Je l' može? Dobro. Znači, ovaj Mićunov sistem je proradio. Kada biste  znali koliko je para upotrebljeno za ovo. Samo da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, još nisam dobio odgovor, sedam meseci, koliko je para potrošeno, pošto vidim sad da su postali svi ljubitelji ove zgrade, oni koji su je palili pre nekoliko godina?
Nego, da se vratimo na ovaj predlog zakona. Malo ću iskoristiti i ono vreme kojoj pripada i SRS. Stiče se utisak ovde da neki poslanici, koji čine vlast, o ovom zakonu razmišljaju kao da su na dnevnom redu "nindže kornjače", mutanti.
Pa nije, samo da vas podsetim, nekada je G17 imao vrlog člana, nekog Sašu Vitoševića ili Vitorovića, kako se zvaše, do 2000. godine je držao neku prodavnicu za pesticide, pa se navukao na fungicide i pesticide i nekom greškom bio izabran za ministra za poljoprivredu, zahvaljujući vama iz G17, pošto ste vi …
(Predsednik: Gospodine Krasiću, vodite računa o dostojanstvu Skupštine i kvalifikacijama vezanim za pojedine ličnosti.)
Kako da ne, gospođo Đukić-Dejanović, nemojte da se sekirate, vodim računa o dostojanstvu Skupštine. Zagovornik sam da svi odgovaraju koji su palili ovu skupštinu. Znate? Svi atributi pravne države se dobijaju i tako da oni koji su izvršili krivično delo moraju da odgovaraju. Sada, da se vratimo, nisu u pitanju "nindža kornjače", nisu u pitanju mutanti. U pitanju je uvoz one soje, znate i sami one genetski modifikovane, i vi niste razumeli gospodina Radišu Ilića. On je lepo čovek obrazložio. Šta to vredi što ste vi napisali, kada se u praksi ništa ne primenjuje? Sada imamo na delu taktiku kupus gledam, meso vadim. Jedno priča, drugo radi, treće misli. To je nama naša demokratija dala.
Moj amandman se odnosi na tačku 17. ovoga člana, gde se daje neka definicija šta je rukovanje. Sad neću da ulazim u ove detalje, pošto sam predložio brisanje, ali bih vam samo skrenuo pažnju, vi u svakom zakonu dajete neki novi pojmovnik. Pojmovnik se od zakona do zakona razlikuje, tako da, oni isti pojmovi koji se upotrebe u pet zakona, u svakom dobijaju neko drugo značenje. Vi kao da pravite novu gramatiku srpskog jezika, pa dajete neke nove sinonime, u opisnom obliku.
Samo da vas podsetim, nisu na dnevnom redu "nindža kornjače", niti mutanti, nego genetički modifikovani organizmi, a mi smo već bili žrtva jedne takve avanture jednog ministra.
Samo da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, i vi ste bili poslanik u saveznom parlamentu, kada je to bilo interesantno 2001. godine, kada su osporavali da to nije urađeno, da nije došlo do uvoza, pa se posle nekoliko godina priznalo da je bio taj uvoz, pa se kasnije došlo i do one zabrane. Sada pokušavate da tu zabranu svedete na nešto što se zove, kao nekakva kontrola. Od te kontrole nema ništa. Toliko sam imao da vam kažem.

Pogrešio sam, mislio sam da je moj amandman.

 

Ako je tačno ono što je na početku rasprave rekao ministar povodom ovog zakona, onda bi ovo trebalo da bude – zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti, a ne ovako kako se zove.
Naravno, svi sumnjamo u iskrenost i tačnost onoga što je rečeno. Ako stvarno želimo da izbacimo i da zabranimo upotrebu ovih genetski modifikovanih organizama, onda zakon treba da bude vrlo prost i jednostavan i da ima eventualno tri člana – sve ovo dalje je apsolutno nepotrebno.
Znajte jednu stvar, video-rekorder je izmišljen tako što ga je NASA koristila za satelite, pa su posle 10-15 godina shvatili da to ima neke komercijalne svrhe. Slično i sa ovim, odnosno ako se zadrže ta ispitivanja – valjda to na kraju mora da ima neku upotrebnu vrednost i komercijalnu vrednost?
Samo da vas podsetim kolika je opasnost. Gospodine Dragin, znate da je opasno kada se komarci prskaju u novembru ili u januaru - oni se modifikuju, pa postanu rode. Po onom vašem računu gde se platili velike pare za prskanje komaraca, kako da vam verujemo? Kako da vam verujemo sve ovo što ste rekli?
Ovo treba da ima tri člana: u prvom članu da se zabranjuje; u drugom članu da se propisuje kazna i da se kaže da to stupa odmah na snagu, a svi koji su do sada odgovorni za ove stvari - neka mutiraju, neka reteriraju, jer su se upustili u nešto što je zabranjeno za ljude da rade.
Još ne znamo šta će biti sa ovim velikim praskom, znate i sami, da ne bismo sada dovodili u pitanje i Darvinovu teoriju evolucije.

Računam, kada je Vlada prihvatila amandman Odbora, da je u stvari prihvatila sve naše amandmane koji se tiču ove glave. Postavlja se pitanje - zašto ste nas obaveštavali da odbijate naše amandmane, a na kraju usvojite upravo ono što je bila ideja vodilja SRS.
Gospodine ministre, da vam nisam u koži, da vam kažem iskreno. Znam da je gospođu Dulić-Marković finansirala jedna firma iz inostranstva, da je tamo ona školovana, da se ta firma bavi tim modifikovanim organizmima.
Takođe znam da je "Delta" ekskluzivni uvoznik nekog semena takođe genetski modifikovanih sorti kukuruza, sačme. S obzirom na ovu moć "Delte", te luka, te ovo, te ono, te formira vladu, mali ste vi pion u toj vladi da se suprotstavite Miškoviću i toj ali koja postoji, ali cenim to što ste rekli da želite da iskorenite genetski modifikovanu hranu, seme, organizme, proizvode i sve ono što je u suprotnosti sa prirodnim zakonima.
Međutim, stičem utisak da je to pomalo kasno. Zbog čega? U ovoj sali i onoj tamo sali za ovih sedam-osam godina smo se borili protiv ovakvog pristupa EU i toj tzv. amerikanizaciji Srbije. Sve ovo genetski modifikovano nam dolazi iz Amerike. Imamo i klonirane poslanike ovde koji samo dolaze da dižu ruke. U jednom trenutku kažu, odbijaju se amandmani, a posle kada Vlada kaže - prihvataju se - oni kažu - dobri amandmani.
Mislim da treba da povučete ovaj zakon. Pokazali ste sasvim dovoljno hrabrosti da se suprotstavite i tajkunima i ovom lobiju. Kao što znate, postoji lobi u farmaceutskoj industriji, pa vas navuče na lek da se tim lekom lečite.
Postoji taj lobi, to je svojevrsno navlačenje, kada je u pitanju šećer, kada je u pitanju koka-kola, pa su ljudi postali zavisnici od koka-kole. Verovatno ćemo, ako se usvoji ovakav predlog zakona, postati zavisnici od genetski modifikovane hrane, pa ćemo onda ličiti na one prosečne Amerikance od 175 kilograma, sa 125 sm visine, koji jedu kakao buter i bulje u televiziju, računajući da se tamo nalazi sva pamet ovog sveta.
Povucite ovaj zakon i spasite dušu.

Naravno, mi smo i u prethodnim članovima tražili neke intervencije i ovaj amandman sledi one prethodne amandmane. On će deliti istu sudbinu kao i prethodni amandmani.
Ono što bih samo hteo da skrenem pažnju, pre svega, javnosti, da se shvati o čemu se radi. To što se zabranjuje već je kod nas prisutno i slabe će biti posledice ovog zakona. Da biste shvatili šta radi ova vlada ili ove sve vlade od 2001. godine, to vam je otprilike ovako, kao, pošto su oni svi evrofanatici, nekritički gledaju EU i Ameriku, pa računaju da sve što doleti odatle da je slatko, pa bez obzira što oni to bacaju sa one teritorije, ne bi me iznenadilo da neko zaključi da je ovo zemlja gde treba da se donese zakon o svemirskim istraživanjima i kako da spejs-šatl srpske proizvodnje ide na nebo. Oni bi doneli takav zakon, samo ima jedan problem što mi tehnološki ne možemo to da radimo. To je ta novotarija.
I na ovoj sednici imamo u okviru dnevnog reda jedan zakon, po kome treba da se borimo protiv nečega što ne postoji u Srbiji. Znate i sami da je lakše sprečiti nego lečiti. Međutim, ovim zakonom se niti sprečava, niti leči, zato što su faktičko stanje i praksa u sprovođenju naših zakona u apsolutnoj suprotnosti u odnosu na ono što se proklamuje kao stav Vlade ili što je napisano u našim zakonima.
Tako Tadić obeća 500.000 novih radnih mesta, onda budite sigurni 200.000 ima da budu otpušteni. Obećaju Fijat, računajte od toga nema ništa. Naravno, tako oni doživljavaju ovu vlast, vršenje vlasti, da nekritički, nekontrolisano mogu sve i svašta da rade, a znamo i sami, onaj koji je napravio Vladu neće da im dozvoli da ovakav zakon bude protiv njega.

Naravno, ako je tačno ono što je ministar na početku rekao, onda je i taj član 49. poprilično besmislen, zato što se tim članom regulišu pre svega prekršaji i prekršajna odgovornost pravnih lica. Ali, naravno, mi sumnjamo u sve ono što je ministar rekao i ona obećanja, jer poprilično je sve ovo kasno što se sada radi.
Samo bih morao da vam skrenem pažnju, znate, posledice korišćenja hrane koja je sastavljena i spravljena od genetski modifikovanih tih supstanci su vrlo opasne i ceo svet to napušta. Jedino Amerikanci nešto batrgaju tamo, ali oni su potpuno drugi svet.
Trenutno glavni trend jeste ta ekološka hrana, nešto što je komparativna prednost Srbije. Vidite kad zavlada taj hepatitis D, žutica izazvana vlašću DS, onda se prevaziđena rešenja ovde promovišu kao nešto epohalno. Međutim, zašto se to radi?
Potrebno je da tu hranu naši građani jedu, da se jednostavno promeni mentalna slika, da bude kao kada neko drži pet sati mobilni telefon na uhu, naravno da pošuntavi, jer to ga ozrači. Zašto je potrebno to kolektivno ozračenje – da ne bi niko postavio pitanje šta se radi u "Vino župi" Aleksandrovac, ko je vlasnik? Za Aleksandra Vlahovića znamo, ali tamo je i udovica Đinđić.
Takođe, da ne bismo postavili pitanje Ministarstvu poljoprivrede ko prodaje veštačko đubrivo, a to je "Viktorija grup", koje je đubrivo skuplje nego ono što se pojavljuje na tržištu. Mi treba svi genetski da budemo modifikovani zato što imamo takvu vlast – e ne želimo da budemo genetski modifikovani.
Zato upozoravamo sve građane Republike Srbije – otkačite se od Demokratske stranke, za šta su se uhvatili, sve su osušili.

Gospođo Dejanović, valjda ste čuli da Kruševac nisam ni pomenuo. On priča nešto o Kruševcu. Kada bih pričao o Kruševcu rekao bih da je to uzorno mesto, nema šintersku službu, jer su našli jednoga koji pravi pljeskavice i svi kučići završavaju u pljeskavicama, pa podeli nekima i onda se kevće, ali nije tema to. To nije tema.
Ne želim da pričam sa kurirom američke ambasade molim vas – ko još veruje tome. Tek u šestom krugu ga je opštinski odbor izabrao za poslanika, kada je Tadić naredio da se bombarduje opštinski odbor, ukoliko ga ne prihvate da bude poslanik. To je nalog Amerike i ne dozvoljavam da ovakav neko replicira i da proziva neke stvari.
Prvo, sve što je rekao nije tačno. Molim vas neka neko proveri, ovakva pitanja sam nekoliko puta postavljao već sa ove govornice i nikada nisam dobio odgovor. Zašto se meni ne daju odgovori?
Pre nekoliko dana bio sam u Aleksandrovcu. Ubedite nekoga u Aleksandrovcu o ovome što priča Srđan Milivojević. Kao što je ubedio ljude za Fijat, besplatne akcije, 500.000 novih radnih mesta, med i mleko – sada vidimo "Ušće", vidimo "Luka" i da ne pričam dalje. Ko se tamo pojavljuje – sve ovi eksponenti američke ambasade?
Ko brani Borisa Tadića – Homen i Konstatinović? Sve je OTPOR, pa OTPOR je preuzeo DS. Glavni ideolog je ovaj poljoprivrednik ovde, glavni ideolog – Srđan Milivojević. Glavni ideolog je Srđan Milivojević i naravno moram da repliciram glavnom ideologu DS.

Ovim amandmanom SRS želi da proširi dejstvo nečega što je napisano u članu 17. i, kako reče gospođa Radeta, ne samo kad su u pitanju obmanjujući proizvodi, nego i proizvodi koji predstavljaju rizik po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika.
Verovatno je isti razlog ili, da budem preciznije, izgovor zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Mislim da je ova tačka dnevnog reda značajna za jednu možda i širu analizu zašto je ovo potrebno da se reguliše zakonom.
Tačno da u ovom predlogu zakona, ma kako da se gledaju ove grupe odredbi, postoje odredbe koje regulišu šta su obaveze proizvođača i distributera, postoje odredbe o tome koji državni organ je nadležan za koje poslove u ispunjavanju ovih obaveza, a obaveza je da se pruži, pre svega, garancija potrošaču da to što je kupio odgovara onome što je i ne samo deklarisano, nego za šta postoji neka garancija da predstavlja sigurnost za potrošača i da su sprečene sve moguće štetne posledice da se ne dese "zozovače" i neke druge stvari.
Kupili ste u dobroj veri, računajući proizvod tog i tog kvalitete, a posle nekog vremena se ispostavi da je u pitanju neki sasvim drugi proizvod.
Stičem utisak da ni država, državni organi, ni javnost nisu baš nasigurno s tim šta je to obmanjujući proizvod. Verovatno građani imaju prilike da gledaju ove naše reklame, odnosno između reklama mogu da vide i vesti, i neki film…
Koristiću vreme ono što ima SRS.
Znate i sami, na kraju se ispostavilo da televizija postoji zbog reklama. Sve drugo je nešto sporedno. Kada gledate te naše reklame, to su sve obmanjujuće reklame. Prvo, što ima dosta elemenata plagijata u odnosu na one reklame koje su u inostranstvu. Drugo, postoje takve reklame koje stvarno menjaju mentalnu svest.
U reklami za neki šampon vidite jednog feminizovanog muškarca koji drži dete i poruka je vrlo opasna, snažna, jaka. Ili ono da budete sa prijateljima na letovanju, na krstarenju. Ili ono što možete videti na Ibarskoj magistrali – više nije "Lasta" nego "Lastra" Lazarevac.
Kao društvo za te stvari nemamo odgovor. Koliko ima drugih proizvođača koji vizuelno sa etiketom odgovaraju nekom brendiranom proizvodu, poput "pepsi-kole", "koka-kole" itd. Ili ono – kroz venu što vam teče "koka-kola". To je sve u sklopu one akcije – samo jednom se živi, samo jedan je život, sad ili nikad, sad dohvati sve. Postali smo žrtve tih velikih korporacija. Za iste pare dobili ste 10% više.
Mora da se zna šta je uzrok tome. Uzrok je što neko želi besomučno da ostvari profit, ne birajući sredstva. On je u stanju da u proizvod, ono što karakteriše njegov kvalitet, ugura i neki surogat. Nije iznenađenje da iz Indije dođe nešto što liči na šećer, a nije šećer, liči na glukozu, a nije glukoza. Kasnije se ispostavi da je neka otrovna supstanca. Mora javnost da zna da već možda 15, ili više, 20 godina, otkad su se pojavili neki standardi kvaliteta, pojavili su se da bi se zapadnoevropsko tržište zatvorilo za proizvode koji bi dolazili sa strane. Zašto? Zato što su u tom procesu stabilizacije ekonomije na teritoriji zapadne Evrope oni prvo stabilizovali i obezbedili prehrambenu sigurnost za sve ove države.
Verujte 15 godina više nema onih slika kako španski ratari bacaju paradajz ili oni drugi bacaju krastavce, ili Francuzi protestuju, rasipaju mleko, nekada vino, zato što su obezbedili, pre svega, prehrambenu stabilnost preko svojih robnih fondova, i oni u toj svojoj poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji suštinski se bore za premije, bore se za ono što EU iz zajedničkog fonda daje da bi obezbedila stabilnost. Nije nikakvo čudo, u zapadnoevropskoj uniji već sada imate u njihovim stokovima šećera za sledećih pet godina. Znači, tri godine ne mora ništa da im rodi, oni već imaju prehrambenu sigurnost.
Ova država u jednom periodu je htela da bude po svaku cenu industrijska. Proces je bio iz sela u grad, ali ne radi ekonomije, nego da bi se čovek oslobodio svojine, da ne bi mogo da bude samostalan, nezavisan. Tako je vršena svojevrsna depresijacija cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, rast cena industrijskih proizvoda i taj proces seobe.
Ako ova vlada učini makar 1% napora da ljudi krenu iz grada prema selu, ne da bi se tamo zlopatili, nego da onaj ko sa 10 hektara imovine u vašoj Vojvodini, odakle ste vi gospođo Čomić, ako on može sa tih 10 hektara lepo da živi, onda smo dobar poso napravili.
Međutim, otkad ste došli na vlast i 10 hektara mu ne pomaže. Javljaju se neki "Šećerko", neke agencije, neke firme, otkupljuju bambadava i uništava se naša proizvodnja. Znači, EU se lepo zaštitila, izmislila je standarde kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode pogotovo, ali i za sve druge proizvode, i tako je napravljena čuvena maksima francuske radio-televizije: "Ovo je za nas, tu više nema niko nikakvog pristupa". Onda su krenuli dalje, pa su počeli sve svoje spoljnotrgovinske partnere i sa severa, i sa zapada i sa juga da uslovljavaju – ako želite da budete prisutni na našem tržištu, onda vaši proizvodi moraju da ispunjavaju dotične uslove. To je ta druga vrsta zatvaranja.
Onda su se dosetili, pošto je znak EU i ona plava krpa sa žutim zastavicama, odnosno zvezdama postala simbol za one koji nikad nisu bili u EU, onda su se dosetili da prave proizvode za posebna tržišta, pa ''kolgejt'' u Srbiji nije kao ''kolgejt'' u Švajcarskoj i Francuskoj. Onda se postavlja pitanje – a zašto nije istog kvaliteta? U čemu se razlikuje kvalitet zuba u Srbiji od zuba u Francuskoj. Vidimo da oni smatraju da postoji velika razlika.
Pa smo onda dobili situaciju da ulaze ovde proizvodi, niko ni ne zna kakav je taj kvalitet. Nažalost, postoje neke inspekcijske službe na granici koje vrše tu fitopatološku analizu, ispituju. Pitanje je da li je to baš tako, s obzirom da danas ambalaža prodaje robu. Znate i sami, ako je lepo, fino upakovano, pa može da bude unutra i ništa, to mami pažnju i to ljudi kupuju.
Mi od toga treba nekako da se odbranimo, da ne budemo toliko lakoverni. Ali, kako da se odbranimo i da ne budemo lakoverni kada uvoznički lobi kreira Vladu Republike Srbije? Videli ste i sami, donet je zakon o potvrđivanju onog sporazuma. Mi smo jednostrano ukinuli carinu i sada sa damping cenama, damping cenama u odnosu na naše uslove i na naše cene, ulazi roba iz inostranstva i po sistemu – sve što leti, to može da se jede, sve što dolazi sa zapada je dobro.
Imamo sad situaciju da ćemo verovatno za nekoliko meseci imali mleko bez mlečnih masti. Imaćemo jogurt bez mlečnih masti. Imaćemo sve bez, jer je sve opasno.
Gledajte vrlo interesantnu situaciju, pre 20 godina ti iz inostranstva su nam rekli da je pet-ambalaža rešenje svih problema. Kaže, ali ako oćete to da koristite, morate da kupite i naše mašine, morate da kupite i one duvaljke i sve da to bude u skladu sa evropskim standardima. Ne lezi vraže, pre nekoliko godina rekoše – to u plastičnoj ambalaži je isto kao da vodu držite u nafti. To ne valja, to ne može da se raspadne, treba da se vratite na staklo i sada je ponovo standard staklo. Neki uništili kompletno pogone za pakovanje sa staklenom ambalažom, uveli ove duvaljke.
Ili da vam dam još jedan bolji primer, pre dvadesetak godina je rečeno – nije lepo da se jedu jaja na oko, može da se uzme majonez. Ti isti koji su prodali postrojenja nama za proizvodnju majoneza sada kažu – ne, majonez nije dobar, ima tu nekih aditiva koji su opasni, oni su kancerogeni.
Na ovih nekoliko primera vidite da nije u pitanju kvalitet, nego interes. Interes onih koji su jaki ili onih koji su sa zapada. Sećam se svojevremeno, u nekom njihovom velikom kreditnom projektu, mislim da je to bio poslednji veliki projekat u onoj bivšoj SFRJ, bio je projekat "Morava 2". Razvoj, navodno, juga Srbije. Odobreni krediti da bi se kupila italijanska i švajcarska oprema i mašine za proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Šta se desilo? Prodali su lepo svoje mašine koje nisu mogli da prodaju na zapadnom tržištu i prodali su tehnologije koje su kod njih već tada bile zastarele. Tada su bile zastarele, ali ovde se pojavi neka grupacija koja razmišlja po sistemu, dolaze pare iz inostranstva, to treba da se uzme, jer ukoliko ne uzmemo te pare, propadosmo, nema ništa od nas.
Zato treba biti oprezan. Naravno, treba voditi računa maksimalno o kvalitetu proizvoda, pogotovu ovih prehrambenih jer se najdirektnije tiču života, ali i svih drugih, naročito onih koji su na struju, radi bezbednosti.
Molim vas, nemojte u tom srljanju za te njihove standarde i te njihove pikanterije vezane za njihovu tehnologiju, da uništite sjenički sir, zlatiborsku pršutu, leskovački ajvar ili nešto drugo.
Dajte da mi jedemo naše trigliceride, jeli su ih i naši roditelji, naše dede i pradede. Dok su oni to jeli - živeli su po 80, 90 godina. Otkad smo mi počeli da jedemo ovu proevropsku tehnologiju, teško ko može da zaglavi nad 65. godini života.
Predlažem Vladi neka usvoji ove naše amandmane jer su podneti, pre svega, sa željom da se ovaj propis poboljša, ali ujedno i da upozorimo sve. Propis koji se donese, ukoliko se ne primenjuje onako kako je napisan, nije ni trebalo da se donosi. Šta nam vrede propisi, kada carina i inspekcijski organi znaju da zažmure, kao svojevremeno da je Dan Tana biran za predsednika Skupštine Crvene zvezde, pa kaže – nisam član nijedne stranke, ali sam uvek glasao za DS. Vodite računa, jer nema mesta DS u ajvaru. Ajvar je ipak crvene boje.

Na početku rasprave povodom ove tačke, Predloga odluke o prestanku sudijske dužnosti, dao bih obaveštenje da se radi o sudijama kojima prestaje sudijska funkcija na lični zahtev i, druga grupa, zbog navršenog radnog veka. U ovom vremenu koje je odobreno SRS-u, s obzirom na to da se radi o razlozima, u prvoj grupi je reč o volji pojedinca, a u drugoj grupi – o sili zakona, jer je nastupio zakonom propisani uslov za prestanak sudijske funkcije.
Ne bih se toliko zadržao na imenima kandidata. Radi se o ukupno petorici sudija. Iskoristio bih ovo vreme da u jednoj načelnoj raspravi podsetim javnost, podsetim ljude koji rade u sudovima, advokate, građane koji sutra treba da se obrate radi zaštite nekog prava, ili radi ostvarenja nekog interesa koji je sporan, tj. da obavestim o tome dokle smo stigli s ovom reformom pravosuđa, koja je spektakularno najavljena.
Moram da podsetim poslanike iz SPS-a da smo, kada je 2002. godine krenula reforma pravosudnog sistema, zastupali stav da najavljena reforma ide u pogrešnom pravcu. U međuvremenu, oni su promenili stav; to je njihovo pravo, nemam namere da kritikujem. To je njihovo autonomno pravo. SRS nije promenio svoj stav. Ono što smo pričali 2002. godine, to smo radili svih ovih godina.
Moram da vas podsetim da smo i kada je usvajan novi ustav Republike Srbije insistirali na nekim odredbama koje u Ustavu ne zalaze dublje u neku materiju organizacije pravosudnog sistema, a koji treba da bude regulisan odgovarajućim zakonom. Sada se nalazimo u situaciji da ove odluke danas ima da se donesu većinom glasova poslanika koji čine parlamentarnu većinu, koji podržavaju Vladu Republike Srbije.
Samo vam skrećem pažnju da je uvod u ove odluke pozivanje na istorijske propise. Šta to znači? To znači da je pravosudni sistem zakrčen, još uvek se nalazi u nekom stanju iz 2000. godine, normativnom, data je vizija nekih novih sudova, koji za devet godina nisu napravljeni, ne samo fizički, u smislu građevinskog materijala, nego do dana današnjeg još nije doneta nijedna odluka Apelacionog suda, kao primer za tu vašu brzu orijentaciju da se ide prema EU i njihovim standardima. Ne postoji nijedna odluka Apelacionog suda, a osam godina slušamo o toj vašoj reformi.
Mi, u suštini, imamo jednu varijantu najbezobraznije lustracije u pravosuđu. Ona se zasniva na sledećem. Kada bismo hteli danas da izaberemo nekoga da bude sudija, to ne bismo mogli da uradimo, jer propisi ne dozvoljavaju.
Da vas samo podsetim, već skoro godinu dana u Narodnoj skupštini nije doneta nijedna odluka o izboru sudija. Kažem – godinu dana, možda je i više, dve godine, ako ne i više. Samo donosimo odluke gde se konstatuje da je prestao mandat nekom licu, da više ne može da bude sudija ili javni tužilac. Situacija je identična, da znate. Na taj način se sprovodi ono Batićevo – da se otpušta, odlazi iz suda, u ovom konkretnom slučaju, po prirodnom toku stvari, a na to mesto niko ne dolazi, jer nemamo formirane organe koji o tome treba da odlučuju u skladu s Ustavom.
Zašto kažem da nemamo? Zato što će neko od vas da skoči, pa da kaže – pre nekoliko meseci su izabrana dva vrlo važna organa, jedan sudski, jedan tužilački.
Moram da vam skrenem pažnju, tamo se već sada primećuje veliki sukob interesa. Vidite, predlagač ove odluke je, formalno-pravno, Boško Ristić.
Trenutno ga nema, pravi region u Nišu, pošto se zavetovao – ako može Pajtić da ima autonomnu poktrajinu kao član DS-a, što ja, kao član DS-a, ne bih imao taj neki jugoistočni region. Čuli ste ga pre nekoliko dana. On je advokat i predsednik Odbora Narodne skupštine za pravosuđe i, po sili Ustava i zakona, član je oba ova organa koji odlučuju gotovo sve, o svim pitanjima koja se tiču sudova i tužilaštava. Advokat.
Razumeo bih da je prekinuo s advokaturom, otišao. Međutim, ne, on je aktivan. Pre nekoliko dana smo razmatrali kakav je njegov doprinos bio, kao punomoćnika, u rešavanju spora "Borovo – Boreli". To je najočigledniji primer sukoba interesa. Advokati, verovatno, najveći deo svog posla obavljaju u sudovima.
Naravno, ako on kao advokat može da učestvuje u kolegijalnom organu koji će da odlučuje o tome ko će biti sudija i tužilac, to je najbolji primer sukoba interesa. Zato nam nije potrebna promena Ustava Republike Srbije, pošto su se sada mnogi navukli na promenu Ustava Republike Srbije, jer kada nemaju obrazloženje za neku situaciju, oni kažu – kriv je Ustav. Uvek je kriv Ustav u ovoj zemlji, a ne oni koji sprovode Ustav i zakon.
Taj problem je mogao da se reši tako što bi se izabralo neko drugo lice, laik za oblast pravosuđa, da bude predsednik Odbora za pravosuđe, pa da po funkciji bude član ova dva organa i da se uključi u taj posao. Ali, ne, DS insistira na Bošku Ristiću.
Sve što je uradio Boško Ristić je bilo loše. Sećate se Ustavne povelje državne zajednice – državna zajednica je rasturena. Setite se brojnih zakona, propisa i odluka koje su bile predmet razmatranja u Narodnoj skupštini, setite se da je 2001. godine, zahvaljujući njemu, u Nišu, predsednik Okružnog suda bio penzioner. Zahvaljujući tom i takvom pogledu na pravosuđe, u Valjevu smo imali situaciju da je čovek, maltene, prvo postao predsednik suda, pa je sutradan postao sudija. Naravno da malo karikiram, ali istog dana je dva puta biran.
Samo da podsetim, SPS je kritikovao to, jer je u to vreme bio progon svega što liči na SPS. Ne verujem da SPS može da podrži ovakav vid reforme našeg pravosudnog sistema, tim pre što se sećate kako je Batić lustrirao sudije, pa su posle vraćeni na posao. Moram, javnosti radi, da ukažem da ta lustracija ima svoj kontinuitet. Neki put je to javno, neki put je to pritajeno. Ne vezujući se za imena ovih ljudi kojima prestaje sudijska funkcija, ali ovo je način da se sudovi prazne. Prazne se sudovi, u očekivanju nekog sledećeg koraka reforme pravosuđa, i da se molimo Bogu šta će da nas snađe i šta ćemo da dobijemo u sudovima.
Odavno je poznato da je veliki broj ljudi koji znaju taj posao, da je on stručan i, može se reći, i zanatski, napustio sudove i tužilaštva i otišao u advokaturu. Jedna smo od retkih država gde nam je advokatura jača od onih koji treba da donose odluke.
Da sada ne bi neko gajio neka nerealna očekivanja, moram da vam skrenem pažnju da su se pre dvadesetak godina advokati više u sudu borili za elementarna ljudska prava i štitili interese svojih klijenata. Nisu bili nešto bogzna šta uvaženi od sudija, niti poštovani. Danas je situacija potpuno drugačija, kada je taj materijalistički pogled na život – samo jednom se živi, a vrediš onoliko koliko imaš para u džepu, e, sad su advokati postali vrlo važna karika sprovođenja pravde u Srbiji. Tako imamo bivše sudije kao advokate, koji diktiraju iz advokatske kancelarije presude svojim pripravnicima koji su sada sudije.
Izgubilo se i ljudsko pravo i zaštita interesa klijenata. Moram da kažem da to nije generalni stav. Ima još one stare advokatske škole i sve što kažem nije generalizacija. Ima dobrih primera pravih, odanih advokata, koji se bore da sačuvaju svoju profesiju na onom nivou koji je propisan i tim kodeksom, koji je mnogo stariji od našeg propisa koji je donet za proteklih devet godina. To mora da se kaže i tu postoji podela na dobre i loše advokate.
Danas je podela na dobrog i lošeg prema rezultatima. Znate i sami, nekada je bilo – imam dobrog advokata, ''laje na sijalicu'' u sudnici, a danas – imam advokata, ne mora ništa da priča, on će da završi sa sudijom i sa tužiocem. Tako su se javile neke vrlo poznate advokatske kancelarije, poput, recimo, jedne zajedničke … Evo, pošto je danas ta tema bila, recimo, brane Borisa Tadića po privatnoj tužbi Dragana Todorovića za krivično delo klevete. Bliska kancelarija je Nenada Konstantinovića, predsednika Administrativnog odbora.
Kao što vidite, to nema veze s ''crtom'' i ko je bio na ''crti''. Znate i sami da su četiri vodoravne i jedna horizontalna – crte koje se koriste u tabliću. Ovde nismo na partiji tablića, nego pričamo o našem pravosuđu – gde je ono, gde se zaglavilo.
Sada moram javnost da obavestim da smo skoro u Narodnoj skupštini diskutovali o nekim zakonima koji se tiču pravosuđa. Naravno, kada to uzme u svoje ruke DS, onda je to uvek proevropski, najviši stepen demokratije.
Hvala Bogu, oni su se setili, zato je to najbolje, to mora svako da podrži; ko to ne podrži, on je protiv Evrope, protiv ovoga, protiv onoga, da ne pričam o svim tim silnim hvalospevima, poput onog, recimo, da je potpuno normalno da se iz Bodruma glasa, da je poželjno da se 12.000 ljudi uhapsi preko noći. To što je bilo glasanje iz Bodruma, videli smo i pre nekoliko dana ovde, na televizijskom snimku, opet se pojavilo, opet je taj duh iz boce izašao.
Sve je to demokratija. Kada DS kaže, tokom kampanje, "glasajte za nas, mi ćemo da zaposlimo 500.000 ljudi", onda budite sigurni da će 300.000 ljudi da izgubi posao. To je činjenica. Kada DS kaže na nekim dopunskim izborima – "glasajte za nas, pošto smo na vlasti u Republici, dovući ćemo velike pare da se izgradi vaša mesna zajednica, vaša ulica", onda znajte da su vas prevarili. Zašto? Nedavno je bio rebalans budžeta, tako da se iz budžeta Republike Srbije smanjuje za 15 milijardi dinara transfer jedinicama lokalne samouprave. Znači, obmana, laž, po ko zna koji put, da se prevare birači, to je ta crta na crtu. Naravno, laž uspeva samo kada se pojavi velika medijska podrška, a juče ste imali prilike da čujete da tri glavna savetnika Borisa Tadića drže gotovo 80% medijskih kuća pod svojom kontrolom – Dragan Đilas, onaj Šafer, pa čak i ovaj lekar Krstić, i to je taj problem, što to virtuelno izgleda lepo, samo što ne može da se uhvati u ruku, nešto se opet izmigolji.
I oblast pravosuđa se, takođe, putem medija, prikazuje u mnogo boljem položaju nego što jeste. Bez namere da repliciram ili da nešto ukazujem, ali malopre je gospodin Batić pročitao tri platna spiska za neke koji rade u jednom sudu, pa ste videli koji su to iznosi, i postavio je pitanje na koje niko neće i ne može da odgovori – kako neko s tim parama da učestvuje i da pomaže onima koji treba da sprovedu interese pravde u sudu? Moram da vas podsetim da mi još nemamo kompletan Ustavni sud. Mi mnoge organe nemamo kompletirane i ja se prosto naježim kada Boris Tadić predloži nekog kandidata, jer onda znam da je to loš kandidat i od njega se u startu nešto loše očekuje.
Videli ste i sami za ovih 10-15 dana, jedna televizija je prikazala šta se dešava u Beogradu sa gradskim građevinskim zemljištem. U svakoj od tih afera je neki advokat bio na čelu organa, na čelu nekog upravnog odbora, ili je bio zastupnik jedne, ili nekoliko tih firmi koje su bile predmet interesovanja televizije. Onda se postavlja principijelno pitanje – da li neko ko se bavi advokaturom može da se bavi bilo kojom drugom delatnošću, ili da vrši neku javnu funkciju?
Odgovor je da ne može; ne postoji veći sukob interesa nego advokat i javna funkcija. Ovo nije progon advokata, ovo je samo jedan doprinos da se utvrdi šta je to nespojivo.
Imate, recimo, Slobodana Beljanskog, bio je u onom odboru za rešavanje sukoba interesa, a sad radi u ovoj agenciji za borbu protiv korupcije. Kada je 2002. godine izabran za onaj savet za borbu protiv korupcije, dao je ostavku, jer nema apanaže, ali u ovom odboru je prihvatio, jer ima apanažu kao narodni poslanik. Vidite kako je kod njega rastegljiva pravda. Usput, triput je Zakon o univerzitetu menjan, a u tom periodu od 14 godina, on je nekako uspeo da magistrira, doktorira na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, zahvaljujući Momčilu Grubaču. I on vam sprovodi neku pravdu, on drži moralna predavanja.
Do pre godinu i po dana mi smo pričali ovde, a bilo je predmet interesovanja i javnosti, da li je nešto u skladu sa zakonom ili nije, a sada, zahvaljujući ovoj medijskoj dominaciji ove žute boje, i ono što je zakonito je predmet kritike sa gledišta da li je moralno ili nije moralno.
Onda, što reče Velimir Ilić, moralne pridike nam drži neko ko ne ispunjava nijedan uslov da se javi, a kamoli nešto da kaže. To je ta inverzija. Ona je najbolnija u pravosuđu i zato koristim ove slikovite primere kako bi i ljudi u pravosuđu shvatili šta se dešava, šta će da bude.
Vi se verovatno sećate da je pre mesec dana u Strazburu bila sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i tada su ovi kontrolisani mediji obavestili našu javnost o svemu i svačemu. Emitovane su Mićunovićeve izjave itd., ali je ostalo neprimećeno, sa gledišta javnosti, šta su oni rekli povodom reformi koje finansira Savet Evrope ili neke druge institucije iz inostranstva. Oni ne dele mišljenje koje ste vi promovisali preko medija građanima …

Ja ću da nastavim tamo gde sam stao, a stao sam kod Saveta Evrope i sednice Parlamentarne skupštine koja je bila krajem prošlog meseca. Javnost bi morala da zna kako ste ocenjeni od strane Saveta Evrope.
Radi javnosti, samo da podsetim, Srbija je primljena u Savet Evrope aprila 2003. godine, za vreme vanrednog stanja u zemlji, i u tom smislu ste ušli u Ginisovu knjigu rekorda, jer se nikada nije desilo da postane član te institucije, koja se bori za ljudska prava u Evropi, koja ima 47 država članica, da se primi jedna država u vreme dok je u njoj vanredno stanje, a vanredno stanje je, po definiciji, dokaz da se uskraćuju ljudska prava. Ali, to je urađeno na zahtev jednog gospodina, odnosno molbu, preklinjanje.
Samo da vas podsetim da imamo neki istorijat tih odnosa s Evropskom zajednicom i Savetom Evrope. Ranije nismo mogli da budemo članovi te dve organizacije jer su postojala dva problema. Prvi je što u našoj zemlji nije postojao višestranački sistem, a za Socijalistički savez radnog naroda je rečeno da liči, ali nije, i drugi problem je bio što je u našem krivičnom zakonu postojala smrtna kazna.
Gle čuda velikoga, kada smo ta dva problema rešili, a to smo uradili 1990. godine, da budem precizniji, što se tiče smrtne kazne, već 1992. godine, onda su nas ti sa Zapada i bombardovali, i rasturili, i dokazali ko su, šta su i kakvi su.
Juče je bio ovaj gospodin što se tako slikovito izražavao o pripadnicima srpskog naroda za proteklih 20 godina, tako da između onog Čankovog predloga zakona o borbi protiv antifašizma i onog njegovog prijatelja koji je došao juče, vidim da je Čanak bio u pravu, on je to unapred predlagao da Bajden ne bi došao, a došao je simbolično, u vozilu koje se zove „zver 2“. Vozilo „zver 1“ je juče bilo angažovano u Kongresu i Senatu, gde je predsednik SAD-a još više pocrneo jer mu nije prošao koncept zatvaranja zatvora Gvantanamo, gde se, takođe, krše prava pritvorenih lica, i to za nijansu slabije nego što se krše prava naših građana u Ševeningenu, ali, o tom potom.
Da podsetim javnost, normalno je u Zapadnoj Evropi da se i političari i građani dele prema svom mišljenju, pa u Parlamentarnoj skupštini EU postoje tzv. evrofanatici, kojima pripadaju i ovi s hepatitisom B, s tom vrstom žutice, i postoje evroskeptici. To ravnopravno egzistira i, u daleko većoj sali od ove, sučeljava svoja mišljenja, s ciljem da se nađe pravo rešenje i bolji put.
Imali smo prilike da za ovih devet godina saznamo da u ovoj zemlji mogu da postoje samo evrofanatici, evroskeptici ne mogu.
Na taj način, DS je pokazao da nije kompatibilan za višestranački sistem, jer demokratski standard je samo interes nekih pojedinca iz DS-a i onih koji sa strane deluju, nisu članovi DS-a formalno-pravno, ali vrlo je in da budu bliski DS-u.
Moram da vam skrenem pažnju da u Zapadnoj Evropi možete da protestujete. Francuzi protestuju kada dođe američki predsednik. Nemci protestuju kada dođe američki predsednik, Italijani protestuju. Pale se zastave, pale se lutke, demonstrativno se na taj način izražava svoj politički stav i mišljenje prema nečemu što simbolizuje dotični gost.
Mi smo juče imali gosta koji se vozio u vozilu "zver 2", ali on je dao poruku da treba sve da se resetuje. Morali ste tom operacijom resetovanja, a njom se samo klikne na miša, da zaboravite Milicu Rakić, da zaboravite bombardovanje, da zaboravite rasturanje bivše SFRJ, da zaboravite poniženje. Sve mora da se zaboravi. Kreće se ispočetka. Malo se neko zaplakne i oseća se kao da je nov.
Ostaće našoj javnosti sporno da li je gospodin kome ste priredili srdačnu dobrodošlicu bio čovek koji se vratio na mesto zločina, ili je došao da se pokaje.
Samo da vas podsetim da ima veze s pravosuđem ovo što pričam, jer 2001. godine, kada ste došli na vlast, prvo što ste uradili jeste da ste tražili od javnog tužioca, odnosno od Vrhovnog suda, da se vrati na ponovni postupak, a onda je javni tužilac, po vašem nalogu, morao da odustane od krivičnog gonjenja onih koji su najodgovorniji za bombardovanje SRJ. Radi javnosti, moram da vam skrenem pažnju, bombardovanje je bilo bez saglasnosti Saveta bezbednosti.
U razlozima koji su do sada, za ovih desetak godina, navedeni o tome zašto je bilo bombardovanje, imate 70 odvojenih razloga. Po potrebi se vadi svaki od njih u datoj situaciji. Prvi razlog je bila humanitarna katastrofa, pa je onda bilo, navodno, da se skine diktator, podsećam ove iz SPS-a da su rekli da je taj diktator Slobodan Milošević, a nedavno smo imali prilike da od vašeg prijatelja Havijera Solane čujemo da je bombardovanje bilo da bi se Srbija naterala da prihvati evropske standarde. Znači, kako se koja prilika ukaže, tako se da odgovarajuće opravdanje, a onda mediji, pod kontrolom ovih savetnika predsednika Republike, to lepo umiju, ofarbaju, pa čak i ova tema može da bude u nekoj od emisija "48 sati svadba", "Menjam ženu", menjam državu, menjam partiju, menjam stranku. Znate i sami, ko je u stanju da prevari Boga, on je u stanju da prevari i svakog pojedinca. Primera za to imamo koliko hoćete. To je Srbija od kada su je demokrate uzele pod svoje.
Moram javnost da upozorim i obavestim da postoji neka zakonomernost u pogledu postupaka, mera, načina rada, i ta zakonomernost nam ukazuje da smo u obavezi da se pozovemo na nešto što je znanje, a do znanja se dolazi putem iskustva i pozivanja na neko iskustvo.
Srbija je u ovoj situaciji bila i u periodu od 2001. do 2003. godine i tada je bilo političkog progona, bila je vrlo teška situacija i s medijima. Krenulo se s jednom nekritičkom saradnjom s Haškim tribunalom. Proterivane su poslaničke grupe, čitave, u onom periodu –jedna od članica DOS-a, DSS, nedavno – SRS, kako se ne bi, navodno, uzbunila javnost, ili, kako reče jedan od predstavnika G17 plus pre nekoliko dana, u nekoj emisiji – pa, znate, vi ste opozicija, vi ste dužni da nas kritikujete, a mi smo dužni da radimo. To što radite je opasno. To je opasno.
Samo da podsetim građane Republike Srbije, bivša SFRJ je na dan 1.1.1991. godine imala spoljni dug 22 milijarde dolara po jednom proračunu, po drugom proračunu – 30 milijardi dolara. Znajte da danas Republika Srbija, ovakva mala, fildžan, smanjena, duguje 30 milijardi dolara. Doduše, veliki deo tog iznosa je, kako oni kažu, komercijalni dug, nije državni dug, ali, bez obzira na to kako ga oni tumačili, on se plaća i moraće da se plati s ove teritorije. To je rezultat vaše demokratske vlasti. Uspeli ste nešto što je nemoguće. Ono što se bivša SFRJ zadužila od 1946. do 1990. godine, vi ste sredili za dve vaše petoletke. Sada ste rekli da dobijate neki zajam od tri milijarde, onda će biti još veći iznos, tako da unuci, praunuci, teško da mogu da izađu iz ovog što se zove dužničko ropstvo. Onaj ko je u ropstvu, mora da sluša onoga ko glumi Svevišnjeg. Taj svevišnji je, navodno, ova ''žuta firma''.
No, da vidimo šta je rekao Savet Evrope povodom uspešnog puta, jer ste još uvek u fazi posmatranja od SE. Savet Evrope nije rekao da se resetujete, nego ćete morati još da budete na posmatranju. Sada ćete da vidite šta piše u toj rezoluciji. Kažu – u pogledu evropskih integracija, preporučuju se reforme koje bi omogućile građanima da osete dobrobit tih integracija. To je sada medijski aspekt. Treba da hvalite EU, posebne emisije "Evronet", pa ste sada uveli neku emisiju gde se javlja neki drekavac koji treba decu, peti, šesti, sedmi razred, gimnazijalce, da tera da pevaju neke pesmice na engleskom i kako sve ide med i mleko iz EU.
Ali, šta je stvarnost? Stvarnost nije takva. Šta smo to naučili od EU i koja je to dobrobit došla? Ugovor sa "Fiatom", nema ga. Koja je druga dobrobit? Šengen viza? Pa, devet godina pričate o beloj šengen vizi. Tadić je morao da vas upozori i da kaže – ne lupajte ljudi, aman, oko datuma, nema ništa od toga. Napravili ste skandal oko pasoša. Kako da se to resetuje? Ja sam opozicija i moram da podsetim sve građane. Opasno je kad nešto uzme DS u svoje ruke. To se suši, ljudi.
Zakonomernost vlasti DS-a jeste katastrofa – glasanje iz Bodruma, hapšenje, a za to vreme privatizacija, otpuštanje. Nekada ste imali krizne štabove. Upadali ste u preduzeća. Zahvaljujući kriznim štabovima, svi nastavnici fizičkog su postali direktori osnovnih škola. Prvo borci ''buldožer revolucije''. Dobro su palili Skupštinu.
Koja je druga dobrobit EU, koju vi treba da promovišete? Evropska unija otima KiM, 22 države su ga priznale. Koja je dobrobit jednostrane primene tog vašeg čuvenog sporazuma, čiji je jedan amandman izazvao potres?
Ukinuli ste carine, sada po damping cenama dolazi roba iz inostranstva i ne znam zašto onaj kuka za onaj sjenički sir. Neka se obrati ministru trgovine, ministru poljoprivrede, ministru za regionalni razvoj i ekonomiju. Sa pet rečenica njegovog pi-ara, izvesnog Papka, sve se rešava. Lepo zvuči.
Koja je sledeća dobrobit koja treba da se predstavi? Vi ste pozvali Euleks. Prošle godine ste blokirali Rezoluciju. Pozvali ste Euleks i sada onaj Goran Bogdanović kuka na taj Euleks, kaže – pa on uopšte ne gleda naše interese.
Vratili ste Olivera Ivanovića. Goran Bogdanović je bio prvi ministar u toj lažnoj, prelaznoj vladi Kosova. Šta će on da sluša? Pre će da sluša Tačija nego Tadića, mada mu je isto, svodi se na isto.
Kao što sam rekao pre nekoliko meseci, uvek će Tadić da kaže – ja neću da potpišem nezavisno Kosovo i mi nikad nećemo da priznamo. Šta mu kaže "zver 2" iz kola – ma, znamo, mi to i ne tražimo, mi smo to već završili, ko te pita za tvoj stav? Šta njegov stav može da odluči? Kaže – prekinuli smo diplomatske odnose s Makedonijom i s Crnom Gorom, zabili nam nož u leđa. Tog što mu je zabio nož u leđa, dva dana ovde šeta po Beogradu.
Šta radite? Kuda vodite ovu državu? Ne može medijskim manipulacijama ovo da se radi. Kad-tad to dođe na naplatu. Hajde sad da resetujemo. Šta da resetujemo? Jedino što ste dobili nalog, to je da se resetuje.
Idemo dalje, šta kaže Savet Evrope, to su vaši, Teri Dejvis i kompanija, doduše, umro je Rasel Džonston, ali tu je, vaš je. Kaže: "… kojim bi se garantovala prava opozicije u pogledu funkcionisanja Parlamenta".
I oni primetili da nešto nije u redu s izražavanjem mišljenja u Narodnoj skupštini i kažu da predsednika Narodne skupštine treba da odlikuje tolerancija, da ima razumevanja i za neke reči koje nisu baš milozvučne. To što je gospođa predsednik promenila stav, pa joj se sada sviđa čovek na crti, u političkom smislu reči, to je drugi problem.
Znao sam da će biti leteća izmena, tačno sam znao. Čim ja krenem ozbiljno, oni moju Gocu stave.
Evo, da obavestim građane Vojvodine, za ovo što doživljavate s Bojanom Pajtićem, ja sam kriv. Kada je on gurao kartice 2003. godine, ja sam iza njega išao i bacao te kartice.
Da smo tada napravili nešto da ga demokrate uklone sa političke scene, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava u Vojvodini. Oni su napravili i ''Razvojnu banku'', tako što su jednu banku, bukvalno rečeno, ukrali, "Metals banku", i ona treba da bude banka neke buduće nezavisne pokrajine. To ste sve vi uradili.
Građani, nemojte da resetujete, nego zapamtite. Što bolje budete pamtili, manje će neko da vas prevari.
Kaže – u Rezoluciji se pozdravlja saradnja Saveta Evrope i vlasti iz Srbije u pogledu reforme sudstva i tužilaštva, borbe protiv korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma. Navodno su doneti neki zakoni i oni moraju ovo da pozdrave, jer se njihovim parama neki projekti ovde realizuju. Kako oni mogu da kažu da je projekat pao, da je sve nakaradno urađeno? Neko će njih da pita u Zapadnoj Evropi – što ste dali pare? Da ne bi odgovarali za to gde su pare, oni moraju da pale.
Šta kažu u sledećoj rečenici – vlasti u Beogradu pozivaju se da usvoje zakone o sudovima, statusu sudija i Visokog saveta pravosuđa, Javnog tužilaštva, tužilaca i Državnog saveta tužilaca, uz garancije da će sudstvo i Tužilaštvo biti imuni na političke uticaje.
Džabe je sve rađeno od januara, februara. To nije prošlo test, morate na popravni. Jasno je njima da pravite nešto da biste preko toga ostvarili politički uticaj. To je veza s ovom današnjom tačkom dnevnog reda i onom koja sledi, konstatuje se prestanak sudijske funkcije, ne biraju se novi, ide se na neku novu racionalizaciju, transformaciju, koja uopšte neće biti niti efikasna, odnosno budući izgled pravosuđa neće biti ni transparentan, niti će te važne institucije biti nezavisne, neke još i samostalne, a pogotovo ono što ste u Strategiji stavili da bude efikasno.
Sada ćete da napravite institut, da se obučavaju sudije. Ko će da ih obučava? Ne daj bože da ih obučava Homen, ili Nenad Konstantinović, ili Snežana Malović. Molim vas, nemojte o tome da pričamo. Na šta će da liči to naše buduće pravosuđe? Kako možete da zamislite buduće pravosuđe koje transformiše DS? Šta god ste uhvatili u ruke, to se osušilo, apsolutno sve, sve je upropašćeno. To više ne postoji, što vi sređujete. Danas imate i ovu telefonsku sednicu Vlade, pa ćemo čuti šta je bilo na telefonu.
Znači, operacija transformacije pravosuđa je bila neuspešna i sa gledišta Saveta Evrope. Kada smo već kod pravosuđa, oni kažu da treba da bez odlaganja usvojite Evropsku konvenciju protiv ograničenja vremena za sudsko gonjenje krivaca za zločine protiv čovečnosti i Konvenciju o naknadama za žrtve nasilnih zločina. Onda vas upozoravaju da su 33 od 47 članica Saveta Evrope do sada priznale Kosovo i otvaraju to kao veliku temu, a gospodin šef delegacije se raduje i kaže – veliki uspeh, sada smo došli u stanje postmonitoring faze.
Neko bi mogao da zaključi da ste vi sposobni i spremni da prevarite i ove vaše, navodno, prijatelje iz inostranstva. Zaboravite to, to nikome nije pošlo za rukom. Vidite i sami, ko je na političkoj sceni Srbije verovao Amerikancima – nema ga više, ko je postupao po njihovim nalozima – nema ga više.
Morate malo da se orijentišete u vremenu i prostoru. Ovaj put kojim vodite Srbiju je loš. Ovaj put je put nizbrdo, u ambis, a ne bi bilo dobro da nema puta da se izađe, ili da se skrene, da izađemo iz ambisa u koji ste nas vi uvukli. Vidite i sami da te lepe priče o demokratiji, o ljudskim pravima, samo medijski imaju neki značaj, da se neko prevari, da, navodno, nova vlast ne bi pravila veće probleme u regionu.
Moram građanima da dam i ovu informaciju. Svi ovi sa Zapada, koji nam dolaze, žele da prekomponuju političku scenu Srbije, da u nekoj novoj vladi bude što veći broj manjih stranaka, koje pojedinačno ništa ne znače, i da onda, s vremena na vreme, mali koalicioni partner može da napravi veliki lom.
Znate i sami da mali kamen obara kola, ne veliki. Tako drže sve pod kontrolom i tako kontrolišu krizu na ovoj teritoriji. Njima je interes da bude ovde kriza. Traže od vas da se sve resetuje. To su tražili i u BiH. Pre dva meseca, na jednom savetovanju, odnosno seminaru NATO-a u Sarajevu, oni su doslovce ovako rekli – NATO pakt je zahvalan Bosni i Hercegovini…

Gospođo Čomić, da ste samo imali malo više živaca da čujete još nekoliko rečenica, mislim da bi vam bilo jasno da između ovoga što pričam i ovoga što je današnji dnevni red postoji velika veza. Ako dozvolite, učiniću taj napor da pokušam da vas ubedim u to. Ako mogu. Verovatno mogu. Dobro.
Gospođo Čomić, radi se o sledećem, a jutros niste bili tu kada sam počeo izlaganje. Ova odluka ima dva dela. U prvom delu, jednom sudiji prestaje sudijska funkcija na lični zahtev. Znači, čoveku se nešto smučilo što se dešavalo u pravosuđu i onda kaže – ne želim više da budem sudija, želim da pobegnem iz ovog suda.
Ne želim da budem predmet interesovanja Visokog saveta sudstva – Boška Ristića, Snežane Malović, budućeg predsednika Vrhovnog suda, pardon, Kasacionog suda, i prihvatam, evo, ne želim da me oslovljavaju više u mom mestu sa gospodine sudija, nego bežim.
Sada pronalazim razloge zašto čovek beži glavom bez obzira. Naravno da koristim princip zakonomernosti. Princip zakonomernosti nesporno ukazuje da uzrok svega toga leži u DS-u, koji tako vrši vlast.
U drugoj grupi sudija, kojima prestaje sudska funkcija, nalaze se ljudi koji su ispunili jedan uslov, a to je da su navršili radni vek. Da to prevedem, radi naših građana, vreme je da idu u penziju.
Gospođo Čomić, zamolio bih vas da me pratite, da ne biste izgubili priključak. Nemojte da se resetujete. Idemo dalje.
Ako je čovek ispunio uslov – radni vek, znači da godine staža i godine života ukazuju da je on izgubio tu specifičnu radnu sposobnost za sudijsku funkciju.
Gospođo Čomić, vi u koaliciji imate, takođe, penzionere koji su izgubili radnu sposobnost, po sili zakona i po prirodnim zakonima. Izgubili su, ostvarili su pravo na penziju.
Zašto neko odlazi u penziju kada napuni radni vek? Zato što zakon i priroda kažu da on više ne može da obavlja taj posao tako kvalitetno kao što je nužno za tu funkciju i za taj posao. Međutim, postavljam pitanje, da li mi možemo samo da konstatujemo da je neko ispunio taj uslov – radni vek, ili da vidimo šta je on uradio, koliko je to predmeta ostavio, kod koga dolaze ti predmeti koje on nije završio? Tim pre što se konstatuje prestanak funkcije u Narodnoj skupštini u rikverc? Znate šta je rikverc? Unazad. Oni su u martu, u februaru ispunili uslove za penziju, a formalno-pravno su držani kao neke sudije. Znam da nisu radili.
Gospođo Čomić, sudije su vrlo inteligentni. U osnovi prava se nalazi filozofija, a ne imaginarni broj. Zato su oni to rešili. Mi smo do 2001. godine imali fantastičan zakon. Ovo nije dolazilo u Skupštinu, nego se konstatovalo, i nije se sudbina nekoga ko je ispunio uslove za penziju vezivala za većinu u Narodnoj skupštini, nego je po sili zakona i po automatizmu rešavano. Ali, niste bili jutros. Jutros sam objašnjavao koliko je bio onaj prethodni zakon neuporedivo bolji od vašeg koncepta reforme pravosuđa. Tu je ta veza.
Što se tiče Sarajeva, veza velika postoji, gospođo Čomić. Vi ste 2001, kada ste došli na vlast, sve one koji su pravosnažno osuđeni oslobodili odgovornosti. Ne vi, konkretno, ne čak gospodin Batić, nego je neko naredio Vrhovnom sudu da ukine, da vrati na ponovno suđenje, a onda, na ponovnom suđenju, javni tužilac kaže – ja odustajem od krivičnog gonjenja. Znate li ko je bio predmet gonjenja? Havijer Solana, Toni Bler i da vam ne ređam dalje.
Ne valja kada se čovek resetuje, ali da znate samo još jednu stvar, vi možete da resetujete, ali ostaje sve na hardu. Sve ostaje u kompjuteru. Ne smeju građani Srbije da resetuju ovo što je bilo u Srbiji. Nikako ne smeju da resetuju – kao, puj pike, ne važi, ne važi se, ''mir, mir, mir, niko nije kriv''. Ne, ne, 15% teritorije vam uzimaju, gospođo Čomić. Morate da dignete glas. Morate da podsećate. Neki narodi 2.000 godina podsećaju.

Gospođo Čomić, u sudu rade sudije i kada taj sud konstatuje da je tužilac odustao od krivičnog gonjenja, to rade sudije. Sudije su predmet našeg interesovanja. Čije je gonjenje zaustavljeno? Gonjenje onih koji su naredili da se mi bombardujemo, znate. Sudija je u svom poslu, vi ste takve odredbe ubacili u Ustav Republike Srbije, u obavezi da primenjuje Ustav, zakone i međunarodne standarde.
Ko to radi kod nas u sudovima? Ko su ti ljudi, da li su obrazovani? Ne možete vi nas da sprečavate u tome što obaveštavamo javnost šta je to sud, šta treba da rade sudije, kako to rade, jer mi na osnovu toga treba da živimo.
Znate, budućnost ne počinje danas. Svakom čoveku budućnost počinje onog dana kada se rodi. To samo neki kažu, budućnost počinje danas. Resetovao se, pa, budućnost danas. Ne, kada nastane život, tog trenutka počinje budućnost. Nemojte to da zaboravite. Nemojte to da resetujete. To je važna stvar, gospođo Čomić. Znam da ste vi vernik, nemojte Boga da varate. Ako ste u stanju Boga da varate, onda ćete i ljude da varate. Ne mogu da verujem da ste vi takva osoba.
Šta će biti s budućim izborom sudija i kako će njima da prestaje funkcija u budućnosti? Verovano će veliki broj sudija da se opredeli na ovaj korak, kao što se tačkom 1. ove odluke definiše. Neće čovek, iz ličnog dostojanstva, da dozvoli da ga neko u reizboru tretira kao nestručnog, nekvalitetnog, ne uklapa se, a svi znamo da se iza toga krije politička podobnost. Svi znamo da je politička podobnost u pitanju i ništa drugo.
Šta će biti kada ispuni taj uslov – radni vek, i ovo malo što je ostalo u sudovima, da li će onda sekretari zemljoradničkih zadruga, sinovi i kćeri nekih advokata, ili neki bliski Demokratskoj stranci, da zauzmu najodgovornije funkcije u sudovima? Na šta će da liči sud onda? Da li možete da zamislite sud gde Demokratska stranka kadrira svoje kadrove? Da li je tu moguće ostvarenje pravde?
Možemo da pričamo o sudijama i s drugog aspekta. Na bazi Ustava Republike Srbije, zbog tri člana tog ustava, ostalo je sporno šta je primat, međunarodno pravo ili domaće pravo. Podelili se oni koji su pisali Ustav, ali je Narodna skupština dala odgovore. Primat je domaće pravo. Zašto? Pa, vidite koliko smo ugovora i međunarodnih konvencija ratifikovali. A, zašto se ratifikuju? Da bi postali sastavni deo našeg pravnog poretka. Nema pozivanja na nešto imaginarno, što nije prošlo kroz Narodnu skupštinu i što nije usvojeno.
Kako taj zapad primenjuje svoje međunarodne standarde?
Gospođo Čomić, verovatno ste informisani da je 17. februara 2003. godine Zoran Đinđić tražio od Karle del Ponte da Vojislava Šešelja vode u Hag i da ga ne vraćaju više. Ako niste to saznali, preporučio bih vam njenu knjigu. To je njen izvor podataka, nije moj, da znate. Njoj ste uvek verovali. To je u osnovi kompletnog postupka koji se dešava u Hagu.
Gospođo Čomić, od pre nekoliko meseci, protiv Vojislava Šešelja, našeg državljanina, vodi se postupak i zbog knjige …

Gospođo Čomić, kandidat pod brojem 2. tačke 2. ove odluke svako veče prati prenos suđenja Vojislavu Šešelju.

Gospođo Čomić, ništa nisam izneo iz privatnog života ovog gospodina, ni ko mu je žena, ni da li je bolestan, da li je zdrav, da li navija za "Zvezdu", ili za "Partizan". Ništa nisam izneo iz privatnog života, ni koliko je težak, ni koliki mu je krvni pritisak, ništa. Samo sam izneo podatak da čovek prati suđenje profesionalno, jer želi da se obrazuje.
Ne znam kakav odnos imate prema obrazovanju. Prenosi suđenja su vid kontrole kako radi Sud; onda najšira javnost kontroliše da li se postupak sprovodi u skladu sa zakonom ili ne, kako sudije obavljaju svoju funkciju, kako odbrana funkcioniše. Šta je tu privatni život?
Izvinite molim vas, ne razumem se u fiziku, ali ovo je, ipak, neki teren o kome ponešto znam. Javnost postupka, pa, to je nešto najvažnije u svakom sudskom postupku. Tajni postupci su prošlost, gospođo Čomić. Nisam izneo ništa privatno o životu tog čoveka, apsolutno ništa, nisam rekao ni ime, ni prezime, nisam rekao adresu, nisam rekao bračno stanje, nisam rekao u kom sudu radi, ništa nisam rekao. Samo vam iznosim stav – sve sudije i svi tužioci prate suđenje Vojislavu Šešelju jer žele da se obrazuju, da nauče nešto.

Gospođo Čomić, siguran sam da ste pogrešili, kao što je i gospođa Slavica Đukić-Dejanović pre 30 dana pogrešila. Sedeo sam u četvrtom redu, gde ne sedi LDP.