Dame i gospodo, nažalost, pred nama se nalazi dnevni red u koji uvek stavljate zajedničke načelne pretrese. Imamo prve dve tačke koje govore, a nemaju nikakvog dodira jedna sa drugom, izmene i dopune Zakona o duvanu, a druga je izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Hajde još nekako to da razumem.
Ali, ne mogu da razumem da pod zajednički jedinstveni pretres stavite 25 tačaka, među kojima su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Francuske o mobilnosti mladih, onda imamo opet između Vlade Republike Srbije i Republike Urugvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Ovo o čemu ću govoriti jesu ove četiri uvrštene tačke pod jednom tačkom jesu Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva. Sledeći je između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat, pa onda Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis, znači reč je o oblasti veterine, a četvrti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis.
Opet ponavljam, ne vidim šta je to vama tako bilo bitno da se spoje toliko različite teme i toliko različiti predlozi zakona i sporazuma.
Gospodine Mićoviću, da vas podsetim na neke stvari. Nadam se da ćete vi pomno pratiti ovo moje izlaganje, kao što ste pratili na Odboru za poljoprivredu. Ovo što vi želite sa saradnjom sa državama ili iz dela afričkih država koje su nekada, u velikoj Jugoslaviji, bile najveći uvoznici goveđeg i junećeg mesa, može se staviti pod neki plus.
Ne mogu da shvatim, da upalim televizor i tamo vidim da vaš kolega, diplomirani veterinar koji živi na tromeđi, a ja živim u Srednjobanatskom okrugu, dakle, na severu Srbije, sada pričam o tromeđi između Srbije, Makedonije i Bugarske, o jednoj većoj površini, reč je o Surdulici i široj okolini Surdulice, gde vi nemate nijednu javnu veterinarsku ustanovu, nemoguće je da taj čovek, vaš kolega, diplomirani veterinar izađe i kaže neistinu.
Govori istinu i spominje neka davna vremena, da ne kažem kada smo bili pod Turcima, da je na toj površini bilo do 300 hiljada ovaca. Sada ih ima nekih 40 hiljada. Ono što njih boli jeste da nisu ravni sa ostalima. Reč je o tome, da kada proizvode mleko nisu u stanju, zbog toga što ne mogu da se registruju, da ne mogu da ispune zakonske obaveze na osnovu Zakona o veterini i da dobiju te subvencije.
To je samo jedan mali deo, samo da vas podsetim, anomalija vaše Uprave za veterinu, a vas kao direktora Uprave za veterinu, pa bih vas molio da stvarno jedan izuzetan i poznati i priznati deo Srbije, po veoma kvalitetnoj proizvodnji mleka, jer te krave i ovce tamo pasu negde oko 270 kvalitetnih trava, lekovitih...
Kao što sam rekao, voleo bih da pored ovog Sporazuma o veterini i o toj tehničkoj saradnji dođe do onoga po čemu smo nekada bili priznati i poznati u svetu. Da sa tim istim državama, pa i ne samo sa tim državama koje se sada momentalno nalaze ovde u ovom zajedničkom jedinstvenom pretresu, nego i sa drugim arapskim državama ostvarimo saradnju, a to je da i mi već jednom počnemo da izvozimo.
Kao što sam i rekao, nekada u staroj Jugoslaviji smo bili među prvima u svetu. Tada su naše klanične industrije imale čitave mesečne pripreme dolaska delegacije iz Iraka, Irana, Egipta, Tunisa i imali su ritual klanja goveda i junadi. Nije se moglo klati klasičnom vrstom klanja.
Ponavljam, ubeđen sam da ćete vi učiniti sve da ne dođe samo do sporazuma u veterini, nego da dođe do jedne trgovinske razmene između tih država, da mi budemo ti koji će njima nuditi našu jagnjad, ovce, naša goveda, a onda, normalno, i veterinar čini svoje. Ne može ništa da ide ako nema struke i ako se ne bude uradilo onako kako je napravljen sporazum između tih država.
Što se tiče naučno-tehničke saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis, moram još nešto da napomenem. To sam rekao i naglasio na Odboru za poljoprivredu. Pored ovog što će biti naučno-tehnička saradnja, a ovde se navodi naučno-tehnička saradnja u naučnom istraživanju, u zaštiti bilja, semena i sadnog materijala, stočarstva, navodnjavanja.
Hajde da mi budemo država koja će izvoziti određene kulture koje uspevaju u tim državama, da budemo izvoznici tog sadnog materijala, da mi, s obzirom na to da imamo dobar broj fabrika koje proizvode proizvode za zaštitu bilja, budemo izvoznici te zaštite za te kulture koje mi njima izvozimo.
Onda će ta poljoprivreda, koja je inače jedina grana privrede koja donose suficit ovoj Republici Srbiji i ovom republičkom budžetu, a do kraja godine se planira čak i do milijardu dolara, sada je negde preko 700 miliona, smatram da ova grana, najizrazitija i najbolja grana poljoprivrede, bude vrednovana kako od strane vas kao direktora Uprave za veterinu, tako i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Žao mi je što gospodin ministar Saša Dragin nije tu da mu kažem da kada budemo raspravljali o budžetu za 2011. godinu, mi iz poslaničke grupe SRS nastojaćemo i nećemo dozvoliti da budžet koji bude izdvajan za poljoprivredu bude manje od 5%. Koliko sam obavešten, on je čak negde ispod 3%.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku, s obzirom da se pred nama nalazi Predlog odluke o izmenama Odluke članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, da ukažem na rad nekih odbora, u stvari, na rad jednog odbora gde sam inače član, a to je Odbor za poljoprivredu.
Uvek izbegavam da kažem koliko se Milorad Krstin mandata nalazi u parlamentu Srbije, ali ovog puta ću morati da kažem, da bi javnost znala, koliko sam mandata član Odbora za poljoprivredu. Ovo mi je četvrti mandat i pomno pratim i član sam Odbora za poljoprivredu, pa i u vremenu, nažalost, kada je bio i predsednik Srbije Slobodan Milošević bio sam poslanik i član Odbora za poljoprivredu, ali nikada se ovako nije radilo.
Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što nam predsedava Odborom za poljoprivredu Zoran Mašić, čovek koji je iz neke nepostojeće političke partije, neke srpske nastrane stranke, prosto neverovatno da ste vi iz vladajuće koalicije dozvolili da ta stranka u Odboru za poljoprivredu ima svog predsednika, da ima predsednika Odbora za poljoprivredu i još plus dva člana, sa svega 21 poslanikom koji se nalazi ovde u ovoj sali ili ne nalazi, a SRS preko 50 poslanika ima svega dva svoja predstavnika i člana Odbora za poljoprivredu.
Izgleda veoma bitna člana, zato što ta dva člana, ako nisu tu ili nismo i ne želimo da damo tu većinu, ovaj Odbor za poljoprivredu često ne može da zaseda i ne može da donosi odluke ili da razmatra predloge zakona iz domena poljoprivrede.
Pričajući sa kolegama, došao sam do zaključka da neće da dođu zbog toga što predsedava Zoran Mašić, čovek koji sebi da toliko slobode da jednostavno jedva čeka nekog od poslanika koji nisu članovi Odbora, a dolaze na Odbor, da može da im deli packe, da deli opomene, tj. da im uzima od ličnog dohotka novac, tako što će ih odstranjivati sa Odbora ili deliti opomene. Njemu nije bitno da poljoprivredu stavimo na prvo mesto kao što se pokazuje u ovom rebalansu budžeta, tj. u budućem budžetu za 2011. godinu jer poljoprivreda je jedina grana poljoprivrede koja je donela suficit od blizu milijardu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sa punim razumevanjem da je tema široka, ipak kada je u pitanju rad Odbora i vaš stav o tome šta su problemi u poljoprivredi, to ne predstavlja temu dnevnog reda. Dakle, o odborima je reč, pa vas molim, o dnevnom redu.)
Govorim o Odboru u kome sam član i gde nije omogućeno, želim da ukažem javnosti, da se radi onako kako bi trebalo Odbor da radi. Ne znam šta bih i kome bi trebalo da se obratim da ukažem da taj odbor ne radi onako kako piše da bi trebalo Odbor da radi – da raspravlja o temi koja je veoma bitna, da se zakazuje pred žetvu, da se iznesu problemi žetve, da li bili pred žetvu pšenice, da li bili pred žetvom suncokreta …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas, i vi i ja znamo šta podrazumeva obaveza da se govori o dnevnom redu. Potpuno je slobodna i stilska i kreativna mogućnost svakog poslanika da tačku dnevnog reda koja je trenutno u toku uobliči, ali ste se vi udaljili, odnosno trenutno govorite bez ikakve veze sa temom dnevnog reda, te vas upozoravam da poštujete odredbu člana koji propisuje da govorimo o dnevnom redu.)
Stvarno ne znam, gospođo predsedavajuća, šta bi trebalo jedan poslanik koji je u ovom parlamentu već četiri mandata, kome da se obrati i ukaže na propuste predsednika jednog odbora i veoma bitnog odbora u ovom Republičkom parlamentu, gde sam izneo činjenice zbog čega mislim da zaslužuje ovu tačku dnevnog reda, ne vređajući nikoga, ne kršeći ni Poslovnik, ni ništa, ali samo da mi dozvolite da kažem da taj odbor treba da zaseda redovno, da smo mi imali jednu posetu naše braće i sestara iz Republike Srpske pre godinu dana i da je trebalo da uzvratimo tu posetu.

Mislim da sam dovoljno jasno rekao svoje mišljenje o čemu želim da pričam i koji su ti problemi koje bi trebalo da iznesem, a kada je reč o odborima. Ne mogu da razumem zbog čega ne mogu da pričam o onoj temi, nego me jednostavno prekidate da bi mi kao svaki put oduzimali reč ili mi ukazivali da ne poštujem Poslovnik.

Izvinjavam se, ali vi stvarno ne želite da dozvolite da, s obzirom da je reč o G17 plus, koja je stavila ovo kao tačku dnevnog reda, da nešto kažem kao poslanik iz redova SRS, gde čine 78 poslanika, gde nemamo pravo na svog predsednika Odbora, što nam pripada, da nemamo pravo, nego oni imaju sa 21 poslanikom tri člana Odbora i predsednika, a mi imamo sa toliko poslanika dva člana Odbora za poljoprivredu.
Da li je to možda strašno? Da li sam nekog uvredio ili prekršio ili sam ukazao kako se vrši nepravda prema najjačoj političkoj stranci na političkoj sceni Srbije? Da li je to možda moja greška zato što to iznosim? Ako može G17 plus da iznese svoje stavove, stavljajući kao tačku dnevnog reda, jer je u Vladi, ne znam zašto ne bih mogao da iznesem uz tu tačku dnevnog reda i probleme koji tište poljoprivredu, poljoprivrednike građane Srbije koji od toga žive.

Obratiću se samo još jednom rečenicom, a to jeste da je tema poljoprivreda svaki dan prisutna u ovoj skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan veoma bitan zakon o transportu opasnog tereta, u ime poslaničke grupe podneo sam amandman na član 46, a da bih bio jasniji, samo bih taj član 46. stav 2. pročitao, zbog čega tražim da se u članu 46. stav 2. briše.

Stav 2. člana 46. kaže – ako policijski službenik u postupku vršenja kontrole učesnika u drumskom saobraćaju utvrdi nepravilnosti kod učesnika u transportu opasnog tereta koje bi mogle uticati na bezbednost ljudi, imovine, odnosno zaštitu životne sredine, dužan je da tog učesnika u transportu opasnog tereta isključi iz saobraćaja i o tome odmah obavesti Upravu. To se verovatno odnosi na tu upravu za transport opasnog tereta.

Dao sam jedno obrazloženje i kažem da se brisanje stava traži zato što policijski službenik u vršenju kontrole učesnika u drumskom saobraćaju nije merodavan da utvrđuje da li neko vozilo može biti pretnja za bezbednost ljudi i životne sredine.

Ovde se članovi 46, 47. i 48. bave prometom opasnih materija u drumskom saobraćaju. S obzirom da saobraćajni milicioner, kako mi volimo to da kažemo, pre nekih godinu dana je dobio nov zakon o bezbednosti saobraćaja, plašim se da taj zakon koji je dosta obiman, u više desetina članova koje sadrži taj zakon, da ne kažem i stotinak članova, dotični policijski službenik treba da zna napamet, a ako bismo ubacili i ovo da on vrši procenu i proceni da je to u pitanju, opasni materijal koji će ugroziti bezbednost ljudi, odnosno životnu sredinu, mislim da ćemo preterati s tim da ti ljudi moraju apsolutno biti kao kompjuteri koji u datom momentu moraju brzo da odreaguju.

Što se tiče tog opasnog materijala, gospodine ministre, moram da kažem da je to veoma bitno, posebno za moju sredinu, a reč je o naseljenom mestu Lemani i Fabrike sintetičkog kaučuka, u koju svaki dan ulazi i izlazi dosta opasnih materija. Ne znam da li je dovoljan samo jedan policijski službenik da utvrdi da li su nepravilnosti u tom vozilu kod transporta ili bi to trebalo da urade stručna lica, kako su neke moje kolege, poslanici iz poslaničke grupe SRS, već obrazložile.

Znači, insistiram da bi trebalo da se ipak ovaj moj amandman prihvati, a automatski time bi amandman i poboljšao tekst zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je godinu i po dana kada je u istom ovom zdanju ovog visokog doma bio Zakon o turizmu, reč je o maju 2009. godine.
Tada je poslanička grupa SRS aktivno učestvovala, kao i uvek, u diskusiji u načelu i u pojedinostima, a kada je reč o pojedinostima, da vas podsetim da smo tada podneli na desetine amandmana.
Ne mogu da shvatim da baš tada u tom zakonu je u oblasti ugostiteljstva u članu 62. SRS tražila da se posle tačke 11. stavi tačka 12, koliko me moje pamćenje služi, i koje je tada glasilo – obavlja delatnost po zakonu kao privrednik.
Vi sada tražite da se posle tačke 11. uvrsti tačka 12, a ona glasi – obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika. Samo mi navedite koji je taj privrednik koji se bavi turizmom, ulaže u hotele koji će biti da li na Zlatiboru, Divčibarama, Kopaoniku, Fruškoj gori ili će biti na nekoj reci, jezeru, a da ne uživa ili da ne želi da bude dobar privrednik.
Neće ići sam u sunovrat tome i mislim da moje obrazloženje zašto bi trebalo da se briše ova tačka 12. koju ste vi ubacili, jeste da je predložena tačka floskula koja u suštinskom smislu ne znači ništa, apsolutno ne znači ništa. Vi niste dali obrazloženje, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga pravno-tehničke neusklađenosti. Ovo nema stvarno smisla, vi omalovažavate one koji se bave turizmom, mislim konkretno na privatnike.

Izvinjavam se, ali mislim da sam bio decidiran i jasan. Baš ovakav primer, kao što je sada u tački 12, stoji  - obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika, a mi smo u prošloj godini u maju, rekao sam, koliko se sećam, na desetine amandmana i baš ova ubačena tačka 12. je trebalo da glasi, ispred poslaničke grupe SRS – obavlja delatnost po zakonu kao privrednik. Smatram da ovo ima veću težinu nego ovo što je ubačeno - obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika.
Mogu da imam veliku pažnju, a da sam loš privrednik, ali ako radim po zakonu, onda ne može da dođe do ovoga. Ubeđen sam da po ovome što ste spomenuli niko im nije ni tražio pare.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo malo vremena što je ostalo poslaničkoj grupi SRS trudiću se da budem kratak ali jasan.
Naime, u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevac" zamenjuje se rečju "Zrenjanin". Ja ću vam argumentovano reći, vi se, gospodine predsedavajući, sećate da sam 26. oktobra, kada je bilo reči o prostornom planu Republike Srbije 2010-2020. godine izneo razloge zbog čega je izostavljen Zrenjanin kao grad iz kompletnog prostornog plana Republike Srbije za 2010-2020. godinu, ako znamo da Zrenjanin u svojoj okolini, gledajući i prema Beogradu i prema Novom Sadu, ima industrijsku zonu. To je prvi razlog.
Drugi razlog je zato što kroz teritoriju grada Zrenjanina prolaze četiri plovna puta, i to Begej, Tisa, Dunav i kanala Dunav-Tisa-Dunav. Inače, područje opštine Zrenjanin je najgušće rečno i kanalsko čvorište u Evropi, gde u krugu od 30 km protiču reke Begej, Tamiš, Tisa, Dunav i kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav. Znači, izostavili ste luku.
Treće, aerodrom koji već postoji, a koji postoji od 1942. godine nije uvršten za proširenje i za neku veću ulogu u aviosaobraćaju u Srbiji, nego je ostao tu gde i jeste. Mislim da je to samo jedan deo razloga zbog čega bi trebalo da se ne premesti u Kragujevac sedište nacionalne službe nego u Zrenjanin. Vi idete iz greške u grešku. Koliko vidim, gospodin Dinkić je stalno u Kragujevcu. Ako nije u Kragujevcu, onda su u Inđiji.
Ono što ste najveću grešku uradili, a onda ujedno nagradili građane Zrenjanina jeste izgradnja regionalnog skladišta za opasan otpad. To je 27. oktobra potvrdio ministar Dulić. To su zasluge građana Zrenjanina, a one unapred što sam nabrojao nisu. Daj bar onda vrednujte to što možete da vrednujete, da ispravite tu grešku prema građanima Zrenjanina, a to je da sedište Nacionalne službe bude u Zrenjaninu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nadam se da ćete gospodine ministre ovaj put, za razliku od juče, čuti ono što predlaže SRS i argumentovano odgovoriti, jer juče nisam dobio odgovor na pet predloga koje sam dao, a tiče se centra Srednjobanatskog okruga grada Zrenjanina.
Pre podne ste ovde rekli da nije tačno da će se raditi izgradnja regionalnog skladišta za opasan otpad. Ministre, citiraću na strani 98, znači, govorimo o Predlogu zakona o prostornom planu Republike Srbije 2010-2020. godine, koji se dotiče i ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Na str. 98 broj (196) navodi se: ''Potrebno je izgraditi regionalna skladišta opasnog otpada za njegovo bezbedno sakupljanje i čuvanje do tretmana. Posle analize prijavljenih količina i vrsta otpada i postrojenja, centralna regionalna skladišta opasnog otpada se planiraju u sledećim oblastima: srednjobanatska oblast, podunavska oblast, mačvanska oblast, moravička oblast i nišavska oblast.''
Gospodine ministre, dajem vam jedno obrazloženje i objašnjenje. Kaže se – Srednjobanatski okrug, tj. Zrenjanin nije najveći generator opasnog otpada u Vojvodini, odnosno Srbiji. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (''Službeni glasnik RS'', br. 36/09) u članu 34. definiše šta se uzima u obzir pri određivanju lokacije za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom. Pod rednim brojem 1 – količine i vrste otpada i tačka 4 – blizina zaštićenih prirodnih dobara.
U Strategiji upravljanja otpadom 2010-2019, koju je donela Vlada Republike Srbije, na svojoj sednici od 15. 4. 2010. godine, na strani 119 u tabeli – količine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije do 2020. navodi se: "Južnobački okrug proizvede 212.928 tona otpada; Južnobanatski okrug proizvede 102.278 tona otpada; Sremski okrug 101.143 tona otpada; Severnobački okrug 73.578 tona otpada a Srednjobanatski okrug 71.608 tona", iz čega proizilazi da Srednjobanatski okrug ima mnogo manju količinu otpada od drugih okruga.
Na teritoriji grada Zrenjanina nalazi se prirodno dobro koje je steklo međunarodni status zaštite. To je Specijalni rezervat prirode "Stari Begej - Carska bara" i upisan je u Ramsarsku listu, a za upis su predloženi i "Okanj bara" kod Elemira i "Rusanda" kod Melenaca, tako da smatram da je to jedan od razloga da se na prostoru grada Zrenjanina ne planira regionalno skladište opasnog otpada.
Na strani 124. Nacrta plana, u naslovu 12, tačka 6 – prirodne nepogode i tehnološki udesi, u prvom stavu, alineja 3, navodi se - usklađen razvoj na osnovu uravnoteženog regionalnog razvoja i ograničavanja koncentracije rizičnih delatnosti u regijama sa već visokim tehnološkim rizikom – Beogradski region, Banat, Moravička oblast. Da li takvo skladište za opasan otpad predstavlja rizičnu delatnost?
S obzirom na to da predloženo regionalno skladište u Srednjobanatskom okrugu poprima razmere pokrajinskog skladišta za prihvat i distribuciju opasnog otpada ka centralnoj Srbiji, takva inicijativa za grad Zrenjanin nije prihvatljiva. Zrenjanin sada spada u prvu grupu po kategorijama ugroženih područja životne sredine.
Na strani 93. oznaka 185 Nacrta prostornog plana Republike Srbije navodi se da, kada je u pitanju finansiranje zaštite životne sredine, koncepcija koja je urađena na osnovu Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije projektuje dostizanje nivoa izdvajanja u zaštiti životne sredine od 1,5% BDP za 2014. godinu.
Za potrebe plana izvršena je prostorna diferencijacija životne sredine prema standardima i iskustvima, nažalost, EU, a uzimajući u obzir postojeće stanje kvaliteta životne sredine i trend u narednom periodu, i to na četiri kategorije.
U oznaci broj 186 navodi se kategorija koja je apostrofirana kao prva u nizu. Područja zagađene i degradirane životne sredine, lokaliteti sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađivanja, urbana područja, područja otvorenih kopova, lignita, jalovišta, deponija, termoelektrana, koridori auto-puteva, vodotoci van klase, sa negativnim uticajem na čoveka, biljni i životinjski svet i kvalitet života.
Za ovu kategoriju treba obezbediti takva rešenja i opredeljenja kojima se sprečava dalja degradacija i umanjuju efekti ograničavanja razvoja. Potrebno je sanirati i revitalizovati degradirane i ugrožene ekosisteme i sanirati posledice zagađenja, u cilju stvaranja kvalitetnije životne sredine. U ovoj kategoriji najugroženija područja su Pančevo, Bor, Majdanpek. Urbana područja koja spadaju u ovu kategoriju su i Zrenjanin, Ruma, kao i sadašnji vodotoci četvrte klase i van klase.
Gospodine ministre, na osnovu pozicije grada Zrenjanina, u okviru kategorisanja iz navedene prostorne diferencijacije Srbije, smatramo da je neophodno odustati od izgradnje regionalnog skladišta za opasni otpad u Zrenjaninu jer se time povećavaju šanse za dodatno ugrožavanje i pogoršavanje kvalitetne životne sredine u Zrenjaninu, koje je i sada veoma narušeno.
Izvinjavam se što sam od ovih sedam zakona iz ovog seta morao odmah na pređem na ovaj predlog o dopuni Zakona o upravljanju otpadom. Sada ću se malo dotaći Predloga zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.
Mislim da sam vam, gospodine ministre, ovim što sam pročitao, argumentovano dokazao da vi i dalje želite da izgradite regionalno skladište za opasan otpad u Zrenjaninu. Stojim iza toga i nadam se da to nećete učiniti, jer stvarno ne vidim razlog zbog čega ste izostavili grad Zrenjanin iz svih pozitivnih stvari koje bi se mogle desiti da ste ga uvrstili u Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine.
Razumeo bih da to niste uradili zbog toga što vaš bivši kolega iz DS, Goran Knežević, nije ostao gradonačelnik, jer da je ostao vi biste to uradili, ali verovatno niste obavešteni da je taj isti Goran Knežević prešao u SNS. Da li je to možda kazna za građane Zrenjanina?
Gospodine ministre, dotakao bih se još nečega, jer mi je toliko malo vremena ostalo za ovih sedam zakona od vremena koje SRS ima u ovih 67 minuta, a ima kolega koje isto žele da pričaju o ovih sedam zakona. Ja bih o svakom zakonu trebalo da pričam minut i po, a verujte, ne znam šta bih vam mogao ja ili bilo ko drugi ispričati za minut i po koliko nam je ostalo, a zahvaljujući vama koji ste sedam zakona pretočili u pet sati.
Što se tiče ovog predloga zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, recimo, u članu 8. se kaže – suzbijanje grada. Osnovi uspostavljanja funkcionisanja i razvoja tehničko-tehnološkog sistema, modifikacija vremena za potrebe suzbijanja grada, kao i istraživanje i razvoj metoda drugih vidova veštačkog uticaja na vreme, obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje suzbijanje grada.
Reći ću, gospodine ministre, u više navrata kao član Odbora za poljoprivredu, ove vremenske neprilike, posebno u vidu grada, prave puno problema individualnim poljoprivrednim proizvođačima ili, kako vaši kažu, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Imali smo svake godine problem da protivgradne stanice imaju nedovoljno obučene ljude, zatim nedovoljno plaćene ljude, a onda nedovoljne protivgradne rakete.
To se posebno ispoljilo u ovoj godini, koja je pokazala da je izgleda ljudski faktor glavni činilac promene klimatskih uslova na zemlji, pa se to dešava i sa Srbijom, dobrim delom u centralnoj Srbiji i niže, a onda i u Vojvodini, posebno Srednjobanatski i Severnobanatski okrug, gde se pokazalo da su zbog obilnih padavina mnogi poljoprivredni proizvodi podbacili, a ujedno i registrovana poljoprivredna gazdinstva nemaju više ekonomsku sigurnost za svoju porodicu.
Pitam se – ko će sada tu štetu koju je učinio grad, govorim o Srednjobanatskom i Severnobanatskom okrugu, dopuniti u onaj ionako loš budžet tog individualnog poljoprivrednog gazdinstva? Toga neće biti u tom zakonu, niti ga ima, a što je još gore, vi ne planirate, kao ni Ministarstvo poljoprivrede, kao ni Vlada Srbije, da protivgradne stanice imaju dovoljan broj protivgradnih raketa i bar koliko-toliko uspeju da deluju na vreme i da te štete ne bude.
Smatram da ovim predloženim izmenama i dopunama zakona, ovih sedam predloženih u ovom setu, SRS neće glasati za njih iz više razloga. Jedan od tih razloga sam u ovo malo vremena koliko sam imao i obrazložio, a to su ova dva – o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i Predlogu zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, SRS razmatrajući Nacrt prostornog plana RS, koje je pripremila Republička agencija za prostorno planiranje, usvojila je sledeće, naglašavam, primedbe i predloge sa obrazloženjem na Nacrt prostornog plana RS tj. zakona o prostornom planu RS od 2010. do 2020. godine.
S obzirom da dolazim iz Srednjobanatskog okruga, iz Zrenjanina, i došao sam do zaključka da je ovde naneta velika šteta gradu Zrenjaninu, u primedbe i predloge ću ići redom od jedan pa nadalje, a onda dati obrazloženje. S obzirom da nema ministra, vi kao pomoćnik ćete me dobro razumeti i pratiti.
Primedbe i predlog broj 1 – na strani 141, Funkcionalna urbana područja, pod brojem 284, u kategoriji opštine i gradova najvišeg stepena u organizaciji navodi se "preplitanje uticaja grada Beograda i grada Novog Sada, najizraženijeg na teritoriji opštine Inđija". Opet favorizujete Inđiju, koja se graniči sa gotovo istovetnim gravitacionom potencijalom ka oba grada.
S obzirom na složenost, prostorno-funkcijske odnose i intenzivne veze u budućoj prostorno-funkcionalnoj organizaciji RS, prostor između grada Beograda i grada Novog Sada je moguće tretirati kao jedinstveni funkcionalni region ili kao pojas intenzivnijeg razvoja Republike sa bipolarnim uticajem dva centra međunarodnog značaja.
SRS predlaže da i Zrenjanin u prostornom planu RS treba označiti kao pojas najintenzivnijeg razvoja Republike. Sada dajem obrazloženje – Zrenjanin se teritorijalno naslanja na grad Beograd i grad Novi Sad. U neposrednom je kontaktu sa njima. Gravitira ekonomski i društveno ka oba grada i povezan je direktno sa njima jednim od najvažnijih nacionalnih puteva.
Zbog činjenice da se u Zrenjaninu nalaze dve velike industrijske zone, jedna prema Novom Sadu, jedna prema Beogradu, definisanje Zrenjanina kao pojasa najintenzivnijeg razvoja Republike i ulaganja koja bi iz tih razloga došla u razvoj infrastrukture učinili bi naše industrijske zone primamljivijim za investitore, što bi nesumnjivo dovelo do bržeg industrijskog razvoja našeg grada i sprečilo dodatni odliv stanovništva ka Beogradu i Novom Sadu.
Primedba i predlog broj 2 – na strani 150, pod naslovom Prostorni razvoj, uloga gradova i naselja, pod brojem 299, u odnosu na institucionalni nivo gradovi su po značaju svrstani u šest grupa, a Zrenjanin je svrstan u poslednju šestu grupu.
SRS predlaže da se Zrenjanin u prostornom planu RS po značaju prepozna i utvrdi kao grad u trećoj grupi gradova tj. čvorišta. Obrazloženje – neprihvatljiva je činjenica da je Zrenjanin prepoznat kao grad sa specifičnom lokacijom u odnosu na koridor 7 i 10, a ne kao potencijalno čvorište tj. treća grupa grada od posebnog značaja – četvrta grupa ili grad u pograničnom području – peta grupa.
SRS smatra da je na ovaj način grad neopravdano zapostavljen i marginalizovan. Zrenjanin je uvek bio prepoznatljiv kao industrijski, poljoprivredni, kulturni centar Banata, Vojvodine i šire. Označavan je kao čvorište drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja na teritoriji Banata.
U direktnoj je vezi i naslanja se na gradove Beograd i Novi Sad, a u direktnoj je vezi sa rumunskom granicom i izlazi na tri reke. Po broju stanovnika nalazi se ispred mnogih gradova koji su prema tekstu Nacrta prostornog plana pronašli svoja mesta u trećoj, četvrtoj i petoj grupi gradova, pa nabrajam – Novi Pazar, Zaječar, Kikinda, Pirot, Vršac, Sombor, Vranje, Sremska Mitrovica, Loznica, Šabac i drugi.
Na strani 152, pod brojem 303 prioriteti, projekti do 2014. godine, predviđa se donošenje paketa podsticajnih mera za gradove treće, četvrte i pete grupe, čime se naš grad ostavlja bez investicija u naredne četiri godine, što će imati negativne posledice po urbani i privredni razvoj Zrenjanina.
Primedba broj tri – izgradnja aerodroma u Zrenjaninu. Na strani 216, u naslovu 19, tačka 5, Sistem vazdušnog transporta, obrađen je vazdušni saobraćaj, kao i na tematskoj karti plan železničko vazdušnog, rečnog i intermodalnog saobraćaja i na referalnoj karti "transportna i telekomunikaciona infrastruktura", i nigde se ne spominje lokacija za aerodrom u Zrenjaninu.
SRS predlaže da se u prostorni plan RS uvrsti aerodrom "Ečka". Obrazloženje je – smatram da je ovo namerna greška pošto u Zrenjaninu postoji aerodrom. U prilogu dopisa dostavljam vam, koji se nalazi kod mene, rešenje o dozvoli za korišćenje sportskog aerodroma "Ečka" Zrenjanin, rešenje o izdavanju produženja dozvole za korišćenje posebnog aerodroma "Ečka" Zrenjanin i dopis Saveznog ministarstva za odbranu.
U Zrenjaninu postoji aerodrom "Ečka" od 1942. godine. Na lokalitetu "Ečka " Zrenjanin postoji aerodrom na kome se obavljaju sportske i privredne delatnosti. Izrađena je i planska dokumentacija za rekonstrukciju postojećeg aerodroma UP kompleksa, aerodrom "Ečka" Zrenjanin, za mešoviti saobraćaj, što se može videti iz "Službenog lista opštine Zrenjanin" broj 8/98 i 11 iz 2003. godine.
Primedba broj 4 – izgradnja robno-transportnog centra Zrenjanin. Na strani 218, u naslovu 19. tačka 6. "Unutrašnji plovni putevi, vodni transport" kroz tekstualni deo i kroz karte na teritoriji grada Zrenjanina nije planirana luka. SRS predlaže da se u prostorni plan Republike Srbije, s obzirom na plovne puteve naše teritorije, treba planirati luka. Gospodine ministre, dajem obrazloženje.
Zrenjanin je najgušće rečno čvorište u ovom delu Evrope. Kroz teritoriju grada Zrenjanina prolaze četiri plovna puta, i to: Begej, Tisa i Dunav i kanal Dunav-Tisa-Dunav. Područje opštine Zrenjanin je najgušće rečno i kanalsko čvorište u Evropi, gde u krugu od 30 km protiče Begej, Tamiš, Tisa, Dunav i kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav.
Analizama rađenim krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, kroz izradu studije "Istraživanje i definisanje broja i rasporeda robno-transportnih centara u Jugoslaviji" u okviru metodologije za definisanje i kriterijuma za utvrđivanje broja i rasporeda robno-transportnih centara i kroz razređen ekonomsko-matematički model, dokazana je potreba za postavljanjem robno-transportnog centra u Zrenjaninu, tako da se može razmišljati i o Zrenjaninu kao potencijalnom multimodalnom čvoru.
Primedba broj 5 – Izgradnja regionalnog skladišta za opasan otpad. Na strani 98, broj 196, navodi se da je potrebno izgraditi regionalno skladište opasnog otpada za njegovo bezbedno sakupljanje i čuvanje do tretmana. Posle analize prijavljenih količina i vrste otpada i postrojenja, centralna regionalna skladišta opasnog otpada se planiraju u sledećim oblastima: Srednjobanatska oblast, Podunavska oblast, Mačvanska oblast, Moravička oblast i Nišavska oblast. SRS predlaže da se u prostornom planu RS odredi druga lokacija za regionalno skladištenje opasnog otpada. Dajem obrazloženje:
Srednjobanatski okrug, sa centrom u Zrenjaninu, najveći je generator opasnog otpada u Vojvodini. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, "Službeni glasnik RS" broj 36/2009, u članu 34. definiše se šta se uzima u obzir pri određivanju lokacije za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom. Pod brojem jedan se kaže – količina i vrste otpada, i tačka 4 – blizina zaštićenih prirodnih dobara.
U Strategiji upravljanja otpadom 2010-2019, koju je donela Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 15. 04. 2010. godine, na strani 119, u tabeli – Količine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije do 2020. godine, navodi se da Južnobački okrug proizvede 212.928 tona; Južnobanatski okrug 102.278 tona; Sremski okrug 101.143 tone, Severnobački okrug 73.587 tona a Srednjobanatski okrug 71.608 tona, iz čega proizilazi da Srednjobanatski okrug ima mnogo manju količinu otpada od drugih okruga.
Na teritoriji grada Zrenjanina nalazi se prirodno dobro koje je steklo međunarodni status zaštite, to je specijalni rezervat prirode "Stari Begej Carska bara" i upisano je u Ramsarsku listu, a za upis su predloženi i "Okalj bara" kod Elemira i "Rusanda" kod Melenaca, tako da smatram da je to jedan od razloga da se na prostoru grada Zrenjanina ne planira regionalno skladište otpada.
Na strani 124. Plana, u naslovu 12, tačka 6 – Prirodne nepogode i tehnološki udesi, u prvom stavu, alineja tri, navodi se usklađen razvoj na osnovu uravnoteženog regionalnog razvoja i ograničavanja koncentracija različitih delatnosti u regijama sa već visokim tehnološkim rizikom: Beogradski region, Banat, Moravička oblast.
Da li takvo skladište za opasan otpad treba da predstavlja rizičnu delatnost? S obzirom da predloženo regionalno skladište u Srednjobanatskom okrugu poprima razmere pokrajinskog skladišta, za prihvat i distribuciju opasnog otpada ka centralnoj Srbiji, takva inicijativa za grad Zrenjanin nije prihvatljiva.
Zrenjanin spada u prvu grupu po kategorizaciji ugroženih područja životne sredine. Na strani 90 je oznaka 185. prostornog plana Republike Srbije, navodi se da kada je u pitanju finansiranje zaštite životne sredine, koncepcija koja je urađena na osnovu Nacionalne strategije održivog razvoja RS projektuje dostizanje nivoa izdvajanja u zaštitu životne sredine od 1,5% BDP 2014. godine. Za potrebe plana izvršena je prostorna diferencijacija životne sredine prema standardima i iskustvima EU, a uzimajući u obzir postojeće stanje kvaliteta životne sredine i trend u narednom periodu, i to na četiri kategorije.
U oznaci broj 186 navodi se kategorija koja je apostrofirana kao prva u nizu. Područja zagađenja i degradirana životna sredina, lokaliteti sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađivanja, urbana područja, područja otvorenih kopova, lignita, jalovišta, deponije, termoelektrane, koridori auto-puteva, vodotoci četvrtog reda i van klase, sa negativnim uticajem na čoveka, biljni i životinjski svet i kvalitet života.
Dalje je podvučeno da – za ovu kategoriju treba obezbediti takva rešenja i opredeljenja kojima se sprečava dalja degradacija i umanjuju efekti ograničavanja razvoja. Potrebno je sanirati i revitalizovati degradirane i ugrožene eko-sisteme i sanirati posledice zagađenja, u cilju stvaranja kvalitetne životne sredine. U ovoj kategoriji najugroženija područja su Pančevo, Bor, Majdanpek. Urbana područja koja spadaju u ovu kategoriju su i Zrenjanin, Ruma, kao i sadašnji vodotoci četvrte klase i van klase.
Na osnovu pozicije grada Zrenjanina, u okviru kategorisanih iz navedene prostorne diferencije Srbije, smatramo da je neophodno odustati od izgradnje regionalnog skladišta za opasni otpad u Zrenjaninu jer se time povećavaju šanse za dodatno ugrožavanje i pogoršavanje kvaliteta životne sredine u Zrenjaninu, koje je i sada veoma narušeno.
S obzirom da ima još kolega koji će pričati o ovom zakonu, imao bih još toliko toga da kažem, ali nadam se da bi trebalo dobar deo ovoga da prihvatite, gospodine ministre, ali, kako vidim, nešto niste raspoloženi.

Podneo sam ispred poslaničke grupe SRS Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju. Mogu da vam kažem da je to jedan veoma bitan zakon, ali ipak je ministar rekao da je dosta amandmana koji su u ime Vlade Republike Srbije podnošeni, a slični su sa amandmanima SRS.
Naime, moj amandman na član 3. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju traži da se posle tačke 18) doda tačka 18a) koja glasi: "Upravljanje vazdušnim saobraćajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova. Upravljanje vazdušnim saobraćajem obuhvata funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, a u sebi uključuje i usluge u vazdušnom saobraćaju. "
Sada ću pročitati obrazloženje, koje je isto veoma bitno i koje daje svoje neko poboljšanje predloga ovog zakona, a i usvajanje, odnosno to je jedan preduslov za usvajanje ovog mog amandmana.
Naime, obrazloženje glasi ovako: ''Naslov iznad člana 29. i član 29. predstavljaju definiciju termina i mesto im je u članu 3. Pored toga, definicija je proizvoljna i nepotpuna, a posebno definicija pojma upravljanja vazdušnim saobraćajem, koja pored navedenih funkcija upravljanja vazdušnim prostorom i protokom vazdušnog saobraćaja obuhvata kao osnovno i poslove kontrole letenja.
Ukoliko već niste u stanju da sami donesete adekvatnu definiciju, i ne koristite rezultate domaćih naučnih istraživanja navedenih u prethodnim amandmanima, upućujem vas da koristite definiciju – nažalost moram da izgovorim – Evropskog specijalnog komiteta za buduće sisteme vazdušne plovidbe FANS FUTURE AIR NAVIGATION SYSTEMS ili Eurokontrolovog dokumenta pod naslovom EATM GLOSSARY OF THERMS.''
Znači, cilj ovog amandmana je apsolutno poboljšanje ovog predloga zakona i mislim da bi trebalo u članu 3. posle tačke 18) staviti ovu tačku 18a).

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 26. Naslov glasi – terorističke pretnje iz vazdušnog prostora. Kaže: ''Terorističkom pretnjom iz vazdušnog prostora Republike Srbije smatraće se svaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnike i ljudske i materijalne resurse Republike Srbije.''
U svom obrazloženju ministru sam namerno u poslednjoj rečenici ubacio nešto što ćete vi morati ovog puta da mi odgovorite. Moje obrazloženje ovako glasi – pojam terorizma, prema međunarodnim definicijama, kao osnovne elemente ima: nasilje, širenje straha i panike, izazivanje reakcije državnih organa i politički cilj. Pojedine aktivnosti ili nezakonite radnje koje mogu ugroziti vazdušnu plovidbu ne moraju nužno biti terorističke: tako, gospodine ministre, letenje bez odobrenja, lansiranje raketa i drugih letećih objekata na takav način da ugrožava bezbednost.
S obzirom da sam član Odbora za poljoprivredu, nažalost, vi dobro znate da i nad prostorom države Srbije postoje vremenske neprilike koje su u obliku grada, ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju, i kada na Odboru za poljoprivredu pitam zašto nije ispaljena raketa iz protivgradnih stanica u toj i toj opštini ili u tom i tom okrugu, kažu – zbog toga što bismo ugrozili vazduhoplove koji su tada u tom momentu nadleteli na tom koridoru, a ta opština ili taj okrug je i pretrpeo ogromne štete.
Pitam vas – da li je to tačno da kada vazduhoplov preleće iznad vremenskih neprilika, recimo, nad Srednjobanatskim okrugom, da li tada stvarno protivgradne stanice ne smeju da budu aktivirane i da upute projektile, tj. protivgradne rakete? Ako baš može neko od pomoćnika vaših koji sede pored vas da mi na to odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitajući ovaj Predlog zakona o akreditaciju u članu 12. u stavu 3. primetio sam neke nelogičnosti.
Radi javnosti i građana Srbije bih iskoristio priliku da pročitam taj stav 3. u članu 12. koji je, po meni i poslaničkoj grupi SRS, apsolutno sporan.
"Za članove saveta biraju se istaknuti stručnjaci i naučni radnici iz oblasti koje su značajne za obavljanje posla iz nadležnosti ATS kao predstavnici zainteresovanih strana."
Predlažem da se u članu 12. stav 3. Predloga zakona reči "kao predstavnici zainteresovanih strana" brišu. Jasno obrazloženje sam dao Vladi, a i vama, ministre. Ono ovako glasi: "Ovim amandmanom se predlaže brisanje dela stava 3. jer je u suprotnosti sa jednim od ciljeva formiranja ovog tela, a to je nezavisnost i nepristrasnost ove institucije.
Ukoliko članove saveta predlažu zainteresovane strane, narušiće se gore navedeni principi nezavisnosti i nepristrasnosti."
Obrazloženje je jasno i stručno. Ono što mene iritira u ovom odgovoru Vlade jeste obrazloženje zašto nije prihvaćeno, koji kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što srpski standard SRPS ISO/IEC 17011, zahteva, u skladu sa načelom nepristrasnosti, da nacionalno akreditaciono telo omogući efikasno učešće zainteresovanih strana u radu akreditacionog tela."
Ako je ono što zamišljam, da su ti predstavnici zainteresovanih strana jednostavno privredni subjekti iz inostranstva, ako sam u pravu, a trebalo bi da jesam, trebalo bi da prihvatite ovaj amandman jer samo tako biste izbegli ono što sam dao u svom obrazloženju.

Naime, opet čitajući ovaj predlog zakona o akreditaciji u članu 13. kaže se – Sredstva za rad ATS obezbeđuju se: naplatom troškova akreditacije, iz budžeta Republike Srbije, iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ovo poslednje "iz drugih izvora, u skladu sa zakonom" mislim da ćete teško ostvariti.
Amandman moj ovako glasi: "U članu 13. stav 1. tačka 2) Predloga zakona briše se" i dajem svoje obrazloženje – ovim amandmanom se predlaže brisanje tačke 2) stava 1, koja se odnosi na obezbeđenje sredstava za rad ATS, jer je budžet u ogromnom deficitu i nije u mogućnosti da obezbedi dodatna sredstva za rad jedne državne institucije.
Dobro znate da u poslednje tri godine ili za vreme vladavine vas koji ste od 2008. godine na vlasti, SRS je uvek bila protiv tih javnih agencija ili agencija koje bukvalno svako ministarstvo ima.
Šta se dešava? Te agencije da bi radile, postavite direktora, postavite upravni odbor, postavite nadzorni odbor, a to su sve određeni broj ljudi i za taj određeni broj ljudi, mogu da kažem sada, posebno u ovoj teškoj situaciji ekonomskoj, gde građani Srbije jedva sklapaju kraj sa krajem, vi morate iz budžeta izdvojiti za ovo akreditaciono telo, za direktora, za nadležni organ, za upravni odbor, dodatna sredstva.
Ne znam kako to mislite kada vam je budžet iovako smanjen, umanjen maksimalno. Bogami, ono što mi imamo saznanja, da baš ovi direktori tih agencija koje su osnovane pri svakom ministarstvu imaju dobre plate, kao i oni koji su u upravnim i u nadzornim odborima. To je razlog zbog čega tražim da se jednostavno u članu 13. stav 1. tačka 2) briše.