Poštovane kolege narodni poslanici, samo kratko ću reagovati, pošto ovakav govor ne zaslužuje dužu reakciju.
Znači, pod jedan, nije tačno i čista je laž da sam rekao da će izbori biti neregularni, niti na Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, niti za ovom govornicom. Rekao sam da izbori neće biti idealni, nakon reakcije jednog od vaših poslanika da izbori neće biti idealni. Da, tačno da neće biti idealni.
Vrlo verovatno ova država će imati velikih problema da izvrši popisivanje svih birača koji se nalaze u inostranstvu i da na osnovu tog popisa, odnosno evidencije birača koji su u inostranstvu, napravi posebne spiskove birača; zatim, postojaće problemi verovatno i sa državama u kojima se ti naši birači nalaze. Možda će biti protivni ideji da mi organizujemo izbore, u tom slučaju moći ćemo da ih organizujemo samo u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima. A zašto? Zato što su ta diplomatsko-konzularna predstavništva eksteritorijalna u odnosu na teritoriju te države, pa ćemo možda eto, zahvaljujući protivljenju neke države imati izbore samo na jednom mestu, a ne na više mesta u toj državi i tako dalje.
U tom svetlu sa ove govornice i na Odboru za pravosuđe rekao sam da povodom izbora koje ćemo organizovati u inostranstvu - i to ne mi kao partija, gospođo Vjerice, država organizuje izbore, za to je zadužena RIK i neće DSS nikakve izbore organizovati, niti ih je organizovala ranije - ova država, odnosno RIK, koja će ih organizovati, imaće određenih problema.
Znači, molim vas da više ne iznosite ovakve besmislice sa govornice i stavljate mi i trpate u usta reči koje nisam rekao, naročito da sam rekao da će izbori biti neregularni. To su čiste gluposti. Hvala vam i doviđenja.

Uvaženi narodni poslanici, samo kratko da repliciram uvaženoj gospođici Jovanović oko tri stvari.
Kao prvo, nazvali ste me pravnim ekspertom za ovom govornicom. To nikada za sebe nisam tvrdio, niti bi ijedan čovek koji iole drži do sebe tako nešto za sebe rekao; to bi neko drugi za njega rekao i vaše mišljenje primam kao kompliment. Zaista vam hvala. Lepo je da imate lepo mišljenje o meni.
Druga stvar, kao predstavnik predlagača u vezi sa ovim zakonom, nikada nisam izgovorio za ovom govornicom da je bilo koji birač u inostranstvu «naš». Valjda to znači da pripada DSS-u i slično. Moje mišljenje je da ni jedan birač ne pripada nikome. Svaki birač je čovek od intigriteta, koji pripada samom sebi, i on je ovim našim predlogom zakona praktično birač, naš državljanin, ništa drugo.
Potpuno je svejedno hoće li glasati i za koju partiju. Da li će uopšte glasati. To nema nikakve veze, niti sam ikada kvalifikovao ovde bilo koga kao našeg ili tuđeg birača.
Treća stvar, mislim da niste pažljivo pročitali Predlog zakona. Ne bavi se MUP evidencijama tih birača u inostranstvu, znači ni budući ministar unutrašnjih poslova, ko god to bude. Time se bavi ministarstvo nadležno za poslove pravde i opštinske uprave kao poverenim poslom, one rade biračke spiskove. Znači, evidencije birača - njima će se baviti Ministarstvo pravde što se tiče biračkih spiskova i Ministarstvo pravde, odnosno opštinske uprave kao poverenim poslom.
Ministarstvo spoljnjih poslova biće samo servis, kada se neki birač u inostranstvu, odnosno državljanin, prijavi da bude birač, njegove će podatke, recimo, Ministarstvo spoljnjih poslova proslediti Ministarstvu pravde i ono će ga upisati. Kada ta evidencija birača bude izložena u jednom diplomatsko-konzularnom predstavništvu i kada rok za njeno izlaganje istekne, ono će se vratiti nazad u državu i Ministarstvo pravde će zaključiti i na osnovu njega napraviti birački spisak.
Znači, Ministarstvo unutrašnjih poslova nema nikakve veze sa biračkim spiskovima. Hvala.

Kao predstavnik predlagača, samo jednu rečenicu na ovo što je rekao gospodin Krasić. Znam da je to gospodin Krasić rekao slučajno. Pomešali ste, gospodine Krasiću, amandman gospodina Omeragića, koji spominje izborne liste stranaka nacionalnih manjina, a naš predlog zakona uopšte tu kategoriju niti spominje, niti poznaje.
Jedina kategorija koju mi poznajemo je politička stranka nacionalnih manjina, samo u tome intervenišemo u našem predlogu zakona. Nikakve «izborne liste stranaka nacionalnih manjina» ne postoje i to jednostavno nije tačno. Znam da je u pitanju samo greška. Pobrkali ste amandman gospodina Omeragića sa našim predlogom zakona. Dešava se, velika je gužva, mnogo se radi, u žaru govora rekli ste takvu stvar.
Inače, moram da priznam, vaša kritika je bila jedna od retkih konstruktivnih koja se čula za ovom govornicom i čestitam vam. Voleo bih kad bi svaka bila takva. Hvala.

Uvažene kolege, samo par stvari oko ovog prethodnog izlaganja.
Što se tiče kriterijuma za određivanje koja stranka jeste politička stranka nacionalne manjine i sledstveno tome, njene mogućnosti da koristi izborni postupak bez cenzusa od 5%, mi smo u članu 12. našeg predloga dali taj kriterijum.
Političke stranke nacionalnih manjina jesu one čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalnih manjina, zaštita i poboljšavanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
Neće RIK arbitrarno odlučivati koja stranka ovo jeste ili nije, već će odlučivati u prvom redu po zahtevu te stranke. Znači svaka stranka koja želi da koristi ovo pravo sama će da to zahteva od RIK-a i, po prirodi stvari, podneće dokaze koji govore u prilog njene teze. Sigurno je da će to u prvom redu biti program stranke, možda statut ili neki drugi akt, možda neki drugi dokazi o tome kako se ponaša i na koji način.
A normalni prilaz je da će i RIK, ako stranka ne podnese dokaze, već samo zahtev za ovaj status, isto to pogledati da bi utvrdila da li je u pitanju stranka koja se bavi, znači, u prvom redu zastupanjem interesa nacionalnih manjina.
Ne vidim, zaista, šta bi bilo prioritetnije osim statuta te partije koja želi da koristi ovaj status. Mislim da nema potrebe izričito tako nešto navoditi u zakonu. Po prirodi stvari će se takav akt pogledati.
Zatim, želeo bih da naglasim jednu stvar, a to je da ne možete sve staviti u zakone, niti ima potrebe sve stavljati u zakone. Neke stvari su jednostavno za podzakonsku regulativu. Sasvim je moguće da će Republička izborna komisija odgovarajućom podzakonskom regulativom razraditi ovaj zakon, ako ga usvojimo, i da će u njemu regulisati one stvari koje eventualno nisu pomenute.
Što se tiče druge, treće i ostalih generacija birača, koje je uvaženi kolega pomenuo, naglašavam da mi ovde samo naše državljane, bez obzira da li imaju ili nemaju prebivalište u inostranstvu, možemo da vodimo ovde kao birače. Sasvim je moguće da zaista ima naših državljana koji nikada nisu bili u ovoj državi. To je neko dete gastarbajtera koje se rodilo u inostranstvu, koje je tražilo u diplomatsko-konzularnom predstavništvu državljanstvo, ali nikada recimo nije došlo u zemlju, nikada nije imalo ni prebivalište, ni boravište ovde.
Zbog toga u našem Predlogu zakona dajemo mogućnost da se birači popisuju ne samo prema mestu poslednjeg prebivališta, to je onaj gastarbajter koji je npr. otišao iz zemlje, već prema mestu poslednjeg prebivališta jednog od roditelja. Znači, tog riditelja gastarbajtera, na osnovu kojeg je to dete dobilo pravo da se upiše u knjigu naših državljana, a nikada recimo nije bilo u ovoj zemlji, nije imalo boravište, nije imalo prebivalište. Time širimo mogućnosti i to sam već rekao sa ove govornice.
Mi svakom čoveku koji postane naš državljanin, a muškarac je, namećemo obavezu da služi vojsku. Istovremeno, ako se nije upisao u birački spisak ne dozvoljavamo mu da glasa. Ovim predlogom zakona ispravljamo tu nepravdu i tu potpuno nedoslednu poziciju, da od nekog ko u državi nije nikada bio tražimo da služi vojsku, a ne dozvoljavamo mu da glasa. Sada stvaramo mogućnost da može i da glasa. Znači, stvaramo mogućnost da od Ustava ove države ne baštini samo terete nego i dobra, ne samo obaveze nego i prava.

Samo nekoliko stvari da odgovorim uvaženom kolegi koji je govorio malo pre mene.
Znači, što se tiče razloga zašto jedan od kriterijuma za upis u evidenciju birača u inostranstvu jeste i boravište roditelja, to sam govorio bukvalno neposredno pre nego što ste vi govorili, i objasnio sam, i zaista ne znam da li ima potrebe da objašnjavam ponovo razlog zašto, između ostalog, i prema poslednjem prebivalištu bar jednog od roditelja jeste ta veza za upis u evidenciju birača u inostranstvu.
Postoje naši državljani koji nikada nisu bili u Jugoslaviji, nikada ovde nisu imali prebivalište, ne nalaze se ni u kakvoj evidenciji, osim u našoj knjizi državljana i zbog toga nemamo drugi način da ih upišemo i u evidenciju ukoliko oni žele da glasaju.
Što se tiče vašeg komentara da je možda diskutabilno da li njima treba dati pravo glasa iz prostog raloga što možda oni nisu zainteresovani za izbore u ovoj zemlji, mislim da to ne treba mi da odlučujemo da li imaju ili nemaju pravo, odnosno da li interes da glasaju imaju ili nemaju; mi njima treba da ostavimo mogućnost, a interes će da ostvari svako od njih time što će intervenisati da se upiše u tu evidenciju birača.
Što se tiče ovog određivanja drugih biračkih mesta, znači ne samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima nego i na drugim mestima, želeo bih da vam ukažem na činjenicu da u Republici Srbiji ima 8.820 i nešto biračkih mesta. Zakon o izboru narodnih poslanika uopšte ne govori niti o jednom tom biračkom mestu, niti gde je, niti šta je, niti kako se nalazi itd. To je zato što je u pitanju materija koja je za podzakonske akte, za RIK.
Nije u pitanju materija koja je za zakon, što znači ako bismo mi krenuli u bliže određivanje tih drugih biračkih mesta, mi bismo praktično ograničavali i vezivali RIK, na neki način i otežavali izbore. To treba ostaviti RIK-u, ona će to, uz mišljenje Ministarstva spoljnih poslova, uz određene veze sa drgim zemljama, videti gde mogu ta biračka mesta da se otvore, gde ne mogu itd.
Što se tiče amandmana koji ste vi podneli, slažem se da je na određeni način moguće dalje pojašnjenje, na način koji ste vi predložili, a to je neposrednim uvidom u statut i program političke stranke, ali bojim se da tako uvodite vezanu ocenu dokaza, znači da mora isključivo i samo uvidom u statut da RIK utvrđuje status onoga ko zahteva taj status stranke političke manjine koja ne bi imala cenzus i bojim se da bi to zaista bilo potpuno neprimereno i to bi vezivalo ruke RIK-u.
Mislim da je i bez izričitog pominjanja programa političke stranke, kriterijumom koji smo mi stavili ovde, a to je da je u pitanju stranka koja se isključivo zalaže za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, sasvim prirodno da će RIK prvo tražiti od onoga ko bude podneo taj zahtev njegov program da izvrši uvid u ono što on radi. Program partije je praktično njena izjava o tome za šta se bori, za šta se zalaže. Po prirodi stvari prvo će RIK to da radi. Mislim da nije neophodno izričito to navoditi u zakonu, a naročito vezivati RIK ovako. To bi bila neka vrsta vezane ocene dokaza.
Zatim, vi ste u pravu da postoji zaista više načina na koji možemo ostvariti da se politička volja pipadnika nacionalnih manjina izrazi u ovom parlamentu. Moguće je recimo i sistemom garantovanih mesta. Ne kažem, ali bi za taj sistem trebala daleko veća, opsežnija, ozbiljnija, kompleksnija intevencija u zakonu od ove koju mi predlažemo.
Ali, moguće je, recimo, i treće rešenje – promeniti u potpunosti izborni sistem u većinski. U većinskom izbornom sistemu pripadnici nacionalnih manjina, u onim izbornim jedinicama gde su oni stanovištvo u relativnoj ili apsolutnoj većini, ostvariće pobedu i biće zastupljeni u parlamentu. Na primer, šest opština na severu Vojvodine, gde je mađarska nacionalna manjina u relativnoj ili apsolutnoj većini, u većinskim izborima u tim opštinama pobediće i onda će imati svoje predstavnike.
Znači, moguće je više različitih načina da se politička volja nacionalnih manjina ostvari u ovom telu, ali mislimo da je ovo najprimereniji u hitnom postupku i najbrži od onih koji su mogući, a moguće je zaista više, i kako vi kažete, i na još neki drugi način.
Već nekoliko puta sam ponovio, a ponoviću još jednom, ovo što mi predviđamo za nacionalne manjine to je pravo, nije obaveza. Niko se ne tera da glasa obavezno za bilo kakvu stranku nacioinalnih manjina, on samo ima pravo, ima izbor jedna stranka da zatraži taj status i da kasnije, kada se bude obračunavao njen rezultat na izborima, tu stranku cenzus ne ograničava.
Nikakve sile, niti prisile nema. Svaki pripadik nacionalne manjine može da glasa za koga hoće i dalje. Svaka stranka nacionalnih manjina može da zatraži ovo pravo, a i ne mora; može da uđe u koaliciju sa nekom većinskom strankom, onda joj ovo pravo i ne treba. Ta većinska stranka će tu manjinsku uvesti u parlament.
I na kraju, što se tiče vaše primedbe da ćemo verovatno ovaj zakon menjati odmah nakon Ustava, ne kažem da ga nećemo menjati, ali verujte mi mnogo šta će se menjati posle Ustava, pa to nije razlog da ova država stane dok se ne donese novi ustav, da ništa ne radi i ovaj parlament da stoji. On bi zaista morao da se svojim poslom bavi i dalje, bez obzira na to kada će biti ustav donet, kako će izgledati i šta ćemo sve posle njega menjati. Verovatno ćemo štošta menjati, ali ponavljam nije to razlog da stanemo sa popravljanjem onih zakona koji su loši i nisu dobro utemeljeni.

Gospodine Martiću, samo jedna stvar, sa ove govornice nikada nisam ovaj predlog zakona doveo u vezu sa bilo kojom nacionalnom manjinom. Zbog toga mislim da nema potrebe spominjati posebno romsku nacionalnu manjinu i tvrditi da je ovim zakon ona na bilo koji način diskriminisana.
Nijedna nacionalna manjina nije ovim zakonom ni na koji način diskriminisana. Ovo je mogućnost koja se zakonom pruža svakoj nacionalnoj manjini. Ovo nije zakon pisan, uslovno rečeno, za mađarsku ili bošnjačku nacionalnu manjinu, a nije ni za romsku. On je za sve jednako ili za sve nejednako pisan.
Što se tiče birača u inostranstvu, ovaj zakon nije pisan ni za čije birače u inostranstvu i lično ne volim da birače delim na naše, vaše, ove, one itd. Ovaj zakon je pisan za naše državljane u inostranstvu, da im približi mogućnost da učestvuju u političkom procesu u ovoj zemlji. Uopšte nije bitno za koga će glasati. Verujte mi, potpuno mi je svejedno, kao predstavniku predlagača i poslaničkoj grupi koju predstavljam, za koga će ti ljudi glasati. Neka glasaju za koga hoće, po svojoj savesti, to će biti najbolja stvar.

Ne prihvata se.

Uvaženi narodni poslanici, replika na izlaganje uvaženog kolege Markovića, to je da je u jednom delu svog teksta pokušao da podmetne kako se DSS zalaže protiv jedinstvenog biračkog spiska. Citiraću član 12. st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji kaže – birački spisak je jedinstven i stalan.
Znači, ni DSS, ni bilo ko drugi ne može da se zalaže ovde protiv jedinstvenog spiska. On to već jeste ovim Zakonom o izboru narodnih poslanika, koji mi pokušavamo da popravimo i mi nikakve amandmane na ove odredbe nismo imali. Znači, uopšte se u njih ne dira.
Ono što je bio problem, gde mogu da razumem gospodina Markovića, uvaženog kolegu, što on možda ne zna, 2002. godine smo zaista imali ogromnu muku u RIK-u pokušavajući da taj i takav jedinstveni birački spisak pretražimo softverskim alatom, koji će biti u stanju da poredi duplo upisane ili one koji nisu upisani, ili one koji su upisani a ne treba da budu u biračkom spisku i slično.
Na taj način većina u RIK-u onemogućavala je da se pretraži taj spisak i da on funkcionalno bude jedinstven. Ali, on jeste jedinstven. Uopšte nije bitno da li je to šest miliona ljudi, od prvog do šestomilionitog ili je to spisak birača po opštinama. Bitno je da vam niko ne sprečava da softverskim alatom ukrstite te opštine, ukrstite imena birača i da proverite da li ima duplo upisanih, da li ima lažno upisanih, da li ima onih koji nisu upisani i sl. Toliko, hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, mislim da je potpuno besmisleno podmetati DSS neki strah od predsedničkih izbora. Sama činjenica da smo prvi intervenisali Predlogom zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, predali u roku koji do sada nije postojao, da bismo presekli ovo neustavno stanje (a prethodna vlast je do toga dovela i pokušala da ga održi) dovoljno govori o našoj nameri i spremnosti da na te predsedničke izbore izađemo.
Na kraju krajeva, sa ove govornice više puta smo čuli od uvaženih kolega, predstavnika SRS, da ćemo biti pobeđeni po celom svetu, valjda ćemo izgubiti u Kanadi, Južnoj Africi, Harareu itd.
Zašto bismo predložili izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, predložili spajanje evidencija po inostranstvu, ako to ne ide u prilog nekom našem budućem predsedničkom kandidatu, zar vam to nije i i jedno i drugo u oprečnom stavu? Mi uopšte nemamo nikakav strah od bilo kakvih izbora, niti od toga kako će glasati birači u inostranstvu, zato što uopšte ove predloge zakona nismo doneli niti u strahu, niti u hrabrosti, već sa jasnom idejom o tome šta je potreba ove države i šta je potreba njenih birača, a to je da im se olakša da izađu na izbore.
I uopšte nije bitno za koga će glasati, da li za vašeg ili našeg kandidata, za nekog trećeg, četvrtog ili petog kandidata. Bitno je olakšati, omogućiti državljanima, našim građanima da mogu da izađu na izbore, da ne moraju da putuju po 10 hiljada kilometara, nego da putuju 100, 200, 500 ili hiljadu kilometara. Biće to veliki napredak. Podvlačim ponovo, uopšte nije bitno za koga će glasati.
Nemojte da se bavite strogo stranačkim interesom, bavite se interesom države i interesom građana. Na kraju krajeva, ako nemate strah od toga kako će glasati birači u inostranstvu, što smo čuli ovde više puta, onda podržite naš Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika; kada vama ide u prilog, onda lepo glasajte za njega, ja tako razumem, praktično, odsustvo vašeg straha kako će neko da glasa u Australiji. Hvala vam.

Uvažene kolege narodni poslanici, o efikasnosti rada ovog parlamenta govori baš i činjenica koji predlog ide za kojim. Ako jedna stranka pre DSS-a predloži ukidanje cenzusa, nećemo valjda i mi predlagati ukidanje cenzusa, pa posebno G17, pa SPO, pa DS itd. Dosta je da samo jedna stranka predloži ukidanje cenzusa, nema potrebe to ponavljati. Iz tog razloga DSS nije u svom Predlogu zakona predvidela ukidanje cenzusa, to bi zaista bilo besmisleno. U tom smislu se predlozi zakona u određenoj meri nadopunjavaju.
Što se tiče roka za raspisivanje izbora, podsetiću vas, kada smo mi intervenisali i našim zakonom predvideli rok od 60 dana, onda ste se vi dosetili i amandmanom na vaš zakon predvideli raspisivanje odmah sutra. To vam nije palo na pamet ni kada ste prvi put predložili ovaj predlog zakona. U tom smislu oni su kompatibilni, nadopunjavaju se, osim tog vašeg amandmana koji ne ide sa ovim našim predlogom od 60 dana.
Inače, sa svim ovim u vezi je i Zakon o izboru narodnih poslanika, zato što se on supsidijarno primenjuje na Zakon o izboru predsednika Republike, i to u skoro 90% materije. On je, takođe, kompatibilan sa ovim predlozima.
Što se tiče pozivanja na neke analogije, u SAD-u su izbori posredni, nisu neposredni i ne možete ih porediti. Po Ustavu, kod nas su izbori neposredni. Kod njih se glasa za elektore, pa za predsednika, a u Nemačkoj se u skupštini bira predsednik, ne na izborima.

Uvažene koleginice i kolege, da repliciram. Uvažena koleginice Pop-Lazić, to što vi govorite sam ja već rekao. Citirao sam zakon i pokazao sam lepo da u ovoj državi postoji barem načelno jedinstveni birački spisak, a da on nije jedinstven usled činjenice da se u Republičkoj izbornoj komisiji svojevremeno formiralo neko maliciozno tumačenje Zakona o zaštiti ličnih podataka. Većina je tvrdila da ne sme da se izvrši uvid u taj spisak, ne sme da se vrši intervencija, da predstavnici predlagača ne mogu da intervenišu da se obrišu duplo upisani, oni koji ne treba da budu u spisku itd.
Mi smo uspeli da izdejstvujemo taj birački spisak, kakav god bio, jedinstveni, nejedinstveni. Nakon izbora čak smo sami uradili taj posao, DSS, a to je država morala da uradi, popisali smo duplo upisane, i to smo čak i predali državnim organima samo da sprovedu, pa Ministarstvo državne uprave, a kasnije Ministarstvo pravde nije ništa sprovelo i nije ništa radilo po tom pitanju. Sada ćemo lepo to da radimo kada formiramo novu vladu, samo vas molim da ne uzimate moje reči i pripisujete sebi. Ja sam ovde rekao, za ovom govornicom, spisak je jedinstven načelno, a faktički nije.

Uvažene kolege narodni poslanici, čuli smo ovde nekoliko stvari na koje zaista ne mogu, a da ne reagujem. Pokušaću da citiram uvaženog gospodina Nikolića, poslanika koji je malopre govorio. Kaže, kada naši članovi odbora potpišu zapisnike, pošalju ih u centralu i odu kući, tada su izbori demokratski uspeli. Nadam se da ne osporavate da su izbori demokratski uspeli i kada drugi članovi odbora potpišu zapisnike i odu, ali ste rekli "naši". Znači, možda vam se potkralo "naši", dobro sam pisao, odmah kada ste reagovali. Možda je vaš lapsus, prihvatite, u redu, nema problema.
Što se tiče činjenice da je ovo pitanje istorijska odredba i da za nju treba glasati, malo pre vas je uvažena koleginica gospođa Pop-Lazić govorila da treba da prestanemo više sa tim istorijskim odredbama. Znači, ne mogu da shvatim ovu razliku u istupanju dvoje uvaženih kolega narodnih poslanika SRS-a.
Treća stvar, da je gospodin Maršićanin prvi dan nakon što je stupio na dužnost raspisao izbore, dobili biste izbore sa cenzusom, jer tada cenzus nije bio ukinut i izbori bi propali. Zbog toga treba prvo ukinuti cenzus, da izbori uspeju, pa onda treba raspisati izbore. Hvala vam.

Uvažene kolege narodni poslanici, DSS je predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika iz više razloga. Primetili smo u nekoliko poslednjih krugova predsedničkih izbora 2002. i 2003, a takođe i na prošlim parlamentarnim izborima, određene probleme i manjkavosti do kojih je dovelo postojeće zakonsko rešenje. Dosta toga je rečeno i u raspravama o prethodne dve tačke zato što su Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru predsednika povezani. Zakon o izboru narodnih poslanika se supsidijarno primenjuje na Zakon o izboru predsednika i zato je bilo dosta reči i kod prethodnih rasprava.
Međutim, ipak treba reći nešto načelno i generalno o ovim našim izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Predlažemo ih po hitnom postupku zato što smo utvrdili, odnosno većina vas je takođe mogla videti da su neke od manjkavosti postojećih zakona, neki od propusta do kojih je došlo još kada je on predložen, takođe i zahvaljujući nekim propustima u njegovom sprovođenju, pa čak i malicioznostima u postupku njegovog sprovođenja, ukazali su na neke praznine koje zahtevaju urgentnu i prioritetnu izmenu.
Nije sporno da je zakon sam po sebi izuzetno slab. Već u momentu kada je donet u sebi je sadržao nekoliko kotradiktornih rešenja, sadrži više pravnih praznina, neke situacije nisu rešene ili su ostale otvorene, a morale su biti rešene. RIK odgovarajućom zakonskom regulativom neke stvari nije sprovela na pravi način ili nije sprovela uopšte.
Zbog svega toga, mi smo za one manjkavosti postupka i zakona za koje smo utvrdili da su najhitnije predložili ovde rešenje. Mogli bismo ih svrstati u dve grupe. U jednoj grupi bi bila činjenica da su stranke nacionalnih manjina u potpunosti ostale nezastupljene u sadašnjem sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Nije sad bitno iz kojih razloga.
Druga je činjenica da postoji izuzetno velika kategorija tzv. faktičkih apstinenata. Mi smo zato predložili rešenja koja bi trebalo urgentno i hitno privremeno da reše ove probleme, a kasnije bismo pozvali predstavnike svih parlamentarnih stranaka da se izradi sveobuhvatni i celovit novi izborni zakon. Za sada predlažemo izmene i intervencije samo na ovim stvarima.
Tri kategorije faktičkih apstinenata smo ustanovili. Prva bi bila – naši sugrađani koji su nesposobni, fizički, da izađu na biračka mesta, znači, naši sugrađani koji su invalidi i sl. Za njih predlažemo izmene u ovom zakonu kojim bi se predvidelo da jedan deo biračkog odbora može da ode kod takvog birača, koji se nalazi u pojedinoj biračkoj jedinici, da mu podnese birački listić, da taj birač glasa i da taj deo odbora taj birački listić zapečaćen vrati u odbor.
Druga kategorija tih faktičkih apstinenata su naši sugrađani koji se nalaze na izdržavanju kazne u kazneno-popravnim ustanovama. Oni su takođe kategorija faktičkih apstinenata. Predvideli smo, odnosno predlažemo ovim zakonom da se obrazuju i u kazneno-popravnim ustanovama birački odbori, da se stvore posebni spiskovi birača koji se nalaze u tim ustanovama i da se izbori, takođe, na tim mestima održe.
Najveća kategorija faktičkih apstinenata, koja u masi, praktično, dođe najznačajnija, jesu naši sugrađani koji se nalaze na privremenom boravku u inostranstvu. Oni su onemogućeni, faktički, zahvaljujući činjenici da se nalaze po celom svetu i da je njima izuzetno veliki problem da dođu tog dana kada su izbori u Republiku Srbiju i da glasaju na biračkim mestima, već prema mestu gde su upisani u birački spisak.
Zbog toga smo kao jednu od najvećih izmena predložili stvaranje prvo posebnih evidencija tih birača koji se nalaze u inostranstvu i predvideli smo odgovornost Ministarstva inostranih poslova i ministarstva koje će biti zaduženo za vođenje spiskova, Ministarstva pravde, znači, međusobna komunikacija u stvaranju tih posebnih biračkih spiskova.
Takođe, predvideli smo otvaranje biračkih mesta u inostranstvu, u prvom redu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a zatim bi već i na nekim drugim mestima, ukoliko bi to bilo moguće, bila otvorena biračka mesta. Naravno, to su stvari koje su otvorene u praksi i postupak ostvarivanja ovog zakona u dobroj meri će zavisiti od država domaćina, da li ćemo i na koji način uspeti sa njima da dogovorimo da osim u diplomatsko-konzularnim predstavništvima otvorimo još neka biračka mesta.
Za ove tri kategorije faktičkih apstinenata postoji mogućnost da se na ovaj način kako smo mi predložili ti problemi reše, da stvorimo mogućnost našim sugrađanima da glasaju i da na taj način to opšte jednako biračko pravo učinimo još jednakijim i još opštijim i prijemčivijim svima.
Drugi veliki problem koji smo uvideli je to da na prošlim parlamentarnim izborima praktično stranke nacionalnih manjina nisu uspele da uđu u parlament. Postoji više načina da se reši ovaj problem. Mi smo predložili onaj za koji mislimo da je najbezbolniji, najlakši i najbrži i da se urgentno najpre može sprovesti. To je vrlo jednostavno i prosto, da se za stranke nacionalnih manjina jednostavno ukine izborni cenzus od 5%. Ovu stvar nije problem ni matematički sprovesti. Vrlo je jednostavno uraditi.
Jedine izmene koje bi pratile ovako predloženu mogućnost za stranke nacionalnih manjina, to je uvođenje kategorije stranaka nacionalnih manjina. RIK bi, kako smo mi predvideli, mogla u svom radu da izvrši određenu selekciju. To pravo bi imale samo one stranke koje se isključivo i na prvom mestu u svojim programima zalažu za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina.
Ponavljam, pošto se dosta u ovim raspravama pominjao ovaj zakon, ovo nije nikakva obaveza za stranke nacionalnih manjina. Ovo je samo pravo koje mogu da koriste. Znači, mi predviđamo pravo i ostavljamo mogućnost strankama manjina da idu po redovnom sistemu ili da koriste, eventualno, pravo da se na izbore prijave kao stranke nacionalnih manjina, da se na njih ne odnosi cenzus i da pokušaju na taj način da uđu u parlament.
Ponavljam, nije ovo jedina mogućnost da se reši taj problem, ali sada, urgentno, u kraćem periodu u kojem moramo da intervenišemo na određene probleme u ovom zakonu, smatramo da je ovo najbolje rešenje koje se može ostvariti u kratkom vremenu.
Bilo je reči o tome i slušao sam od predstavnika drugih političkih stranaka da je to neko getoiziranje manjina, da mi nekog teramo ovim predlogom da iskoristi ovu mogućnost. To nije tačno. Ovo je pravo, ovo pravo ne mora da koristi onaj ko ne želi da ga koristi, ko proceni da će u koaliciji sa nekom drugom strankom koja nije stranka nacionalnih manjina ostvariti bolji izborni rezultat ili ko uopšte proceni da će ostvariti bolji izborni rezultat bez korišćenja ovog prava.
Osim ova dva glavna problema koja smo rešili, odnosno pokušavamo da rešimo ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, postoji još i nekoliko manjih intervencija oko pojedinih problema koje smo uvideli, koji su više pravne praznine. Do toga ćemo doći kada se budemo bavili ovim predlogom zakona u pojedinostima.
Na kraju, osim što bih vas pozvao da glasate za ovaj zakon o izmenama i dopunama, takođe bih vas zamolio - ako bilo ko od narodnih poslanika ima neku nedoumicu oko ovog našeg predloga, ili ako ja slučajno nisam nešto najbolje objasnio ili neko nije razumeo, slobodno neka pita. Ja ću iskoristiti svoje pravo kao predstavnik predlagača da izađem i da odgovorim i da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama pojasnim. Hvala.

Član 36. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika kaže: "Rešenja o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za određivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od časa donošenja tog rešenja". Sledeći stav: "Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu 24 sata od časa donošenja tog rešenja".
Ovo je opšta odredba koja se odnosi na sve biračke odbore bez obzira gde oni rade, da li rade u zemlji ili u inostranstvu, ako bude usvojen naš predlog zakona. Ovom opštom odredbom je regulisano zastupanje kompletne stranačke javnosti ili svih podnosioca izbornih lista u svim odborima, bez obzira bili oni u inostranstvu, bili u zemlji. Znači, nema potrebe to posebno naglašavati.
Ako je baš neophodno, ako neko baš toliko insistira da baš mora posebno da se naglasi, iako ja ne vidim razloga, jer opšta odredba pokriva sve biračke odbore i ne pravi nikakve razlike, ako baš mora, onda u redu, ali zaista opšta odredba pokriva sve i nema nikakve potrebe za naročitim dodavanjem. Prihvatićemo.

Uvažene kolege narodni poslanici, posle ovako iscrpnog izlaganja trebaće mi malo više vremena da objasnim pojedine od ovih primedbi koje smo čuli od uvaženog kolege gospodina Nikolića, ali ću se truditi da budem kratak, kako bi što efikasnija bila ova rasprava.
Prvo, zašto svaki pojedinac za sebe, zatim i za drugoga, kao i podnosioci izbornih lista treba da imaju pravo uvida u birački spisak i mogu da traže intervencije u njemu? Zato što svi oni imaju pravni interes. To je ideja od koje se polazi.
U svakom slučaju, prirodno je i normalno da jedna stranka ima pravni interes da birački spisak bude očišćen i da može da traži intervencije u njemu. Sasvim je normalno da može svako za sebe. Zašto svako i za drugog? Zato što je sasvim moguće da se u biračkom spisku nalazi neki naš preminuli sugrađanin. Kako će on da dođe, sa groblja da interveniše da se izbriše iz spiska? Neće, nego će neko drugi za njega intervenisati: da li će to biti članovi njegove porodice, njegove komšije, sugrađani, da li neko ko je zainteresovan, predstavnik neke političke partije u nekoj opštini, koji zna da je preminulo njegovih pet sugrađana i onda će lepo otići u opštinu i zamoliće, na osnovu dokaza, da se izvrši intervencija u spisku.
Predlagač izborne liste ima interes da birački spisak bude očišćen. Mislim da je o tome zaista besmisleno govoriti, zašto jedna stranka ima interes da birački spisak bude čist, uređen i organizovan kako valja.
Zašto CeSID, kada ste ga već spomenuli, ili Savet Evrope nemaju pravni interes i zašto im ga mi ne dajemo? CeSID se bavi samo posmatranjem izbora i njega uopšte ne interesuje da li je birački spisak uredan. On će napisati u izveštaju – uredan, ili – neuredan, a uopšte ga ne interesuje da li je uredan. Savet Evrope još manje interesuje. CeSID još nešto kao i posmatra izbore u Srbiji, ali Savet Evrope je još povučeniji i prirodno je i normalno da nećemo njemu dati neko pravo da vrši intervencije u spisku.
Niko ovde ne spori da su intervencije u biračkom spisku i dalje pravo koje pripada Ministarstvu pravde a povereno je opštinskim upravama. Inače, svi oni koji imaju pravni interes da intervenišu na biračkom spisku ne mogu da ga menjaju, oni su dužni da podnesu dokaze ministarstvu koje je nadležno, odnosno opštinskoj upravi koja je tu kao nadležna po poverenom poslu da podnese dokaze kada interveniše. Znači, onaj ko interveniše za svog preminulog sugrađanina moraće da podnese dokaze, recimo umrlnicu ili slično.
Sve ovo uopšte ne znači da i dalje opštinska uprava, koja vodi biračke spiskove kao povereni posao, nema dužnost da ovo radi sama. Ona bi to sama trebalo da radi. Ministarstvo koje je nadležno da obavlja posao bi to trebalo samo da radi; pa znate šta smo sve radili 2002. u predsedničkim izborima da nateramo gospodina Šabića da obavi svoj posao, pa ga opet nije uradio dobro, i dalje je bilo posle izbora, utvrdili smo, 48.000 samo duplo upisanih, a gde su sve ostale kategorije, da ne pričam sada o prošlim izborima.
Što se tiče glasanja u inostranstvu, ponavljam, rekao sam to više puta, posmatrajte stvar dinamički a ne statički. Posmatrajte stanje koje imate sada i koje ćete imati ako usvojimo ovaj zakon. Sada naši ljudi u inostranstvu - zahvaljujući fakticitetu, daljini mesta gde prebivaju i mesta gde su upisani u birački spisak, gde treba da glasaju - u najvećem broju ne dolaze na glasanje. Da, jeste, izbori neće biti idealni, nećemo uspeti da u skorije vreme izvedemo pravljenje tih posebnih evidencija za sve ljude koji borave u inostranstvu, ali za najveći deo hoćemo.
I to će, dinamički gledano, biti napredak u odnosu na stanje koje imamo sada. Vi ste, uvaženi kolega Nikoliću, pomenuli – a šta ako bude hteo da se kandiduje u inostranstvu. Pa šta ako sada hoće da se kandiduje u inostranstvu? Ima isti problem. To pitanje nismo ni dirali. On može da dođe iz inostranstva, lepo u Srbiji pokupi 10.000 potpisa i kandiduje se. To može da radi i u inostranstvu. Zašto mu ne bi diplomatsko-konzularno predstavništvo moglo overiti potpise. Pitanje je samo šta će on da se kandiduje na izborima ako živi u Otavi ili u Brizbejnu; pa, verovatno se neće ni kandidovati kada živi tamo, neće ni doći ovde, što znači da verovatno ima interesa da glasa.
Ako hoće čovek da se vrati, prirodno je i normalno je dati mu pravo da glasa, povezati ga jače sa ovom zemljom, zainteresovati ga za njegovu budućnost, a to možemo samo tako ako mu damo pravo da glasa. Kako želite da navedete i stimulišete te ljude da ulažu u ovu zemlju ako im ne dozvolite mogućnost da mogu, bar u većoj meri, da utiču na odlučivanje u njoj.
Što se tiče glasanja nacionalnih manjina tj. stranaka nacionalnih manjina, tu je, vidim, bilo najviše prigovora. Ali, moram da se vratim na još jednu stvar. Taj naš građanin koji živi u inostranstvu i tamo boravi ne mora obavezno da glasa u tom diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili u tom biračkom mestu, kao određenom u inostranstvu. Zašto? Zato što je birački spisak koji se vodi za njegovo glasanje u inostranstvu posebna evidencija. To je ona koja ne ulazi u konačan i ukupan broj birača. Što znači - on se nalazi na biračkom spisku i ovde u Srbiji i tamo.
Ako mu je bliže ili hoće da dođe kući (npr. budu za praznik izbori, kao sada), neće glasati tamo, glasaće ovde. Ako to ne bude situacija, glasaće tamo a ne ovde. U svakom slučaju, njegov glas se ne piše dva puta, jer ta posebna evidencija ne ulazi u ukupan i konačan broj birača. To smo posebno naglasili.
Dalje, sa ove govornice smo više puta čuli da ćete nas pobediti od Adelaide, Brizbejna, Perta, Monrovije, Sidneja, Hararea, preko Otave, Vankuvera, Čikaga, Majamija itd. Pa, ako imate toliko birača i toliko ljudi koji vas podržavaju, neće vam biti problem da u svim tim mestima nađete ljude od poverenja, koji će biti članovi biračkih odbora tamo. Znači, celishodnije je i nije ni neophodno da se ovde plaćaju ljudima izuzetno skupe avionske karte, boravci u inostranstvu, da bi u ime vas kontrolisali izborni postupak. Vi ćete među tim vašim silnim biračima u Brizbejnu naći ko će da kontroliše izbore.
Mi sad ovde tražimo celishodnije rešenje. Ne kažem da nije nemoguće i ne kažem da Republika Srbija ne treba da podnese teret izbornog postupka. Treba. Ali, ako postoji jedno više celishodno rešenje i jeftinije za ovu državu, bolje je da ga podržimo.
DSS sigurno neće tražiti za njene članove niti obezbeđivanje nekih skupih hotela u inostranstvu, niti obezbeđivanje avionskih karata i slično. Tamo gde želimo da ostvarimo naše pravo da kontrolišemo izborni postupak naći ćemo ljude na licu mesta, doprinećemo time štednji i budžetu u ovoj državi. Nema potrebe slati ljude odavde i plaćati to.
Dalje, što se tiče nejednakosti koju nam spočitavate, u pogledu građana koji su pripadnici nacionalnih manjina, ovde nije u pitanju nikakvo pravljenje nejednakosti. Do sada su uvek stranke nacionalnih manjina bile zastupljene, ali je sada izborni postupak pokazao da može da se pojavi i ozbiljna prepreka. Došli smo u situaciju da su neki pripadnici nacionalnih manjina, koji nisu politički angažovani kroz stranke koje nisu stranke manjina, ostali uskraćeni za svoje pravo da se politički izraze u ovom telu, predstavničkom telu Republike Srbije.
Ovo što mi predviđamo nisu obaveze za manjine, to su prava. I dalje svaki pripadnik nacionalne manjine može da bude član partije koja isključivo ne zastupa prava manjina, on i dalje može da se kandiduje na listi te partije, on bira ono što mu je bolje. Ako misli da će lakše svoj politički interes artikulisati, kanalisati u ovom predstavničkom telu kao kandidat za poslanika stranke pripadnika nacionalnih manjina, on će to da izabere. Ako mu se to ne sviđa, ako i dalje želi da bude član, vi ste spomenuli vašeg člana, uvaženog kolegu Zankova, ako želi da bude član SRS i na toj listi biran, ništa ga ne sprečava. On, jednostavno, sam odlučuje šta misli da mu je bolje.
Efekat neće biti nikakvo usitnjavanje. I dalje mislim da će efekat biti da će najjačim strankama svi želeti da se pridruže, što znači da ćete vi, kao momentalno pojedinačno najjača stranka, verovatno imati najveći broj tih ljudi. Svi vole pobednika. To je prirodno i normalno. Neće doći ni do kakvog usitnjavanja.
A, ono što je prepreka da baš jako sitne partije koje se bave pravima manjina uđu, to je taj tzv. prirodni prag, koliko je potrebno glasova za jednog poslanika. On faktički predstavlja neku vrstu cenzusa ipak i njima. Ako je za sve druge partije cenzus 5%, da bismo uozbiljili scenu, da male partije ne ulaze u parlament, da dobijemo stabilniji parlament i iz njega stabilniju vladu, onda imamo i prirodni prag koji će na neki način vršiti tu funkciju i za stranke manjina, da ne bi stranka koja ima 1.000 pripadnika manjina uspela da dobije nekog poslanika i da uđe u parlament.
Manje-više mislim da sam popisao sve prigovore koje je uvaženi kolega gospodin Nikolić dao i da sam na njih odgovorio, a ukoliko se još neki prigovor pojavi, izaći ću i obrazložiću ovaj naš predlog ponovo. Hvala.