Uvažene kolege narodni poslanici, osvrnuo bih se na par momenata u izlaganju uvaženog kolege gospodina Svilanovića, a za koje mislim da nisu na mestu i da ne stoje. Naročito s obzirom da se određenim akcijama Ministarstva spoljnih poslova, od kada njim upravlja gospodin Svilanović, a posebno u postupku koji je pokrenut pred Međunarodnim sudom pravde po tužbama Republike Bosne i Hercegovine i Republike Hravatske, nije išlo u korist ove države, već obrnuto - na štetu njenih interesa. Ali, s tim ću završiti.
Želeo bih da ukažem na nekoliko nelogičnosti. Prvo, što se tiče odluke na saveznom nivou, prava iz te odluke i prava iz ovog zakona se ne mogu spajati niti koristiti dva puta i u tom pravcu je podnet amandman jednog narodnog poslanika, uvaženog kolege gospodina Cvetkovića, koji će to regulisati. Znači, neće niko ostvarivati ova prava dva puta i samim tim opetretiti budžet nepotrebno.
Dalje, što se tiče nekih od ovih prava, kažete da se ona ne ostvaruju nigde. Ostvaruju se, a prema našem Zakonu o radu onaj ko se nalazi u pritvoru ima pravo na naknadu zarade u određenom iznosu i u određenom vremenskom periodu.
Razlika koja se pojavljuje između našeg Zakona o radu i prosečnog pritvorenika u ovoj zemlji i pritvorenika koji se nalazi u pritvorskoj jedinici Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu je sledeća: kod nas postoje bar ograničenja koliko jedan čovek može da se nalazi u pritvoru dok ne bude izveden pred sudiju, u Međunarodnom krivičnom tribunalu tog ograničenja nema. Rekorder je jedan od optuženika sa četiri godine i dva meseca u pritvoru, a nije izveden pred sudiju i nije mu počelo suđenje. Zato nije ni čudo da moramo ići nešto preko onih prava koja se već mogu ostvarivati u ovoj državi i po našem Zakonu o radu u pogledu nakande zarade pritvorenika.
Što se tiče vaše, čisto političke primedbe, da se ovim zakonom potcrtava neka veza između zločina i države i slično, ukazao bih na dobro poznato i utemeljeno pravno načelo da niko nije kriv dok se to ne dokaže, odnosno na prezumpciju nevinosti. Tvrditi da ovim zakonom bilo ko staje iza zločinaca ili iza zločina je jednako tvrdnji da svako ko je već optužen pred Tribunalom jeste i kriv i da je odgovoran za to za šta je optužen.
Do određene mere vi jeste u pravu, Međunarodni krivični tribunal u svom nazivu ima prezumpciju vinosti, on se zove Međunarodni krivični tribunal za gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. To sam više puta imao prilika da ukažem visokim zvaničnicima samog Tribunala i nisu umeli da mi daju odgovor kako je moguće da u nazivu tog pravosudnog tela stoji krivica.
Praktično, onaj koji uđe u postupak gonjenja već je kriv, ali to radi Tribunal i Savet bezbednosti koji je Rezolucijom osnovao Tribunal. Ne radi se to ovim zakonom. Ovim zakonom nikakvog potcrtavanja između države i pojedinaca nema. Ovde se samo određena prava ostvaruju.
Što se tiče prava na materijalno obezbeđenje, ima ga onaj član porodice u slučaju kada optuženik nije ostvarivao pravo na zaradu ili penziju ili mu je ono po nekom osnovu prestalo u toku pritvora. Znači, neće niko ovde ko ima neko pravo na zaradu ostvariti neki ekstraprofit, bogatiti se na račun ovog zakona.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju, završio bih sa tim štetama koje su po interese ove zemlje učinjene za vreme dok ste vi, uvaženi kolega gospodine Svilanoviću, vodili Ministarstvo. Podsetiću da su kontratužbe koje je ova država podnela protiv Republike Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u postupku koji se vode pred Međunarodnim sudom pravde povučene od strane tima koji ste vi formirali kada ste sastavili tim odbrane.
Takođe, želeo bih da ukažem da ste za predvodnika tima odbrane stavili gospodina koji ima izuzetno velik sukob interesa u ovom postupku. Uvaženi profesor, koga ste postavili na to mesto, nalazi se na listama arbitara hrvatske Gospodarske komore i Privredne komore u Sarajevu. To je čovek koji uvažava interes hrvatske Gospodarske komore i Privredne komore u Sarajevu kada se nalazi na predloženoj listi njihovih arbitara, a u postupcima protiv Hrvatske i Bosne treba nas da zastupa. Kako vi mislite?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kako vi mislite da postavite čoveka koji će imati taj sukob interesa i taj rascep. Ne kažem da će prevagnuti na ovu ili onu stranu, ali zašto može uopšte da se dođe u tu situaciju da neko ko ima sukob interesa bude postavljen da zaštiti interese ove zemlje. Pitanje je kome će biti lojalan, novcu koji dobija od tih privrednih komora u arbitražama u kojima može da se pojavi ili interesima ove zemlje. Sa tim bih završio. Hvala.

Pred sudovima, kao što je Međunarodni sud pravde...

Jedan minut. Član 100. Kada ste njemu dali, daćete i meni.
Kontratužba na ozbiljnom sudu, kao što je Međunarodni sud pravde, može jednom da se uloži i jednom da se povuče. Vi ste nas lišili oružja kontratužbe. Samo jednom.

Uvažene kolege narodni poslanici, na dve stvari mi niste odgovorili, uvaženi kolega, gospodine Svilanoviću. Lepo sam rekao, kontratužba je jednom povučena i više ne može da se koristi u postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Lišeni smo mogućnosti da dokazujemo da je i nad nama izvršen genocid.
Druga stvar, niste mi uopšte objasnili kako je moguće i čemu će biti lojalan čovek koji je angažovan da vodi tim, ako istovremeno jeste na listi arbitara hrvatske Gospodarske komore u Zagrebu i Privredne komore BiH u Sarajevu? Mi sada treba ovde da verujemo da će on biti lojalan pasošu koji eventualno ima, a neće parama koje tamo dobija.
Treće, što sam zaboravio na vaše prvo izlaganje da kažem, ukoliko gospoda Tači i Haradinaj budu hteli da uzmu pasoš ove zemlje i da odu u Hag, iz mog džepa ću da im platim odbranu, samo neka priznaju da su državljani ove zemlje.

Uvažene kolege narodni poslanici, s obzirom na razloge hitnog razmatranja o ovog predloga zakona o budžetu i ovih zakona, molio bih vas da učinimo jedan dodatni napor i da izglasamo produženje rada ove sednice do daljnjeg, dok ne okončamo kompletnu raspravu. Znam da je teško, znam da ste svi umorni i da imate i drugih obaveza, međutim razlozi zbog kojih su predloženi po hitnom postupku ovaj zakon o budžetu i drugi zakoni nalažu, traže od nas da uložimo taj dodatni napor i da ovu sednicu produžimo koliko je potrebno.
Apelujem na vas i na predsednika Skupštine. Molim da se stavi na glasanje ovaj predlog.

Replika gospodinu Nikoliću.
Hteo bih kratko da ukažem na par stvari u izlaganju uvaženog kolege, gospodina Nikolića.
Tačno je da je Demokratska stranka Srbije pre više godina u ovom parlamentu predložila set pravosudnih zakona, koji jeste usvojen, međutim, novoformirana skupštinska većina kasnije je intervenisala u tom setu skupštinskih zakona, dopunjavala ih, menjala, prekrajala. Na kraju se bit i suština tih zakona izgubila i došlo je do situacije da oni postanu neprimenjivi realno, loši, i zbog toga nisu mogli da se sprovedu-a možda je do određene mere bilo čak i želje, čak i neke prikrivene, ali, možda i otvorene da se opstruira osnivanje tih sudova.
Navešću samo jedan primer: mi smo u "osnovnom predlogu" predložili jedan apelacioni sud sa više odeljenja; na kraju je to završilo u četiri apelaciona suda.
Naš stav je da je stvaranje više apelacionih sudova na teritoriji jedne države pogrešna stvar, jer ćemo tako stvoriti više pravnih područja, a naročito u granama prava u kojima postoji suviše praznina i gde sudovi dolaze do većeg izražaja svojim odlukama, tumačeći pravo. Znači, postojeće rešenje je loše. Mislim da je čak i nesprovodivo i da bi trebalo na njemu intervenisati.
Dalje, što se tiče toga šta radi Vlada? Pre 12 ili 13 dana smo izglasali Vladu. Jedno uobičajeno opšte pravilo parlamentarne prakse svih civilizovanih zemalja je da se Vladi da sto dana. Nije to samo zato da bi Vlada imala vremena da napiše zakone, nego zato da bi imala vremena da se uredno ustroji, pa tek onda da podnese predloge zakona i zatim da se o njima odlučuje.
Postoje određeni predlozi zakona, čuli smo i od gospodina Stojkovića, ministra pravde. U najskorije vreme će stići u Skupštinu zaokruženi, celoviti. Znači, dovršeni predlozi zakona.
Zaista mislim da je potpuno neprimereno očekivati da Vlada ima konkretan predlog zakona, na primer, o lokalnoj samoupravi, nakon samo 12 dana rada. U većini ministarstava tek treba da se uđe unutra, da se vidi šta je ostalo od dokumentacije od prethodnih ministara, treba da uđe budžetska inspekcija da vidi kako se trošio novac itd.
Mislim da bi bilo u redu da se izađe u susret novoj Vladi, da joj se da sto dana, što je uobičajena parlamentarna praksa. Na kraju krajeva, i vi kada ste bili u republičkoj Vladi, pre dosta godina, i vama je sigurno dato tih sto dana i to niko nije osporavao. Znači, ne bi bilo loše da se ovde postupi na isti način. Jer, jedno je biti opozicija onome ko vam je politički oponent, a drugo je biti opozicija državi, kako se dobro izrazio neki dan gospodin Marković na konsultacijama šefova poslaničkih grupa. Neke stvari bi ovde bile, a to je opstruiranje rada Vlade u prvih sto dana. To bi zaista bilo kontra, verujte mi, državnog interesa, a ne stranačkog.
Nemam ništa protiv, treba Vlada da se kritikuje. Treba svaki njen loš potez da se uoči na vreme, da joj se ukaže. Vlada koja nema konstruktivnu opoziciju vrlo lako može da se uspava, vrlo lako može da zaboravi gde je krenula i u kom pravcu. Njoj je potrebna i neophodna konstruktivna opozicija, ali konstruktivna opozicija jeste da joj date sto dana, da joj date pravilnu šansu, da može da počne da radi.
I poslednje što se tiče ovih predloga zakona, samo da ukažem na ono što je gospodin Stojković, ministar, istakao, u pitanju su interventne promene, a ne konačna, krajnja i zaokružena rešenja. Samo hitne interventne promene, da se faktičko stanje usaglasi, odnosno da se usaglasi pravno stanje sa faktičkim, a u međuvremenu će se izaći sa celovitim rešenjima. Hvala.

Samo par odgovora uvaženom kolegi, gospodinu Ristiću.

Uvaženi kolega, ova tačka dnevnog reda nije ekspoze ministra pravde, npr. "o planu rada njegovog ministarstva" u budućih tri godine i slično. U pitanju je samo spojena zajednička rasprava o izmenama i dopunama zakona, tri predloga zakona, do kojih smo došli zato što prethodna Vlada, koja je proisticala iz skupštinske većine u kojoj ste vi učestvovali, nije uspela ništa konstruktivno da uradi na reorganizaciji pravosuđa.

Većina odgovora koje ste vi tražili, drugim rečima, pitanja koja ste ovde postavili, u suštini se odnose tek na budućnost. Tražili ste čak i neki predlog Ustava. Zaista je to preambiciozno za 12 dana da očekujete neki predlog Ustava, a Vlada još nije uspela pošteno ni da se konstituiše. To je zaista smešno.

Na kraju krajeva, niko nema prava da traži od drugog više nego što je u stanju da sam obeća da će uraditi. Vi niste u svoje vreme uspeli da uradite većinu stvari koju od ove vlade zahtevate u prvih 12 dana rada. To je zaista smešno.

Što se tiče one vaše primedbe o nekim partijskim poslušnicima u sudstvu, mislim da je besmisleno i nema potrebe na nju odgovarati.

Samo kratko, najkraće moguće, nekoliko replika uvaženom gospodinu, kolegi Krasiću, morao sam pod hitno da izađem, jer bojao sam se, ako ovako nastavi, siromah ima infarkt da ga udari i rekoh, bolje da presečem ovu raspravu...

Uvaženi kolega, gospodine Krasiću, predizborna kampanja je gotova bila tamo, 28. decembra. Znači, kritika bivše Vlade i tako dalje, stanje u kojem je ostala država i drugo, je potpuno zakasnela. Ja imam razumevanja, bilo je potpuno mesto i vi ste  u pravu za većinu stvari koje kažete, ali jednostavno, to je bilo do 28. decembra. Sada je tema na dnevnom redu jednostavno, jedan zakon o izmenama i dopunama, odnosno tri, pošto je objedinjena rasprava, jednostavno, zakasneli ste.
Što se tiče toga šta je interventno, šta je hitno, šta je prvo, ako ste mislili da su interventne promene ovih zakona neodgovarajuće, da su potrebne bile celovite promene, zašto ih onda vi niste predložili: - ne, nego ste vi došli pred ovu skupštinu prvo sa izmenom zakona o izboru predsednika Republike, zato što vama treba da se ukida cenzus. Znači, vi ste prvo sa tim došli, zato što je u vašem političkom interesu, a ovde prebacujete da neko drugi gura svoj politički interes kroz ovu skupštinu.
Na konsultacijama šefova grupa u prošli utorak, dogovorili smo se da za ovom govornicom niko tu nesreću u Hilandaru ne uzima u usta, zato što na Hilandar niko nema tapiju u ovoj državi i niko nema pravo da parafrazira na toj nesreći i da pokušava političke poene ovde da dobije zato što će predložiti tu obnovu!
Dogovorili smo se tamo o nekim stvarima: dogovorili smo se o jednoj dnevnici naših plata ovde; dogovorili smo se da ćemo pokušati celovito da to rešimo, ali da niko ne izlazi za govornicu i da govori o tome. Vi ste prvi to sada prekršili, to je krajnje nekorektno: niko nema prava na taj manastir. Nije on ničiji od nas! Taj manastir je 800 godina star, a biće još 800 godina. Zaboraviće se vaše ime gospodine Krasiću, taj manastir će još postojati. Stičete poene na toj nesreći! Nemam reči za to, ozbiljno vam kažem! Može drugačije da se radi ako se radi o obnovi tog manastira.
Ovo što vi radite, ovo je blago rečeno, katastrofa. Mislim da bi bilo zaista korektno i primereno da date 100 dana novoj Vladi. Nigde u parlamentarnoj praksi nemate primera da se novoj vladi ne da šansa. Ako radi tek 13 dana, normalno je da nije uspela da izađe sa celovitim rešenjima za sve probleme koje je zatekla. Prirodno je i normalno je: dajte joj 100 dana, pa kada se ne pokaže i ako se ne pokaže - izađite, kritikujte, rušite i slično.

Uvažene kolege narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije podržava ne samo rad ovog anketnog odbora, nego, u skladu sa našim predizbornim obećanjima, istraživanje svih malverzacija, eventualnih i navodnih zloupotreba i sličnih pojava u našem društvu. Ne samo u vezi sa električnom energijom, kao što ovaj odbor treba da radi, nego i u vezi sa svim drugim zloupotrebama, malverzacijama, kršenjima Krivičnog zakona. Zbog toga apsolutno podržavamo rad ovog odbora i glasaćemo za njega.
Gospodin Mamula, uvaženi kolega i narodni poslanik Demokratske stranke Srbije, biće naš član u ovom odboru. Jedino bih molio odbor sa ove govornice da činjenice do kojih dođe u svom radu ne sačuva samo za sebe, da ih ne reprezentira samo javnosti, nego da one, ukoliko utvrdi da je takvih stvari bilo, budu predate u najkraćem vremenu istražnim organima, bilo tužilaštvu u Beogradu, bilo policiji itd.
Na kraju krajeva, neka anketni odbor, ako treba, sastavi neke krivične prijave. Znači, rad ovog anketnog odbora ne bi trebalo da se svede samo na javno obelodanjivanje ovakvih malverzacija i zloupotreba, ako ih je bilo, već treba da rezultira, ako se to utvrdi, nekim krivičnim postupcima.

Samo kratka replika na izlaganje uvaženog kolege, gospodina Ristića. DSS nije nikada glasao za otimanje mandata nikome, pa tako ni poslanicima koje ste ovde spomenuli - Socijaldemokratije. Ono što je tačno, to je da je gospodin Jočić, koji je bio prvi predsednik Administrativnog odbora, potpisao odluku Administrativnog odbora, gde ste vi imali većinu pa ste odlučili da otimate mandate. Kao predsednik Odbora ne može da potpiše odluku Odbora, inače bi to bio neki pokušaj otimačine vlasti u ovom parlamentu.
Još samo jedna stvar: vi ste ovde poslednji koji može da izađe za ovu govornicu i da priča nešto o glasanju. Vi ste bili predsednik Administrativnog odbora koji je odbijao da sprovede odluke Ustavnog suda. Vi ste to radili. Odbijali ste da sprovedete odluke Ustavnog suda, koji je vraćao one mandate koje ste vi pootimali. Odakle vama sada hrabrosti da izađete za ovu govornicu i da govorite išta o tome? Pričate ovde o zavođenju nekog reda u parlamentu, a tri i po godine ste imali vremena da ovde zavedete red. Umesto toga ste krali mandate i krali ste glasove. Sada ste se odjednom setili da zavodite red. Što ga niste tri i po godine zavodili?

Uvažene kolege narodni poslanici, samo kratko da repliciram gospodinu Pajtiću koji ovde spočitava neke razmirice unutar koalicije. Gospodine Pajtiću, poslednjih sedam-osam meseci ova država živi unutar razmirica koje postoje u vašoj stranci, a prelamaju se preko Vlade Srbije. Ministri se biraju spram pojedinih koalicija i vi nama prebacujete neke razmirice u koaliciji. Razmirice unutar vaše stranke su ovu zemlju zaustavile u onome što se zove evroatlantske i evropske integracije. Poslednji koji bi mogli da prebace nešto ovoj vladi koja tek treba da se formira, to ste vi, a ono što bi trebalo sada da radite – posvetite se problemima unutar vaše stranke. Sad završite lepo, uzmite metlu i počistite. Nemojte da se bavite novom vladom.

Poštovane kolege narodni poslanici, na deo primedaba koje su ovde izrečene već sam juče odgovorio, odnosno objašnjavao sam ih, neću se osvrtati ponovo. Objasniću samo stvari koje su nove u odnosu na jučerašnju raspravu i trudiću se da samo po jednu ili dve rečenice o svakoj kažem, radi efikasnosti rada ovog tela.
Uvaženi kolega narodni poslanik SRS-a, gospodin Milajić, nije dobro pročitao neke odredbe zakona.
Prvo, Ministarstvo spoljnih poslova ne preporučuje RIK-u biračka mesta. Ono daje mišljenje. Mišljenje nije pravni akt, ono nikoga ne obavezuje
Drugo, uvaženi kolega Milajiću, ostala biračka mesta nisu izuzetak. Ona su pravilo, kao i biračka mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Treće, i o njima, takođe, daje samo mišljenje Ministarstvo spoljnih poslova; niti određuje, niti preporučuje, niti upućuje RIK i slično.
Četvrto, birački odbori u inostranstvu su isti kao i birački odbori u zemlji, što znači da nema nikakve razlike u pravima i obavezama. Članovi biračkih odbora, niti prošireni sastav, po bilo čemu se ne razlikuju od proširenih sastava biračkih odbora u zemlji. Jednaki su u pravima i obavezama, jednako je pravo predlagača na kontrolu izbora i u zemlji i u inostranstvu.
Peto, postavili ste pitanje kako će neko ko hoće da bude član biračkog odbora u inostranstvu dolaziti u zemlju da vadi uverenje o državljanstvu ili da vadi uverenje o biračkom pravu. Može to i za njega da uradi ovde neko drugi.
Šesto, uopšte ne želim da govorim o tome gde je ko ambasador i kakve to veze ima sa izborima u inostranstvu. Mislim da je potpuno besmisleno i o tome ne treba govoriti.
Što se tiče kampanje u inostranstvu, uopšte ne znam zašto je to bitno. Ljudi mogu da se opredele i bez kampanje i uz kampanju. Da li je kampanja u inostranstvu uopšte važna i bitna, to zavisi od stranke. Ako će vam kriterijum biti da dijaspora ne može da glasa zato što ni jedna stranka nema novaca da organizuje izbore u inostranstvu, mislim da bi to trebalo da bude jedan, biram reči, neutemeljen i besmislen kriterijum.
Dalje, evidencije birača u inostranstvu su jedno, a birački spiskovi drugo. Ministarstvo spoljnih poslova je samo servis između naših birača u inostranstvu i ministarstva koje je nadležno da vodi biračke spiskove RIK-a. Ništa ne radi, ono je servis, prosleđuje dokumenta u zemlju ili iz zemlje ka biračima tamo.
Na primer, evidencije birača se izlažu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, naši birači napolju intervenišu za izmene, upis, brisanja preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, ali to ne radi ono, to i dalje čini ministarstvo, recimo pravde, koje je nadležno za te poslove ovde ili opštine koje to rade kao povereni posao. Znači, ništa ne rade na brisanju, upisu, izmenama itd. Ministarstvo spoljnih poslova, niti diplomatsko-konzularni predstavnici naše zemlje u inostranstvu.
To su uglavnom stvari koje sam hteo da vam izložim. Na većinu drugih stvari koje ste ovde izneli juče sam odgovorio i mislim da nema potrebe da o tome govorim. Hvala vam.

Samo jednu kratku intervenciju. Rekao sam tri puta, izgleda da moram da ponovim. Diplomatsko-konzularna predstavništva i konkretno ambasadori nemaju nikakvu ulogu u izbornom postupku, prebrojavanju glasova, utvrđivanju rezultata itd. Oni su samo servis između RIK i birača koji se nalaze u inostranstvu.
Tvrditi da ambasador ima neke veze sa izborima i da može da utiče na rezultate glasanja, to bi vam bilo kao kada bismo tvrdili da, zato što se biračko mesto 26 u opštini Rakovica nalazi u nekom autoservisu, vlasnik tog autoservisa ima bilo kakvu ulogu u izbornom postupku. Nema. On je samo Republici Srbiji za novac iznajmio prostor na kojem se nalazi biračko mesto i ništa drugo. Na isti način neće ni ambasadori imati ikakve veze sa izbornim postupkom.
Ponavljam, nadam se da vam je to konačno postalo jasno. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, rečeno je par stvari ovde koje ne stoje, par koje stoje. Odmah ću da kažem da nije tačno da je predviđena mogućnost da određena stranka traži da je RIK proglasi strankom nacionalnih manjina i da se na nju odnosi cenzus; to nije obaveza, to je pravo. Ponavljam, može, a ne mora. To sam rekao već više puta i završavam kratko oko toga.
Pod dva, nije tačno da smo ikada tvrdili da su ljudi u inostranstvu pravno onemogućeni da glasaju, oni su faktički onemogućeni da glasaju. U našem objašnjenju zakona su i nazvani faktičkim apstinentima. Znači, ne vredi da nam se to podmeće, iako je to sada ovde od manjeg značaja.
Pod tri, niko ko ima pravni interes ne može da vrši promenu u biračkom spisku; izmene, upis, promene itd, može samo da traži. Znači, ne da vrši, nego da traži. To piše i u ovom zakonu, a pisalo je i u onom, ali sam morao da intervenišem kod vašeg kolege koji nije shvatio tu razliku, traži i vrši.
Ponoviću čisto školski, izmena u biračkom spisku je posao koji radi Ministarstvo za pravdu, a poveren je opštinskim upravama.
Dve stvari koje stoje, oko kojih ste zaista u pravu, odbori su ih i prihvatili. Nije bio samo vaš, bio je i amandman SPS-a, da u slučaju glasanja nemoćnih lica ne određuje predsednik odbora dva člana odbora koji će otići da obave to glasanje, već da se bira. Odbor bira tri člana sa različitih lista, koji će otići kod nemoćnog lica da obave glasanje.
Mislim da je taj amadman prihvatljiv, sasvim je u redu i mogu u ime poslaničke grupe DSS da izjavim da je taj amandman prihvatljiv, da ćemo takođe za njega glasati, bez obzira što ste ga i SPS i vi odvojeno podneli. Sasvim je u redu, u pravu ste, otvara se mogućnost da predsednik odbora odredi dvoje ljudi sa iste liste i da ne može da se u punoj meri iskontroliše kako će nemoćno lice glasati.
Takođe, iako ću ponoviti još jednom, u osnovnom tekstu zakona stoji jasno da su birački odbori sastavljeni od stalnog i proširenog sastava, da predstavnici izbornih lista imaju pravo na prošireni sastav, da se to odnosi i na odbore u inostranstvu i u zemlji. Ako insistirate da se unese posebna odredba, koja će se odnositi i na sastav biračkih odbora u inostranstvu, iako je ona pravno-tehnički nepotrebna, ako insistirate, ako je to vaš uslov za podršku ovom zakonu, u redu, nema problema, podržaćemo i taj amandman, iako pravno-tehnički nije neophodan.