Uvažene kolege narodni poslanici, samo kratko bih se osvrnuo na izlaganje uvaženog kolege gospodina Pajtića i dao samo nekoliko odgovora na pitanja koja je postavio.
Jeste, ima u Čikagu 250 hiljada Srba, međutim, nisu svi oni koji se nalaze... Zamoli bih vas, gospodine Nikoliću, da ostanete, hteo bih vama da kažem jednu stvar, pa da ne bude da sam rekao kada niste tu.
Znači, imamo 250 hiljada Srba u Čikagu, međutim nisu svi državljani ove države i nisu svi na biračkim spiskovima ovde. Znači, te ljude treba odbiti od one cifre koja će glasati, a zatim onda od onih koji ostanu treba tražiti one koji će glasati.
Znate, mi smo u našem predlogu zakona predvideli osim biračkih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i na drugim mestima biračka mesta. Pretpostavljam, na primer, da bi to u Parizu moglo da bude u onom bivšem Jugoslovenskom kulturnom centru, a sada se verovatno zove Kulturni centar državne zajednice, znači, postoje sigurno i druga pogodna mesta. To će u dobroj meri zavisiti od države domaćina.
Recimo, Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju ugovor kojim su lepo regulisali da za izbore u Hrvatskoj mogu da se otvaraju biračka mesta tamo gde se inače održavaju izbori za Skupštinu BiH. Možda ćemo mi moći sa nekom zemljom u okruženju da postignemo sličan dogovor, možda po principu reciprociteta, videćemo, to će zavisiti dosta od Ministarstva spoljnih poslova. Kažem i tvrdim, ovo je određen napredak u odnosu na činjenicu da nemamo ništa, znači, treba da stvar posmatramo dinamički, a ne čisto statički.
Što se tiče određenja stranaka nacionalnih manjina, upotrebili smo najbolje ono što smo mogli, ali, i dalje ponavljam, to nije nečija obaveza, to je samo pravo.
Ponavljam, u vezi sa amandmanima gospodina Omeragića, koje ste istakli, ti amandmani uvode potpuno nove kategorije ovde i zbog toga su oni bili na Odboru i tamo gde ja predsedavam odbijeni su, mislim na ovu manjinsku listu, potpuno su bili neusaglašeni, nekonzistentni sa celinom zakona i zato su manje-više bili odbijeni.
Sada ono što sam želeo da kažem, ali gospodin Nikolić je izašao, ja pozivam gospodina Nikolića kada god hoće da sednemo i prebrojimo knjige koje je on pročitao, koje sam ja pročitao i da listu okačimo ovde, pa neka narodni poslanici gledaju. I, pridružujem se primedbi gospodina Đokovića da je izvršena uvreda i tražim da se Odbor izjasni. Znači, uvredio je gospodin Nikolić ovu skupštinu nazvavši je "kokošinjcem". Hvala vam.

Samo nešto da kažem povodom biračkih mesta u Ševeningenu - trebalo bi istaći da je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju eksteritorijalni u Holandiji, znači on egzistira i bitiše u Holandiji na osnovu ugovora sa Kraljevinom Holandijom i u njegovoj poziciji kao i druge ambasade, bukvalno kao predstavništva u svim drugim državama, organ Ujedinjenih nacija, odnosno Savet bezbednosti, proklamovana je njegova nezavisnost u odnosu na Ujedinjene nacije, što znači da bi bio vrlo veliki problem da se uopšte sa Kraljevinom Holandijom sklopi ugovor da biračko mesto bude u Ševeningenu.
To je nemoguće, oni će se izvlačiti da je pritvorska jedinica u Ševeningenu eksteritorijalna i da oni nemaju nadležnosti, a ako pokušate sa UN, oni će tvrditi da je telo nezavisno i da sa njima ne može da se pregovara, znači bukvalno jedino i isključivo sa predsednikom Međunarodnog krivičnog tribunala, a to je sada trenutno gospodin Meron, on je sudija, a da li se sa njim tako nešto može dogovoriti, ne znam, može da se proba, zašto da ne, kao i na drugom mestu, ali morate da znate da je on tamo eksteritorijalan.

Dame i gospodo, poštovane kolege, čini mi se da je Skupština juče napravila jednu malu grešku kada je odbila da raspravi zajedno u načelu ovu i sledeću tačku dnevnog reda, jer malo koji govornik je izašao danas i juče, a da nije govorio i o jednoj i o drugoj. Mislim da to najviše govori da su Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike koji je moja stranka podnela i sličan predlog koji je podnela SRS manje - više kompatibilni, odnosno da se slažu.
Šta to znači? Postoji više razloga zbog kojih smo došli u ovu situaciju, a to je da nemamo predsednika Republike. Jedan problem je onaj koji imamo u Ustavu, a to je da on ne poznaje kategoriju neuspelih izbora. Drugi problem je činjenica da je predsednik prethodnog saziva Skupštine, doloznim tumačenjem određenih odredbi Zakona o izboru predsednika Republike i njihovim nategnutim tumačenjem, odbijala da raspiše izbore. Nakon toga, znamo svi, to je rečeno za ovom govornicom već deset puta i juče i danas, Ustavni sud proglašava tu odluku neustavnom.
Mi sada, jednostavno, imamo dva problema koje treba rešiti i rešavamo ih, jedna stranka na jedan način, a druga stranka na drugi način, ali manje - više predlozima koji se dopunjavaju.
Jedan od razloga zašto nismo dobili predsednika Republike, to je taj necelishodni cenzus od 50%, koji je više puta sprečio da, na primer, gospodin Koštunica bude izabran recimo 2002. ili gospodin Nikolić prošle godine. Takođe, imamo problem koji sam napomenuo na početku, a to je da kategoriju neuspelih izbora Ustav ne poznaje.
Pošto Ustav takođe nalaže da se materija izbora predsednika Republike reguliše zakonom, mi smo pokušali u našem predlogu da taj problem rešimo. Jednostavno, uvodimo kategoriju neuspelih izbora ovim predlogom i uvodimo obavezu predsedniku Narodne skupštine, ponavljam – obavezu, da u roku od 60 dana od dana njegovog izbora raspiše izbore za predsednika Republike. Znači, te spekulacije koje smo čuli i juče i danas za ovom govornicom da će to biti neki rokovi od 150 dana, 250 dana, a mislim da je jedan od uvaženih kolega poslanika licitirao čak do 330, to sve ne stoji. Rok koji propisuje ovaj zakon je jasan i obavezan za predsednika Republike, a to je 60 dana.
Mislim da su potpuno neutemeljeni svi prigovori koji dolaze sa ove govornice, a pogotovo što su od uvaženih kolega iz SRS-a dolazili prigovori različite sadržine. Većina kolega je rekla da su naše namere ovim predlogom zakona jasne i da ćemo odlagati izbore, a uvaženi kolega, prethodni govornik kaže da naše namere nisu jasne.
Rekao bih i podvukao, potpuno je jasno ono što predlažemo ovim zakonom o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, a to je, jednostavno, rešavanje problema koji ne poznaje Ustav, a to je kategorija neuspelih izbora, i uvođenje obaveze, da se ne bi slučajno desilo da bilo koji predsednik Narodne skupštine, ne gospodin Maršićanin, bilo ko, može da postupi kako je postupio predsednik prethodnog saziva, a to je da odlučuje da li hoće ili neće raspisivati izbore.
Znači, to je vrlo jednostavno. Kolege iz SRS su se potrudile za problem cenzusa u svom predlogu zakona i zato mislim da bi najbolje bilo i pozivam uvažene kolege narodne poslanike da glasaju i za jedan i za drugi predlog.

Uvažene kolege narodni poslanici, želim da sa ove govornice pozovem samo na malo konstruktivniji pristup ovde u raspravama. Čuli smo prebacivanje u izlaganju jednog od prethodnih govornika, kada je uvredio uvažene kolege, poslanike druge stranke, a istovremeno smo čuli uvaženog predstavnika te druge stranke kako je uvredio onog prvog govornika, pa mislim da su otprilike izvršili neku kompenzaciju uvreda i da bi na tome moglo da se stane.
Treba da se krene napred jednim konstruktivnijim pristupom ovoj raspravi i da se postupi na način na koji sam vas pozvao kada sam govorio malopre, a to je da izglasamo i ovaj i sledeći predlog zakona, koji su kompatibilni, koji se nadopunjavaju.
Želeo bih takođe sa ove govornice da istaknem da DSS apsolutno nema nikakve veze sa ovim o čemu vi govorite, gospodine Vučiću, s tim izbacivanjem iz vaših prostorija. Želim to odmah da istaknem odavde – nemamo sa tim veze, molim vas, ograđujem se od toga i ako nije teško molim vas, izađite za govornicu pa i vi to kažite, zaista sa tim nemamo nikakve veze. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, želeo bih samo da istaknem par stvari, odnosno da se osvrnem na par stvari koje su rekli uvažene kolege  prethodni govornici, gospodin Vučić naročito, a to je da mi je žao što smo počeli raspravu o sledećoj tački dnevnog reda, pre nego što smo ovu iscrpeli. Međutim, ne mogu a da se ne osvrnem na par stvari koje su tu rečene.
Sasvim je moguće, gospodine Vučiću, da izbori budu legalni i zakoniti, a da ne budu idealni. Zakon o izboru narodnih poslanika, na primer, predviđa niz povreda postupka, neke su apsolutne, neke mogu automatski da dovedu do poništavanja, recimo, glasanja na jednom biračkom mestu, neke su relativne, ne moraju odmah. Postoje takve povrede biračkog postupka koje apsolutno ne utiču na zakonitost postupka; npr. na izborima za ovu skupštinu na kojima smo mi izabrani, kao i na prethodnim predsedničkim nije funkcionisao, recimo, nadzorni odbor koji pominje Zakon o izboru narodnih poslanika, pa su izbori bili zakoniti, legalni, a nisu bili idealni.
U tom smislu, treba shvatiti reči gospodina Mihajlova, koji je govorio da je moguće da i na budućim izborima za koje predviđamo stvaranje posebnih evidencija, odnosno posebnih spiskova birača, naših sugrađana koji se nalaze u inostranstvu, neće biti idealni ti spiskovi. Verujem da nije moguće u narednih mesec ili dva popisati sve naše ljude koji imaju boravište u inostranstvu, ali zaista je neophodno krenuti bar sa tim prvim korakom. Tamo gde je moguće, to treba uraditi i tamo gde je moguće napraviti te posebne evidencije treba sprovesti glasanje. Nadam se da ću u narednih par godina, najduže, do sledećih izbora ili možda za eventualno dva kruga izbora za ovu skupštinu, biti moguće da se svi ili najveći deo naših sugrađana koji se nalaze u inostranstvu nađu na tim posebnim spiskovima birača koji se nalaze u inostranstvu i da se svima njima omogući glasanje.
Vi ste uzeli za primer Australiju. Slažem se sa vama se da je skoro nemoguće da za naredne izbore uspemo, recimo, u Australiji da popišemo ljude; zato bar u bližoj okolini, geografski, bar u zapadnoj Evropi gde se nalazi najveći deo naših sugrađana, mislim da je moguće. Tu imamo veliki broj diplomatsko-konzularnih predstavništava koja predlažemo kao mesta na kojima bi ti izbori mogli, odnosno glasanja, da se sprovedu. Znači, ponavljam, da ne bi bilo zabune, zbog naših sugrađana koji gledaju ovaj prenos, moguće je da izbori budu zakoniti, a da ne budu idealni.