Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je, za SRS, jedan veoma bitan zakon, a to je Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu. Mislim da je to najbitniji zakon koji se donosi u jednom ovako visokom domu. Naime, u ovom predlogu zakona o budžetu postarala se Vlada Srbije da izdvoji i da pusti u opticaj, negde, 740 milijardi dinara, da bi mogla da funkcioniše jedna država zvana Srbija.
U nekim svojim istupima i govorima Poslaničke grupe SRS, nagoveštavali smo da obavezno dođe do povećanja agrarnog budžeta.
Naime, govorim o razdelu 16, a tiče se Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i tražili smo da optimalni iznos koji treba da se izdvoji za agrar bude 6% nacionalnog budžeta. Kada smo to govorili ozbiljno smo mislili, a smatrali smo da neki minimum za funkcionisanje srpske poljoprivrede ne može ići ispod 5%. Međutim, vi to izgleda niste hteli da shvatite, kao i da vidite, da je ovo jedan predlog budžeta za agrar koji neće dobro doneti poljoprivredi i srpskog agraru.
Ali, onda morate nadomestiti sve ispod 5%, dok Srbija ne stekne status kandidata za članicu EU, kao vi to već nekim divovskim korakom želite da što pre stignete, mada je Srbija geografski u toj Evropi.
Da pređem na razdeo 16, koji je veoma bitan. Potrudili ste se vi u Vladi, vi, gospođo, ministre finansija Dragutinović, da izdvojite za poljoprivredu 25 milijardi 621 milion 810.000, što kad se preračuna u procentima i gledajući unazad ovu 2009. tj. 2008. godinu, ovo nije ni 4%. Nade smo polagali, tj. registrovana poljoprivredna gazdinstva, baš u Vladu Srbije, misleći da ćete malo povesti računa koliko odvajate za srpski agrar. Međutim, to vama izgleda nije pošlo za rukom i niste hteli to da razumete.
Od tih 25 milijardi, po vama, za subvencije koje su bitne, za ovaj ''posrnuli agrar'' je 15 milijardi i 405 miliona ili oko 500 milijardi manje nego prošle, tj. pretprošle godine. Niste ga povećali, još ste ga umanjili. Tako da će ove subvencije, koje će eventualno Ministarstvo poljoprivrede učiniti prema registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, biti socijalni program. Zašto ovo govorim? Nažalost, teška srca pominjem tu Hrvatsku, ali moram da kažem da zemlja koja isto žuri u Evropu, za subvencije u ratarstvu izdvaja 300 evra ili primer jednog svinjčeta, 15 evra, jedne priplodne krmače 27 evra, a naš proizvođač ili registrovano poljoprivredno gazdinstvo ima 12.000 dinara.
Ministarstvo za poljoprivredu se potrudilo da napravi Upravu za agrarna plaćanja. Pitam vas, gospođo Dragutinović, u kojoj je državi Agencija za plaćanja van sedišta Ministarstva poljoprivrede? Navedite mi jednu državu u Evropi ili u našem okruženju da se Uprava za agrarna plaćanja nalazi van Ministarstva poljoprivrede. Doduše, u Šapcu je predloženo. Neko će mi, nadam se, odgovoriti, pa makar kroz poslaničko pitanje.
Subvencije u 2009. godini dobilo je svega 80.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a ukupno u Srbiji je registrovano 360.000. Šta je sa 280.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji nisu dobili subvencije? To je ono što je ministar poljoprivrede napravio, profesionalnog seljaka i neprofesionalnog. Profesionalnih seljaka ima 80.000, a od registrovanih 360 hiljada, ostalo je 280 hiljada koji su registrovani, a nisu dobili subvencije, zbog toga što rade u fabrikama, poput „1. maja“ iz Lapova ili rade u fabrikama gde imaju svega 200 evra platu, a moraju da se bave onim što su im roditelji ostavili, a ostavili su im zemlju. To je što su imali i što su mogli svojoj deci da ostave i oni nastavljaju tu tradiciju. Dakle, 280.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ostalo je bez subvencija.
Ovo je istina. To je potvrdio i pomoćnik ministra za poljoprivredu, Milovanović. Samo da dodam za subvencije, recimo, u Evropi od ukupnog evropskog budžeta – 54% ide za poljoprivredu.
Hajde da se vratimo, kako sada utiču te subvencije koje nisu date, onim 280.000 registrovanim gazdinstvima, na ovu jesenju setvu pšenice u 2009. godini? Preko 200.000 hektara nije posejano na osnovu prošle godine, a to se nije desilo u poslednjih 50 godina.
U prolećnoj setvi u 2009. godini, koliko se hvale oko tih kredita, dve banke su samo odobravale kredite. U 2009. godini kupljeno je manje 50% traktora i 50% manje kombajna je kupljeno, bez obzira što su uzeli kratkoročne kredite, kako se hvalite, u vrednosti od 38 miliona evra. Zašto? Zato što su ti traktori ipak skupi, zato što su uvozni, zato što su kamate velike. To je statistika od koje vi ne možete da pobegnete. To je to što vodi ka sumraku agrara.
Kada smo već kod pšenice, da li je moguće da Iran od Srbije traži da kupi 300.000 tona pšenice, a mi nemamo? Na Odboru za poljoprivredu je potvrđeno. Kako nemamo kad se hvalimo da imamo uskladišteno milion i 800.000 tona? Kako je moguće da nam opet taj isti Iran i Egipat traže uvoz „bebi bifa“ ili junećeg mesa, a ne mogu da se dogovore u Privrednoj komori i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede. To su činjenice koje iznose doktori, profesori, agro-ekonomisti, kad ih pozovemo na Odbor za poljoprivredu oni iznesu neke činjenice.
Zašto nemamo tih 300.000 tona? Zato što imamo sivu ekonomiju, zato što imamo trgovačko-prerađivački lobi ili tajkune.
A, sada da napravimo jednu analizu, ono što sam već govorio u nekoliko navrata, pa sam dobijao i opomene, Ministarstvo je, da izađe u susret registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, subvencioniralo 100.000 tona veštačkog đubriva, po ceni od 10.000 dinara po toni. Veoma je interesantno da je to dobila Fabrika đubriva „Fertil“ vlasnik „Viktorija grupa“, Stanko Popović i Ružica Đinđić.
Da krenem, polako, redom, kaže ovako – cena regresiranog mešanog đubriva ''NPK 15/15/15'', proizvođača „Fertil“, Bačka Palanka je 23.138 dinara po toni, a istog mešanog đubriva proizvođača „Azohem“ Subotica 22.980 dinara po toni, bez PDV. Ista formulacija NPK đubriva, koje nije regresirano od strane države, prodaje se tona po ceni od 24 hiljade, rusko, a domaće, po 22.500 dinara po toni, bez PDV, prodavac „Agrooprema“ Subotica. I pored toga uvozimo, pa kažemo, INA-Kutina, prodaja, hrvatsko, neregresirano kompleksno đubrivo NPK 15/15/15, po ceni od 26.300 dinara po toni, bez PDV. U uslovima kada je regres đubriva 10.000 dinara tona i kada se na slobodnom tržištu formiraju navedene cene bez regresa, postavlja se pitanje opravdanosti regresa, odnosno trošenja budžetskih sredstava na ovaj način.
Praktično, ponovila se situacija kakva je bila u jeseni 2008. godine, kada je regresirana nabavka 50 hiljada tona đubriva uz regres od 20.000 dinara po toni, a nakon povećanja prodaje regresiranog đubriva tržišne cene su se formirale na nivou cene regresiranog đubriva. Bolje rešenje bi svakako bilo regresiranje nabavke đubriva kupcu, odnosno registrovanom gazdinstvu.
Prema našim saznanjima, u vezi sa ovom merom postoje zahtevi nekih prometnika, odnosno uvoznika đubriva, da se ispitaju sve okolnosti pod kojima se ovakve mere izvode, jer smatraju da im je ugrožen ravnopravan položaj na tržištu. To je argument više da se regres isplati neposredno registrovanom gazdinstvu koje je kupilo đubrivo na slobodnom tržištu.
U vezi sa tržištem mineralnog đubriva interesantno je pomenuti da su prosečne fabričke cene kod fabrika, čije se đubrivo regresira, 38.000 dinara tona, za NPK 15/15/15, ''Fertil'', ''Azohel'', kako to pokazuje sajt "STIPS-a" Republike Srbije.
Ako ne verujete narodnom poslaniku Miloradu Krstinu, vi pogledajte sajt.
Na sajtu "STIPS-a" cene uvoznih kompleksnih NPK đubriva i INA-Kutina se pokazuju kao dvostruko više od cene đubriva, koju su tokom rada na ovom materijalu pribavile službe Privredne komore Vojvodine. Iako smo autore sajta "STIPS-a" pisanim putem upozorili da zvanični sistem mere poznaje samo kilograme ili tone kao jedinice mere i dalje se cene đubriva iskazuju po džaku ili 50 kilograma, što stvara zabunu zbog sajta.
Na tom sajtu, čiji je vlasnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uočavaju se izuzetno velike razlike u cenama đubriva, iste formulacije, istog proizvođača, čak i do 12.000 po toni cena ''NPK 15/15/15'' proizvođača ''Fertil'' u Sremskoj Mitrovici je 1.250 dinara džak, a u Loznici 1.850 dinara džak, što dodatno unosi pometnju u stvarnim cenama na tržištu đubriva. Razlika u ceni za vozilo od 25 tona, koja je uobičajena kod transporta, jeste 300.000 dinara, kao da ga dovlače iz Norveške.
Direkcija za robne rezerve počela je ugovaranje naturalne robne razmene 25.000 tona mešanog NPK đubriva za jesenju setvu za pšenicu roda 2009. godine, u paritetu 2,61 kilograma pšenice za jedan kilogram đubriva. Preračunato preko aktuelne cene pšenice od devet dinara za kilogram, ovo đubrivo se prodaje po deni od 23.410 dinara – tona, sve bez PDV. Neznatno je skuplje od cene mešanih NPK đubriva domaće proizvodnje, na slobodnom tržištu.
Ako bi se u obračunu koristila cena pšenice od 13 dinara kilogram, koliko je Direkcija platila, 65.714 tona u vreme žetve, cena đubriva bi iznosila 33.930 dinara tona.
Ovo je samo jedan od pokazatelja. Žao mi je što je ovako. Kaže – jedna zemlja, dva sistema. Imamo Fond za razvoj Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine, ali ono što bih rekao jeste veoma bitno, od 2002. godine osnivaju se nacionalne laboratorije. Mnogo je novca potrošeno, da li se zna koliko i u koje svrhe, a da do danas nismo uspeli da osnujemo nijednu laboratoriju? Da li je tačno da se najveće laboratorijske analize za potrebe Generalnog inspektorata obavljaju u laboratoriji ''Soja-protein'', pominju se cifre od nekoliko miliona evra, dokle se stiglo sa opremanjem banke gena u kojoj je trebalo da bude nacionalna laboratorija i koliko je novca iz donacije do sada potrošeno na to opremanje? Može se pretpostaviti da neko opstruira osnivanje nacionalnih laboratorija, jer mu se ovakav način rada lično više isplati.
Završio bih jednom konstatacijom. Šta je to održivo gazdinstvo, da li je to ono gde se domaćin još nije obesio zbog ekonomskog položaja u koji su ga doveli kreatori agrarne politike? Hvala. (Aplauz.)