Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, najzad da dobijem i ja reč, neko ko bi stvarno trebalo da dobije reč, jer sam ostao na selu, sa svojom porodicom bavim se poljoprivredom, za razliku od nekih prethodnih govornika koji imaju toliko zemlje da bi im moglo stati u jednu saksiju na njihovom balkonu.
Ali, gospodine ministre, da se mi vratimo na ono zbog čega smo danas ovde i mi i vi. Pred nama je sada sedam zakona. Da vas podsetim, maja 2009. godine bio sam protivnik onih ne 15 zakona, nego zato što je taj set zakona pretvoren kao u jedan zakon, dobili smo da pričamo, znači sve poslaničke grupe, pet sati, za tih pet sati trudili smo se u načelu, a posebno po amandmanima da doprinesemo da ti zakoni budu dopunjeni i pravno mogući.
Sada je pred nama izmena i dopuna Zakona o veterinarstvu. Zakon o veterinarstvu je donet 2005. godine. Ovo je dopuna zakona zato što je posle donošenja Zakona o veterinarstvu u EU donet set uredbi i direktiva koje ste vi, normalno gospodine Mićoviću, morali da sprovedete.
Podsetiću vas na nešto što sam još 2005. godine rekao gospodinu doktoru Krnjaiću. On je rekao da u Vojvodini imamo tri hiljade leukoznih krava. Dobro znate šta znači leukozna krava. Njena proizvodnja mleka nulirana, ne sme da se upotrebljava. Ona može da ide samo u klanicu, u konzervu kao goveđi gulaš.
Nažalost, na terenu i danas je sasvim drugačije. Zašto ovo govorim? Zbog toga što privatnici mešetare, te iste leukozne krave kupuju i, normalno, njihovo meso odlazi u, recimo, čajnu kobasicu ili u druge poluproizvode. Znači, to je jedan od vaših zadataka i ovo morate proveriti na terenu.
Zatim ću se dotaći vaših kolega iz struke kojih, nažalost, ovom reorganizacijom sada ima puno na terenu. Jednom prilikom sam alarmirao u svom Srednjobanatskom okrugu gde ima dosta vaših kolega koji ne rade u veterinarskim stanicama, ali zato privatno rade, zakonski ne odgovaraju ako loše urade nešto toj životinji, ne daj bože ugine, a onda i državi ne plaćaju porez.
To su dve stavke koje sam vam samo napomenuo. Obzirom da poslanička grupa SRS ima svega 67-68 minuta, a ima kolega koji će se isto javiti kao ja, ne mogu pojedinačno govoriti o ovih sedam zakona, jer mislim da je izlišno dva i po minuta pričati o jednom zakonu, ali ću se dotaći bitnog stanja na terenu.
Što se tiče zakona o vodama, u redu je, taj zakon mora da dođe, jer shvatajući značaj vode kao nezamenjivog prirodnog resursa u svetu se menja pristup i odnos prema njenom korišćenju i zaštiti: zaštita vodotokova, odbrambena zaštita, da nam se ne dešava ono što nam se desilo, a posebno odnos prema zagađivačima i rigorozne kazne prema tim zagađivačima i da nam se ne dešava ovo što nam se desilo i ove godine u centralnom delu Srbije i prošlih godina, kada su naseljena mesta, recimo, Međa u opštini Žitište, ili Jaša Tomić u opštini Sečanj doživela poplavu.
Šta reći o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja? Molimo bih vas da tu ostanemo malo dosledni i da više forsiramo naše sorte koje su svojevremeno, da ne kažem u velikoj Jugoslaviji, bili smo priznati kao sila, počev od suncokreta, zahvaljujući prof. dr Škoriću, semena kukuruza, koji se sada seje bukvalno u celom svetu, a ne samo gledati da nam na tržištu budu prisutni "pionir", KVS, LS itd.
Obzirom da sam već pet minuta potrošio, da se vratim na ono šta je rečeno i šta mi se govori na terenu. Obzirom da dobro znate, kao član Odbora za poljoprivredu, da se nalazim i na severu, u Subotici, da se nalazim i u Novom Pazaru i u Sjenici, Leskovcu, Boru, Negotinu, Valjevu i da ne nabrajam sada, posebno u svom Srednjobanatskom okrugu. Ministre, postoji nešto što ćete morati da date kritiku vašem, da kažem našem premijeru Srbije i koleginici ministru finansija Dragutinović.
Kada je bio predlog budžeta za 2010. godinu, SRS se trudila, jednostavno je pokušala da ubedi i Dragutinovićku, ministra finansija, i premijera, da ne sme da se dozvoli da iz budžeta Republike Srbije ne bude izdvojeno 6% za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nego da bude izdvojeno 9%, samim tim umanjeno iz budžeta, čak i u 2009. godini je bilo više nego sad u 2010. godini.
Izgleda premijer nije imao sluha, izgleda da i ministar finansija Dragutinovićka nije imala sluha i opet će izgleda biti loša situacija za poljoprivrednike.
Ono što sam vas molio prošle godine kada smo u maju pričali o setu ovih zakona, daću vam ponovo primere. Dobro znate da je poljoprivreda jedina grana privrede koja donosi suficit ovoj državi, ako se ne varam, 600 miliona dolara i više. Ministar me ispravlja, što prihvatam.
Ako jedna grana donosi suficit, ne vidim zašto u budžetu dobija deficit. To je kontra i za ovaj srpski agrar, za poljoprivrednog proizvođača ili, sada novo rečeno registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Zašto ovo govorim? Iz prostih činjenica – u ovoj godini treba da bude posejano oko 1,4 miliona hektara kukuruzom. Cena goriva, nažalost, opet onaj koji donosi tu odluku, a to je Vlada, premijer, sto posto je skuplja, mislim na dizel, biodizel i evrodizel za poljoprivrednika, nego u proleće prošle godine.
Još jedan input koji će malo više opteretiti individualne poljoprivredne proizvođače, više stvarno ne znam da li je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, koji termin da upotrebim.
Đubrivo je 2,5 hiljade dinara sto kilograma. Veoma interesantno, ali to je već više nego razumljivo. Prošle godine, argumentovano, recimo, morao sam za sto kilograma veštačkog đubriva u red da dam 200 kilograma suncokreta, paritete koje sam imao na terenu. Za sto kilograma ureje morao sam da dam u 2009. godini 320 kilograma pšenice. Ove godine sam za sto kilograma u red dajem 105 kilograma suncokreta. Vidite koja je to drastična razlika, doduše, u naturalnoj razmeni.
Međutim, od pre nedelju dana, sada koji uzimaju ureju za prehranu kukuruzu, umesto 105 daju 125 kilograma ili za suncokret 125 kilograma suncokreta. I to je još nekako razumljivo, s obzirom da je glavni uvoznik u ovoj državi MK komerc i on ipak diktira, s obzirom da je nešto malo se tu i uključila Viktorija, najmanje Delta.
Ministre, hajde da vidimo kako da pomognete još malo seljaku. Imamo subvencije, logično je doneta odluka da bude 14 hiljada, mada je i to malo, ide šest hiljada dinara za veštačko đubrivo, kada donesem fiskalni račun. U stvari, doći ćemo na to da kao nosilac gazdinstva, nažalost, zaposlen ovde, nemam pravo ne samo ovde, ni onaj koji radi za 18 hiljada u nekoj firmi nema pravo na subvencije, i tu vi i ja se ne možemo složiti.
Vi ste svesni toga da od prošle godine zbog toga se ne možemo složiti, a opet, ko je kriv? Onaj koji je umesto 6% davao 3%, Ministarstvo poljoprivrede. To je glavni krivac iz budžeta. On je glavni krivac. Da je dato 6% od prošle godine registrovanih 370 hiljada, ne bi samo dobilo 60 hiljada subvencije, dobilo bi 150 hiljada, 200 hiljada i normalno pohvale onda idu. Ovako ne znam kako doći do toga.
Da se vratimo na subvencije. Za đubrivo da bi dobio šest hiljada dinara, moram uzeti fiskalni račun od devet hiljada dinara, od devet hiljada naviše da bi dobio šest. Ovo je materijal koji sam dobio od sekretara Odbora za poljoprivredu, gde kaže ovako – iznos sredstava za registriranje mineralnih đubriva, za šest hiljada treba dati račun od devet hiljada i više; za četiri i po hiljade ćete dobiti ako donesete ispod devet hiljada, osam hiljada 999 dinara.
Verujte mi, kada poljoprivredni proizvođač u proleće treba da uplati za veštačko đubrivo, seme i dizel, on mora da proda ili kotarku, čardak, sve zavisi koliko površine ima, buduće zasejanih, ili će morati da proda nešto, to je ta zaliha od krupne stoke, mislim na tovnu junad, daj bože svinja, ako ima više, da bi ostvario ovo što sada mora da uradi.
Ali, postoji jedan dodatni problem, ministre. Sada se traži, bar ono što mi imamo saznanje sa terena, posebno kada odete na NAP benzinsku pumpu i kažu ovako – za dizel gorivo četiri hiljade račun podneti, fiskalni račun do 22. februara 2010. godine se samo on podnosi.
Zbog ovog postavljam pitanje baš da bi sada mnogi poljoprivredni proizvođači koji ovo gledaju, mada treba, većina je možda, s obzirom da je hladno vreme i ove padavine, ne verujem da su počeli da seju ili je mali procenat počeo, da mi pojasnite, treba fiskalni isečak i gotovinski račun, posle 22. februara 2010. godine. Govorim o benzinskim stanicama NAP-ovim kako objašnjavaju poljoprivredni proizvođačima kada dođu po dizel. To je jedan dodatni problem da bi poljoprivredni proizvođač dobio subvencije.
Dodatni problem koji morate nekako da vidite, da je dovoljan taj fiskalni isečak ili račun da ne mora retroaktivno da traži, jer tada kada je on uzimao, recimo posle tog 22. februara, ako je to istina, niko mu nije rekao da uzme i ovaj gotovinski račun pored fiskalnog. Tu nastaje veliki problem. Vi ga ministre morate rešiti. To je problem gde mislim da vam mnoga registrovana poljoprivredna gazdinstva neće ovo oprostiti.
Moje je tu, izvinjavam se, da vas isprovociram, a vi ćete mi to objasniti i reći da i oni čuju i da mnogima bude jasno da to što piše i što nam govore na benzinskim pumpama nije istina, nego da ima posebna uredba koju ćete doneti ili trebalo da je donesete.
Znam da su iz Zadružnog saveza Vojvodine insistirali kod vas, ministre, da ne ide devet hiljada da bi dobio šest hiljada za veštačko đubrivo subvenciju, nego da ide šest za šest. Čekao sam tu uredbu, još je nisam video. Neka ide devet hiljada za tih šest hiljada, samo nemojte smanjivati ljudima. Zasad je situacija takva kakva je.
Imamo, gospodine ministre, samo jedno podsećanje. Moram da vam kažem situaciju kada pričamo o protivgradnim stanicama situacija je alarmantna. Protivgradnih raketa nema kao što je obećano tim protivgradnim stanicama. Tada sam vam i na Odboru za poljoprivredu, nekom od vaših saradnika rekao, da onog Milutinovića sklonite tamo, koji je zadužen za te protivgradne stanice.
Zar nije dovoljno ovo što nam je sada uradilo nevreme, neke protivgradne stanice nemaju protivgradne rakete i kada, ne daj bože, naiđe nevreme, protivgradne rakete ne mogu da dejstvuju zato što ih nema na terenu. Tu morate pomoći. Ima sredstava, toliko može da se nađe. U izveštaju tačno imamo koliko znam, morate pomoći ljudima, ovako ne možemo više.
Iskoristio bih još četiri-pet minuta da vas zamolim ono što sam vas zamolio maja. Još jednom vas molim – nemojte da dozvolite, posebno mislim na premijera, na ministra trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da cenu poljoprivrednih proizvoda imamo tek onog momenta kada kombajni ulaze na njive. Nemojte to dozvoliti iz razloga, znajući da nemate zasad nešto što morate da uradite, a to je da mora da se sedne sa mlinsko–prerađivačkom industrijom i da se kaže – gospodo, ne možete diktirati proizvođačima cenu pšenice, ne može Unija uljara da donese odluku koja će biti cena suncokreta i ne može se dozvoliti da oni vlasnici hladnjača odlučuju koja će biti cena malina, višanja, jabuka, šljiva itd.
To ostaje na vama da to privedete kraju. Onda sam ubeđen da ćemo imati još bolju situaciju u poljoprivredi. Poljoprivredni proizvođač samo traži da se vrednuje njegov rad, a rad se vrednuje samo kroz cenu i ništa više on ne traži.
Neće mu biti teško da plati đubrivo, kome je sada prihvatljive cene, zato što je sada jedna setvena jedinica četiri hiljade dinara, neće mu biti teško što je cena dizela ovolika, ako zna da će imati primerenu cenu svog finalnog proizvoda. Samo to poljoprivredni proizvođač traži, ono što je uložio, ono što je izneo, bar minimum bude iznad nule. Sve što bude na pozitivnoj nuli poljoprivrednom proizvođaču je teže.
Još jednu stvar da vam kažem, kada sam svojevremeno govorio o toj, nazovimo je, agrarnoj mafiji, mogu da vam kažem da su mnogi ljudi uvideli da je po pojedinim opštinama stvarno je ostalo dosta hektara zemlje koji nisu dati u zakup i mislim da tu dobro prilazite i da to već polako sankcionišete. Govorim o Srednjobanatskom okrugu, govorimo o Zrenjaninu, govorim o Žitištu, govorim o Sečnju, govorim o Novoj Crnji, kako gospodin Jelačić kaže – Nova Crnja nikad crnja. To je evidentno, da se tu staje na put.
Nemojte ovo loše protumačiti, što sam od vas tražio da mi date neke činjenice, konkretno oko ovog dizela, zato što je interesantno, da nam tamo šefovi ili šefovi benzinskih pumpi ili zemljoradnici, dolaze, da ne kažem, na kuću ili, kada me sreću, pitaju – je li, šta je sa 22. februarom, a šta posle 22. februara? Ja im kažem – nemam pojma. Ne znam oko kompjutera, ne znam da se snađem, koga da pitam. Zbog toga sam sada ovde iskoristio priliku, da vas pitam – zašto, kako, zbog čega ili da li imamo stvarno tu definiciju do 22. februara 2010. godine, a od 22. februara imamo neku drugu definiciju? Samo ovo da nam pojasnite i neće biti, verujem, nikakvih problema.
Da ne oduzimam više vremena, stvarno, mislim, a i kolege me malo opominju, izvinjavam se, ali vama hvala. Nadam se da ću dobiti odgovor.