Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju jedan ovakav zakon koji izlazi od najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, red je da i predlagač zakona bude ovde sa nama.
Međutim, svojstveno njemu, verovatno se dogovara ili će slaviti, ako bude ovaj zakon usvojen, sa onima koji su mu pomagali da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.
Naime, pitao sam se da li sam kompetentan da pričam o ovom zakonu. Imate big bosa, imate bosa, imate litl bosa. Big bos za ovaj zakon bi bio Milo Đukanović, bos bi bio Stanko Subotić - Cane Žabac i, normalno, predlagač – litl bos, mr Dinkić.
Zabunu u ovom zakonu napravio je baš ovaj član 9. Toliko ima nelogičnosti da bi trebalo puno da se priča da bi se ovaj član ispravio. Kaže se: "Proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt), koji ispunjava sledeće uslove...".
Pojasniću vam kako je to nekada bilo. Fabrika duvana ima svog čoveka na terenu, ima svog poverenika u naseljenom mestu koji je zadužen da proizvođačima iz tog naseljenog mesta obezbedi seme ili rasad, najlonsku foliju i zaštitu od štetnih bolesti za tu kulturu koja je veoma nežna, ali gruba po zdravlje čoveka.
Taj poverenik je bio sigurnost fabrici koja je prerađivala od lista duvana i pravila cigarete, gube i tako dalje. Niko nije mogao tada da sumnja u tog čoveka da ta sorta duvana, tip duvana kako ovde navodite - virdžinija, berlej, orijental, poluorijental, nije moglo da dođe do greške, a zašto?
Zato što se vodilo računa, znalo se na kom tipu zemljišta može da bude sađen (ponavljam, da bude sađen, jer to se ne seje, duvan se sadi), na kojim parcelama može da uspeva virdžinija, berlej, orijental i poluorijental. Opet, poverenik je sigurnost toj fabrici koja je dala to što je dala tom povereniku tj. poljoprivrednim proizvođačima, seljaku ili zemljoradniku.
Međutim, ovde dolazi do zabune. Zašto kažem - zabune? To je veoma jasno. Kažete da treba da ima najmanje pet hektara. Gospodo, seljak ima kvalitetan hektar zemljišta, smatra da će samo sadnjom duvana izvući najveću korist iz tog hektara i hoće da sadi duvan.
Ako nema pet hektara, on ga ne može saditi, nego ćemo opet da počnemo ono što je dozvoljeno ovim zakonom. Sada ćemo nas pet da se udružimo, ja ću da budem proizvođač, ali imam pet hektara, i opet jedna rupa, još jedna rupa u ovom zakonu koji ima toliku rupa da bi to sve ličilo na švajcarski sir.
Kaže, dakle, ono što je sporno u kompletnom članu 9: "Fizičko lice - proizvođač duvana može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana...". Ne može on, proizvođač duvana, imati zaključen ugovor sa proizvođačem duvana, valjda sa prerađivačem duvana; to onda izgleda da sam sa sobom pravi ugovor.
Opet se vraćamo na ono što sam rekao. Onaj poverenik koji je bio ispred fabrike koja se bavi preradom lista duvana nije morao da ima ovde što sada vi navodite. Zabune na terenu nije bilo. Jednostavno, jasno, konkretno i svi su bili zadovoljni, a ovde podmećemo i zadrugu i privredni subjekt, preduzeće.
Gospodo, dalje u tekstu ovog zakona se kaže – ako proizvođač duvana, odnosno fizičko lice - proizvođač duvana nije zadovoljan procenom kvaliteta koja je izvršena od strane obrađivača duvana sa kojim je zaključio ugovor o otkupu duvana, može u roku od 24 časa po obavljenoj proceni kvaliteta podneti zahtev za novu procenu kvaliteta akreditovanoj domaćoj ili stranoj laboratoriji.
Gospodo, ranije niko nije sumnjao u procenu kvaliteta. Znači, sada se zaključi ugovor sa zemljoradničkom zadrugom, a onaj iz zemljoradničke zadruge neki veliki stručnjak, pa proceni takav kvalitet, u stvari on iziskuje sa kvalitetom i veću cenu; ili sa preduzećem. Zašto to nije bilo u onom delu u vezi sa proizvodnjom, a ne da on ide iz zadruge u neku drugu laboratoriju, pa onda će iz te laboratorije da ode u akreditovanu, stranu laboratoriju da ona potvrdi, pa ćemo tako da idemo do Ženeve, Strazbura, ne daj bože do Haga, jer to nema smisla.
To je jedan od pokazatelja ovog lošeg člana 9. Međutim, ne mogu da shvatim da u ovom zakonu imamo nešto što pokazuje koliko ipak stručno nije dovoljno urađeno. Svaka cigareta je štetna po zdravlje. Neka sadrži 15 miligrama katrana, neka 1,5 miligram nikotina, 15 miligrama ugljen-monoksida, ali u zakonu stoji da bismo od 16 miligrama katrana, znači od 1. januara do 31. decembra 2006. godine, potrebno je pet godina da spustimo sa 16 miligrama, po nekom evropskom zakonu, na 10 miligrama katrana po cigareti i tek 2011. ćemo imati slučaj da postoji fabrika koja proizvodi cigaretu koja u sebi nosi 10 miligrama katrana po cigareti ili jedan miligram nikotina po cigareti.
Treba nam pet godina da se jednim normalnim zakonom to uradi. U zakonu se kaže – do polovine 2007. godine svaka fabrika je dužna da sa 16 miligrama katrana po cigareti smanji na 10 miligrama ili da smanji na pet.
Gospodo, onoliko zarade koliko može da se zaradi sa proizvodnjom, odnosno preradom duvana državi treba još više da doprinese da se leče bolesti od duvana. Ona to ne može da postigne, zato što su u duvanu najveći mafijaši.
Svako zna da je najveći big bos bio Milo Đukanović, ona trasa Bar-Bari, to je i zimi otvorena trasa, ima čak i ono ko sme da se obilazi, a ko ne sme. Tačno je i tačno se zna ko gde koga može da obiđe. Neću da pričam o Canetu zvanom Žabac, to ste već sve čuli.
Prema tome, gospodo, vi biste morali da povedete računa, jer vidite da imamo puno amandmana, a stigli smo na prvi amandman.
Gospodo, porazmislite, ovaj zakon nije dobar. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovakav zakon, pa bio bi red da se ministar mr Dinkić udostoji i da ispoštuje napore poslanika SRS-a oko poboljšanja zakona, ali vidim da je njemu nešto drugo bitnije, ili možda sedi sa Canetom Subotićem, zvanim Žabac.