Uvaženi kolega gospodin Krasić je izašao za ovu govornicu po članu 100, međutim, uopšte nije govorio bilo šta o članu 100. Član 99. kaže – govornik može da govori o pitanju koje je na dnevnom redu. Ako ste sami sebe ograničili da izlazite za ovu govornicu po članu 100, znači da ste pokušali da ukažete na neku moju navodnu povredu dostojanstva ove skupštine i sl, onda možete samo o tome da govorite, a ne možete da pričate o tome šta ste vi radili i da se ponašate kao da ste lično uvređeni, da sada ističete kako ste vi to radili 8-9 godina. Ne sumnjam i imam puno poštovanja za rezultate vaše, privatne i poslovne, u životu, ali ja o tome nisam govorio.  Ja sam govorio o rezultatima rada SRS na planu rešavanja stambenih problema u ovoj zemlji, u vreme kada je bila na  vlasti, a tih problema je bilo mnogo, sami ste ih konstatovali, rešili ih niste. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedniče Vlade, uvažena gospodo ministri, uvažene kolege narodni poslanici, vrlo je malo pitanja koja dođu pred ovu Narodnu skupštinu koja su u stanju da nas ovako ujedine i okupe.
Čuli smo za ovom govornicom da ovaj akt nije idealan. To je tačno. Međutim, koji je čovek savršen, koja je stvar idealna? Ako ga merimo apsolutnim vrednostima, verovatno ćemo naći dosta zamerki. Probajmo da ga izmerimo relativnim vrednostima. Koji je akt prošao ovu skupštinu a da za njega glasamo svi, svih 250 kao jedan? Takvog akta nema. Do sada, jedino Rezolucija o Kosovu i sada ovaj plan.
Verovatno da i ubuduće neće biti nijednog drugog pitanja koje će nas ujediniti, harmonizovati, usaglasiti, oko kojeg ćemo postići konsenzus, kao što je ta naša bolna rana, naša tragedija – Kosovo. U tom pogledu je ovo idealan akt, nema boljeg. Ovo je jedini koji je u stanju da nas okupi sve kao jedan.
U tom smislu nije ni dobro da mu tražimo sada zamerke, sitničarimo i ulazimo u detalje. Jeste, ovo nije pravni akt. On je u svojoj suštini više politički akt, ali to nije ni čudo. Rezolucijom 1244, Kumanovskim sporazumom i kasnije praktičnom politikom, naš suverenitet, možda ne suštinski, ali faktički, jeste suspendova dole na Kosovu.
Mi ne možemo nikakvu strogu formalno-pravnu vezu ni da stvorimo nekim aktom. Zbog toga ovaj akt i ne može da bude pravni akt. On ne može da bude donet u formi zakona. Mi nismo u stanju faktički da ga sprovedemo. On i mora da bude donet u ovakvoj, uslovno rečeno, hibridnoj formi, znači da bude u određenoj meri pravni, ali više politički akt. S tog stanovišta ne treba tražiti prigovore. On drugačiji da bude ne može.
Treba reći i da oko Kosova lakih rešenja nema. I ovaj plan će u svom spovođenju biti jedno teško rešenje i biće ga teško sprovesti. Međutim, da li treba da nas uplaši težina puta koji se nalazi pred nama? Ne treba. Ono što treba da nas ohrabri, to je put koji smo do sada prešli da učinimo nešto za naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji i da očuvamo suverenitet naše države. To treba da nam da snagu.
Ne treba da se bojimo nijednog teškog rešenja, niti jednog teškog postupka koji pred nama stoji. Treba da se suočimo sa tim hrabro, da tome pogledamo u oči i da se borimo za njega.
Ovim aktom mi, konačno, preuzimamo inicijativu. Do sada iz ove države uglavno inicijative nije bilo, uglavnom su događaji stizali ili prestizali ovu državu i njenu politiku u vezi sa Kosovom i Metohijom. Ovim aktom mi preuzimamo inicijativu. Mi dovodimo druge u situaciju da reaguju na naše poteze, a ne, kao do sada, da mi reagujemo na tuđe. Mi druge isterujemo na čistac, mi druge dovodimo u situaciju da moraju da revidiraju i koriguju svoje stavove i da razmišljaju o njima. Uvodimo sebe kao aktivnijeg i aktivnog partnera u rešavanje tog problema, nego što je to bilo do sada.
U tom smislu pozivam uvažene kolege narodne poslanike da podrže ovaj akt apsolutno, da ovim aktom daju oružje Vladi Republike Srbije da pri njegovom sprovođenju pomogne našim sunarodnicima dole, da pomogne očuvanju našeg suvereniteta, a istovremeno i tražim od naših kolega, uvaženih narodnih poslanika, da obavežu Vladu da to radi.
Ovim aktom mi nećemo samo Vladi dati mandat, mi ćemo je obavezati da ovaj posao radi. Zašto? Zato što do sada nije dovoljno učinjeno na tom planu. Mi ovim aktom i tražimo od Vlade i očekujemo da učini sve, i ne samo od Vlade, nego i od svih drugih državnih organa, kako i stoji u ovom aktu. Nadam se i uveren sam da će on, u krajnjoj liniji, dati određeni rezultat.
Ono što treba da postignemo, to su određena suštinska, faktička, stvarna prava na terenu, konkretna za naše sunarodnike, da im damo mogućnost, određenu vrstu pravnog oružja u ruke, da se zaštite, da se zaokruže. Ne tražimo ništa više od onog što, praktično, privremene institucije imaju u odnosu na našu državu. Praktično, isto to i mi tražimo za naše sunarodnike dole u odnosu na privremene institucije.
Čuli smo već, nije ovo ništa izuzetno, nije ovo ništa posebno, nije ništa naročito, to i postoji u Evropi. Poznaje ovo pravna praksa i drugih evropskih država, nije to ništa posebno. Ne tražimo za nas ništa izuzetno, tražimo ono što drugi imaju.
Da završim, pozivam vas još jednom – glasajte za ovaj akt, pokažite još jednom da je ovo najidealniji akt koji može ova skupština da donese, da svih 250 glasamo kao jedan, da podržimo ovaj plan i da damo oružje i ovoj državi, i našoj vladi i našim sunarodnicima, da mogu da se bore sa tragedijom koja nas je zadesila.

Uvažene kolege narodni poslanici, kratko bih se osvrnuo samo na izlaganje gospodina Petrovića. Gospodine Petroviću vi ste, odnosno vlast koju ste vi oličavali jeste bila grobar srpskog pravosuđa. Vi ste, uvažene kolege, prvo birali ljude bez elementarne kvalifikacije na najviše i najodgovornije funkcije u ovoj zemlji, a zatim zakone prilagođavali njihovim kvalifikacijama.
Izabrali ste čoveka koji je bio policajac, a ne tužilac za Republičkog tužioca, a nije ni imao dovoljno godina radnog iskustva, pa ste onda promenili Zakon da ga prilagodite njegovom znanju, skromnom znanju. Postavili ste za predsednika Vrhovnog suda ženu koja nije bila u
Vrhovnom sudu Srbije. Pre toga je bila predsednik Okružnog suda u Novom Sadu, a dana nije sudija tamo, pre toga je bila sudija Opštinskog suda u Novom Sadu i tamo je malo sudila, bila je više na koje-kakvim bolovanjima i porodiljskim odsustvima!
Takvu meteorsku karijeru verovatno još niko nije imao. Nije ni čudo da je ta žena kao predsednik Vrhovnog suda Srbije izjavila da razmatra način kako da primeni izmene Krivičnog zakona retroaktivno. Ko to može da izjavi? To student prve godine Pravnog fakulteta neće "odvaliti" jednu takvu besmislicu. Vi sada dolazite i držite ovde nama neka predavanja, vi ste izmenili Zakon o tužilaštvu, da može neko da bude zamenik tužioca, da ima manje prakse nego sudski pripravnik. Gde to ima?
Što se tiče ubistva premijera, kazaću vam. Nije tragedija što je ubijen Zoran Đinđić, tragedija je što je ubijen premijer Republike Srbije. To je tragedija. Može da bude i Petar Petrović, može da bude Đorđe Đorđević to je tragedija. Što se tiče gospodina Đinđića, ubila ga je jedinica koja je bila pod njegovom neposrednom komandom, njeni pripadnici. Poslovnikom onog Saveta za nacionalnu bezbednost, ta jedinica je bila stavljena pod neposrednu komandu gospodina Đinđića i njeni pripadnici su ga ubili.
Što se tiče uvođenja vanrednog stanja, ono može da se uvede ne zbog jednog problema, ne zbog jednog slučaja, nego može da se uvde zbog npr. haosa na delu teritorije u državi. Na primer: kada šiptari dignu ustanak na Kosovu i Metohiji, onda može da se uvede vanredno stanje, a ne kada se ubije jedan čovek. To je slučaj, to nije problem.
Vi ste uveli policijski pritvor od 90 dana. Pa, to je Rimska konvencija, Evropska konvencija o ljudskim pravima zabranila 1950. godine! Kakav crni policijski pritvor od 90 dana! Uhapsili ste 12.000 ljudi, njih 100 pošteno završilo pred sudovima. I, to zovete – obračun sa kriminalom.
Obračun sa kriminalom je kada se držite proverenih načela Krivičnog i Krivičnog procesnog prava, i sa njima završite posao i obračun koji imate sa kriminalom u državi, a ne kada državu svodite na rang kriminalca. To ste vi radili!
Šta će biti ako ti ljudi zatraže zaštitu svojih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Šta će biti? Tih 11.900 ljudi. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, uz puno poštovanje prema stavu uvaženog kolege, gospodina Nikolića, mislim da je nemoguće da glasamo o tome da li važi Poslovnik ili ne. Znači, uz puno uvažavanje vašeg stava, ne možemo ovde glasati da li Poslovnik važi ili ne važi. Povući ću vam samo jednu paralelu.
Vi ste se već prijavili za predsedničke izbore koji će biti 13. juna. Od čega se računaju izašli - od onih koji su došli, zakrstili tamo, uzeli listić, ili od onih koji su ubacili u kutiju? Od svih koji su došli i lepo uzeli listić.
Onaj koji je ušao u ovu salu, on je tu, prisutan, a to što neće da glasa, to je njegova stvar, kao i na narednim predsedničkim izborima, biće veliki broj ljudi koji će doći, uzeće listić, ali možda neće pronaći sebe u ponuđenim predsedničkim kandidatima i neće glasati.

Taman da odgovorim uvaženom kolegi gospodinu Nikoliću. Broj izašlih na izbore računa se od ukupnog broja birača, a to je svako onaj ko dođe, potpiše se u birački spisak, uzme listić, makar ga bacio, pocepao, ižvrljao, odneo ga kući ili svejedno.
To je analogija o kojoj vam govorim sa glasanjem, a takođe i u ovoj skupštini. Jednostavno, stvari tako stoje. Nemojte ovo da pretvarate u neku demagošku raspravu, jednostavno, niste u pravu, zakon je jasan i to je to.

Uvažene kolege narodni poslanici ...

Uvažene kolege narodni poslanici ...
(Predsedavajući: Molim vas sedite, nije vas vređao, pustite da radimo.)
Uvažene kolege narodni poslanici, želeo bih da reklamiram povredu Poslovnika, član 99. stav 1. i da zamolim ne samo gospodina Omeragića, nego i sve ostale narodne poslanike danas. Dosta smo govorili mimo teme dnevnog reda. Rasprava se često pretvarala u nešto sasvim drugo u odnosu na ono o čemu treba da govorimo, ali ovde sam izašao baš da reagujem povodom kršenja člana 99. stav 1. od strane gospodina Omeragića.
Rasprava je o zakonu o Garancijskom fondu, a on je pretvorio u raspravu o regionalnom i prostornom razvoju Republike Srbije. Zašto da ne? To jeste jedna od legitimnih tema za ovu skupštinu, ali ne danas, uvaženi kolega, gospodine Omeragiću, nego jedan dan kada predložite stavljanje na dnevni red te tačke, pa kada se ona uvrsti u dnevni red i onda o njoj lepo da razgovaramo.
Kada već tražite egzaktne podatke o tome koliko gde ko plaća porez, zašto vi sa ove govornice ne iznesete egzaktne podatke ko to iz vašeg regiona nije član upravnih odbora tih i tih javnih preduzeća i ko su ti ljudi iz vašeg regiona koji treba da budu članovi tih upravnih odbora koje vi spominjete? Zašto ne kažete imenom i prezimenom – imam kandidata, zove se tako i tako, i predložite ga za člana upravnog odbora. Koji su to ljudi iz vašeg regiona koji nisu članovi upravnog odbora?
Druga stvar, od kada se to upravni odbori javnih preduzeća u ovoj državi formiraju na regionalnom principu. Ko kaže da mora svaki region da ima svog predstavnika u upravnom odboru svakog javnog preduzeća?
Valjda je cilj da budu najkompetentniji, najstručniji, najpametniji i najbolji ljudi članovi upravnih odbora, a ne da svaki region bude zastupljen. Na šta to liči!
Da završim, mislim da bi trebalo da se držimo teme dnevnog reda kako bismo mogli da okončamo ovu raspravu, a svakako će biti vremena i za plan regionalnog i prostornog razvoja.

Ukazaću samo na činjenicu, uvažene kolege iz SRS, bili ste svojevremeno vlast i imali ste prilike da sa dobrom namerom vi predložite ovakav zakon, pa niste. Krajnje je neukusno da sada pričate o nečijim lošim namerama. Što ga niste vi predložili kada ste bili na vlasti, pa sami sebe ograničili? Hvala.

Gospodo iz SRS, niste mi odgovorili na pitanje - zašto vi niste ovakav zakon predložili kada ste bili na vlasti. Na to pitanje odgovor ovde nisam dobio. Ovakav zakon samo vezuje ruke jednoj vlasti. DSS-u je ovo bilo predizborno obećanje i sada ga ispunjavamo sa našim koalicionim partnerima. A, vama, dok ste bili na vlasti, nije palo na pamet da ovako nešto predložite, nego sada ovakvu nameru nazivate zlom namerom. To je najobičnija demagogija. Hvala.

Baš vam hvala na ovom aplauzu, nisam znao da samo moje pojavljivanje za govornicom izaziva ovakvu erupciju zadovoljstva.
Pokušaću da malo smirim loptu oko ove rasprave i da kažem na temu ovog amandmana - još kada je formirana skupštinska većina u ovoj sali i kada se iskristalisalo otprilike ko će formirati vladu, ko će biti u opoziciji čuli smo iz redova pozicije i opozicije vrlo zanimljive postavke o tome šta treba da bude i kakva treba da bude uloga opozicije u ovom parlamentu.
Manje-više smo se složili da je prava uloga i pravo mesto opozicije da bude onaj kritički preispitivač rada Vlade. Recimo, sve amandmane koje je podnela SRS i na ovaj i na prethodne zakone ja zaista doživljavam na taj način. To je zaista jedna vrsta pravog kritičkog, doslednog, potpuno zaokruženog i celovitog preispitivanja rada Vlade. Zaista ga ne vidim kao bilo kakvo zamajavanje, kao određenu vrstu demagoškog pristupa ovom problemu itd.
Zaista ne vidim zašto je problem u tome što iz svih tih vaših, kritički preispitanih, amandmana ne možemo da izvadimo pet ili deset dobrih, jer nisu svi dobri. Zaista, nemojte mi zameriti, ali od 40-tak amandmana koje ste podneli na ovaj zakon jedan deo jednostavno nije dobar. Šta da mu radimo, tako je kako je. Ali, ima onoga što je dobro, onoga što je kvalitetno.
Zašto ne bismo prihvatili ono što je kvalitetno? Pazite, ne mora sve što dolazi od opozicije da bude loše. Taman posla, krajnje je vreme da se sa tim načinom razmišljanja u ovoj skupštini jednom zasvagda prestane. Te barijere koje postoje su samo slučajne, između pozicije i opozicije. Ako dolazi nešto kvalitetno, bez obzira od kog narodnog poslanika, bez obzira na to kojoj partiji pripada, takvu stvar treba usvojiti.
Čini mi se da je Vlada ovde takvim pristupom i pokazala da ovde nema tako jasne razlike, nema nekih berlinskih zidova, iskopanih rovova između pozicije i opozicije. Ono što dolazi kao kvalitetno nije bitno odakle je i od koga dolazi; ono nema predznak partije, ima samo predznak kvaliteta ili nema predznak kvaliteta.
Što se tiče tvrdnje uvaženog kolege gospodina Nikolića da se predlagač nije izjasnio o ovim amandmanima - jeste, verovatno je to samo zato što niste znali. Bio je predstavnik predlagača na Odboru za pravosuđe i izjasnio se o podnetim amandmanima, i od ukupnog broja je prihvatio 21 amandman. Ti amandmani su postali sastavni deo Predloga zakona. Među njima se nalazi nekih šest ili sedam amandmana koje su podnele uvažene kolege, predstavnici SRS; ubeđen sam da su to kvalitetni amandmani i da će oni suštinu ovog zakona doraditi, popraviti i da će krajnji rezultat praktično biti zaokruženiji i celovitiji, bolji Predlog ovog zakona, koji nam je i inače došao kvalitetan i sasvim dobar u ovu skupštinu.
Ne vidim razloga da se ovakav način rada i ubuduće ne ponovi i ne nastavi. Ovo je, verujte mi, zaista jedan dobar primer kako bi trebalo ovde u budućnosti da se radi. Zašto ne bi SRS svojim kvalitetnim predlozima i dalje doprinosila kvalitetu rada ovog parlamenta? Nemojte sami sebe dovoditi u situaciju da se zatvarate u neki opozicioni geto, da ne želite da komunicirate sa pozicijom, da kritički preispitujete rad Vlade.
To je baš prava suština. Tada ovaj parlament dobija svoju punu svrhu. Tek tada ćemo moći da krenemo napred kao država. Hvala.

Član 96. Želeo bih da ukažem na to da je uvaženi kolega ...

Stav 1. Želeo bih da ukažem da je uvaženi kolega povredio Poslovnik tako što se nije držao člana 99. koji kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Tri puta je uvaženi kolega opomenut od predsedavajućeg i onda je na kraju sam priznao, kada je rekao: "Vraćam se na temu".
Želim da se Administrativni odbor izjasni o ovome i predlažem da najoštrije sankcioniše uvaženog kolegu, iz prostog razloga što je, sa punom svešću da krši Poslovnik, da govori mimo teme i da je tri puta opomenut, tek onda prestao, vratio se na temu i priznao čak da je povredio Poslovnik. To je najviši mogući stepen umišljaja, direktnog umišljaja na kršenje Poslovnika. Ne preporučujem uvaženog kolegu milosti Administrativnog odbora, već tražim da najoštrije bude kažnjen.

Želeo bih samo da ukažem na jedan možda bitan momenat u izlaganju uvažene koleginice Radete. I pored tog velikog truda koji vidim da je uložila da pregleda ovaj predlog zakona, da podnese veliki broj amandmana, da se udubi u obrazloženje koje prati zakon, čini mi se, ako dozvoljavate uvažena koleginice, da vam je jedan momenat ipak malo promakao.
Ovaj zakon se ne preklapa sa krivičnim zakonodavstvom koje se u našoj državi, kao i u svim drugim državama, bavi takođe kriminalom ili bolje reći krivičnim delima. Tako sam shvatio primedbu kada ste rekli da najveći deo dispozicija koje su ovim zakonom predviđene već jesu pokrivene dispozicije krivičnih dela u Krivičnom zakonu Republike Srbije ili u Osnovnom krivičnom zakonu.
Međutim, treba shvatiti ovo na drugi način. Jeste, tačno je da postoji veliki broj krivičnih dela, dispozicije i u njima predviđene sankcije koje liče na ove dispozicije u ovom zakonu. Ima tu jedna izuzetno velika razlika. Krivični zakon deluje nakon korupcije ili bolje reći, nakon učinjenog krivičnog dela. Ovaj zakon treba da deluje pre.
Znači, ovaj zakon ne treba da se poklapa i nije to ni njegov smisao, da dođe do poklapanja sa krivičnim zakonodavstvom, ili recimo prekršajnim ili privredno-prestupnim zakonodavstvom. On je komplementaran sa njima, on je usaglašen. Za razliku od Krivičnog zakona, koji deluje tek kada dođe do izvršene povrede, kada je već kasno, kada je korupcija prisutna u društvu, kada je neko krivično delo izvršeno, ovaj zakon treba da deluje ranije.
Ovaj zakon deluje već u momentu kada se kod nekog stvori sukob interesa, kod nekog državnog funkcionera, a on još rezultira povredom Krivičnog zakona. Baš zbog toga ovakvom zakonu nisu ni neophodne sankcije iz arsenala sankcija koje poznaje Krivični zakon. Njemu, baš obrnuto, trebaju sankcije koje su daleko blaže i koje se zadržavaju u sferi morala.
On je, praktično, za razliku od Krivičnog zakona koji je represija korupciji, prevencija i na taj način se on dopunjava i praktično stvara jedno kompleksno zaokruženo sveobuhvatno telo sa krivičnim zakonodavstvom, privrednim, prestupnim i prekršajnim. Na taj način treba shvatiti i njegove dispozicije i sankcije koje predviđa.
Zaista sankcije mogu na prvi pogled da deluju malo slabo, jer sankcije su uglavnom u sferi morala, znači, nejavna opomena, preporuka za razrešenje sa dužnosti itd. Međutim, bolja sankcija nije ni potrebna. Mi ako želimo da reagujemo pre nego što kod nekog funkcionera dođe do korupcije, pre nego što on bude korumpiran, samo u momentu kada se kod njega stvori situacija skoba interesa, koja jeste katalizator za kasniju korupciju, onda mu i ne terba bolja sankcija od moralne.
Na drugi način takođe treba shvatiti ovaj zakon. On treba da kreira određeno moralno okruženje u našem društvu koje mi do sada nismo imali. Imali smo kod nekih državnih funkcionera, i svaka im čast, ali veliki broj državnih funkcionera u ovoj državi nije shvatao vlast kao odgovornost, već kao moć.
Ovo je jedan novi korpus moralnih normi za one koji ih i sada nemaju i koji bi morali odnosno trebalo bi vremenom da ih usvoje i prihvate. Na kraju bi on morao da rezultira u novoj političkoj kulturi.
Onog momenta kada je mi stvorimo, možda ovakav zakon neće biti potreban, a voleo bih da mi jednog dana to doživimo, da to bude u našim životima, da vidimo to društvo i da ove norme budu pretočene na određen način moral svakog od nas i tada nam ovi zakoni neće biti neophodni.
Nažalost, proći će do tada puno vremena. Prema svim pokazateljima i statistikama, naročito Transparens internešenela, Finska je država koji ima najniži nivo korupcije državnih službenika. Voleo bih da mi imamo taj moral. Dok ga ne stekenemo nama su ovakvi zakoni potrebni, kao neka vrsta barijere i prepreke pre nego što do korupcije dođe.
Znači, završiću samo sa načelnim zaključkom, ovaj zakon je komplementaran, on je usaglašen sa krivičnim zakonodavstvom, za razliku od krivičnog zakonodavstva koje deluje post festum, znači nakon što je došlo do krivičnog dela, nakon što neko jeste korumpiran, ovaj zakon deluje pre toga i kada se kod nekoga stvori situacija koja je potencijalno opasna da preraste u korupciju.
Zbog toga je on neophodan, potreban i zbog toga vas pozivam da zaokružimo praktično zakonodavstvo koje služi u borbi protiv korupcije, pozivam vas sve da glasate za ovaj zakon, a sasvim je prirodno i normalno; takođe vas pozivam da pogledamo sve amandmane zajednički, naći ćemo one koji su dobri, koji valjaju, to možemo i na odborima, pa ćemo ih preporučiti Skupštini na usvajanje. Hvala vam.

Samo kratko bih se ovrnuo na izlaganje uvaženog kolege, gospodina Mirčića , i ukazao mu na jednu nedoslednost.
Vi ste potpuno u pravu, uvaženi kolega, zaista postoji mogućnost da i duhovno srodstvo bude jedan od osnova da dva lica budu povezana, u smislu ovog zakona. Međutim, zašto to nije izričito pomenuto određenom rečju u tekstu zakona? Iz jednog prostog razloga. Naš zakon o braku i porodičnim odnosima poznaje više različitih vrsta srodstva, ali duhovno srodstvo, zato što je neformalnog, a ne pravnog karaktera, ne pominje i ne može da ga pomene. Ono pominje tazbinsko srodstvo, srodstvo po usvojenju, krvno srodstvo, ali nema duhovnog, onog o kojem vi govorite, kumovskog srodstva.
U Predlogu zakona stoje i druga lica koja se na osnovu drugih okolnosti mogu povezati. Znači, ta lica o kojima vi govorite, za koje zaista ne sumnjam da su ovu zemlju doveli do propasti, raznorazni kumovi i kumovska srodstva, dan-danas je upropašćavaju.
Trebalo bi da dođu pod udar ovog zakona i mnogih drugih zakona iz oblasti krivičnog prava, tu se apsolutno slažemo, odnosno usaglašavamo.
Želim samo da ukažem, nemoguće je uneti pojam kum, bez obzira koliko je on odomaćen u našem jeziku i bez obzira koliko ima precizno značenje, zato što ga naše zakonodavstvo o braku i prodičnim odnosima ne poznaje. Zbog toga smo morali da predložimo tu odredbu o drugim okolnostima koje ukazuju na povezana lica.
Samo još jednu stvar bih želeo da vas zamolim, ako biste mogli ubuduće da se uzdržite od komentarisanja "spoljnjeg izgleda" , bilo koga u ovoj skupštini, a ne samo onoga ko predsedava, to je neprimereno. Na šta bi ličilo kada bi svaki poslanik izlazio za ovu govornicu i ukazivao na spoljni izgled nekog drugog. Nemojte tako čudno da me gledate, komentarisali ste spoljni izgled predsedavajućeg. Hvala.

Samo kratko, uvažene kolege, da repliciram uvaženoj koleginici u vezi sa svrhom i funkcijom krivičnog zakonodavstva, odnosno generalno preventivnom i specijalnom preventivnom funkciojom koja se ostvaruje kroz primenu kazni. Pozivam uvaženu koleginicu da mi pokaže član zakona koji govori o prevenciji OKZ-a  ili Krivičnog zakona Republike Srbije i vodiću je na večeru, sad odmah, bez problema.
Postoji jedna nauka, zove se penologija, ona je nadgradnja nad krivičnim pravom i ona govori o svrsi i funkciji kazni i kažnjavanja. Ona samo na teoretskom planu pretpostavlja da krivična sankcija, kroz represiju, ima i preventivnu svrhu, što znači, zakonodavac se samo nada da će kažnjavanjem drugog čoveka svi ostali koji nisu kažnjeni shvatiti da je ono što je urađeno pogrešno i da će se uzdržati od vršenja krivičnih dela.
Međutim, ova pretpostavka se pokazala kao pogrešna, a dokaz za to je vrlo visoka stopa recidiva kod izvršilaca krivičnih dela, barem u našoj zemlji. To znači da i pored nekog načelnog pokušaja da kazna po krivičnom zakonodavstvu ima i preventivnu svrhu, ona je u praksi nema. Recidiv je kod nekih vrsta krivičnih dela vrlo visok, npr. kod krađe kreće se oko 65 do 70%.
Znači, koliko god da mi želimo da krivično zakonodavstvo ima i preventivnu funkciju, ono je uglavnom nema. Postoje neke druge mere, sredstva i načini u borbi protiv kriminala, koje imaju preventivnu funkciju, ali one nisu strogo u sferi krivičnog zakonodavstva. Ovaj zakon ima tu funkciju i treba da je dobije. Postoji gomila drugih sredstava i metoda, ali ako bismo sada o njima pričali, ovo bi se pretvorilo u akademsku raspravu, a nije ni mesto ni vreme. Hvala.