Amandman je stvarno dobar u onom smislu gde skreće pažnju na nešto što jeste pojava o kojoj se priča. Doduše, ima i nekih dokaza, ali da sada ne idemo sa imenima i prezimenima, u suštini amandman treba da reši pitanje sukoba interesa, jer je prosto neprihvatljivo da onaj ko radi u, ne samo nadležnom državnom organu, nego u nadležnim državnim organima, a u dodiru je sa podacima, informacijama i obaveštenjima o pravcima, putevima, smerovima, u kojima neko traga da pronađe nešto, ta lica moraju da se suzbiju, da ne zloupotrebe te informacije kako za sopstvene potrebe, tako i da ne bi prodali informaciju nekom drugom koji bi mogao da završi neki posao.
Moram da vam kažem, s obzirom na naš mentalitet i na ovu činjenicu da Evropa nema alternativu, kako rekoste, vidim mi radimo ovo pod stresom, ovi apači lete, nisu još bacili bombe, dobro, onda moramo da otvorimo oči na sve strane.
Malo nam pomaže i "Vikiliks" sa ovim depešama, gospođo Đukić-Dejanović, gde oni objašnjavaju šta američka administracija u Beogradu misli o državnim funkcionerima, službenicima. Da li ste pročitali onu depešu gde kažu da imaju svog insajdera kod potpredsednika Đelića, on je do pre šest meseci vodio ovaj resor, on je predložio neke zakone gde treba da se stimuliše naučno-istraživački rad da Evropa plaća naučno – istraživački rad, omogućuje pristup sredstvima, da naša nauka eksplodira, ne daj bože sa tim sredstvima da eksplodira naša nauka, pa sve će da pokradu te patente.
Međutim, ovde se promoviše jedan drugi patent. On ne potpada pod odredbe ovog zakona. Ovde su neki patentirali kako mogu da budu funkcionalno nepismeni, a da budu mesije i to ne potpada pod ovaj zakon, gospodine Obradoviću, vi to ne možete da rešite, ma koliko da želite da rešite taj problem.
Znači, to je taj problem, odnosno to pitanje samo delimično otvara ovaj amandman.
Inače, pošto Evropa nema alternativu, da vam kažem, kada su ovi palili ovu Skupštinu, ovi što su nas proganjali, prvo što su uradili ovde, iselili su "Vinču". "Vinča" se u tri etape seli, a Dragan Domazet je bio prvi. Amerikanci su dali sve, samo da se pomeri radioaktivni i nuklearni otpad, da bi se uništio Institut "Vinča", kao vodeća još iz vremena Pavla Savića.
Ide se dalje, sada su instituti polu - privatizovani. Odredba koja govori o pronalazačima koji su do pronalaska došli u toku radnog odnosa, kao naučni saradnici u nekim institutima, danas su omalovaženi, pogotovu oni iz Vojnog instituta, pa im država ne priznaje pravo na patent, ne daje im ni moralnu satisfakciju, a kamo li materijalnu, a ljudi pronalazači bili, zahvaljujući njima, nevidljiv je postao vidljiv, što je vrlo značajno, to je ponos američke avioindustrije, on je pao ovde, jer vidite, na "Histori kanalu", čak i ne prikazuju da je on oboren, on je i dalje nevidljiv, on je vrhunac tehnologije, 20 milijardi valjda košta jedan. Mnogo para su dali. Prosto se plašim da ovakvim propisima mi u suštini ne suzbijamo pronalazaštvo i razne naučne istraživačke delatnosti, pogotovo kod autorskih prava. Zašto? Zato što je sada dominantan princip tržišne ekonomije, jer sve je na tržištu. Kada je sve na tržištu, sve može da se ponudi i sve može da se kupi i može da se kupi i saznanje o tome da tamo neki čovek u nekoj svojoj sredini nešto traži, nešto se bavi nečim, u nekoj svojoj garaži, traga za nekim dostignućima, kao što je gospodin Marić pričao o nekom čoveku, koji je sigurno uspešan kada je u pitanju ta pumpa itd.
"Vikiliks" nas upozorava, imamo tastere koji idu po raznim ambasadama, i sve pričaju, i zahvaljujući tome, sada mi znamo šta Amerikanci misle o petoj koloni koju su instalirali ovde, mislim na Srbiju, pa smo tako čuli, Šutanovac je hteo da bude gradonačelnik, ali kao utešna nagrada, postao je ministar odbrane. Dakle, kao utešna nagrada mu je to, zapamtite.
Sada pričamo o zaštiti, samo da završim gospođo Đukić, i vi lično znate da postoje neki problemi oko tih patenata, vezano za Kragujevac, a ja preporučujem ljudima koji se bave tim pronalazaštvom, da dobro sve savladaju, da pripremu dokumentaciju, da odmah to nekako registruju, da bi zaštitili svoj pronalazak.
Pronalasci se kradu, neke države su napravile ekonomsku i privrednu ekspanziju, zahvaljujući tome što su uspešno kopirali nešto što je vrhunac tehnologije, prebacuju na neku svoju teritoriju, a posle nekoliko godina prodaju ga kao svoj proizvod, pa prodaju i svoje znanje.
Imamo ljude koji kradu tu dokumentaciju i nose je u inostranstvo, to znate svi. To treba da se zaustavi, a ovo je jedna varijanta kako da ne curi informacija iz nadležnog državnog organa.
Ja širim na nadležne, jer je vrlo važno i ono ministarstvo koje finansira naučno-istraživački rad. Tu dolaze neke informacije. Nekada u neko zlatno vreme, imali smo i neke centre za implementaciju naučnih dostignuća i patenata, a kada je došla nova bezalternativna pro vlast, prvo je centar ugušen, nema novih tehnologija, ne možemo mi da razbijamo, već moramo da kupujemo tehnologiju.
Sećate li se rasprave o jednom od naših propisa i ideja da se proda Telekom, pa je rečeno, tu treba da se skoncentriše pamet u vezi informatike.
Đelić kaže, to ćemo da prodamo, to nas uopšte ne interesuje. Sada se priča, uskoro treba da donesemo zakon o vraćanju, a kako da vratimo ono što je Đelić uzeo po osnovu kamata.
Vidi se kada neko pomeri među, pa je zauzeo, a kako da se vidi kada je neko kamatnom politikom u Srbiji zaradio tolike bonuse, da je postao akcionar od 11,5 miliona evra, kako to da rešimo? Nacionalizacijom, konfiskacijom, na koji način to da rešimo?
Znači, vodite računa, jer bez obzira na ovo što napišete, praksa u primeni ovih zakona, rešavanja, je druga dimenzija, i to mislim na ovu istu priču, i to najgora dimenzija ove priče. Hvala što ste imali strpljenja gospođo Dejanović.

Samo bih nešto da dodam pošto je ovo sve lepo objašnjeno. O čemu se radi? Evo na konkretnim primerima da vam to objasnim.
Vi se sećate da su SAD donele zakon kojim su ratifikovali Rimski statut stalnog suda za ratne zločine. Nikada instrumente o ratifikaciji nisu predali generalnom sekretaru UN, već su od 2002. godine, kada je Klinton otišao i došla nova administracija, pokrenuo postupak da zaključe bilateralne sporazume sa svim državama i da bilateralnim sporazumima dokažu da ne može američki vojnik da odgovara za ratne zločine jer, pobogu, oni donose mir, gde god su došli tu je mir.
Znači, dokumenta o ratifikaciji nisu predata i taj rimski statut ne obavezuje SAD.
Hajde da vidimo kakva je naša praksa. Pa, Snežana Malović je zaključila nekoliko međudržavnih ugovora sa ovom Hrvatskom, onom BiH i onom Crnom Gorom. Sastavni deo tih sporazuma su određeni članovi po kojima ti sporazumi stupaju na snagu odmah. Još uvek nisu ratifikovani u Narodnoj skupštini. Kada im postavim pitanje kada će biti ratifikacija – kažu, baš nas briga. Mi to već primenjujemo. To ima tretman tajnog sporazuma, nelegalnog, nelegitimnog, sporazuma koji nas apsolutno ne obavezuje. Zašto? Zato što nije ratifikovan, zato što nije objavljen u "Službenom glasniku", međunarodni ugovor i zato što ne postoji, ali se postupa. To se radi samo kada vlast ne poštuje Ustav i zakon i kada vlast ne poštuje svoje građane.
Zbog toga smo ovim amandmanom skrenuli pažnju da je nemoguće primeniti međunarodni ugovor ukoliko nije ratifikovan ovde. Odmah se ograđuje s obzirom da ova oblast ima kontinuitet gde je sasvim moguće, u to sam siguran, da je još pre deset, dvadeset i više godina takođe izvršena ratifikacija nekih međunarodnih ugovora koji su u to vreme bili obavezujući, ali ovde na nivou načela podnosimo amandman u znak velikog poštovanja prema Ustavu Republike Srbije jer taj Ustav Republike Srbije, nezavisno od Narodne skupštine, donesu građani Republike Srbije na referendumu.

Meni uopšte nije jasno zašto se ovo ugrađuje u zakon o patentnom pravu. To je osnovni problem ovog člana gde je podnet amandman. Amandman ima smisla.
Sada ću da prevedem šta to znači. To znači da je pronalazač patentirao svoj pronalazak, a pronalazak je toliko opasan da nanosi štetu, uništava civilizaciju, moral itd, pod uslovom da patent uđe u komercijalnu upotrebu. Onda, sada, birokratski se kaže – sa gledišta patentnog prava, on je moguć, treba da ima zaštitu. Sada se tu nešto teoretski razglaba, nepotrebno, jer ova materija ne treba da uđe u zakon o patentima.
Sad jedan konkretan primer. To bi bilo, otprilike, kao da ste pre 40 i nešto godina doneli propis, pa rekli – ne može da patentira onaj koji je izmislio video rekorder. Zašto? Zato što je prva njegova komercijalna upotreba bila u avionima i satelitima, odatle se špijunski snimalo, pa kad je to, što bi rekli mladi, provaljeno, onda je to krenulo u komercijalne svrhe, eksploataciju i velike zarade.
Znači, jedno je pronalazak, dostignuće, a drugo je komercijalna upotreba. Komercijalna upotreba podleže zabrani, a pronalazak, ukoliko postoji neko tehničko, tehnološko dostignuće, se registruje. Ovi opasni pronalasci treba da se drže i u tajnosti, a, gospodine Dimitrijeviću, otišao je on, tu su Donka i Milica, ovo što je ovde napisano, pa to primenjuje Svetska zdravstvena organizacija. Ona je cela u tajnim projektima. Ona je cela u zabranjenim pronalascima.
Zamislite šta su se setili genijalni umovi povodom genetski modifikovanih biljaka, organizama, itd. Kaže – to nije toliko opasno jer treba da reši problem gladi i zato ga preporučujemo za podsaharsku Afriku. To u našem prevodu znači - tamo ćemo da dajemo da ubijamo ljude, a nećemo da to jedemo mi u Londonu.

Samo, gospođo Đukić-Dejanović, da objasnim ono što me gospođa Milica nije razumela. Znate, tanana je razlika između toga da li genetski modifikovani organizmi i hrana ubijaju ili nalažu potrebu lečenja. Šta ako nema lečenja? Znači, ubija, je li tako? To je otprilike kao ona šala koja kaže – dva blizanca umrla istog dana, jedan pušio, drugi nije puši, u čemu je razlika? Nema razlike. Kaže – ima razlike, onaj što nije pušio umro je zdraviji. To je sad već malo smešno.
Međutim, dobra je ova ideja da se malo podsetimo nekih stvari. Sećate se 2000. godine kada je sunce ogrejalo ovu Narodnu skupštinu ovde i kada je gospođa Dulić-Marković bila glavna za kontrolu namernica i onoga što je ulazilo itd. I onaj Saša Vitošević, kako beše? Onda uđe genetski modifikovana soja, pa sojina sačma itd. Mi digosmo galamu ovde, a i vi ste iz SPS dizali galamu zato što je to zabranjeno. Ne, kaže – vi ste primitivni i prosti, to se u Evropi koristi itd. Samo da znate da smo pre nekoliko godina doneli propis kojim smo zabranili to.
Samo da vam skrenem pažnju zbog tih vaših evropskih standarda, oni su vrlo fluidni. Jednostavno, prosto ne mogu da shvatim da ovde sve može da se predstavi standardom. Tu je ta opasnost, jer vidite i sami da stradaju oni koji veruju DS. Prosto, ne znam, mislim da će velika paučina da zavlada u američkoj ambasadi posle Vikeliksa, niko neće smeti da ide tamo jer su tamo sve špijuni, vidite i sami. Sad smo i saznali kako se dobila lokacija za novu ambasadu. Sve nam je jasno. A posle Perišića, da vam ne pričam.
Znači, budimo malo više oprezni i vodimo računa o našim interesima, jer niko bolje ne može da štiti naše interese od nas samih. Dokle god vi nemate alternativu sa Evropom morate da me trpite, a ovo sa EU mnogo mi dobro ide, vidite i sami. Istera ja EU iz Srbije. Danas ste imali onaj komemorativni skup u palati. Videli ste i sami, morala je spikerka da zove publiku da aplaudiraju papagaju onom.

Vrlo jednostavno, amandmanom se traži preciziranje jer kada se rok ili vremenski period u kome treba nešto odradi sa rečju odmah, to u suštini ništa ne znači. Ako se taj rok odredi na dane, onda taj rok nešto znači.
Zašto je potrebno da u našim zakonima budu one formulacije koje nešto znače? Iz jednog prostog razloga što u pravu postoje različiti rokovi i zavisnosti od poštovanja ili nepoštovanja određenog roka , različite su i pravne posledice. Uzeću samo dva primera, neki rokovi su prekluzivni, a neki stvaraju situaciju da nastupa zastarelost. Kada nastupi zastarelost pravo se ne gasi, nego prelazi u prirodno pravo, a kada se ne poštuje prekluzivni rok, pravo se gubi.
Međutim, pošto današnju raspravu obeležava i činjenica da mi ne govorimo istim jezikom, nažalost, jer ovde imamo samo papir iz inostranstva sa ćiriličnim slovima, nečega što je loš prevod dane ulazim u te stvari, a mene vi odavno ne razumete, vidim da sada krećete da shvatate da sam oduvek bio poprilično u pravu i danas smo imali prilike da saznamo da ovi funkcionalno nepismeni i fundamentalno nepismeni su miljenici EU, SAD, itd.
Naravno, niko se danas ne smeška, pošto vam nije do smeha, ali moram da vas podsetim da bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman jer mi iz SRS imamo ne samo želju nego i obavezu da propisi koji važe u Republici Srbiji budu normalni propisi, primenjivi propisi i propisi u korist građana Republike Srbije.
Sećate se, pre tri godine spomenuo sam nekog Nikitu Rakića, vi ste se smeškali, smeškali, smeškali i sada "Vikiliks" kaže da je bio glavni taster. Čuli ste i za Sašu Vukadinovića, direktora BIA, prodavao je dokumentaciju. To piše "Vreme", nisam ništa izmišljao. Kako je krenulo ne bi me iznenadilo da me neko optuži da sam pisao te depeše o američkoj ambasadi. Sve su potvrdili što su radikali pričali. Sada vas tešim, znate. Ima i dobrih stvari koje su se danas desile. Do sada smo imali medijski javni servis evropske Srbije, a sada vidim da na kamionu piše medijski javni servis Srbije. Znači, potonula je Evropa u Srbiji. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović.
Na početku, zbog javnosti moram da kažem da nikome nije bilo jasno šta je to vezivno tkivo između ova dva predloga zakona. Jedan tretira duhovno stvaralaštvo, a drugi tretira nešto što se zove struka, nauka, pronalazaštvo.
Gle pravog čuda, ovih dana je počeo "Vikiliks" da objavljuje depeše iz ambasade SAD iz Beograda. U tim depešama mi nalazimo to vezivno tkivo.
Zašto po hitnom postupku? Jednostavno, da se demonstrira opredeljenost ka EU od strane proevropskih i pro NATO stranaka koje su na vlasti u Republici Srbiji, a da građani Srbije zaborave da postoje Srbi na KiM, koje ovi čak neće ni da popišu. Čudi me što nećete da ih popišete, jer i u Štrpcu ima, i u Kosovskoj Mitrovici ima, u Leposaviću ima i postoje kafići u kojima se još uvek, hvala bogu, čuje srpska muzika. Imate ove lešinare koji bi vrlo rado naplatili paušal i tarifu.
Ali, što reče "Vikiliks", vi imate tri zadatka. Prvi zadatak jeste da priznate nezavisno Kosovo. Kada vi to uradite, onda je to mnogo bolje. Da okrenete leđa Rusima i da kažete da Srbija treba da uđe u NATO pakt.
Tu se vidi i autorsko i pronalazačko pravo. To je svojevrsni patent. On se zove – Peta kolona na delu.
Očekivao sam da će povodom ovih zakona da nam dođe svevideći Božidar Đelić, zato što je i lično i materijalno, i duhovno i petokolonaški zainteresovan za ovu temu. Do pre nekoliko meseci ova oblast je bila u njegovom resoru. Sad su, posle ovih građevinskih radova od marta meseca, to dali ministarstvu na čijem je čelu gospodin Obradović. Ali, vidi se rukopis Božidara Đelića. Vidi se.
Taj rukopis kaže – sve i svašta mora da se prihvati iz EU. To je hitni razlog zašto mora da se menja ovaj zakon. Jer, kako ste čuli, EU nema alternativu. EU kaže, po "Vikiliksu" - 2019. godine ćemo da razmislimo da li je Srbiji mesto u EU.
Ovde još vidimo da je Angela Merkel 2009. godine udarila jednu veliku čvrgu i rekla je da neće očima da vidi kandidaturu Srbije. Onda su Amerikanci rekli da oni iz Beograda, a misli se na Cvetka i ove, olako poveruju u svoju retoriku. Znate, to je ona situacija kada neko patološki laže, on toliko laže da veruje u laži. Danas na političkoj sceni mi imamo ove bezalternativne protagoniste evropske i NATO politike po svaku cenu, pa može Srbija da bude svedena na 10%, to njih ne interesuje, da teraju neku svoju stvar i onda se promovišu ovakvi zakoni.
Da li su ova dva zakona u prilog stvaralaca, pronalazača i autora, pa i izvođača, kada pričamo o srodnim pravima, autorskim pravima? Nisu. Zašto nisu? Kao evropske standarde, kroz zakone nama nameću ljudi koji imaju samo lične koristi.
Kaže novinski tekst, to mogu da prenosim, ne vređam autora. Tekst počinje sa naslovom – muzička mafija hara Srbijom uz pomoć Vlade Srbije i njenog premijera, premali ram za njihovu kliku. Jugoslovenska autorska agencija, ne postojeći Stojan Tomić, pa prava izvođača, pa OFPS – organizacija proizvođača fonograma, pa se onda ređa čitav niz čisto privatnih institucija, pa na kraju SOKOJ. Onda, šta kaže autor - premijer, cegeruša, to je nešto kada je bio u Knjaževcu, pa naplata ćutarine. To je opet nešto o gospodinu Mirku. Onda imamo njegovog sina Aleksandara koji kaže – samo kažite nešto, videćemo se na sudu. Kako to reče pre dve godine kada su ga prozvali – pazite šta pišete.
Svi u jednom sistemu. Sada bi to bilo jasno građanima Republike Srbije. Evo i jednog primera, gospodine Obradoviću. Svi koji imaju brojilo, moraju da plaćaju TV pretplatu. Ako imaju dva, tri brojila, mogu da se oslobode za neki od brojila, je li tako? Ko je to odlučio? Vlada. Ko je to branio ovo u Skupštini, u onoj zgradi? Žarko Korać. Kada je taj zakon počeo da primenjuje? Posle dve godine. Isto su kalkulisali da li će da prođe na izborima, da li neće da prođe.
Šta se u međuvremenu desilo? Dobili smo kablovske televizije. Opet Soroš, znate i sami. Znači, plaćaš za brojilo i plaćaš dva puta skuplje kao korisnik kablovske televizije. Ako kojim slučajem imaš kafić sa dva stola, onda moraš da plaćaš i SOKOJ i fonogramu. Ako ne ide po tarifi, onda će po paušalu.
Ova Vlada hoće da zabrani da se u Srbiji slušaju srpske pesme, da se sluša vremenska prognoza, da se slušaju vesti, da se dobijaju elementarne informacije. Jer, ako bi onaj koji ima ugostiteljski objekat ili poslovni prostor, sasvim je svejedno, hteo da izbegne plaćanje, a ne zna kome se plaća po osnovu autorskih prava, izvođačkih prava itd, jer veliki je spektar srodnih prava, toliko veliki da svako može da se ugradi, samo da napravi agenciju i dobije dozvolu. Ako taj čovek želi da izbegne to da plaća, jer neki dobijaju po 40.000, 50.000 itd, ne može da plaća jer nema promet, skupa mu firmarina koju ste vi u lokalu navukli ljudima. Onda treba da ugasi sve moguće zvukove koji se čuju u kafiću, pa čak da vodi računa ako mu frižider nije ispravan, pa počne da zuji jer i to proizvodi neki zvuk. Može da dođe neki špijun iz ove dve agencije i da donese vizit kartu. Oni iz SOKOJ-a nose nešto staro 20 godina, jedva pročitaš da je ovlašćen i dobićeš tužbu u minimalnom paušalnom iznosu, koja je smrt za nekog.
Imate tekst u Valjevu, u kafićima se ne sluša muzika. Jer, da bi oslobodio od tog paušala, ti moraš poprilično da dokažeš da nemaš radio, da nemaš zvučnik, da nemaš ništa. Da li to rade ljudi iz hira? Ne. Ne mogu da plaćaju. Božidaru Đeliću je stalo da se ne čuje srpska muzika u Srbiji, da se ne čitaju knjige srpskih autora.
Zašto? Pa imali smo ministri dokazanog plagijatora, Gašu Kneževića. Eno, na fakultetu još vode neki postupak protiv njega. Pa kako mogu to da budu perjanice i intelektualne i političke koje treba da sprovedu neke političke reforme?
(Predsednik: Gospodine Krasiću, šta mislite da opsednutost ministrima zamenite sadržajem teksta zakona?)
Na kraju sam ostavio spomenik Slobodanu Miloševiću, gospođo. Razumem vas, i ja vodim akciju da se podigne Slobodanu Miloševiću spomenik, znate. Mislim da je baš sad vreme, a ne kao vi što kažete - nije još vreme. Evo, i Mrki me podržava. Pozvaću ja građane. Neka bude i on simbol borbe. Svi ovi naši u Hagu treba da dobiju jedan spomenik ovde, svako od njih. Zašto? Zato što nisu peta kolona.
(Predsednik: Zamolila bih vas da se vratite na tačku dnevnog reda.)
Vi ste me naterali da pričam o spomeniku, i to je umetničko delo, da znate. Skulptura, to je umetničko delo i ono je obuhvaćeno predlogom zakona. I ono se štiti, gospođo Đukić-Dejanović.
(Predsednik: Provocirate me da primenim Poslovnik.)
Znate, to su dela koja se štite. Vi ne možete da sprečite stvaralaštvo u Srbiji. Ali, ono što morate da uradite, to je da se pokrenu krivični postupci protiv plagijatora.
Vi se sećate 1999. i 2000. godine onog čuvenog Stevana Lilića? Prepisao knjigu pokojnog Laze Kostića i doktorirao. Veštaci u sudu dokazali da je plagijat. Branila ga Biljana Kovačević-Vučo, pa je odustala od tužbe kojom je tužila Vojislava Šešelja, računajući da će tako da se spreči bruka. Prošli izbori 24. septembra, ona se setila, sad su njene sudije došle, pa možda bi mogla da uspe u poslu. To su ljudi koji školuju našu decu. Kako oni mogu da školuju našu decu?
Ima jedna odredba o nedopuštenosti korišćenja tuđeg autorskog dela. Mnogima treba da se zabrani da se pozivaju na autorska dela znamenitih umetnika i naučnika srpskog porekla. Znate kakva je bruka kada proevropske stranke tokom promocije ili na nekim manifestacijama, gde idu da se slikaju, koriste srpsku narodnu muziku ili ubacuju narodni folklor da bi prevarili samo građane još po koji put. Da li ja to mogu da tvrdim? Pa ja možda i mogu i može da mi bude zabranjeno, ali vaše gazde iz Vašingtona pišu ko ste, šta ste, ko koga cinkari, ko je na platnom spisku ambasade, ko ide da priča, ko se muči, ko želi da se pozicionira, ko je prihvatio da bude ministar odbrane, a želja mu je da bude gradonačelnik.
Ima i podataka da ti ambasadori uništavaju brakove državnih funkcionera u Republici Srbiji. Ali, šta da radimo, ušli ste pod zakup. Moraćemo da vas menjamo u koaliciji sa narodom vrlo brzo. Čim pre, to bolje, jer ako se to na vreme uradi posledice mogu da budu mnogo blaže. Ako se radi sa zakašnjenjem, mogu da budu teže i onda treba duže vremena da se rilja, da se kopa, da se završava taj posao.
Po ovom konceptu, kada su u pitanju autorska prava, vi ste navodno dali veliko pravo autoru, naslednicima i, kada su u pitanju srodna prava, izvođačima itd, da štite svoje stvaralaštvo, svoje dostignuće, prirodnu obdarenost, zašto ne reći, ne može svako da bude uspešan autor, ali ste istovremeno rekli – ako hoćeš tu zaštitu, moraš da se obratiš privatnim agencijama. Onda kada se obratiš privatnim agencijama, te privatne agencije te najviše kao autora pokradu. Pa se kaže – kompakt disk, DVD štampan u toliko i toliko primeraka, a kada dohvate oni tamo, Dobanovci, Šimanovci, znate i sami, oni su uzrok te piraterije.
Drugo nešto, da li danas u svetu ove tehnologije interneta može da se pruži zaštita koja je propisana ovim zakonom ili međunarodnim standardima? Ne mislim da evropske standarde, daleko su oni ispod međunarodnih standarda. U ovoj zemlji ljudi smatraju da samo Evropa ima neke standarde. Loši su standardi EU. Oni koji su pod okriljem Svetske organizacije, e to jesu standardi. Kako te ljude zaštititi? Ne moguće.
Onda imamo autore i izvođače. Neki žele da budu dostupni javnosti, da budu popularni, jer sastavni deo autorskog prava jeste i objavljivanje, ma koliko se neko trudio da napravi delo i da to delo nikada ne vidi svetlost dana. Ali, u mnogim oblastima stvaralaštva stvaralaštvo je prazno ukoliko javnost ne čuje i nema odjeka javnosti. Imamo izuzetno pametne stvaraoce, kompozitore i izvođače itd, koji ljubomorno štite to svoje pravo. Na koji način? Tako što se pojavljuju u javnosti i u mogućnosti su da napune i hale i sale itd. Ko nam se pojavljuje na televizijskim programima, gde se reklamiraju ove agencije kako treba zaštiti prava autora? Autori treće kategorije.

Ja mislim, gospođo Đukić-Dejanović da još važi Poslovnik, nije valjda da se preko dana promenio. To je onaj član koji dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Nemoguće je da gospodin Dačić primeti samo nešto dok svi pričaju. Ne znam da li je to neka bolest u Vladi, jer svi su neobavešteni. Da ste bili na početku sednice, videli bi kako je sednicu otvorila gospođa Nada Kolundžija, sa kakvom lavinom napada.
Mi smo voljni da pomognemo da Srbija zauzme jedinstven stav povodom KiM i to nije nikakav problem. Posle ovakvih diskusija poput nekih dijagnoza koje se ovde čuju, ne može, gastritis proradi po neki put. Upozorite vaše poslanike da ovu sednicu privedu kraju na način kako to treba i molim vas, dovedite u red one vaše poslanike koji podnose amandmane i u amandmanima kažu da im je draža EU, nego Ustav RS.
Osećam se neprijatno, vidim gospodina Ratkovića, on je bio kurir Otpora od američke ambasade donosio pare Otporu, pa vidim tu još neke otporaše, pa vidim Nenada Čanka, pa vidim ovog Tačijevog ministra, odnosno Redžepijevog ministra poljoprivrede, Bogdanovića i da li je ovo iskrena sednica, ljudi?
Tu je Borko Stefanović, na početku apeluje nema strančarenja, ma sve je strančarenje, kao da podnosite ostavku, dajete ovde neke informacije, pa Ćirić vas rasturi na početku, samo što vam oči nisu ispale kada je ofirao karte da ste razgovarali o carinskom pečatu.
Vi ste našli mene da opominjete? Nemojte to više da vam se dešava.

Gospođo Dejanović, koliko ima vremena, ovog antievropskog?
(Predsednik: Osam minuta i 10 sekundi.)
Mnogo vam hvala.
Budite mirni, neću da vas podsećam na ono, godinama vam pričam, kada srljate u Evropu i u NATO pakt da pravite veliku štetu, ali danas smo imali jedinstvenu priliku, u ovoj sali su bila dva odlikovana. Jednom su pre nekoliko dana dali odlikovanje, još mu nisu ni dali odlikovanje, a ove UČH, kako ih zovete, obukli uniforme i krenuli na granične prelaze. Pokvariše čoveku proslavu, a trebao je da dobije neku nagradu. Malopre beše jedan Bambino, i on dobio isto za najevropljanina. Pa kada vam Evropa daje odlikovanja, onda ste nešto uradili. Evo šta ste uradili.
Krenulo je – na KiM će biti naši prijatelji iz NATO pakta i EU. Pa šta bi sa tim vašim prijateljima? Odrekli se od vas. Da li je onaj za jednokratnu upotrebu pri kraju? Da ne ponavljam ovo što su moje kolege pričale, danas ste zamislili sednicu gde bi sprečili sunovrat i pad vaše popularnosti i da predupredite neke stvarno nepredviđene događaje, a danas ste vi ovde najavili da to liči na "Oluju", "Bljesak" itd. Kako da vam verujemo? Evo ga Goran Bogdanović, prvi Srbin koji je bio u onoj vladi Barema Redžepija zadužen za poljoprivredu. Sada se prosečan Srbin pita da li ga je više plaćao Barem Redžepi ili Boris Tadić? Smeškaj se ti, samo se smeškaj, ja uvek dignem prst.
(Predsednik: Molim vas, nemojte se obraćati ministru, obraćajte se poslanicima i parlamentu.)
Ja se obraćam, gospođo Đukić, samo vama. Ja u vas gledam kao u ikonu, dalje ne gledam uopšte. Gde smem da pogledam. Izvinite molim vas, vi ste mnogo lepši nego ovi drugi, moram vama da se obraćam.
Onda imamo ovog do Jelene Trivan, takođe, evo, vas gledam gospođo, 2000. godine donosio pare u džakove iz američke ambasade, da dođu baš ovi na vlast. Sada ja ne znam kome da verujemo ovde.
(Predsednik: Molim vas, ne možete vređati ministra. Htela bih samo da vas podsetim, biću prinuđena da izreknem sankciju.)
Dobro, samo vi terajte, gospođo Đukić, nema nikakvih problema. Nije on još ministar, vi niste informisani. Imamo mi tu one koji su pričali da će da seku ruke, svega mi imamo tu, ali da građani znaju.
Šta je sa lokalnom vlašću na teritoriji KiM u srpskim opštinama? Ko je tamo na vlasti? Vi ste 2009. godine prekratili mandate, niste hteli da isplaćujete plate, pa ste onda krenuli sa žutim ovcama da obezbedite većinu, da biste smirili srpski narod na KiM, u očekivanju odluke Međunarodnog suda pravde od 22. jula prošle godine. Pa ste menjali rezolucije. Prošle godine sam vas upozoravao na carinski pečat. Pa ste pre mesec dana išli u Francusku sedam dana da pregovarate o izradi carinskog pečata. Pa sam vas upozoravao 5. ili 4. septembra 2008. godine o SSP, sećate se onaj dan kada je zbog amandmana čovek sa 58 godina rekao – počeo sam svojom glavom da razmišljam.
Ovo je rezultata politika koje su vodile proevropske stranke, pronato stranke. Naravno, ne želimo mi da ostavimo nikoga na cedilu. Želimo da demonstriramo jedinstvo, ali ne sa amandmanom Jelene Trivan, pod okriljem EU. Ne, EU nam otima KiM, a vidite da se pripremaju i dalje, do vašeg Dorćola. Zahvaljujući vama mi smo saznali pravu istinu o EU i NATO paktu. Devedeset posto građana ne želi da čuje za NATO pakt, 80% ne želi da čuje za EU. Još koliko dana ste na vlasti? Problem SAD, Velike Britanije, NATO pakta i EU je da nađu insajdera koji će da prizna.
Znaju oni vrlo dobro da nasilje ne može da bude trajno rešenje. Neće imati međunarodna priznanja. Potreban je insajder, ako neće ovaj, priprema se drugi. I to je poenta i to je ono što treba da izvuče kao nauk svaki Srbin. Sećate se, nije se srpski narod branio u Kninu, nije se branio u Prištini, on se uvek branio u Beogradu demokratskim sredstvima. Pa vidite, prema situaciji sa KiM, ko god da je na vlasti ne odgovara EU i NATO paktu, Velikoj Britaniji. Možete da radite šta god hoćete, možete da se mažete sa čim hoćete, možete da se skidate koliko god hoćete. Istrošeni ste. Pravi se rezerva. Do pre mesec dana imali ste mogućnosti da promenite politiku za 180 stepeni i ovo je što se desilo ovih dana preuranjeno, mesec dana unapred, a Vlada zna, rukovodstvo zna, dogovorilo i onda će da skoči neko od odlikovanih i da kaže – ne možemo mi da branimo Kosovo u sastavu Srbije od vas Srba sa teritorije KiM. Zato su izjave – patrioti su na barikadama, narkomani, kriminalci itd.
Znate šta je realnost? Kada u klanovskoj podeli na KiM Šiptari zaustave na nekom prelazu nekog narkodilera, on beži na srpsku stranu, jer je zaštićen. Zaboravili ste da postoji još jedan prelaz gde kontroliše Srbija šta ulazi, ali to vas ne interesuje, da pokrijete ovu situaciju, da se uokviri nezavisno Kosovo, da sa njim razvijate dobrosusedske odnose, pošto je to uslov za EU, da pobratim Josifović šalje svoje helikoptere, da prebace tamo to.
Niste hteli Euleks, da raspravljamo o Euleksu 2008. godine. Kažete – predsedničko pismo Saveta je omogućilo da dođe Eueleks. A u nazivu šta je – jačanje institucija pravne države budućeg nezavisnog Kosova. Prazna vam je priča, ali to je slaba uteha za sve nas. Vaša politika je katastrofalno pogrešna i mi koristimo priliku danas da kažemo svim građanima Republike Srbije, pa krenuli ste od pogrešnih termina još. Apsolutno pogrešnih pa vas je malopre Ćirić ujeo, pa vas je sada Dragiša Đoković ujeo, pa vas je Stojanka ujela, pa ne znamo da li se hvale, da li se kude. Čime da se hvale, a šta kude? Kude politiku Borisa Tadića, odlikovanog, Evropska unija ga je odlikovala, ali vodite računa, ima nešto što je za jednokratnu upotrebu, a kada se to probuši onda neko uprlja prst. Vodite računa o tome.
Građani Republike Srbije izvucite pouku. Nema blanko poverenja onima koji dele žute ovce, onima koji se pripremaju da prekroje vašu volju. Zbog toga su danas organizovali ovu sednicu. Da su hteli ranije, poslušali bi glas opozicije. Smešnih stvari ima ovde. Kaže – Vlada predlaže, Mirko Cvetković…
(Predsednik: Vreme.)
…Samo sekunda. Narodnoj skupštini, a to je 126, da tih 126 obavežu vladu Mirka Cvetkovića i mi treba da saučestvujemo u tome. Igrala se maca.

Gospodine Novakoviću, dobro je što ste pustili ovu živu diskusiju, ali morali ste da upozorite prethodnike da ne treba više da se priča o skraćenju vojnog roka, pošto se ne ide u vojsku, a i "Gazela" je u remontu, pa iluzorno je pričati o poštenju.

Nego, da pređemo na ovaj zakon. Ima nekoliko stvari što nam je predstavnik predlagača lepo objasnio da je otprilike 5.000 evra bilo po poslaniku i odborniku u prethodnom periodu, da odlučnom akcijom gospodina Markovića DSS nije kandidovala Paja Patku, nego Gordanu Čomić, za poslanika. To je izuzetno dobra informacija, mada mi nije jasno kako to SMS porukama da se kontroliše birački spisak, ali dobro. Nekako ćemo i to da rešimo.

Sad moram da pređem na ovo što je ozbiljno, a to je brljotina, cinizam i kriminal. Ne govorim o licima, imenima i prezimenima, tako da nemate potrebe da se sikirate. Ali, moram da vam skrenem pažnju kada su krenule te umotvorine i nove neke ideje o definisanju izbornog sistema u Republici Srbiji. Većinski izborni sistem je bio 1990. godine, SPS je imao 180 i nešto poslanika, koga god da su stavili da bude na slici pored Miloševića, mogao je da bude izabran ili u prvom, ili u drugom krugu. Bilo je nege 80-90 lekara, svi su bili vlasnici svog mandata i nikad se nije desilo da su glasali drugačije od onoga što je naredio Slobodan Milošević, ili kako je rešio SPS. Znači, to nije neki kriterijum za slobodoumnost ničim izazvanu od poslanika.

Dalje, morama da vam skrenem pažnju, vi se sećate kada je donet onaj zakon o lokalnim izborima, to je onaj prethodni, ne ovaj, gde su se gradonačelnici birali po većinskom izbornom sistemu. Onda se desilo da je opština Barajevo ostala bez predsednika opštine, a radi se o gradskoj opštini, pa je po većinskom sistemu izabran predsednik gradske opštine. Naravno, onda sam se malo šalio sa Ustavnim sudom, podneo neke inicijative i slatko smo se ismejali na javnoj raspravi kakve se sve brljotine prave unutar vrlo razvijene demokratije od 2000. godine na ovamo. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, što gradska opština nije jedinica lokalne samouprave. Nadam se da to još nije promenjeno. Jedinice lokalne samouprave su opštine i gradovi, a gradske opštine nisu.

Sada, u ovom zakonu, ste i dalje zadržali da postoji izborna komisija jedinice lokalne samouprave. Znam da ste to prepustili Gradu da svojim Statutom reguliše neke stvari, ali se postavlja pitanje – kako može da se reši pitanje izbornog organa. Ali, nije to glavna tema, nije to glavni nedostatak ovih izmena i dopuna ovog zakona, mada u tom delu se to i ne menja. Postavljam samo jedno pitanje, pošto se sada pripremaju ovi ovde da renoviraju ovu salu, pa ćemo umesto ovih zastarelih, a dobro opranih para za ove polovne jedinice, dobiti kompjutere. Prosto se plašim da na sledećim izborima jedan od uslova za kandidovanje bude i poznavanje eksela, vorda, itd. jer, kako bi poslanik radio na kompjuteru ukoliko nema ta saznanja.

Moguće je u sledećim promenama da pored godina života, državljanstva i prebivališta da se traže i neka dodatna znanja. Zašto pravim malo smešnu situaciju sa ovim dodatnim znanjima? Pa, upravo da vam skrenem pažnju na fundamentalni nedostatak, ne samo ove intervencije na ovom zakonu i na onom Zakonu o izboru narodnih poslanika, nego na fundamentalne nedostatke pozivanja na odluku Ustavnog suda.

Gospodine Markoviću, izborno pravo, i ako se posmatra kao aktivno i kada se posmatra kao pasivno, spada u grupu relativnih prava iz kompleksa ljudskih prava. Ono nije apsolutno pravo. Apsolutno pravo je pravo na život, a izborno pravo je relativno zašto što Ustavom i zakonom, pre svega Ustavom, mogu da se propišu odgovarajući uslovi. Kod nas je propisano – 18 godina života, državljanstvo, prebivalište. Moguće je da se propišu još neki drugi uslovi.

Kada je jedno pravo relativno, onda je zakonom Narodna skupština ovlašćena i dužna da propiše način ostvarivanja tog prava, a da ne zadire u to pravo. Tu ću da završim. Zašto? Zato što ne postoji ni jedan međunarodni standard za pasivno biračko pravo. Jedini međunarodni standard postoji za aktivno biračko pravo u protokolu prvom član 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, gde se kaže da u tačno određenim vremenskim rokovima vlast je dužna da raspiše izbore, da oni budu neposredni, tajni itd, ali to ne zadire u status izabranog lica.

Iz te fundamentalne greške ide se nadalje i ulazimo u priču ko je vlasnik mandata, što je suluda priča. Onda ulazimo u priču da li je politička stranka subjekt političkog života? Jeste, gospodine Markoviću, naročito od 2006. godine i od novog Ustava. Po Ustavu iz 90-e godine politička stranka je bila definisana samo u onom delu gde građani ostvaruju svoje pravo na političko udruživanje. Po Ustavu iz 2006. godine politička stranka je postala ustavna kategorija i sastavni deo, ne samo političkog života, nego odraz i državotvornosti i ustavno-pravnog položaja Republike Srbije. Ne samo kroz odredbu da ona oblikuje političku volju, nego njen aktivni odnos u celokupnom političkom životu.

Razvlašćivanje na ovaj način političkih stranaka jeste svojevrsna negacija izborne volje građana. Vi za ovo što ste uradili, pošto ovo samo sledi ono što je prethodno urađeno sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, tako da kada kažem ovo, mislim i na ono pre nekoliko meseci, ne možete naći u uporednoj praksi odgovarajući primer. Nemate odgovor na pitanje kako u jednoj Velikoj Britaniji, gde postoji većinski izborni sistem, postoje partijski bičevi koji vode računa, kao gospođa Nada Kolundžija, da li će poslanici da dođu, kako će da se organizuju, kako će amandmane da podnosu, da li će biti na danu za glasanje itd. itd.

Gospodine Markoviću, kada već pričate o tim preletačima, prebezima itd. vidite, to je zahvatilo sve stranke. Nije samo pogrešila SRS kada je pravila listu i kada je kandidovala, i vi ste u Kruševcu pogrešili, gospodine Markoviću. Možete vi da otvarate oči koliko god hoćete, ali tajkuni imaju mnogo bolje oči i imaju mnogo dublji džep. Njihov interes jeste da kontrolišu i vlast i opoziciju, kako bi organizovani kriminal i tajkuni imali uvek 126 ovde, a u lokalnoj samoupravi odgovarajući broj da im ni vlast ni opozicija ne pravi probleme, a gde je izborna volja? Na pitanje gde je izborna volja, vi ste zaboravili političke stranke. Pošto je to već jedna deonica koja je završena kada ste donosili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, moram da vas podsetim da oni koji vas posmatraju 2006. godine, povodom člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, nisu rekli da treba da se to izbaci, već su ih Boris Tadić i Vojislav Koštunica ubedili da je to neophodno zbog fenomena Karić, kupovine mandata. Onda je rečeno – da, neka to ostane,

primenite. Kasnije, 2007. godine, gospodine Markoviću, kada smo pričali o ostavkama i ugovorima, da bi ugovor bio potvrda slobodne volje po odbornika, tako je to došlo.

U međuvremenu se promenilo zato što je pala podrška proevropskim strankama. Drastičan primer pada te podrške je bio juli mesec 2008. godine, kada su neke stranke, koje su na antievropskoj platformi osvojile glasove, preko noći postale proevropske koalicione stranke da bi obezbedile vlast, gde je kamera, vlast, lepak, jer u očekivanje predpristupnih fondova svašta može da se desi. Gde je tu izborna volja poštovanog građanina koji na dan izbora izađe i zaokruži? Ko je njega prevario? Da li taj koji ga je prevario treba da snosi neku odgovornost? Ne.

Gospodine Markoviću, sada o ovim vašim genijalcima tamo što su pisali ovo, sada skrećem pažnju na nedoslednost. Složićemo se da izborno pravo, status poslanika itd. pripada nečemu što je javno pravnog karaktera. Ako je javno pravnog karaktera, onda ga pojedinac nema kao stranka u postupku. Verovatno se slažete sa tim, jer se pojedinac javlja u privatno pravnom odnosu, u jedno pravnom odnosu se ne pojavljuje pojedinac. Ili, da usvojimo ovu novu terminologiju, on može biti kolateralna šteta ili kolateralna dobit. U članu 8. gde menjate član 48. gde omogućavate da onome kome je prestao mandat predsednika, gradonačelnik aili predsednika opštine, da pod određenim uslovima može da ponovo dobije mandat odbornika, skrenuo bih vam pažnju na alineju 3. Kaže se da je izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave kandidat podneo zahtev za dodelu mandata odbornika. To je već privatno pravni odnos. To ne bi smelo da bude, gospodine Markoviću, u vašem zakonu, a nalazi se u zakonu zato što ste izbacili iz zakona podnosioca liste kandidata.

Dalje, navodno slušajući Ustavni sud rekli ste da u članu 43. lista kandidata koju je predložila politička stranka koalicija ili GG je sveto pismo u pogledu redosleda. Odmah ste napravili nekoliko izuzetaka. To je sa strankama nacionalnih manjina, tu ste napravili jedan izuzetak. Onda se postavlja pitanje kakvo je to pravilo kad ima toliko izuzetaka? Vrlo problematično. Bilo bi dobro da obratimo pažnju i na član 5. izmena ovog zakona. Tu kažete da u svaka prva tri mesta mora biti kandidat pripadnik manje zastupljenog pola. Koji kriterijum vi danas koristite posle Zakona o zabrani diskriminacije i posle Zakona o ravnopravnosti, rodnoj ravnopravnosti? Koji vi kriterijum koristite da bi utvrdili pol? Da li je kriterijum matične knjige rođenih, fizičko stanje, šta sve ima dotično lice ili je kriterijum kako se ko oseća? Vi danas preko vaših ponosnih parada uvodite kriterijum kako se ko oseća, pa neko može da bude biološki muško, ali se oseća kao žensko. Kako ćete tu situaciju da razrešite u ovom vašem predlogu zakona?

Ne znam zašto se, gospodine Nikola, smejete, ja samo upoređujem vaše propise koje ste ovde zdušno izglasali. Rekli su – oni su neophodni da bismo krnuli u tu EU. Koji kriterijum vi koristite sada za utvrđivanje pola? Matične knjige rođenih, fizički kako izgleda ili kako se ko oseća? Ako koristite kriterijum kako se ko oseća, neko može jedne godine da bude muško, a sledeće godine da bude žensko. Upozoravam vas, napašće vas ovi iz GPTTJ, kakva li je ova skraćenica. Razbiće vas oni, Karadžićeva kompanija. Razbiće vas ko zvečke. Sa kojim vi pravom određujete pol nekom čoveku? Čovek rođen kao muško, a oseća se kao žensko, gde da ga staviš? U prva tri, druga tri, treća tri ili četvrta tri?

To pod hitno da rešite jer će vam pasti na Ustavnom sudu. Ima tamo i u Ustavnom sudu onih koji …. A smešno vam? Znači, evo jedna dilema koju ne možete da rešite. Koji kriterijum za određivanje pola danas primenjujete? Ne daj bože da me čuje moja Nevena, ona će verovatno da postane ostavku i da ne bude više poverenik za rodnu ravnopravnost.

Znači, ova odredba vam je nesavršena. Zamislite, s kojim pravom vi nekoga koji se oseća kao žensko terate da bude muško zbog zakona? Smešno vam. E, takav vam je zakon. Nije moja diskusija smešna nego je takav vaš zakon. Šta sve vi možete da stavite u vaš zakon? Pazite, vi ste napravili situaciju zbog toga što ne znate šta su apsolutna a šta relativna prava, to mogu da kažem. Vi ste doveli u situaciju da je prvo nastao poslanik, rodio se, pa je tek onda formirana Narodna skupština. Jer, poslanik je, po vama, sveta krava. Njegova volja je sve. Plati ga Cane, plati ga Mišković, Tucko, Mucko, Šaper, ovaj, onaj, sve može. I vi prigovarate drugima kako vi nemate unutrašnju koheziju kao stranka, pa ne možete da zadržite vaše poslanike ili odbornika pa oni beže. Gde je vaša kohezija? Znači, vi plaćate ove vaše poslanike da verno pritiskaju taster broj 4. Tako to ispada. Jer, kako je moguće da se negde pokazuje neka izuzetna vernost i sve ideološki opredeljeni članovi DS? A vi ste u stanju da sve predstavite standardno.

Kada se brani ovde neki predlog zakona, umesto da se koristi pravna argumentacija, ovde se koristi argumentacija slobodoumnih profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu. A oni izbegavaju svaki sastanak i javnu raspravu gde bi se pričalo o nekim propisima koje priprema Vlada. Zašto? Zato što znaju da imam sva njihova dela i mogu da im pokažem kad su bili dosledni, kad su nedosledni i zašto menjaju mišljenje, kao profesori, na šest meseci. I oni menjaju mišljenje u zavisnosti od ovoga. Ali, vi ste medijski u mogućnosti da predstavite svakoga da je autoritet, da je to što je on rekao – to, da to tako treba da bude.

Evo vam polazište. Napravite razliku između apsolutnih ljudskih prava i relativnih ljudskih prava. Izborno pravo, i pasivno i aktivno je relativno. Podleže ograničenjima i uslovima koji se mogu propisati Ustavom i podleže pravu Narodne skupštine da putem zakona se propise način ostvarivanja tog prava. Nema tu neke apsolutne slobode, ali postoji mogućnost. U granicama tog ovlašćenja se koristila ona grupa ljudi koja je pisala zakon o lokalnim izborima, a onda zbog nekog političkog interesa da se poveća broj proevropskih stranaka, napraviste stranku, pokradoste mandate, dadoste im prostorije. Sad im skupštine, jedinice lokalne samouprave, ono što su javni izvori, što ide iz budžeta, što pripada SRS po broju osvojenih mandata, delite po kriterijumu broj članova poslaničkih grupa i njima dajete pare. Sad se lepo ovde deklarativno svađate, ubeđujete se na temu skraćenja i poštenja.

Vama evo nerešivog problema, koji baca ceo koncept koji ste zamislili povodom Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Ceo koncept vam baca u vodu. Zašto? Jer postoji fundamentalna greška. Vi ste zaobišli pitanje šta je izborno pravo, i sa gledišta prve polovine, da možeš da se kandiduješ, i sa gledišta druge polovine, da imaš pravo da biraš. Da bi se ti interesi zadovoljili, onda ovde sve i svašta može da se stavi. Nije problem Upravni sud, nije problem ni ovo što se izbacuje opštinska izborna komisija već da bude komisija lokalne samouprave, ništa nije problem. To je već neko normalno usaglašavanje sa činjenicom da su se neke stvari u međuvremenu promenile. To je u redu.

Ali, ovi glavni amandmani, glavne promene, član 43, član 47. i član 49, tu ste totalno promašili temu. Naravno, ide i pozivanje - ako smo krenuli ka EU, moramo da prihvatimo njihove standarde. Evo, kažite mi, gde je ovo standard? Kažite u kojoj državi EU je ovo standard? Nema nigde. Onda kažete – moramo ovo da promenimo, to je uslov da dobijemo paraf. Donesite papir i ja ću da vam parafnem sve, samo ne menjajte ovo.

Mi se ovde s vremena na vreme sastajemo da razmatramo neke stvari i svi znamo u ovoj sali da je ovo loše. Znate, jedna dimenzija izbora jeste da se čuje izborna volja. Druga dimenzija da se dobiju predstavnici. Treća dimenzija – da se formira stabilna vlast. Stabilne vlasti nema bez stabilnih stranaka na vlasti i stabilnih stranaka u opoziciji. E, taj deo ste zaboravili. Ako vi mislite da možete da profitirate na otimanju prema nekoj opozicionoj stranci, grdno se varate. To se vraća kao veliki bumerang, a pitanje je samo dana. Hvala.

Gospođo Čomić, moram da pohvalim vas i gospodina Novakovića, pošto ste danas stvarno izuzetno dobro vodili ovu sednicu, niko nije dobio opomenu. To što neko nije dobio repliku, to je druga stvar, oni imaju pravo sami da procenjuju da li ste zaslužili repliku. Nemojte da se bunite na gospođu Čomić, pogotovo sada kada je hvalim. Verovatno zbog ove julske vrućine, pa onda ima duže vremena za mudrost, nego za batinu...

Gospođo Čomić, ja sam vas samo pohvalio, nemate potrebe da se ljutite na mene. Dobro, ako ste zapeli, neću više da vas hvalim. Evo, gospodin Novaković je izuzetno dobro vodio ovu sednicu.

Moram da upoznam javnost, mi smo laička skupština. Ovde za poslanika je potrebno samo 18 godina, državljanstvo, da je bio na listi, da je izabran i on iznosi stavove svoje stranke, pa sad, manje ili više uspešno. Početkom 19. veka bila je pozitivna diskriminacija u Srbiji, pa se tražilo da svaki četvrti bude pismen, da zna da čita i da piše. Sada vidite koja je to evolucija.

Zašto vas hvalim? Zato što smo imali prilike da čujemo stvarno neke bisere. Prvo smo čuli da je čovek rođen u jednom mestu, hvalio se da je rođen, verovatno nam je dao uputstvo da kada ga čujemo šta kaže da ne smatramo da je pao sa Marsa, nego da je rođen, i to je za svaku pohvalu.

Onda smo čuli da je do 2000. godine bila represija. Ne znam zašto ste bili sa Socijalističkom strankom do 2000. godine, kada ste sada jedna duša, jedno telo, dva oka? Ljubav cveta. Ne znam zašto sada pominjete neke represije 2000. godine?

Gospodine Markoviću, sada nešto i za vas. Pričate o nekoj državnoj izbornoj komisiji u budućnosti itd. Imali smo mi to do 2000. godine i sve su bile sudije i lopovluk je bio na izborima, sećate se? Pa se palila skupština, sad se opet vraćate. Verovatno je došlo vreme da se ponovo pali skupština. Znate, dajte malo korak napred, nemojte da vraćate na neka stara rešenja za koja postoje dokazi da su loša. Mora da se vodi računa ko se kandiduje. Znam, gospođo Čomić, da ste vi vodili uvek u DS računa kada nekoga kandidujete. Naročito ste vodili računa kada ste kandidovali Gorana Kneževića. Vodili ste računa, ali, omaklo se, niste vi krivi, gospođo Čomić. Neka druga planetarna sila je kriva. Znači i vama se desi, omakne vam se.

Dalje, čuli smo čoveka koji se hvali da na sledećim lokalnim izborima on će biti na poslednjem mestu. Dobro, to je njegova impresija, njegova želja, podržavam to. Čuli smo da je član biblioteke i u biblioteci čita novine i čita podatke. U biblioteci čitaju novine samo oni koji nemaju para da kupe novine na trafici. Dobro, laička Skupština sve to trpi.

Na kraju, moram da vam kažem da smo čuli i svojevrsni cinizam, a vi ćete da shvatite, gospođo Čomić. Sećate se septembra, oktobra 2008. godine, da su dva poslanika ušla na sednicu Administrativnog odbora samo da daju kvorum, ne bi bio problem sa 20 i nešto mandata. Nisu hteli da daju kvorum, a sad kukaju kako se kradu mandati odbornika, kako ne valja ova promena po nalogu Venecijanske komisije itd. To je veliki uspeh za SRS.

Mi smo ubeđivali, a danas svi priznaju. Znači, mi smo od početka bili u pravu, a to što danas priznajete, to znači da se svesno i namerno ide u ovu operaciju razvoja tržišne ekonomije na svim nivoima, pa i u Skupštini, sa mandatima itd.

Opet moram da se vratim na ono što je centralno pitanje. Pasivno biračko pravo je relativno pravo. Ne možete vi njega da dignete na nivo apsolutne zaštite. Šta je još važnije? Obaveza ove skupštine i obaveza svakog građanina, svakog državljanina Republike Srbije jeste da na sve moguće legalne načine spreči kriminal, a mi smo danas u raspravi imali priliku da čujemo, od predstavnika svih poslaničkih grupa, pa čak i Jugovića, o teškom kriminalu i kupovini mandata, a čuli ste i od gospodina Petra Jojića šta se dešava u Pančevu. To celo Pančevo zna. Imamo obavezu da sprečimo tu vrstu kriminala, imamo obavezu preventivno da delujemo da se ne pojavi ta vrsta kriminala.

Čime smo ograničeni? Ograničeni smo nečim zato što smo članovi Saveta Evrope, a to je Konvencija za zaštitu ljudskih prava. Mi moramo da ugradimo mere koje su primerene jednom demokratskom društvu. Te mere su, između ostalog, bile i one ostavke i oni ugovori koji su bili dokaz slobodne volje kandidata za odbornika ili za poslanika, da se povinuje stranačkom programu, izbornom programu. Vi ste to uklonili zato što je potrebna podrška za evroatlantske integracije, a ne za reprezentativno predstavništvo birača koji su na izborima tog svečanog dana rekli šta misle kojim putem treba da ide Srbija, koji program da bude dominantan.

Sada ove razne gimnastike laičke prirode ne pomažu, jer je prosto neverovatno da imamo poslanika koji na Bagdali dobije batine od jednog drugog poslanika, pa vodi postupak, traži da mu se skine imunitet, a danas pobratim. Šta ih je pobratimilo – ona štangla sa kojom ga je premlatio na Bagdali, pa promenio

mišljenje, ili lepak? O tome treba da se priča. Malo ga je premlatio. Izgleda da ga je dobro udario, vidim da je zašuntaveo skroz. To je taj problem koji nas ovde vrti, a svim građanima je jasno o čemu se radi.

Dalje, da li imamo obavezu da zaštitimo kriminal u Narodnoj skupštini i u skupštinama opština? Imamo. Da li znamo šta je uzrok tog kriminala, kakvi su pojavni oblici? Svi znamo, svi građani znaju. Mi moramo da štitimo demokratsko društvo. Mi imamo pravo da uvedemo odgovarajuća ograničenja da bi sačuvali tekovine demokratskog društva, ali neće predstavnici Vlade o tome da razmišljaju. Zašto? Bila je u Smederevu neka sednica, rečeno je – ljudi, kupujte mlade, obećavajte, zapošljavajte, neka vrše pritisak na svoje roditelje, ako na sledećim izborima mi izgubimo, ode naša imovina i ovi radikali će da nas oteraju u zatvor. Tako će i da bude. U pravu je čovek. Taj što je rekao tu rečenicu, on najbolje zna šta je učinjeno na račun ove države i ovih građana.

Sada ako možemo to da nekako dezavuišemo, da izgleda umiveno, lepo, po nalozima EU, Venecijanske komisije, ne znam koga, kao da su to neki autoriteti, pa moramo to da uradimo, ako to ne uradimo, ako ne dobijemo onaj potpis, nema pristupnih fondova, pa ako nema pristupnih fondova, pošto u Srbiji ništa ne radi, onda treba da pocrkamo od gladi. Jaka priča. Da li se ona razlikuje od onih 1.000 besplatnih 1.000 Evra? Ne razlikuje se. Da li ćete nekoga da prevarite? Hoćete, ali je potrebna kontrola i vlasti i opozicije. Onemoćala vam je ova državna bezbednost, preorijentisali su se na balkanske ratnike. Tu je bolji posao, tu se više zarađuje.

Sada ovaj progon tajkuna, koji strašno duguju državi. Nije progon da bi država naplatila svoja potraživanja, nego da obezbede stranke vladajuće koalicije sredstva, pare da bi na sledećim izborima kupili glasove da opstanu. Zato vas i ne interesuje izborna volja građana, uopšte vas ne interesuje. Pravite neka pravila koliko da se završi posao.

Imali ste te dopunske lokalne izbore. Šta ste uradili u tim mestima od onih silnih obećanja koja ste dali, Odžaci, Kovin? Zašto ne otvorite pitanje Fonda za kapitalne investicije pokrajine. Gde vam je direktor? Otišao za konzula, pa pomeren. Zašto je pomeren? Mora da priča. Zašto? Zatvara se krug, četiri milijarde gubitka. Ne znate vi. Kad god sam ja rekao, vi ste rekli – nije tačno i prođe samo tri meseca i ispadne tačno. šta sam mogao bolje da očekujem od vas? Uvek osporavanje i negiranje. To je potpuno normalno i očekivano, ali u sudaru sa stvarnošću puca, pršti na sve strane.

Ovaj predlog zakona izmena i dopuna ovog zakona, on će stvarno da omogući da organizovani kriminal i bogataši imaju i vlast i opoziciju i u skupštinama jedinica lokalne samouprave. Još ako budete doneli po ovom konceptu zakon o javnoj svojini i vratite, kako to kažete, pravo raspolaganja jedinicama lokalne samouprave, svi potencijali lokalne samouprave nestaće, biće privatizovani, budite sigurni. Povucite ovaj zakon ukoliko imate hrabrosti. Ukoliko nemate hrabrosti za taj potez, upozoravam vas, snosićete sve posledice, već posle prvih sledećih izbora ne znam kakve će te posledice da budu, samo znam da će biti veliki haos i apsolutno sam siguran, kad god budete raspisali izbore, svi građani koji su glasali u osam sati doći će na biračko mesto da proveravaju rezultate jer vi svakog dana im dokazujete da ne treba ni…

Ovaj amandman se u suštini odnosi na član 54, pošto je dugačak taj momenat, ja bih samo ukratko da objasnim o čemu se radi. Radi se o organu upravljanja, to je školski odbor osnovnih i srednjih škola, a zna se da ima devet članova tog odbora, tri iz reda zaposlenih, tri iz reda roditelja i tri iz reda jedinice lokalne samouprave. S obzirom da Skupština jedinice lokalne samouprave i bira sve ove, a oni sami posle treba da izaberu predsednika tog odbora, odnosno organa upravljanja.
Sada dolazimo konkretno na amandman, a on se tiče srednjih stručnih škola i organa upravljanja, devet članova, tri iz reda zaposlenih, tri iz reda roditelja, a do sada je bilo rešenje da ova trojica iz jedinice lokalne samouprave, da jedan bude predstavnik socijalnih partnera, ali ovom promenom se traže da budu tri.
Mi smo podneli amandman kojim zadržavamo postojeće rešenje. O čemu se u stvari radi? Jedinice lokalne samouprave proverava postupak i da li je na zakonit način se došlo do predloga za tri zaposlena, da li se na zakonit način došlo do predloga za tri predstavnika roditelja, ali ovaj postupak tri predstavnika jedinice lokalne samouprave, autonomno sprovodi jedinica lokalne samouprave. U nekim opštinama postoje kriterijumi, a u nekim ne postoje nikakvi.
U suštini, pošto svih devet bira jedinica lokalne samouprave, sve je ostavljeno političkoj volji stranaka koje vrše vlast u toj jedinici lokalnih samouprava. Možemo da ga skrivamo kako god hoćemo i sa bilo kojim terminima, ali tako je.
Kada se kaže, tri predstavnika socijalnih partnera, onda se smatra da jedan predstavnik bude poslodavac, jedan predstavnik sindikata, a trebalo bi i jedan predstavnik države. ko bi predstavljao državu na nivou jedinice lokalne samouprave? Ako je predstavnik jedinice lokalne samouprave, onda je predstavnik jedinice lokalne samouprave, a ne predstavnik države.
Ovi termini sa socijalnim partnerima kod nas u suštini ništa ne znače, običan paravan.
Ja se sećam nekada davano, pre 30 godina, u vreme samoupravljanja, kada je to bilo nešto drugačije, za neke obrazovne profile, za neke fabrike koje postoje u nekom mestu, nisu postojale škole. Zahtev privrede nije nikako dolazio do školskih vlasti i oni su uporno školovali neke kadrove koji ne mogu da se zaposle, a deficitarni kadrovi ne mogu da se obezbede, jer čak ne postoje ni škole za dovoljan broj učenika. Tada je to imalo nekog smisla. Da li danas ima smisla?
Hajde, kažite mi koji je to obrazovni profil koji treba specijalno da se obezbedi, a tu treba da dođu do izražaja socijalni partneri kao predstavnici u organu upravljanja, u nekom mestu, kada od one velike i teške industrije, ostale su froncle od privatizacije i glavnu reč vode ovi sa kravatama i sa tašnama i sa odabranim članskim kartama.
Ovde je jedna obična pričica. Kako to izgleda kada se biraju ti predstavnici da se popuni taj školski odbor, da se obezbedi neka dominacija, verovatno zbog toga što, u podeljenoj nadležnosti između države i lokalne samouprave, kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje, svi žele da se odmaknu od tog posla, a pogotovo od onog posla gde treba da se izdvajaju pare. Republika tradicionalno nema sredstava, a jedinica lokalne samouprave to smatra nametom, jer to nije ni vodovod, ni kanalizacija, ni putevi, a tamo mogu da se peru pare.
Vidite, u Beogradu, imate na ovih sedam kilometara bar 25 gradilišta, svake godine se menja isti asfalt, u Beogradu ljudi samo jedu asfalt. Kako to može da bude besmisleno i kako to izgleda?
Evo vam primer, gospodine Novakoviću, nemojte da se sekirate, neću da učinim povredu Poslovnika, mi smo dobili gajtan pismo dr Dragutina Radosavljevića. Njega ste predložili da bude član Komisije za hartije od vrednosti. Pre nekoliko dana je ovde bila načelna rasprava i on kaže ovako, razbili me radikali, dokazali da ja ne ispunjavam uslove za izbor i ja molim da primite k znanju, jer ja ne želim da budem kandidat i povlačim kandidaturu u ovom trenutku, i vlast neće da ga promene, nego ćete u Danu za glasanje da izaberete njega da bude član Komisije za hartije od vrednosti, mora da bude tamo u radnom odnosu, a sada je direktor Uprave. Kada se to ovde dešava, onda možete da zamislite šta se dešava u nekom mestu, pogotovo u onim mestima gde objektivno postoje i problemi, jer kako ćete u nekom mestu da nađete socijalne partnere, predstavnike socijalnih partnera.
Nađite predstavnike socijalnih partnera u Crnoj Travi, doduše, tamo i nema SSŠ, možda nije loš primer, ali nađite neko drugo mesto gde postoji ta stručna škola, i nađite socijalne partnere. Nađite socijalne partnere u Beloj Palanci, jer znate šta kažu oni, Belopalančani, pošto nismo imali zanatske škole, mi smo svi morali da završavamo gimnaziju i fakultete, i zato imamo najveći broj intelektualaca po glavi stanovnika. Sada Belopalančani vode i u Nišu, Prokuplju, Beogradu i svuda redom.
To verovatno ima veze sa jednim Belopalančaninom, a ja znam da prati prenos, pa ga pozdravljam, gospodine Obradoviću, Danila Ž Markovića, piše knjige, bavi se naukom Dača, inače, ovi mladi poslanici ne znaju, to je onaj Dača, ona parola – Dačo care, ne daj pare. U vreme kada su demokrate podsticale pobunu omladinaca, studenata, profesora protiv režima i tada je ostala ta izreka, ali doduše, verovatno će Dača biti jedan od najboljih ministara prosvete ikada. Ostala je lepa izreka, tačna izreka - Dačo care, ne daj pare.
Vidite, Dača nije dao pare, a obrazovanje je i u tim teškim godinama izuzetno dobro poslovalo. Ovim amandmanom, i ako ga prihvatite ili ne, u stvari se ništa ne menja i nama je bila prilika da preko ovog amandmana ukažemo na tu političku besmislenu dominaciju jedinica lokalne samouprave. Što se tiče termina, možete da upotrebite svaki termin. Te termine upotrebljavate da bi napravili kvalitetnu razliku između reči koje u praksi ne znače ništa ili imaju isto značenje.
Znači, socijalizam, samoupravljanje, demokratija, diktatura, to je sve isto. Ono što je bilo samoupravljanje nekada u školama, sada je kao tekovina demokratije u školama, i iz šupljeg u prazno kada se sipa, to vam je kao broj množen nulom, a to vam je Vlada Republike Srbije.

Ima veliki broj amandmana na ovaj član, ali ja ću da iskoristim priliku da prokomentarišem sve ove amandmane, ali težište ću dati na ovu izmenu koja se odnosi na izbor veroučitelja.
Znate, malo pre smo imali prilike da čujemo sve i svašta. Koliko znam, jedna od najvećih tekovina Zorana Đinđića jeste uvođenje veronauke. Sada vidimo da neko vrši reviziju tih dostignuća. Naravno da oni koji su završili kumrovačku školu ovo doživljavaju kao smrtnu pretnju, veronauka u školama, a sada smo čuli kako je to izgledalo 1936. godine.
Ne znam zašto bi mi ulazili u te stvari i zašto bi bio ovlašćen direktor neke škole, osnovne škole, da on procenjuje na bazi nečega što je utvrdila crkva, verska zajednica, valjda oni najbolje znaju ko je kvalifikovan, da saopšti ta teološka učenja i elementarna znanja, a religija je potrebna radi duhovnog života svakog pojedinca i to nije u suprotnosti ni sa Darvinom, ni sa Galileom, niti sa bilo čim drugim. Kod nas sve to politizuje, ali ova odredba što se menja, ona se menja zbog toga što veroučitelji nisu poslušnici direktora i civilnih vlasti i civilnih struktura koalicionih vlasti u nekoj sredini. Ako je neko od tih učitelja aktivista u nekoj patriotskoj organizaciji, u Aranđelovcu, da bi se on sputao, onda može da se sprovede konkurs pa da Ivan Ivanović ne prođe. Možete vi da se sviđate ili da se ne sviđate sa njegovim političkim stavovima, ali on je kvalifikovan veroučitelj, o tome koliko je on kvalifikovan, odlučuje, pre svega ona crkva koja mu je izdala odgovarajući sertifikat da je osposobljen.
Kako je moguće da direktor procenjuje da li će da se primi u radni odnos veroučitelj koji je završio teologiju u Beogradu.
Izvinite, molim vas, taj koji je završio teologiju svakako je obrazovaniji, nego onaj ko je završio za nastavnika tehničkog obrazovanja ili fizičkog obrazovanja, pa kombinatorikom njegove žute stranke on je došao da bude direktor škole. Ja vam pričam kako se desilo 2001. godine, došao neki nastavnik fizičkog vaspitanja, jer je pripadao DS i stavili ga da bude direktor najbolje osnovne škole "Vožd Karađorđe" u Nišu, a on radio jedno vreme kao učitelj, pa kaže, deco vodite računa da ne prominete red, dakle, u centru Niša učio, u elitnoj osnovnoj školi.
Znači, imao je onog Boška Ristića, Živkovića, imao bananu, imao ovoga, i to mu je bio glavni kriterijum, a sada će taj da procenjuje diplomu teološkog fakulteta. Zašto? Ne sviđa se nekima, jer veroučitelji ipak pričaju o nekim tradicionalnim vrednostima, i akomuliranom znanju i iskustvu i teološkim dogmama, ali znate kako je to sa demokratijom, zapale Skupštinu, istorija kreće od njih, oni su najbolji, bez obzira što su 1947, 1948. i 1949. godine jahali popove, ne, sada su oni poznati, otišao da preparkira ovog popa što ga je parkirao, isteklo mu vreme za parkiranje i sada on …

Ne, ja ne jašem popove, ja sednem u kola pa se vozim. Ja vodim računa, jer ja sam bio u ovoj sali 1993. godine kada se čitao telegram iz sela Merdara gde su ljudi pisali o tome šta je ko radio u mladosti i nema razloga da se stide mladosti, već treba da se ponose sa svojom mladošću šta su radili, bili su, ako ništa drugo mladi.
Kada se krene u tu priču, ja odmah prepoznam ovaj nevladin sektor koji vrši uticaj.
Pazite, srpsko društvo propada, ukoliko se ne poštuju tradicionalne vrednosti srpskog društva i tu je taj napad, nisu mogli to da završe 2001. godine, pošto je Đinđić rekao, moramo da pustimo veronauku, zna on zbog čega je to morao, zato što je Miloševića isporučio za Vidovdan i sada se javljao revizionisti.

Ovaj amandman koji je podnet na član 4. ima svoj prirodni nastavak i čini vezu sa članom 11. Ako mogu tako da kažem, tamo su podneti, sinhronizovano, amandmani. Član 22. i 58. Predloga zakona, odnosno teksta zakona ipak čine  jednu celinu.

Iskoristiću priliku da i o jednom i o drugom ispričam, pošto su ova tri podnosioca amandmana gotovo identične amandmane podneli i na član 4. i na član 11. Predloga zakona.

Da ne bih pokvario ono što je Lidija Dimitrijević malopre lepo objasnila, šta je osnovni problem ovde, samo mogu da dodam da mi nije jasno zašto se ovako menja? Nije mi jasno i zašto se precizno ovo nije utvrdilo, a da se poštuju neki principi koji važe, u šire posmatranoj poreskoj politici? Krenuo bih redom.

Tema jesu preduzetnici žene koje su na porodiljskom odsustvu, ili neguju dete itd. U članu 22. teksta zakona se kaže šta je osnovica doprinosa za preduzetnike. Iz toga se izvlači zaključak i kada je u pitanju žena. Prva dva tri stava, moram da kažem da su korektna. Nema nikakve zamerke.

Onda, iz vedra neba ulazi 4. stav. To je član 4. Predloga zakona o izmenama ovog Zakona. Potpuno je nepotrebno. On uopšte ne razgovara sa prethodnim stavovima. Zašto? Zato što se različita materija tretira.

Na početku moram da skrenem pažnju, vi ste dali definiciju preduzetnika u članu 6. zakona – preduzetnik je osiguranik, fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu i drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu kojim se plaća porez na dohodak građana na prihode o samostalnoj delatnosti. Plaća porez na dohodak građana po osnovu prihoda o samostalnoj delatnosti.

Sama registracija i sam status preduzetnika je vezan za fizičko lice i za njegove neke profesionalne, proizvodne i druge sposobnosti. Kod njega se mogu javiti zaposleni, ali kao pomoćna radna snaga. Preduzetnik kao pravno lice u pravnom prometu ne može da postoji bez fizičkog lica ne čije ime je to registrovano. Tu se stvara fuzija, imena i prezimena sa svojim sposobnostima, registracija i dobija status pravnog lica i kod njega mogu da rade ljudi koje on zapošljava. Da se shvati šta je to preduzetnik, kao što se ovde brkaju neki pojmovi.

Dalje, u istom članu tačka 21. se kaže – naknada zarade je naknada koja se ostvaruje kao pravo iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i naknada po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Polazište je naknada zarade.

Preduzetnik u pravno-tehničkom, suštinskom smislu, ne ostvaruje zaradu. Zarada se ostvaruje kao rezultat koliko košta njegova radna snaga kod poslodavaca. Preduzetnik nema poslodavca, on ostvaruje prihod. Ovde se koristi termin "naknada zarade" u članu 8. stav 1. tačka 4) i 5) i to se smešta kasnije, po nekoj logici, u članove 4. i 11. Predloga zakona. Ovde se "naknada zarade" više koristi kao terminološki pojam jer treba da se bukvalno rečeno prihvati pojmovnik iz ovog zakona. Termin "zarada" ne odgovara kada je u pitanju preduzetnik porodilja, ili kada je uopšte preduzetnik u pitanju. Ne odgovara, zato što ono što on ostvaruje jeste prihod. On prihod ostvaruje kod sebe, a onaj ko prima zaradu, on je ostvaruje kod poslodavca. Tu se sad pojavljuje neko pametan koji blokira ovo o čemu pričaju svi podnosioci amandmana. Valjda je dete željena pojava u Srbiji i treba da se stimuliše, jer ako bi se zadržala ovo logika onda Ministarstvo zdravlja džabe investira sredstva u veštačku oplodnju.

Podsećam vas na termin iz istog člana 6, 23 A: "Lice za koje su sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije," pa se tu kaže "fizičko lice koje u smislu zakona kojim se uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i pod uslovima propisanim tim zakonom". Tu se navode neka lica i tu se, u stvari, otvara jedna tema. Koja je tema? Ova izmena ima jednu fundamentalnu nelogičnost. Jedno je obveznik, drugo je onaj ko je isplatilac, a treće je onaj ko obezbeđuje sredstva. Ko obezbeđuje sredstva porodilji koja je preduzetnik, za naknadu? Država je li tako? Preko koga se isplaćuju ta sredstva? Preko nje, preko preduzetnika? Zašto? Zašto ne isplati direktno država? Tako može naknada zarade, kako se definiše ovde, to bi pravilno trebalo da bude naknada za izgubljeni prihod po osnovu porodiljskog odsustva koju država isplaćuje. Da sad malo baratamo terminima. Zašto bi to bio prihod preduzetnika? Pa, ne rađa dete preduzetnik, nego žena, fizičko lice, majka. Je li tako? A vi ste ženu, majku, fizičko lice definisali kao preduzetnika ili ovo što bi Gordana Čomić – preduzetnicu. Onda nastupa ceo problem što ste materinstvo vezali za preduzetništvo. Zašto? Nepotrebno. Zato imate ovu situaciju sa članom 4. i članom 11.

U članu 11. kaže se ovako – država će to njoj da isplati, ženi, preduzetniku, na porodiljskom, preko njene preduzetničke radnje, a to čim dođe na račun preduzetničke radnje ulazi u sistem oporezive dobiti i prihoda. Zašto to uopšte i ulazi u to? Valjda je ona primila tu naknadu, kako vi kažete zarade, ne kao preduzetnik, nego kao majka. Primila je kao majka. Potpuno nepotrebno ste napravili komplikaciju jer je neko hteo da pametuje iz Poreske uprave sa terminima. Zašto bi isplata te naknade išla preko preduzetničke radnje? Nadležna državna ili paradržavna institucija neka uplati kao fizičkom licu. Jer ta uplata, saslušajte me, predstavlja prihod porodilji. Onda neka paradržavni organ plati poreze i doprinose, nemoj da opterećuje preduzetnika kao pravno lice koje vodi neki tamo čovek da se samo jednostavno radnja ne bi ugasila. I taj što vodi tu radnju treba da ima status u suštini, zaposlenog u toj firmi. Nepotrebno ste napravili problem. Apsolutno nepotrebno napravljen problem. Znači, država, paradržavni organ obezbeđuje sredstva za isplatu naknade porodilji koja ima ???

Znači, država je obezbedila sredstva. Po osnovu isplate, država treba da plati poreze i doprinose, a porodilji kao fizičkom licu, majci, ona je pre svega majka a njen status preduzetnika je nešto drugo. Isplati se lepo neto naknada i rešim problem i nije opterećen račun preduzetničke radnje. Za vreme dok prima porodiljsko, a preduzetnička radnja pokaže se uspešnom, to njeno sticanje, tamo nije po osnovu rada nego po osnovu toga što je vlasnik preduzetničke radnje i tu plaća poreze i druge obaveze. Vi ste to nepotrebno izbrkali i onda ste, verovatno se neko u Upravi prihoda

setio posle dve godine, hajde šibni ta rešenja pošto ne zastareva, čini mi se za pet godina, hajde da krenemo unazad da završimo neki posao.

Prosto mi je neprijatno, da li može neko da shvati da, žena preduzetnik sa nekom svojom radnjom, da ima dva zaposlena, da dok je porodilja, može da ostvari toliko enormnu dobit, enormnu korist koja neće biti na neki način registrovana i zabeležena od strane nadležnih državnih organa.

Tvrdim vam da je to nemoguće. Zašto je nemoguće? U našoj Srbiji, uspešnom poslu samo firme koje su utajile porez, firme koje rade po zakonu, plaćaju poreze, doprinose, struju, vodu, telefon, sve ostalo, neminovno su gubitaš i bez obzira na organizacioni oblik vlasnik kapital mora iz slamarice da izvuče pare da bi sanirao poslovanje.

To što nekome odgovara da priča o lepom stanju, o zakonitosti itd. to vežite mački o rep. Krenite od frizera, pa dođite do srednjeg preduzeća sa pedesetak do sto zaposlenih, pogledajte neka otvore dušu neka vam kažu. Pozitivno poslovanje, tzv. pozitivna nula je moguća samo ukoliko se vrši utaja poreza. Neki mogu da budu uspešni ukoliko se Mlađa otvori. Deset hiljada evra, Fond za razvoj, neka sredstva mnogo jeftinija nego bankarski krediti, 70 do 80 posto naše privrede nema svojih obrtnih sredstava i mora da se javlja bankama da bi obezbedili sredstva. Znate i sami kako čupaju uši bankari za kredite i kolika je kamata.

Ovde se pošlo od pretpostavke, neki činovnik, da ona će od države da dobije naknadu, što je rodila dete i što čuva dete i što treba da se neguje dete, ne daj bože ako je nešto bolesno. Ali njena radnja radi i dalje i ona nije odjavila radnju. Da je ona odjavila radnju, ona bi dokazala da je u socijalnom položaju da država treba da plaća. Ma država mora da plaća, ako mi svake godine imamo 30 do 40 hiljada ljudi koji više umre nego što se rodi. Ljudi molim vas, država mora da plaća, mora d stimuliše to, nema drugog izbora mora. Ako to mora da se stimuliše, pa nemojte ove žene koje drže samostalne trgovinske radnje i neke zanatske radnje ili bave se nekim poslom, nemojte da im zagorčavate život. Em treba da ide da pogleda tu radnju da je ne pokradu radnici, treba da neguje to dete, treba da rešava neke druge probleme.

Znači, postojeći propis ima rešenje za ove probleme, a ovde je neko, mislim da su ova dva člana glavna. Nije vam toliko glavan ni indeks rasta potrošačkih cena i ovo što ste ubacili za ove sveštenike, ne znam što ste uopšte upotrebili termin sveštenici kada je tu minimalna promena postojećeg zakona, stvarno je minimalna promena. Rekao bih gotovo interna stvar unutar svešteničkih redova, ne zaslužuje pažnju, ali je prvo stavljena. Zašto? Da se namestite na penal onima koji kažu, eto Srbija postaje religiozna država, finansiraju se sveštenici, njihovo socijalno. Pa što da ne finansiramo, ne znam zašto ne bismo finansirali?

Zašto bi to bilo zabranjeno? Ne vidim razloga zašto bi bilo zabranjeno. Kako rade druge države? Što su bogatije, još više su galantnije. Kod nas ima taj sindrom. Znate kako je u Srbiji? Kada krenu da napadaju Srbiju, ovi naši, oni krenu sa argumentacijom koju čak ne koristi ni Haški tribunal. Oni gore kreću nego Haški tribunal. Primer, ovog naučnika, koji je izmislio ova dva člana, pothitno treba izbaciti iz državne službe, jer njegov rigorozan pristup pravnim normama, kao gospođa Čomić, fizičar kad primenjuje pravne norme. To je katastrofa za državu. Ona se pozove na neki član tamo, piše nešto o nekom članu i ona od tog člana napravi slona, a ne komarca.

Tako imate u Upravi prihoda ili u ministarstvu jednoga čoveka koji je seo i pošao od principa – svaki prihod treba da se oporezuje, svaki prihod koji ima karakter ličnog prihoda treba da podrži plaćanje doprinosa, jer po tom osnovu postoji zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje za slučajeve i kraj. I to je njegov pristup. Ako uzmete samo taj pristup on je stvarno u pravu, ali je to pogrešan pristup. U tome se razlikuje političar i ćata.

Mora da se stimuliše rađanje dece, mora tim ženama da se omogući da reše taj problem. Dao sam vam jedno rešenje kako. Ako to fondovi isplaćuju tu naknadu neka je isplate ženi kao fizičkom licu. Ne mora da ide preko računa preduzetničke radnje. Zašto? Svi koji dobijaju naknade na isti način dobijaju naknadu. Zašto pravite zbrku? Ko obezbeđuje pare, ko vrši isplatu, ko prima? To su tri potpuno različita pojma. Ovde je samo zbog tehničkih stvari u nekim oblastima preduzeće ili preduzetnik posrednik, nešto što premoštava između države i fizičkog lica, građanina, bez obzira u kom statusu, koji pod određenim uslovima ostvaruje neka prava. Dakle, to je ta cela poenta. Očigledno kod vas ne postoji raspoloženje da se to reguliše.

Glavni argument u odbijanju ovog amandmana je znate koja reč – predlagač smatra, pa onda reč, zbog čega se odbijaju ova tri amandmana identična, predlagač smatra, njegovo veličanstvo Mirko Cvetković smatra. Sad očekujem da promenite neki zakon i da uvedete nova krivična dela strahopoštovanja. Svako podleže krivičnoj odgovornosti koji ne pokazuje dovoljnu dozu strahopoštovanja prema njegovom veličanstvu, jer to njegovo veličanstvo smatra. Kao oni u Hagu, ja imam togu, ja sam apsolutno nepogrešiv. Ne kvarim vaše evropsko vreme gospođo Đukić-Dejanović. Ostavite malo prostora za nas koji nismo za EU, da mi koristimo naše antievropsko vreme da ubeđujemo. Vidite kako nam dobro ide ovo ubeđivanje. Osamdeset posto neće da čuje za EU. S pravom.