Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalaze u zajedničkom načelnom pretresu tri predloga zakona: Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede u 2011. godini i Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine.
U ovom materijalu, kad pogledamo obrazloženje zbog čega se ova tri predloga nalaze u jednom načelnom pretresu, koji su razlozi, pa i za pomeranje ovih datuma, tj. godina sa 2011. na 2012. godinu, kad je reč o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede, razlozi za donošenje zakona, kako ste vi ovde nama napisali, jasni su i prepoznatljivi, i kaže: „Na putu pristupanja EU Republika Srbija mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU“.
U ciljevima popisa poljoprivrede naveli ste pet tačaka. Prva tačka je dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede; izrada baze podataka, međunarodno uporedive, zasnovane na ključnim poljoprivrednim obeležjima; treće, formiranje statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava kojim će se obezbediti okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku i istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava; četvrto, obezbeđivanje statističkih podataka potrebnih za razvoj održive nacionalne agrarne politike. Održive. Ponavljam, održive. Peto, obezbeđivanje podataka za praćenje dostizanja ciljeva predviđenih u Milenijumskim ciljevima razvoja. Milenijumskim ciljevima razvoja!
Verujte mi, mogao bih neke stvari i da prihvatim, a možda i da podržim, ne samo ja, nego i poslanička grupa, ali kada vidim ove tri dopune, onda mi je to malo teško; SRS to sigurno neće podržati.
Znamo da je u popisu stanovništva 2002. godine, kada se popisivao samo centralni deo Srbije sa severnim delom, tj. Vojvodinom, učestvovalo 45.000 osoba, onih koji su bili članovi komisije itd., i tada je utrošeno 18.000.000 evra. Ove, 2011. godine učestvovaće 60.000 osoba i biće potrošeno 28.000.000 evra, to je za čitavih deset miliona više. Tada, 2002. godine, po jednom stanovniku bilo je utrošeno 2,25 evra, a u ovoj, 2011. godini će biti utrošeno 3,5 evra. Sada kada je Srbiju zahvatila teška ekonomska kriza, ne u 2011. godini, nego je to počelo mnogo ranije, od 2001. godine, vi želite u ovoj godini, ili prolongiranoj godini, da se opet od građana Srbije uzme nekih, kako je ovde rečeno, 28 miliona, a nikad se nije na toj cifri završavalo, biće tu i preko 30 miliona evra.
Kažete da koordinacija aktivnosti između popisa stanovništva i popisa poljoprivrede treba da doprinese uštedi u finansijskim sredstvima. Hajde da se složim sa tim. Kažete da se popis poljoprivrede sprovodi posle popisa stanovništva, tako da se za njegovo sprovođenje koriste organi zaduženi za organizaciju i sprovođenje popisa stanovništva.
Ali, ima nešto oko popisa poljoprivrede što je veoma interesantno i što se ne može preskočiti. U članu 5, Podaci o poljoprivrednim gazdinstvima, kaže se: „U popisu se prikupljaju podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava: lokacija, zemljišni fond i kategorija korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površine pod usevima, površine voćnjaka i broj stabala, površine vinograda i broj čokota vinove loze, navodnjavanje, upotreba organskih i mineralnih đubriva, kao i sredstava za zaštitu bilja, broj stoke po vrstama i kategorijama, broj živine, broj ostalih životinja, košnice pčela, podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji“, ponavljam, poljoprivrednoj mehanizaciji, „i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, dopunskim delatnostima, kao i podaci o ribnjacima i površinama pod šumama.“
Onda u članu 6. kažete – Metodi sprovođenja popisa. Znači, u članu 6. se kaže: „Podaci o porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima prikupljaju se metodom intervjua“, ponavljam, intervjua, „od lica koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili od punoletnog člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva kome su podaci najviše poznati, uz uvid u odgovarajuću dokumentaciju.“
Da li vi znate, gospodo iz Vlade, da još nije izvršen povraćaj državnog poljoprivrednog zemljišta onim ljudima koji su oštećeni posle 1946. godine, da komisije nisu završile svoje po celoj Srbiji? Da li znate da su započete komasacije, pa nisu završene u celoj Srbiji? Nije urađen katastar. Kako taj domaćin da kaže da ima toliko i toliko površine, pod usevom ili ne, kakva je sad situacija, u Vojvodini su pod vodom oranične površine, na hiljade i hiljade hektara, ako ste ovde stavili u članu 22. kaznene odredbe? U članu 22. kažete – novčanom kaznom od sto hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice (privredno društvo itd.), koje pretežno obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje ako izostavi tačne podatke.
Ne možete vi nekoga kažnjavati a da prethodno niste uradili ono što treba da uradi jedna pravna država, a to je da registrovana poljoprivredna gazdinstva tačno imaju uvid u svoju obradivu površinu, da čovek tačno zna koliko ima teladi, koliko ima junadi, koliko krava, koliko živine, gusaka, petlova.
Recite mi šta ćete uraditi sa onima koji imaju salaše? Kako ćete njih voditi? Svaki salaš oko sebe ima obradivu površinu i veliki broj stoke, počev od ovaca, teladi, junadi, kako salašar kaže, ili srpski paor, bikova, pa onda ima krava muzara, pa ćuraka, gusaka, pataka, živine itd. Recite mi, kako ćete doći do tačnog podatka? Hoćete ići specijalnim vozilima do tih salaša, koji nemaju struju? Naši salaši u Vojvodini nemaju struju, najosnovnije što bi trebalo da imaju. Oni su ogroman deo svog životnog veka potrošili na ovu poljoprivredu, normalno, hraneći i građane Srbije, a ujedno i svoju porodicu i školujući svoju decu. Pitam se kako ćete vi uspeti da izvršite tu popis poljoprivrede, konkretno kada je reč o tim salašima.
Drugo, ne bih mogao baš tako lako da pređem preko situacije u poljoprivredi. Ne možemo lako preći, zato što ne dozvoljavaju ovi vaši predlozi o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, a onda i Zakon o popisu poljoprivrede u 2011. godini. Doduše, vi ste ih sve pomerili. Sve ste pomerili ovde, počev od člana 1, od članova 2, 3, 4, 5, 6, pa se menja „do 15. novembra 2011. godine“ i zamenjuje se sa „do 15. decembra 2012. godine“, i to su izmene i dopune zakona. Trebalo je jednostavno da kažete, u teškoj ekonomskoj situaciji, kada jedino još taj srpski paor može da nosi na leđima, savio se, ne može više, ali nosi ovo što se dešava, nosi još tešku ekonomsku situaciju... Ali, njemu se ne pomaže, on je na izmaku snage. Na izmaku snage je zbog toga što su u ovim selima uglavnom domaćini u poodmaklim godinama, malo je ostalo mladih.
Nešto se počelo sad sa ovim subvencijama, kreditima itd., tobože da se malo zadrže, ali vi ste brže-bolje sklonili sad i ministra, smatrate da poljoprivreda nije bitna za ovu vladu. Pa to je jedina grana koja donosi suficit ovoj vladi i ovom budžetu. Verujem da je ona dostigla već milijardu i po dolara. Ne da verujem, nego sam siguran.
Šta vi radite? Vi hoćete tu poljoprivredu da dovedete na najnižu granu i da poljoprivrednik počne da prosi. To je katastrofa za ovu državu. Morate da obratite pažnju.
Ko nam drži ovde poljoprivredu? Izgleda, ministar, tajkuni, karteli. Sad je narod kivan zato što je brašno 50, 60, 70 dinara, a tom istom seljaku je plaćena pšenica 13 dinara! Odgovorno to tvrdim, zato što radim zemlju zajedno sa svojim sinom, ili mi pomaže neko od mojih prijatelja. Pa, nije pšenicu podigao individualni poljoprivredni proizvođač ili srpski paor na 30 dinara na Novosadskoj berzi, nego su podigli oni koji su vlasnici skladišta i mlinova. To su ti, uglavnom tajkuni.
Nije za cenu kukuruza kriv poljoprivredni proizvođač. Svoj tržni višak je izneo i dao tada u silos i dobio nekih 12, 13, 14 dinara, a sad se prodaje za preko 20 dinara. Prodaje ga onaj kod koga je lagerovan u vlasništvu i ko je vlasnik sad postao. Opet je poljoprivredni proizvođač taj koji gubi.
Nemojte kriviti poljoprivrednog proizvođača zbog toga što je cena, ne znam, jaja toliko, zbog toga što je ulje 163 dinara, „dijamant“. Pitajte Todorića, vlasnika. Pitajte ovog u Vrbasu, znate ko je vlasnik. Pitajte zašto su tolike cene ulja. Nemojte reći sada da je cena suncokreta toliko uticala na cenu ulja. Nema šanse, nije uticala.
Vidite pošto je otkupljivana repa sa digestijom 15%. Kolika je cena kilograma bila? Sad imamo šećer 110 dinara i sada ste iz robnih rezervi pustili pa će biti 98 dinara.
Nemojte po seljaku. Nemojte po srpskom paoru. Nemojte po onome koji tovi junad, krave. Nemojte da blatite onoga što proizvodi malinu, kupinu, šljivu. Onaj što proizvodi mleko, jadnik, sad mu je došao na 31 dinar litar mleka. Nisam mogao da verujem svojim očima da imate u prodavnici mleko od 0,9 % masnoće koje se prodaje po 45 dinara.