Član 100 – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo ove skupštine, to bih reklamirao. Ne bih se ni javio da reklamiram povredu Poslovnika da nisu neke uvažene kolege isticale kako su svi predlagači amandmana večeras ovde. E pa, nisu.
Bar jedan amandman uvažena koleginica Beretić nije ovde obrazlagala, već je to uradio uvaženi kolega Stanimirović, i bar jedan amandman SRS, gospodina Šarovića, nije obrazlagao on nego uvažena koleginica gospođa Radeta. To su opstrukcije, a ne amandmani. Inače bi njihovi predlagači bili ovde da nam lepo objasne o čemu je reč, šta je u stvari.
Možda bi se predlagači predomislili pa povukli amandmane u zadnjem momentu. Međutim, ne. Oni su ih bacili u proceduru ove skupštine, zamajavaju nas ovde celu noć, a ne mogu ni to malo dostojanstva ovoj skupštini da ukažu, da dođu i da te amandmane obrazlože.
Što se tiče vas, uvažena koleginice Jovanović, vi četiri sata ove rasprave niste bili ovde, nego ste bili na nekom mitingu u Zrenjaninu i onda dođete i nama prebacujete kako produžavamo raspravu. Što niste bili sve vreme sa nama ovde, u ovom domu, konstruktivno doprineli ovoj raspravi. Vas ovde nije bilo.

U jedan po noći povreda Poslovnika, famozni član 100, još  jednom. Ovo je već peti ili šesti amandman uvaženih kolega iz DS-a, a predlagača amandmana nema.
Predlagači amandmana podnose amandmane, pokušavaju da poprave ovaj zakon i navodno traže neke odgovore, navodno od predlagača, od ministra, a nisu tu ni da saslušaju te odgovore. Uvaženi kolega, gospodin Petrović, postavio je ovde pitanja i prigovara što ministra nema, a ministar kada dođe da mu odgovori, njega nema; evo, gde je, nema ga.
Ova priča se ponavlja celo veče, zato uvažena koleginica Lakićević-Stojačić i ne zna po kom amandmanu govori kada ne govori o svom, nego o tuđem amandmanu. Mislim da je to besmisleno. Mislim da bi stvarno trebalo predlagači uvažene kolege da budu ovde da obrazlože svoje amandmane i da saslušaju odgovore ministra. To bi bila prava stvar i to bio način kako ovde treba da se radi.

Smatram krajnje neprimerenim, uvažene kolege narodni poslanici, i uvredom visokog doma da narodni poslanik koji je tražio utvrđivanje kvoruma pobegne napolje iz ove sale. To je krajnja drskost, bezobrazluk i uvreda ovog doma. Pri svemu tome, ne trežim nikakvo utvrđivanje odgovornosti po ovom poslovniku, neka ostane na savesti uvažene koleginice.

Hvala. Uvažene kolege narodni poslanici, hvala i uvaženoj koleginici gospođi Jovanović na onakvoj pouci. Prosto je neverovatno čuti ovako lepe, umilne reči sa ove govornice na račun mog prisustva ovde, znanja, staža itd. Ali, vi i dalje niste odgovorili na pitanje koje sam ovde postavio.
To je – kako može narodni poslanik, koji reklamira kvorum, da izađe napolje. Niste odgovorili na to. Druga stvar, ako vas ima najviše u ovoj skupštini, što ne formiraste vladu kad vas je najviše. Nešto baš i ne vidim da vas je najviše. Da vas je bilo toliko ...
Stalno se provlači i poteže to pitanje kvoruma, kroz ovu Narodnu skupštinu, kroz ovaj uvaženi dom, mislim da je ovo osmi ili deveti put u poslednjih nekoliko dana i svaki put bežite iz ove sale, tražite kvorum i uvek ga ima.
Stalno tražite ono što ne možete da nađete. Možda bi bilo pametnije da budete ovde prisutni, da učestvujete u radu ovog visokog doma, da date konstruktivan doprinos raspravi. Tada bi možda ovaj dom, ova kuća, otišao na jedan viši nivo. Tada bi sigurno i ova država bolje funkcionisala i bili bi doneti bolji zakoni.
Nažalost, u tome uglavnom ne učesvujete. Uglavnom napuštate ovu salu. Tražite utvrđivanje kvoruma i nikad vas tu nema, a puna vas je Skupština. Zaista mislim da je to najmanje, ako može da bude konstruktivan doprinos radu, onda je to najmanje konstruktivan doprinos. Konstruktivan doprinos je kada je narodni poslanik prisutan, kada u radu učestvuje, kada zakone raspravlja, kada doprinosi njihovom poboljšanju amandmanom, kada ukaže predlagaču da je propustio neku stvar. To bi bio pravi pristup.
Ovakav pristup, kakav vi imate, meni liči na neku vrstu destrukcije, opstrukcije rada. Mislim da mu nije mesto, da ne treba da bude prisutan u ovom domu i hvala vam.

Uvaženi kolega, gospodine Arsiću, samo da intervenišem na jedan deo vašeg izlaganja.
Verovatno niste ispratili poslednje promene u "Službenom glasniku". Devet agencija, osnovanih podzakonskim aktima od strane prethodne Vlade, ova vlada je ukinula.
Između ostalog i Agenciju za unapređenje državne uprave koju ste vi pomenuli za ovom govornicom, baš iz tog razloga o kojem vi govorite. U pitanju su bila tela, paraministarstva, koja nisu osnivana zakonom, da ne bi morala da prođu sankcije ovog parlamenta, kao što prolaze ministarstva.
Kada se želelo da se nešto gurne pod tepih, da se uradi mimo znanja zakonodavne vlasti, onda su u prethodnoj vlasti osnivane agencije, podzakonskim aktom, uredbama.
Na čelo tih tela su postavljeni direktori, niti su bili ministri, niti su bila ministarstva, nisu morali da prođu sankcije u parlamentu, nije se ni znalo šta se radi i gde se radi. Mi smo intervenisali ukinuvši devet takvih tela. Kažem, vi ste pomenuli ovde Agenciju za unapređenje državne uprave; ukinuta je, ne postoji.

Uvaženi kolega, gospodine Arsiću, možda nisam portparol Vlade, ali vi ne možete za ovom govornicom da izađete i iznesete stvar koja nije tačna, nije istinita. Te agencije ne postoje, ukinute su, kraj priče.
Nisu ukinute zato što ste vi to tražili, već su ukinute zato što je to bio naš predizborni program, zato što smo uvideli da je to pogrešno, zato što smo na tome bazirali našu kampanju, zato što smo pošli od pretpostavke da formiranje tih agencija služi da se nešto prikrije u ovoj zemlji, da ne bude, kako se to danas kaže - transparentno, odnosno da ne bude javno, da se trošenje novca može skloniti i da se može, praktično, zaštititi od sankcija ovog parlamenta.
Ne može ni jedan organ ranga ministarstva da postoji u ovoj zemlji i ne treba da postoji, a da ne prođe sankcije u parlamentu i da čovek koji će da ga vodi, ministar, ne prođe sankcije u parlamentu. Zato smo poukidali te agencije.

Uvaženi kolega gospodine Arsiću, bez obzira da li su zaposleni u tim agencijama obrisani gumicom ili su premešteni u neko drugo telo ili su zaposleni da rade u nekim ministarstvima, suština je u onome o čemu sam govorio i vi to ne prepoznajete.
Suština je u javnosti rada izvršne vlasti. Ne može se telo ranga ministarstva osnivati podzakonskim aktom i sakriti se od sankcije tela gde vi sedite. Što se tiče toga da li ima rođaka bivše ili sadašnje vlade u tim agencijama, šta ćemo ako ima rođaka, članova SRS, u tim agencijama? Kakve veze ima da li ima rođaka u ovoj ili onoj vladi? Možda ima i vaših rođaka u tim agencijama.

Uvaženom kolegi iz SRS, koji je izrekao za ovom govornicom jednu neistinu, znači, repliciram ovde po članu 100. Nije tačno da gospodin Vojislav Koštunica ima ikakve veze sa gospodinom Šešeljem i njegovim odlaskom u Hag. Ima jedan jednostavan i logičan dokaz da to nije tačno. Gospodin Šešelj je sam otišao u Hag. Kako onda može Vojislav Koštunica da ima ikakve veze sa njegovim odlaskom?
Što se tiče toga ko mu je pisao optužnicu, u to ne ulazim, to se vi dogovorite sa onima koje ste spomenuli ovde.

Uvaženi kolega, čini mi se da ste malo prešli preko obećanja vašeg predsedničkog kandidata, uvaženog gospodina Tome Nikolića, koji je rekao da neće koristiti ovu govornicu u predizbornoj kampanji. Ne samo da vi ne poštujete njegovu želju da ne koristi ovu govornicu, nego koristite ovu govornicu za kampanju našeg predsedničkog kandidata, gospodina Maršićanina.
Mogli ste primetiti da njegovo ime niko od naših poslanika ovde nije spomenuo, za ovom govornicom, od kada se kandidovao za predsednika. To je iz prostog razloga: njegova želja je bila da na fer-plej, koji je vaš predsednički kandidat pokušao da uspostavi, odgovori takođe fer igrom. Znači, ukoliko gospodin Toma Nikolić neće zloupotrebljavati ovu govornicu, neće ni gospodin Maršićanin.
Fer igra treba da postoji u predsedničkoj kampanji. Ne vidim zašto je vi sada kršite, idete i preko volje vašeg sopstvenog predsedničkog kandidata.
Zloupotrebljavate ovu govornicu u korist ne vašeg, nego našeg predsedničkog kandidata. U to prosto ne mogu da poverujem, čam mi se opire i logici. Zar ne bi trebalo da pominjete ovde neko drugo ime?
Što se tiče razlike između Vlade gospodina Živkovića i današnje Vlade, gospodina Koštunice, razlika je vrlo jednostavna, a račun je položen na republičkim, decembarskim izborima. Ona prethodna Vlada je zbrisana. Narod je dao poverenje novoj skupštinskoj većini. Ona je formirala Vladu.
Ako vi tu razliku ne vidite, onda ne znam ko će oči da vam otvori.

Vidim da, uvežene kolege narodni poslanici, od fer-pleja za ovom govornicom neće biti ništa, koliko da vam vratim, uvažene kolege SRS. Vaš predsednički kandidat Toma Nikolić će u drugom krugu da pukne i da izgubi izbore, a dobiće gospodin Maršićanin. Vi nama pričate o poskupljenjima u vreme izbora, a vi pričate o pojeftinjenjima. Realno, tri dinara hleb. Koga ćete vi da ubedite u to?
Vi ste šampioni socijalne demagogije i pući ćete na izborima 27. i onda ćete samo da se češete.

Uvažene kolege, gospodine Vučiću, želeo bih da vam ukažem na jednu stvar. Na stranu što ste poslanike ovog uvaženog doma nazvali miševima i time uvredili dostojanstvo ove skupštine i njih lično, neću tražiti da se utvrđuje u danu za glasanje povreda Poslovnika, niti da se kažnjavate, to neka ostane na vašoj savesti. Mislim da u potpunosti pogrešno interpretirate i shvatate ovaj poslovnik. Jedan deo, na koji sam želeo da vam ukažem, istakao je gospodin Marković.

Ovaj Poslovnik Narodne skupštine nije donet zato da pravi razliku između opozicije i pozicije, između vlasti i onih koji nisu vlast, između onih koji "daju" kvorum i koji "uzimaju" kvorum.

Ovo je Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela ove države. On te kategorije, o kojima vi govorite, uopšte niti poznaje, niti u njima funkcioniše.

Jednostavno i kratko rečeno, mi smo izabrani narodni poslanici. Suverenitet izvire iz naroda. Narod nama nije poverio ovde vlast, gospodo, on je nama u prvom redu poverio obavezu i tu obavezu bi trebalo svako od nas, bez obzira da li je iz vlasti ili opozicije, a sada se izražavam u političkim, a ne u kategorijama Poslovnika, da prihvati na jednak način.

Nikada nisam izgovorio za ovom govornicom, kao šef najvećeg poslaničkog kluba vladajuće većine, da nama ne treba niko da daje kvorum. To ovde nikada nisam izgovorio od kada sedim u ovoj skupštini, pet-šest meseci, ne znam odakle vam to i kako ste mi to stavili u usta, to ovde nikada nisam izgovorio. U svakom slučaju, ne želim uopšte ni da se izražavam i da govorim u tim veličinama.

Kvorum je samo jedan institut koji poznaje ovaj poslovnik i koji treba da doprinese ozbiljnosti rasprave, a to je da postoji jedan dovoljan broj ljudi koji će raspravljati neku stvar. On ne služi za to da neko pokušava da opstruira rad ove skupštine time što neće biti prisutan na ovoj sednici.

Čak štaviše, naš poslovnik nedosledno uređuje neku stvar; čovek može bukvalno, vadeći tu nesrećnu karticu iz sistema za utvrđivanje broja poslanika, da sebe isključi iz tog kvoruma, a da bude prisutan u sali i da učestvuje u radu. Daleko bi bilo bolje da imamo rešenje kao što je u nemačkom parlamentu – kvorum se utvrđuje na ulasku u zgradu, pa je onda na poslaniku i na njegovoj savesti hoće li svoju obavezu da ispunjava i da učestvuje u radu skupštine, da raspravlja o zakonima koji se nalaze na dnevnom redu, ili neće.

Mi ovde imamo smešnu situaciju da nam polovina poslanika sedi u sali, a da nisu prisutni. Mislim da nam je Poslovnik u tom delu loš i da bismo mogli da razmislimo o tome da nam se Poslovnik lepo promeni i da se kvorum utvrđuje, po ugledu na nemački parlament, kod ulaska u zgradu. Tada se ne bi ..

(Predsednik: Vreme.)

... pojavljivao taj problem da li je neko prisutan ili nije prisutan i cinična dobacivanja tipa – niste prisutni u sali, sada ću da ubacim karticu, pa ću biti prisutan u sali.

Mislim da takvom cinizmu nije mesto u ovom domu; nama, ponavljam, a sa tim završavam, nije dat mandat ovde da bilo koga opstruiramo, da se ponašamo destruktivno, da bilo koga ovde uništavamo. Nama je dat mandat da raspravljamo predlozima zakona i ako smatramo da su dobri da ih podržimo, ako smatramo da su loši da ih vratimo predlagaču na dorađivanje i slično. Nama nije dat mandat ovde da se prepucavamo, da se nadgornjavamo, da koristimo ovu govornicu za predizborne kampanje.

Podsetiću vas, čak je i vaš predsednički kandidat, uvaženi gospodin Nikolić, rekao, i drugi predsednički kandidati su odgovorili, da neće koristiti ovu govornicu u predizbornoj kampanji; to pozdravljam, to je pravi način na koji bi svi predsednički kandidati trebalo da tretiraju ovaj parlament, ali i mi sami treba ovaj parlament da shvatimo na taj način.

(Predsednik: Vreme.)

Ovde nije mesto predizbornoj kampanji. Hvala.

Član 100, famozni. Ako već hoćete da pravite razlike, uvaženi kolega gospodine Vučiću, razlika je ta što niko iz ove vladajuće većine neće zloupotrebljavati govornicu da nazove poslanike miševima. Nema nikakve razlike između onoga ko sa ove govornice kaže drugom da je miš i onoga ko govori negde među ovim klupama drugome da je miš. Tu nema nikakve razlike.
Ako baš insistirate na nekim doslednostima i na sitnicama, da li ste nazvali svih 250 poslanika miševima ili neku grupu, priznajem, u pravu ste, generalno ovako polulevo jednu grupu ste nazvali kompletno miševima. I dalje stojim da je to uvreda dostojanstva ovog doma i tih ljudi na koje se odnosilo, i dalje ne tražim da se utvrđuje nikakva vaša odgovornost, baš zato što ne želim da se prikazujete kao žrtva ovde. Tvrdim i ostajem pri tome – to treba da ostane na vašoj savesti.
Što se tiče toga ko je ovde destruktivan, ko ovde opstruira rad a ko ne, juče smo mogli od uvažene koleginice gospođe Pop-Lazić da čujemo pretnju tipa – videćete vi kad počnemo da podnosimo amandmane na svaki član predloga zakona, pa kad počne svaki poslanik da izlazi, koliko će vam trebati vremena da donesete zakone. E, toliko o tome ko je ovde destruktivan, ko je ovde konstruktivan, ko shvata ovu raspravu na način na koji treba da je shvati, a ko želi samo da je opstruira.

Uvaženi kolega gospodine Vučiću, kada je u pitanju bio predsednik pokrajinskog parlamenta, jedina stranka u Vojvodini koja vas je štitila i saopštenjima bila je DSS, a jedan od retkih pojedinaca koji je istupao protiv takvih pojava na političkoj sceni sam bio ja.
Pri tom želim da kažem da niste ništa naročito povlašćeni, da je bilo ko tražio zabranu bilo koje stranke koja se kreće u okvirima fer političke igre, DSS i ja kao pojedinac bismo ustali protiv toga.
Niste vi tu povlašćeni. Bilo ko drugi da je bio u pitanju, isto bismo uradili. Jedna od stvari koje nisu dozvoljene na političkoj sceni, to je boriti se protiv svojih političkih protivnika tražeći njihovu zabranu. Toliko o tom fašizmu.
Samo još ono o miševima. Molim vas da sledeći put istu kritiku uputite i uvaženim kolegama, poslanicima vaše stranke, kada dobacuju govorniku.

Uvažene kolege narodni poslanici, pokušaću malo da smirim ovu tenziju koja se bespotrebno napravila u parlamentu u poslednjih 15-20 minuta i da ovu raspravu dovedem u tokove gde joj je i bilo mesto, a to je rasprava o pojedinim amandmanima na Predlog zakona.
Niko u ovoj državi, gospodine Vučiću, barem ne za vlade gospodina Vojislava Koštunice i ove vladajuće većine nema, niti će imati policiju, niti tužilaštvo, niti nož, niti pogaču, niti će, pokušaću da vas citiram - raditi šta hoće. Pokušaćemo ovde, u meri u kojoj možemo, a to i radimo, da izgradimo pravnu državu. U njoj policiju i tužilaštvo ne drži niko, drži ih zakon, drže se sami.
Bez obzira na to ko je ministar unutrašnjih poslova, postoje zakoni, postoje norme i po njima će postupati i po njima postupa policija. Neće postupati po bilo čijoj slobodnoj volji, po bilo čijoj samovolji, niti ova država treba da ide u tom pravcu, niti je trebalo da ide u tom pravcu. Nažalost, ona je stigla dotle u prethodnom periodu.
Kada se bilo koji pojedinac uzdigne iznad institucije, tada dobijete, kao rezultat, diktaturu. Mi ćemo se ovde kao parlamentarna većina i u izvršnoj vlasti u vladi koju smo izabrali boriti protiv toga.
Nikad više se nijedan pojedinac neće uzdići iznad institucije i neće biti diktature. Zahvaljujući toj činjenici ovde niko više nikad (nadamo se da ćemo uspostaviti tu političku kulturu i takve norme) neće imati u svojim rukama tu moć gde su policija i tužilaštvo, da može da maltretira bilo koga drugog.
Počevši da radimo u ovom parlamentu mi smo dali jedan svetao primer ne samo vama nego svakom ko bude u sledećem mandatu ili u budućnosti u ovoj državi imao skupštinsku većinu; nemojte da vam bude teško i nemojte da vam bude čudno da sa opozicijom podelite npr. skupštinske odbore. Budite hrabri jednog dana, ako ikada dođete na vlast, pa opoziciji dajte, kao što smo mi vama dali prvi put u istoriji Srbije da budete predsednici u određenom broju odbora. I tada smo poslednji put iskoristili tu moć većine.
Nikada pre ovoga nijedna opozicija nije imala predsednika jednog skupštinskog odbora. To ste dobili vi sada bez ikakvog straha, zato što je to cilj. Nije opozicija sa druge strane zida, nije ona izopštena u državi, ona je takođe deo sistema.
Ustav ove zemlje, budući, koji treba da se donese, treba i tu stvar da postavi. Ako je neko u opoziciji, nije izopšten. On se ne nalazi van ove države, van ove skupštine, van sistema...
(Predsedavajuća: Vreme.)
...On ima svoje mesto, svoju ulogu. Sada je u opoziciji, sutra će biti na vlasti. Sutra je na vlasti, prekosutra u opoziciji.
To je država koju pokušavamo ovde da izgradimo i zbog toga odlučno odbacujem sa ove govornice bilo kakve insinuacije gospodina Vučića - vi imate policiju, tužilaštvo, radite šta hoćete. Niko ovde ne radi šta hoće, niko ovde nema policiju, niko ovde nema tužilaštvo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Njih ovde imaju, drže i ograničavaju samo zakon, a suverenitet leži samo na narodu, isključivo i samo na narodu.
Kada bi ovako razmišljao svako u ovoj zemlji, kada bi svako usvojio ovu političku kulturu, onda biste ušli u Evropu pre nego što vas formalno prime u nju. Nije, gospodo, ulazak u Evropu ispunjavanje nekih normi, nije ulazak u Evropu prepisivanje evropskih zakona, ulazak u Evropu...
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... je prihvatanje evropskih vrednosti. To je, gospodo, ulazak u Evropu i to je ono što smo mi pokušali i što pokušavamo da uradimo ovde, da vas integrišemo u taj sistem, čak i pre nego što donesemo novi ustav koji bi trebalo da bude oličenje tih vrednosti. Pokušavamo primerom da vam pokažemo kako to jeste, kako to treba da izgleda.
(Predsedavajuća: Gospodine Ristivojeviću, treći put vas upozoravam na vreme.)
To je ono čemu treba da težite. Da završim: podvlačim, niko ovde ne drži policiju, ne drži tužilaštvo, ne drži nož, ne drži pogaču, niti radi šta hoće. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, na ovako dugo i sadržajno izlaganje uvaženog kolege gospodina Krasića je zaista teško odgovoriti, ali uložio sam određeni napor.
Pažljivo sam ga slušao svih 27 minuta i pokušaću da mu pružim odgovor samo na par stvari, na neke nelogičnosti, nedoslednosti u njegovom izlaganju, a, bogami, i stavljanje u nejednak položaj određenih kategorija naših građana. Zaista ne znam sa kojim razlogom, da li je to možda u politici SRS ili nije.
Kažete, uvaženi kolega, da je naša stanogradnja još 1990. ušla u probleme i u problemima je i dan-danas. A, evo 2004. je godina, to je 14 godina između. Šta ste vi, uvažene kolege iz SRS, radili tih 14 godina? Bili ste bar dve godine u republičkoj vlasti, 1998. i 1999, a šta ste vi preduzeli da rešite probleme u stanogradnji? Ništa. Konstatovali ste da su problemi postojali 1990, postoje danas, a taj period kada ste vi bili u vlasti kao da ga nema, kao da je "vreme koje su pojeli skakavci". Zašto vi niste nešto uradili, pa stimulisali stanogradnju? Zašto niste rešavali probleme onih koji nemaju stanove u ovoj zemlji?
Kažete, uvažene kolege, da mi ovim zakonom obećavamo neke stanove, zidamo neke stanove nekim mladim bračnim parovima i slično. Mogu da vam kažem jednu stvar – dok ova vlada bude nosila odgovornost za upravljanje zemljom, država neće više nikome zidati stanove. Krajnje je vreme da se u ovoj državi raskrsti sa tom socijalističkom samoupravnom svešću, gde se država pojavljuje kao svemogući konobar sa punim tanjirima i pred svakog stavi jedan. Shvatite, država nikome ne zida stanove, niti ko dobija stan od države, niti ko treba da ga dobije, niti kome država treba da ga da.
Posao države je da kreira uslove da stimuliše one koji imaju kapital, da ga da onima koji nemaju, da bi oni sa tim kapitalom mogli da odu na tržište stanova i da tamo kupe stan. To je posao ovog zakona. To je ono što ova vlada predlaže.
Znači, potpuno ste pogrešno shvatili da mi zidamo stanove ili da nekom obećavamo stanove. Ne, toga nema, niti će biti dok ova vlada bude radila. Jedino što će biti, biće kreiranje povoljnog tržišnog okruženja, stimulisanje određene proizvodnje, ali ništa više od toga.
Država nije, ni ne treba da bude, neki svemogući brat prisutan u našim životima da nas usmerava, da nas upravlja. Ona samo treba da nam kreira uslove, a svako od nas mora sam da se potrudi za taj stan. Svako će i dalje ovde morati, i po ovom zakonu, da zaradi taj svoj stan, neće biti dobijen taj stan, neće mu biti dat, niti će mu biti ozidan.
Kažete, uvaženi kolega, kako će neki mladi bračni parovi sa završenim fakultetom plaćati neke rate za ove stanove. Ja stavljam naglasak samo na reči "sa završenim fakultetom"; a šta fali, uvaženi kolega, onima koji nemaju završen fakultet? Da li u programu SRS ide zidanje stanova samo onima sa fakultetima, a ove sa srednjom školom ćete, verovatno, gurnuti u zapećak? Šta ćete sa njima da radite?
Šta ćete sa onim našim sugrađanima koji ni nemaju obrazovanje? Da li oni možda nemaju prava na te kredite? Nije bitno uopšte kako će oni plaćati rate za te kredite.
Ovim zakonom mi ne pravimo nikakvu razliku između tih ljudi, kao da je sada bitno da li neko ima završen fakultet ili nema završen fakultet, kao da je nekom bitno da li neko ima formalno obrazovanje ili nema formalno obrazovanje. Ovim zakonom jednostavno treba da se kreira povoljno okruženje za razvoj stanogradnje, ovim zakonom treba da se spusti cena kapitala na tržištu i onda bi on trebalo da bude zamajac.
Prirodno je i normalno je da se osigurava, odnosno obezbeđuje potraživanje banaka. Ko će drugi da pozajmi novac, nego onaj ko ga ima, a to su banke. Ako smanjimo rizik bankama, one će biti stimulisane da ponude novac na tržištu po boljim uslovima.
(Predsednik: Vreme, gospodine Ristivojeviću, budite ljubazni.)
Ako se taj novac nalazi na tržištu po boljim uslovima, prirodno je da će ga onda ljudi lakše uzimati, bez obzira da li su mladi bračni par, da li su stari bračni par, da li su uopšte bračni par, da li uopšte imaju visoko obrazovanje, odnosno završen fakultet, da li imaju srednju školu ili nemaju.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Ristivojeviću.)
Onda će lepo da krenu na tržište da kupe stan, a kada krenu da kupe stan to će dati zamajac stanogradnji, a stanogradnja industriji građevinskog materijala, a industrija građevinskog materijala industriji prateće opreme i sve skupa treba da bude zamajac privrednog razvoja u ovoj zemlji.
Ono što je vrlo bitno, sve građane ovim zakonom stavljamo u jedan položaj, bez obzira da li su bračni par, da li imaju završen fakultet. Kako vidim, vi biste ih stavili u različite položaje; bitno je samo da li školovani dobijaju stanove i da li mogu da vrate kredite, a za ove neškolovane kao da vas baš briga. Ja to ne mogu da verujem. Meni je to prosto neverovatno. Ponavljam, vi niste ništa uradili, kada ste imali priliku 1998. i 1999, da rešite na planu stanogradnje, jer ste konstatovali probleme i 1990. i sada.