameriku, Englesku, imate NATO pakt, imate Evropsku uniju, sve će to tako da se gura, a druge stvari vas ne interesuju, ali da se zaštite vaši, i vaši u javnim preduzećima, da se zaštite vaši u nekim drugim oblastima koje su neke stvari uradili, ali biće vremena kada ćemo i konkretno da pričamo o tome.
Dvesta hiljada depeša "Vikiliksa" je objavio, najbolje su rekli Amerikanci šta misle o vama, ko koga tuži, itd.
Sinišu Važića izbacite iz pravosuđa, izbacite sve one sudije koji su išli u SAD da se školuju, jer to su ljudi koji rade protiv interesa ovog naroda, oni rade protiv pravde u ovoj zemlji, protiv zakona i Ustava. Nećemo valjda da čekamo da "Vikeliks" objavi, a ja vam kažem šta stoji u depešama, unapred. Ja vam tri godine pričam šta ima u tim depešama na jedan drugačiji način, pa ste se smeškali, a sada kada su objavile depeše, ne smete da udarite na Amerikance, ne smete da kažete da su tamo laži. Ni Amerika nije demantovala depeše koje je objavio "Vikeliks". Da bismo donosili ovaj zakon i sve naše zakone, ova država mora da bude slobodna i da donosi propise koji odgovaraju ovom narodu i da se urede odnosi u ovoj državi i između pojedinaca, a ne po diktatu da se ugrađuju neka sredstva, da biste dokazivali svoju vernost, opredeljenost najvećoj gluposti koju sam čuo, EU nema alternativu.
Šta će da bude ako pukne EU? Šta ćete da radite, da izvršite samoubistvo? Nećete da izvršite samoubistvo, jer ova floskula vam je potrebna dok možete da cucate po malo…

Gospođo Čomić, ja uopšte nisam zanesen. Ja sam orijentisan u vremenu i prostoru i vrlo lepo …

Gospođo Čomić, ja nemam ništa protiv vašeg ličnog stava da EU nema alternativu, ali prošli put ste rekli…

U petak ste se hvalili da je dozvoljeno mišljenje u Narodnoj skupštini, pa ako još uvek važi taj deo vašeg tumačenja, dozvolite da se izrazim i da izrazim suprotno mišljenje o ideji da EU nema alternative.

Samo vi radite svoj posao, gospođo Čomić, ja nisam u Narodnoj skupštini da bih imao milozvučne diskusije, ja sam ovde da kritikujem rešenja, da kritikujem strategiju reforme pravosuđa, ja sam ovde da kritikujem i da ukažem šta je pozadina svake promene, ja sam ovde da na vreme ljude upozorim, šta sve može da se desi, ukoliko se nekritički sagledavaju propisi koje dostavljate i za koje tvrdite da su med i mleko.
Potpuno sam svestan, da se to nekome ne sviđa. Nemam ništa protiv što se nekome to ne sviđa, to je njihov lični problem, ali ja moram da skrenem pažnju, razlikujemo se, tvrdim vam danas u ovoj zemlji, za EU i za floskulu Evropska unija nema alternativu, možemo da prepoznamo ko je, organizovani kriminal, tajkuni i oni…

Nastaviću drugi put.

Naravno, povodom ovog amandmana, ali da bi predstavnici Vlade bolje shvatili zbog čega je SRS podnela ovaj amandman, molim i predlažem da se pogleda član 3. ovoga zakona, tačka 6. železničko područje, tačka 9. zaštitni kružni pojas,tačka 15. javna železnička infrastruktura i tačka 34. kružni pojas.
Kada pogledate ove definicije koje ste dali za ove pojmove vidite da je amandman koji je Nikola Savić podneo, je u stvari amandman kojim se potvrđuju ove definicije, ali u članu četvrtom. Ne znam da li neko može da shvati ovaj vaš odgovor povodom ovog amandmana. Vi ste rekli – jedinice lokalne samouprave učestvuju samo u finansiranju održavanja putnog prelaza dok održavanje istog vrši upravljač infrastrukture. Vi ste i u mišljenju potvrdili stav koji mi zastupamo ovim amandmanom.
Zašto je ovaj amandman dobar. Zato što uzima u obzir, svojinski faktor, obavezu onoga koji u ime Republike Srbije vrši svojinska prava na železničkoj infrastrukturi, uže ili šire posmatrano, sasvim je svejedno i zato što ovaj amandman promoviše i aspekt bezbednosti železničkog saobraćaja.
Mi znamo da železnica izbegava ovo, više voli da u koprodukciji sa lokalnom samoupravom to rešava. Međutim, Republika mora da preuzme obavezu preko svog javnog preduzeća, jer, moram da vam skrenem pažnju da to javno preduzeće vrši javna ovlašćenja u ime Republike Srbije i ono nije čisto dohodovno preduzeće, već preduzeće koje mora da trpi sve posledice i ekonomskog stanja, ali i da ispunjava svoju osnovnu funkciju – očuvanja te imovine, očuvanja pretpostavki za uredan saobraćaj i odgovornosti za bezbedan saobraćaj na našim prugama.
Nama je jasno da javno preduzeće želi da malo izbegne te svoje obaveze. Jasno nam je da želi da podeli te svoje obaveze sa nekim drugim. Mi iz SRS smatramo da je to neprihvatljivo, kao što je neprihvatljivo i nešto što je promovisano nekim amandmanima, gde se i svojinski i bezbednosno, sa gledišta saobraćaja, i u svakom drugom pogledu vrši rasparčavanje jednog sistema koji po tehnološkim principima i tehničkim zahtevima mora da bude jedinstven.
Iskoristićemo priliku, ukoliko se jave promoteri te vrste separatizma tehnološkog, tehničkog, bezbednosnog, da im ukažemo da je ta vrsta amandmanske intervencije necivilizacijska, nespojiva. Kada se u oblasti saobraćaja prave jedinstveni sistemi, kada se pravi jedinstveno evropsko nebo, neko bi delio kilometre pruge, vagone da bi ostvario svoje državotvorne aspiracije po nalogu Nemačke. Čekamo da se jave ti dilberi, da javnost obavestimo da tu vrstu "pete kolone" više u Srbiji niko ne želi da trpi. Uostalom, i "Vikiliks" nas obaveštava da su radikali oduvek bili u pravu, kada su na vreme upozoravali kakvi su pojedini predstavnici ove vlasti za ovih 11 godina.
Moram predstavnicima Vlade da saopštim jednu stvar. Drago mi je što je gospodin Mrkonjić tu, njemu je to vrlo dobro poznato. Znate, nešto je forma, nešto je suština. Sa gledišta interesa građana Republike Srbije naš interes jeste da se u javnom preduzeću vrše povereni poslovi od strane Republike. Naš interes nije da cepamo na neka preduzeća po sistemu - svaka vaška obaška, da bi se ispunila puka forma koja navodno postoji u nekim direktivama neke asocijacije koja mrzi Republiku Srbiju. Ako meni ne verujete, imali ste prilike do pre sat vremena da vidite komemoraciju EU u Palati Srbija. Došao je Popaj da nas uči da tek 2045. godine možete da razmišljate o EU.
Zaboravite više tu priču o EU, o njihovim standardima itd. Nije EU izmislila šine. Šine odavno postoje u Srbiji. Odavno su se u Srbiji pravili vagoni i lokomotive. Železnica je bila veliki sistem koja je objedinjavala veliki metalski kompleks i on je radio. Prebacivao je neke unutrašnje gubitke, ali je radio i završavao i ekonomsku i bezbedonosnu i saobraćajnu i socijalnu komponentu srbijanskog društva. Radili su ljudi, pa je onda pod velikim stresom Evropa krenula u uništavanje da bi se navodno ispunili evropski standardi. Mi se tome suprotstavljamo, kao što je sasvim svejedno sa gledišta ekonomije jedne države da li se deficit finansira iz primarne emisije ili se finansira zaduženjem iz inostranstva. Evo, bili ste protiv primarne emisije, ušli smo u zaduženje iz inostranstva i posledice su još gore kada se sledi politika Svetske banke i MMF.
Ovaj zakon treba da bude prekretnica. Povodom ovog zakona bi morali predstavnici proevropskih stranaka da kažu datum kada će srpske železnice sa svojim vagonima i vozovima da dođu do Prištine.
Ćutite. Hvala bogu, ne smejete se zato što vam je sve jasno.
Gospodine Mrkonjiću, ukoliko ste ovlašćeni, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. On je u korist bezbednosti saobraćaja. Promoviše sve principe i sve pojmove koje ste naveli u članu 3. Predloga zakona. Malo pre sam citirao te tačke iz tog člana, gde se jednostavno promoviše princip da se napokon zna ko je odgovoran za šta.
Inače, što se tiče ove priče o Nišu, od 1991. godine se sele te pruge iz grada Niša i nikako da se presele. Tri puta su neki dobijali izbore na platformi – ako mi pobedimo, moraće železnica da se preseli. Eto, dobijali su izbore, železnica se nije preselila. Sofisticirani oblik tih obećanja je ono što je Boris Tadić rekao – ako glasate za mene, 250 hiljada ću zaposliti, a on je otpustio 450 hiljada ljudi.
Ljudi, u pamet. Znam da ima puno ljudi u železnici kojima je stalo da naša železnica funkcioniše. Ona ima i objektivnih i subjektivnih problema. To treba da se rešava, ali ne uspavankama o direktivama EU. Zaboravite to, molim vas.
Uostalom, naše železnice u relativno kratkom roku mogu da se srede, upravo onako da izgledaju kako svi mi želimo, ali moramo da budemo svesni. Treba da se vozi neka roba, a da li mi tu robu imamo? Treba da se voze putnici, a da li mi tih putnika imamo na postojećim destinacijama kada se desila ova demokratska degradacija Republike Srbije?
Molim vas, prekinite više sa tim plavim vozovima. Nekada se slikao Tito, pa jedan čovek kada je bio ministar i on je zavozio film da može kroz voz da pozdravi Jagodinu i ova mesta. Onda imamo i ovog gradonačelnika koji se slika u ovom njegovom "Beovozu". Pa, neće naša železnica valjda da bude obeležena takvim likovima? Ona treba da funkcioniše. Ne treba da se vodi istorija naše železnice od toga kada se Đilas vozio, kada se Velja vozio i kada se Tito vozio.
Ljudi, u pamet. Krajnje je vreme i ne pominjite više tu EU.

Obično, gospodine Mrkonjiću, kada nastupe problemi, onda se traži neprijatelj, traži se krivac. U vreme Tita to je bilo inostranstvo, u vreme 1981. godine, znate ono u Prištini, pasulj, tanjir pasulja u studentskom domu, pa demonstracije zbog tanjira pasulja itd. Znači, sve može da prođe.
Gospođo Čomić, vama da skrenem pažnju, ova dva papira koja smo dobili, a tiču se amandmana Odbora za saobraćaj i veze, podsećam vas da su oni u stvari napisali amandman na Predlog zakona o železničkom saobraćaju, a on nije na dnevnom redu. U ovom izveštaju se, takođe, priča da su razmatrali Predlog zakona o železničkom saobraćaju. Na dnevnom je redu Zakon o železnici, tako da sve ove insinuacije trebate lepo da vratite gospodinu Uroševiću, neka vidi sa službom da li su nešto pogrešili ili su promašili zakon. Verovatno su promašili zakon jer se naziv zakona pominje na četiri mesta, a na tri mesta se priča o Zakonu o železničkom saobraćaju.
Da se vratimo sada, nikako ne može infrastruktura da se cepa, nikako. Ne može ni na osnovu statuta, koji je neustavan, ne može ni na osnovu Zakona o prenosu nadležnosti, koji je takođe neustavan, ne može da se ne bi desilo, što reče gospodin Mrkonjić, u zavisnosti od kog OUR-a drži trasu menja se dizelka ili elektro voz. Tako je bilo, pa su bili OUR, pa su bile radne organizacije, pa i u železnici je bilo samoupravljanje, pa nije funkcionisalo. Ne može da funkcioniše, jer ne mogu da važe saobraćajni propisi na dva kilometra i da se menjaju. Ne može na 15 kilometara da bude razlika u stepenu infrastrukture, održivosti njene itd. Znači, to je jedinstveni tehnološki sistem. Ne može infrastruktura da bude u nečijem vlasništvu osim Republike Srbije. Postojeći Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije je dobar zakon. Tom zakonu fali samo još nekoliko odredbi da imaju gde da šire svoje delove u sedištima okruga, kako bi mogli da kontrolišu lokalnu samoupravu kako vrši svojinska ovlašćenja nad dobrima od javnog interesa, u opštoj upotrebi itd.
Gospodine Mrkonjiću, kakvi su vam koalicioni partneri, oni bi Dunav prodali i železnicu, sve bi oni prodali. Ako se neko poziva na zaključke Vlade Pokrajine Vojvodine, Pajtića, pa to je kriminal da vam kažem iskreno. Moj stav jeste da je to kriminal.

Šta sam pogrešio, koju reč?

Ako je reč "kriminal" zabranjena, molim vas da ne pravite dodatak Poslovnika sa zabranjenim rečima.

Ko razume, shvatiće.
Idemo dalje. Gospodine Mrkonjiću, prozivam vas i Vladu Republike Srbije, niste smeli ovim predlogom zakona da poslove nadzora i kontrole u sprovođenju železničkog saobraćaja prenosite nekome nadležnom organu AP Vojvodine. Zabranjeno je. To je neustavno. Tu odredbu morate da izbrišete iz predloga zakona. Ako ostane ta odredba, vi ih hranite, vi im dajete očekivanja. Da neko kaže " ako to bude u vlasništvu AP Vojvodine, oni će pre da dođu do sredstava iz inostranstva", navodno za održavanje. Taj način razmišljanja mora da bude zabranjen. Samo Republika Srbija može da se zaduži.

Znači, gospodine Mrkonjiću, upozoravam vas, sve što nije u skladu sa Ustavom, to bi moralo da se zaustavi, jer su Ustav građani Republike Srbije usvojili na referendumu i tu izrazili svoju političku, nacionalnu, ekonomsku, socijalnu i svaku drugu volju. Ustav vas obavezuje da takve stvari ne stavljate u vaš predlog zakona. Ovo je vrlo učtivo kao upozorenje, jer zbog jednog tanjira pasulja su se digli studenti u Prištini i danas železnica Srbije ne vozi teritorijom KiM. To je ta veze sa Predlogom zakona o železnici. Mi moramo na bazi iskustva da izvlačimo neke pouke i ne smemo normativno da dajemo materijale da se različito tumači ili da se dešavaju neke stvari koje se dešavaju u AP Vojvodina.
Što se tiče onih subjektivnih slabosti u "Železnici", o kojima sam vam pričao, najveća subjektivna slabost vam potiče od toga ko je direktor "Železnica". Jedna gospođa je uticala da on bude, zapošljavaju se ljudi koji su izgubili posao u državnoj službi, pa su dobili otpremnine, pa idu na službene puteve. Ima tu puno neracionalnih troškova.
Pruga u Srbiji je generalno u lošem stanju na svakom kvadratnom santimetru teritorije Republike Srbije. Nema boljeg, lošijeg, goreg. Održava se ovaj međunarodni koridor zbog ekonomskog interesa, teretnog transporta, ali na drugim deonicama je slabo, i prema Zaječaru, i prema Vršcu, i prema Kuršumliji, i prema Raškoj, i ovamo i onamo, da vam ne pričam sve to, vi to bolje znate nego što bilo ko može da zamisli.
Mi treba da tražimo za naše železnice, gospodine Mrkonjiću, strateškog partnera. Predložio bih vam Kineze, dokazali su se. Gospodine Mrkonjiću, znam da ta ideja ne može da prođe. Zašto? Tadić ne voli Kineze, Đilas ne voli Kineze, piše "Vikiliks". Da li ste čitali šta kaže "Vikiliks"? Kažu – kakvi Rusi, 30 godina nisu napravili ni jedan metro. "Ekspert" za železnicu Dragan Đilas.
To je naš problem. Nije naš problem u šinama, naš je problem što ne postoji politička volja, već petokolonaška volja da se ispune svi zahtevi EU, kako bi 2476. godine neki naši, da vam ne pričam u kom kolenu, potomci došli do zaključka da nešto postoji i zove se EU. Vi ste napravili jednu mantru i, što reče ona gospođa iz američke ambasade, što vas prati: "zamislite, oni veruju u svoje snove i u laži koje iznose o EU". To je naš problem. Železnica za dve godine ima da se sredi. Da li postoje investitori iz inostranstva? Postoje. Da li postoji interes? Postoji, njihov, naš. Ne date. Zašto? Zato što je u projektima EU ovo prostor, njihovo tržište, gde kroz naše saobraćajne komunikacije treba da trči njihova roba, a nećete dobiti ni cvonjak da otvorite rano mesto. Zato ste rekli da 10 hiljada evra dajete svakom strancu ako otvori radno mesto. Ovako jadna i zadužena Srbija finansira strance koji će da zaposle nekoga. To je metalni problem ove politike koja se vodi, a ne ekonomski i bilo koji drugi.
Gospodine Mrkonjiću, od vas tražim veću hrabrost, jer ste vi čovek sa iskustvom. Da li vas neko voli ili ne voli, to je njegov lični problem, ali vi imate praktičnog iskustva sa ovim stvarima i vi treba da kažete – dosta, sa ljudima iz vaše struke, zašto neke stvari ne mogu normativno da prođu ovako.
Znam da se ni vama ne sviđa ovaj predlog zakona. Zašto? Ovo je obična dekleracija koja nikada neće moći da zaživi ovako kako je napisano ovde. Naša železnica, ta ružna, loša, ne evropska, imala je standard od običnog šrafa na lokomotivi, vagonu, skretnici, svaki deo je bio standardizovan. U narodu se kaže država u državi, kao sistem. Šta je danas? Leglo partijskih kadrova. Ne danas, odavno. Stagnira, naravno.
Sve države finansiraju svoje železnice. Ako moramo da je finansiramo i treba, onda ta železnica treba da pruži istu uslugu i onome u Kuršumliji, onome u Vršcu i ovome u Beogradu, a ne – ako date meni infrastrukturu u Vojvodini, organizovaću po ovom zakonu neku moju trasu, moju prugu, mog organizatora prevoza, ovo, ono. Ustav kaže da se ljudska prava u punom obimu uživaju na celoj teritoriji Republike Srbije.
Zato sam ljut na vas. Ne dajte im ni nadzor, ni kontrolu. Na šta bi ličila ta njihova kontrola i nadzor od strane železničkih inspektora? Kome bi oni podnosili račune? Kakvim mehanizmima biste vi njih kontrolisali? Nema u zakonu. Ako hoćete da ih zavarate – hajde da vam damo nešto samo da ne troćate, to je druga stvar. Budite oprezni, da se prst, ide cela ruka.

Dobro to su oni prihvatili onako da malo smire radikale, kao eto, nešto smo vaše prihvatili itd. Pošto je to u vezi sa ovim što su moji prethodnici pričali ja moram da vam skrenem pažnju da gospodin Šami uopšte nije u pravu. Radojko Obradović uopšte nije u pravu. Ovo je zakon, prosto iz njega izbijaju evropski standardi. Sve su ovo evropski standardi. Evropski standardi u Srbiji ni trava ne sme da raste. Molim vas, vodite računa. Vi morate da shvatite napokon jednu vrlo važnu stvar. Na ovakvim proevropskim zakonima se potvrđuje jedna narodna izreka – ljudi se grabe za gram moći i u stanju su da se odreknu kilogram pameti. Džabe mi ovo pričamo. Džabe nas podržavaju ljudi iz železnice. Džabe podržavaju svi. Sve mi džabe pričamo. Gram moći u rukama onih koji su zapalili ovu zgradu je jači nego Srpska akademija nauka i umetnosti, CIP, Železnica itd. Uopšte u EU ne postoji takav pristup njihovim standardima. Šta vredi da vam ja to pričam.
Nama jeste problem nedostatak sredstava, nedostatak političke volje i pogrešna rešenja u vrhu svih oblasti, a evo sad je pitanje železnice. Ko je direktor ove direkcije? Ljubitelj male železnice. Rosić, jel tako? Ljubitelj male železnice. Ljubitelj male železnice na čelu. Naša železnica mora da bude mala. Ne može da bude tran srpska, nego biće u rangu "Šarganske osmice", turistička atrakcija. Verovali ili ne postoje železničke pruge na onim prostorima gde su nekada živeli Srbi. To je ta poruka EU koju zastupa ovde određena grupa ljudi. I pošto je ovde dozvoljeno da se misli, gospođo Čomić, nije zabranjeno. Znate, onako u stepenu gradacije koji je karakterističan za duh srpskog naroda i postoji jedna kategorija kojima treba da se zabrani da misle, jer ono što oni smisle to je katastrofa za državu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče vi baš insistirate.)
Na čemu?
(Predsedavajuća: Na primeni Poslovnika.)
Ne ja vam samo objašnjavam kakve gradacije postoje u srpskom narodu.
(Predsedavajuća: Ja bih vas molila o dnevnom redu.)
Evo ima ono lep, lepši, najlepši, pa da ne kažem kako kažu oni u Vranju tutka i onda ima evropski lep.

Ne, nego smatram da sam snagom argumentacije naterao ovu Vladu da se malo trgne. Da vam objasnim još jednu stvar. Kad se napiše po pravilu. To u pravu ništa ne znači. Ali kad se kaže po pravilu, znači nešto postoji i mimo pravila. Mora da se potencira po pravilu. I Radojko Obradović nije shvatio zašto to stoji po pravilu. To stoji po pravilu zbog sinonima – para vrti gde burgija neće. To je sinonim, a to vi niste razumeli. Ni ti, ni Šami, ni mladi Martinović. Znači, to je onaj stepen voluntarizma – para vrti gde burgija neće.

Završiću to za minut.
Član se odnosi na održavanje. Stalni nadzor u sebi sadrži i povremene preglede, tako da mi je čudno da ste odbili ovo što je gospodin Duvnjak predložio, a to je funkcionalno ispitivanje. Reč "funkcionalno" u Srbiji dobija posebno na značaju kada se pročita "Vikiliks". Oni su konstatovali za Tomislava Nikolića da je kupio diplomu, da je funkcionalno nepismen i da zna četiri od sedam padeža.
Molim vas, vodite računa, reč "funkcionalno" je postala vrlo značajna u evropskoj agendi.