Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi.
Odeljak I – Žive životinje, proizvodi životinjskog porekla, Glava 1. – Žive životinje, u tarifnim oznakama 0102 90 21 00, 0102 90 29 00, da se carinska stopa 15 zameni stopom 30.
U svom obrazloženju bio sam veoma jasan. Smatrao sam i mislio sam da će Vlada razumeti ovaj amandman, kao i sve amandmane koje su podneli poslanici SRS. Izgleda, da razumevanja nema.
Moje obrazloženje je da dosadašnja politika prethodne i ove vlade nekontrolisanim uvozom žive stoke, mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih prerađevina pogubno je uticala na domaće stočne fondove koji su potpuno osiromašeni. Rešenja koja su predložena ovim amandmanom, domaće poljoprivredne proizvođače štite od nekontrolisanog uvoza ovih proizvoda i sprečavaju njihovo dalje osiromašenje i uništavanje.
Da bi zatim stigao odgovor na moj amandman od Vlade Srbije koji kaže – "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije".
Gospodo, šta je to od životinja što možemo da izvezemo, kada znamo da nam je stočni fond desetkovan od 2001, 2002, 2003, 2004. i sada 2005. godine. Apsolutno, (a mogu odgovorno da tvrdim kao član Odbora za poljoprivredu) ništa se nije poradilo na tome, da se pomogne onima koji se bave uzgojem tovnih junadi, uzgojem tovnih svinja, nego se došlo do jednog opšteg apsurda.
U jednom momentu, seljak za prase, približno, od 13 do 15 kilograma dobija 3.000 dinara, da bi onaj koji se bavi daljim tovom trebalo da uloži određena sredstva, da bi to prase (kako mi kažemo "nazime") dostiglo težinu od 25 do 30 kilograma.
Treba da nabavi koncentrat kojim se tovi do 105, 120 kilograma, tj. kako smo mi svojevremeno zvali JUS kvaliteta. Ako prase koje košta 3.000 dinara i ima u sebi 15 kilograma, a jedan 'ranjenik (tovljenik) od 100 kilograma košta 9.000,00 dinara, gde je tu stimulacija farmerima, zbog kojih su carine i uvedene.
Misli se na one koji izvoze, da li će to biti državni kombinati, društveni, da li će to biti privatni farmeri u uzgoju tovnih junadi ili u uzgoju tovnih svinja. Međutim, to izgleda Ministarstvo poljoprivrede ne interesuje. Veoma je interesantno reći, da li se ta Evropa pitala kada su nam uvodili sankcije i posle 2000. godine koliko ćemo godina biti u stanju da bismo rešili taj problem stočarstva, da bismo mogli biti ono što smo nekada bili u onoj Evropi.
Međutim, ovako uništen i desetkovan stočni fond sa ovakvim razmišljanjem Vlade, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija, gospodina Dinkića, mi nećemo daleko stići, a nećemo ni biti blizu Evropske unije. Tako da nam ovi zakoni koje ste predložili, zakoni o carinskim tarifama, neće puno značiti. Ovakvim zakonima vi nas terate tj. one koji izvoze vi terate da rade ono što ne bi trebalo da rade.
Danas poljoprivrednik, seljak ili onaj farmer koji se bavi mini farmom ili mega farmom, njemu treba dozvoliti (Ministarstvo finansija u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede) da radi svoj posao, da uzgaja, da ne uvozimo meso iz Brazila. Ako znamo da kod nas ima na stotine mini i mega farmi koje se bave tovljenjem, samim tim nema potrebe za uvozom. Međutim, taj lobi koji i dalje vlada u ovoj našoj Vladi misli da je potrebno da uvozimo bostan, (koji rađa ovde) uvozimo krastavce i paradajz i neke druge povrtarske proizvode, a po tome su poznate Srbija i Vojvodina.
Međutim, ne bih mogao a da ne kažem nešto što je interesantno, s obzirom na to da je ovo povezano sa Ministarstvom poljoprivrede. Gospodo, prosto je nemoguće poverovati, recimo, norveška vlada hoće da izađe u susret jednom gradu u Vojvodini, Kikindi, (s obzirom na to da je Kikinda zbratimljena sa Narvikom) Vlada Norveške hoće da pomogne jednu buduću zadrugu, koja će biti po norveškom sistemu, u vrednosti od 150.000 evra. Veoma je interesantno da Ministarstvo poljoprivrede na čelu sa Ivanom Dulić-Marković neće da potpiše jedan takav projekat i da pare odu tamo gde treba. Nije bitno, da li je to grad na jugu Srbije, na severu Srbije, Vojvodine, zapadu ili istoku, bitno je da te pare treba prihvatiti, a ne odbijati.
Ono što je interesantno reći za govornicom – mi smo dočekali da nam počne žetva ječma bukvalno bez kapi dizela. S obzirom na to da nije bilo dogovora između Ministarstva finansija, energetike i rudarstva i određenog lobija, vi dobro znate na koga se taj lobi odnosi, nije moglo da dođe do povećanja cene goriva. Žetvom pšenice dolazi povećanje cene goriva. Ali dolazi nam i ovo vreme. Neki bi već sigurno nešto uradili, ili bi 30% ukupno posejanih površina iskoristili konkretno samo da su imali taj nesretni dizel.
Šta se dalje dešava? Na Odboru za poljoprivredu, rečeno nam je da ova vlada neće i ne želi da se brine o otkupu pšenice, (ne interesuje je zagarantovana cena pšenice, ne interesuje otkup), njih jednostavno interesuju neke druge stvari. Kako uvesti ono što već proizvodimo?! A zašto ne izvesti ono što mi proizvodimo u one zemlje sa kojima možemo imati trgovinske odnose? To su: Kina, Rusija, Indija, to su zemlje arapskog sveta itd. Tu smo pali na prvom ispitu i taj ispit će nas sigurno skupo koštati.
Gospodo, seljak je na rubu propasti. Ovim zakonom o carinskoj tarifi ništa ne poboljšavate položaj nego samo gledate da ga još više uništite, da uništite one koji se bave proizvodnjom i koji poseduju mini i mega farme, bilo tovljenika, tovnih svinja, bilo tovnih junadi, to vas ne interesuje, ni ministarstvo ne interesuje. Bitno je da ispoštujete ono kako ste ovde rekli – amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije.
Ja se samo plašim da se ne pojavi u ovoj carinskoj tarifi još jedan Kostić, pa da ne izgubimo i ovo što nam je tobož vraćeno zbog onih malverzacija koje su svojevremeno brujale na televiziji i u novinama, između gospodina Labusa, sada potpredsednika Vlade i gospodina Miodraga Kostića. Još jednom vas molim, ovde amandmane na zakon o carinskoj tarifi ispred poslanika SRS shvatite ozbiljno. Mislim da bi ministri trebalo bolje, kvalitetnije i stručnije da se pozabave, da se pozabavi Vlada, da se ovaj zakon u potpunosti izmeni i tada će verovatno biti zadovoljene one norme, pa čak i norme Evropske unije.