Gospodin Petar Cvetković i Đorđe Mamula su imali amandman na isti tarifni broj kao i narodni poslanik Srboljub Živanović iz Srpske radikalne stranke, a ja nisam uopšte iznenađena što je predstavnik Vlade ministar Batić prihvatio ovaj amandman, pošto će to njega po džepu veoma koštati da je ostalo onako kako je Vlada predložila, jer vas podsećam da za parlamentarne izbore i za predsedničke izbore morate da imate overene potpise onih koji podržavaju vašu listu ili vašu kandidaturu, 100 dinara po jednom potpisu, i teško da bi Batić to lako mogao da izdvoji, a izbori su tu.
Izbori su tu, samo što nisu, na proleće će biti sigurno predsednički, a uz njih, nadam se, i savezni, ove godine gospodo i savezni i republički, i lokalni, pa prema tome građani će to teško iz svojih džepova vaditi da vam podrže liste i moraće to stranke da plate.

Dame i gospodo narodni poslanici, više tarifnih brojeva ovog predloga zakona odnosi se na zabeležbe ili upis u zemljišne knjige vlasništva, poklona, nasledstva ili tereta, a u ovom slučaju je teret u pitanju. To su raznorazna potraživanja, odnosno tereti kao što su hipoteka, založno pravo, postojanje ugovora, recimo o doživotnom izdržavanju, postojanje spora oko izvesne nepokretnosti i to su vrlo česti sporovi i često se traži i po službenoj dužnosti upis pojedinih tereta. Takse koje je Vlada predložila su znatno uvećane, a mi tražimo da one samo budu našim amandmanima za 100% uvećane u odnosu na one koje su postojale 1997. godine.
Međutim, čudi zaista nezainteresovanost Ministarstva pravde i Vlade da se nešto učini po pitanju ažurnosti zemljišno-knjižnih odeljenja naših sudova.
Mi ćemo recimo platiti 1.000 dinara za upis neke zabeležbe, ili čak 2.000 ili 5.000 u zavisnosti od toga da li je kupoprodajni ugovor u pitanju ili je nasledstvo u pitanju, a dobićemo izvod iz zemljišne knjige na svoje ime, odnosno zemljišno-knjižno odeljenje će to sprovesti za četiri ili 5 godina. Tako se dešava u Beogradu.
Sada se recimo radi 1995, 1996. godina, a ako ste kupili stan 1996. godine do dan danas niste mogli da ga uknjižite, pa to vezano za ono što smo zastupali u načelnoj raspravi zašto da građani Srbije kreditiraju budžet Republike Srbije. Zar ne bi bilo logično da to platimo onda kada sud i upiše određenu zabeležbu. Ne bi li smo ih na taj način naterali da budu ažurni, ako nam je to cilj, ako ova sredstva treba tome da doprinesu, onda je Vlada i minstar pravde, ukoliko je uopšte upućen u svoj posao i ako zna kakvo je stanje u našim zemljišno-knjižnim odeljenjima u opštinskim sudovima, da na taj način koriguje ovaj zakon, mogao je da iskoristi tu priliku, a nažalost nije jer ih ne interesuje ažurnost, ne interesuje ih to da građani što pre ostvare neka svoja prava, nego samo da se uzmu pare od građana, a onda će ministar finansija kada će i tih 50% da se prenese sudovima, umesto da, ako već postoji neki poseban fond to ide resornom ministru, pa onda da on vodi računa kao resorni ministar o tome da to zaista bude i ažurno i da se mesečno ta sredstva preusmeravaju na sudove.
Ovako ćemo, znamo to kako već ide, čekati da se ministar finansija smiluje da li mu trebaju pare za penzije pa će uzeti odatle, ili mu trebaju za nešto drugo, da li će uopšte sudije dobiti ta sredstva koja treba da poboljšaju njihov materijalni položaj i materijalni položaj sudova.

Amandman na član 33. koji reguliše takse u tarifnom broju 31, odnose se na izdavanje usmenog punomoćja na zapisnik pred sudom i Vlada predlaže umesto dosadašnjih 50, zato što će stranka na zapisnik u toku ročišta izjaviti: moj punomoćnik u ovom sporu biće taj i taj. Zapisničar će to da otkuca. Tada treba da plati 150 dinara. Isto tako, za usmeni opoziv ili otkaz punomoćja, a za sudsko obaveštavanje o opozivu, to je onaj slučaj kada, recimo, punomoćnik otkaže punomoćje u odsustvu onoga koji mu je punomoćje dao, onda je sud u obavezi da ga obavesti za jedan takav dopis, moraće da se plati 300 dinara. Za jednu presudu, koju će sudija na dvadesetak i više strana da napiše, platiće se 400 dinara.
Sada vi vidite koliko tu ima u svemu tome, u odmeravanju visine takse, koliko ima logike. Bilo bi dobro da ova sirotinja koja u sudu radi, pored toga što ima 3.000 sudija i tužilaca, ima jako puno stručnih saradnika, asistenata i zapisničara, te bi barem ove pare obzirom da to zapisničari rade išle za plate tih zapisničara. Ovako ćemo imati zapisničare sa platom od 150 maraka i sudije sa platama od 1.000 maraka.
Ja ne sumnjam da će ova plata moći da se isplati sudijama, obzirom da se računa, na priliv sredstava od blizu 400 miliona mesečno, tri hiljade sudija puta 1.000 maraka, to je 300 hiljada maraka i ostaje još stotinak za materijalne troškove, a u budžetu smo na konto Ministarstva pravde imali ta sredstva još za materijalne troškove i ostale potrebe sudova.
Prema tome, sudije i tužioci će imati te plate, njih je 3.000 a ostalih 17.000 nisu uopšte interesantni za našu Vladu.

Član 42. odnosi se na tarifni broj 41, koji određuje visinu takse za molbu kojom se traži odlaganje izvršenja krivične sankcije, ili za odluku suda po toj molbi. Za molbu Vlada predlaže iznos od 300 dinara, a za odluku suda 500 dinara.
Imajući u vidu da se odlaganje kazne, izvršenja krivične sankcije, najčešće traži iz zdravstvenih razloga, a da nisu u pitanju uvek samo teška krivična dela, pa čak da su i teška krivična dela, razlozi su ti koji opredeljuju da li će se odlaganje prihvatiti, odnosno zahtev za odlaganje prihvatiti, ili ne, ali vrlo često imamo i krivična dela koja ne predstavljaju neku veliku društvenu opasnost, kao što su ugrožavanje bezbednosti saobraćaja, ili recimo jedna krađa, obična šumska krađa, gde neko pokrade pola metra drva i dobije neku kaznu zatvora, a deca su mu bolesna, traži odlaganje izvršenja krivične sankcije. On mora da plati 800 dinara za to.
Zato smo mi podneli ovaj amandman i tražimo da za molbu, umesto dosadašnjih 100 dinara, taksa iznosi 200 dinara, a za odluku suda, umesto dosadašnjih 200 dinara, to bude 400 dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je, mogli ste svi u to da se uverite ukoliko ste upoređivali ovaj predlog teksta sa onim prethodnim koji je ministar svojevremeno povukao iz procedure, da nema nikakve razlike, sem u članu 31. stav 2. gde je promenjeno u jednom tarifnom sistemu brojka 1.000 brojkom 300, pa se zaista pitamo šta je bio razlog da se ona onakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama povuče, a da se sada opet parlamentu da na razmatranje i usvajanje istovetni tekst.
Ili je u pitanju neka politička trgovina između partija u okviru DOS-a ili je u pitanju opet potcenjivanje parlamenta, što nije redak slučaj da se doživljava ovde od strane predstavnika Vlade i Vlade u celini. Juče smo imali priliku da čujemo ministra Božidara Đelića da nas naziva pogrdnim imenima, da ovde viče i galami, u jednom vrlo neurotičnom stanju, na narodne poslanike, zaboravivši verovatno da je on gost u ovom parlamentu, a da smo mi domaćini. To je verovatno stvar kulture, stvar nekog civilnog društva za koje se zalaže DOS, ali na najbolji mogući način to oslikava upravo tu civilnu kulturu pripadnika DOS-a.
Ministar nam je ovde u nekoliko navrata govorio o razlozima za donošenje ovog zakona, pre svega se osvrćući na potrebu da se izvrši usklađivanje sa rastom zarada i rastom cena za protekle četiri godine. Pored toga, rečeno nam je da smo usvajanjem Zakona o budžetu praktično pristali na povećanje sudskih taksi, jer je ta ideja o povećanju sudskih taksi već bila ugrađena u Zakon o budžetu. Ja vas podsećam da je Zakon o budžetu kritikovan od strane poslanika Srpske radikalne stranke i da smo glasali protiv njega, pre svega zbog toga što smo smatrali da je on nerealan. Ako je on bio nerealan, nerealan je i ovaj predlog zakona koji je danas pred nama.
Takođe nam je rečeno da sudske takse idu na poseban konto i da 50% ide za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, za materijalne troškove i posebne namene. Već smo imali priliku da vidimo kako se poboljšava položaj zaposlenih u policiji povećanjem prekršajnih kazni, a sada treba da se poboljšaju plate zaposlenih u pravosuđu i to samo sudija i tužilaca uglavnom, kojih ima oko 3.000. Ovako bi i mali Perica mogao da obezbedi sredstva za povećanje plata, a mi smo očekivali od ove ekspertske vlade da pronađe neka druga sredstva u budžetu da bi svoje predizborno obećanje ispunila.
Takođe se pitamo hoće li se iz ovih sredstava, odnosno iz džepova građana koji uredno plaćaju sve poreze i očekuju da za uzvrat od države dobiju pravosuđe kakvo zaslužuju, policiju kakvu zaslužuju, zdravstvo kakvo zaslužuju, finansirati putovanje naših sudija po belom svetu, gde ih neko edukuje kako oni treba u Srbiji da sude. Kao da svaki sudija ne zna da treba da sudi na osnovu Ustava, zakona i po svom slobodnom sudijskom uverenju, ali očigledno se radi upravo o edukaciji kakvo to slobodno sudijsko uverenje treba da bude i kako Ustav ne treba da se poštuje.
Tvrdnja da su takse povećane samo pet puta nije tačna, jer ste vi gospodo uspeli i marku da devalvirate; i ako nema inflacije kao što kažete, jer je nema u onolikoj meri kolika ona zaista jeste, onda nema mesta povećanju sudskih taksi u nekim slučajevima i do 50 puta. Ja vas podsećam da su cene osnovnih životnih namirnica znatno povećane, da danas jedna četvoročlana porodica koja dnevno kupuje dva hleba, litar mleka, dva jogurta, za mesec dana samo za te izdatke mora da izdvoji oko 6.600 dinara, a to je ta vaša prosečna plata kojom se ponosimo danas u Srbiji. Pored toga, moramo da platimo struju i komunalije, jer ako ne platimo onda nam je, naravno, isključe. Kolika je cena struje, to danas građani najbolje vide i upravo ovih dana stižu računi koji zaista nisu mali.
Ministar nam je, apelujući na nas da glasamo za ovaj zakon, rekao - ako želite podizanje nivoa pravosuđa, nezavisno sudstvo, onda treba da glasate za ovaj zakon. Želimo i nezavisno sudstvo i da pravosuđe radi na višem nivou i da sudije imaju plate kakve zaslužuju, ali želimo takođe da se poboljša položaj pekara, mesara, putara, profesora, zdravstvenih radnika, pa vas pitam kako ćemo i na koji način to uspeti? Svi građani moraju na ovaj način da iz svojih džepova plaćaju pravosuđe, iako već finansiraju državu kroz poreze, akcize, carine i kroz ostala davanja.
Kažete da su plate zaposlenih u pravosuđu u Sloveniji negde oko 4.000 maraka - kod nas, naravno, te plate ne mogu da budu ni približno toliko, i da su nam zbog toga sudije depresivne. Verujem da jesu, a depresivni su i radnici u "Zastavi", neki su izvršili samoubistvo, deca nam se ovih dana ubijaju u školama i pitamo se zašto, da li zbog toga što su im roditelji depresivni jer ostaju bez posla, da li zbog toga što su nam u škole ušle sekte, jer su i mnogi direktori članovi pojedinih sekti, da li zbog toga što imamo ovakvog ministra prosvete kakvog imamo. Molim vas, nemojte samo o sudijama i o njihovoj depresiji. Danas je 97% građana Srbije u depresiji jer ne zna kako da preživi i kako da nahrani svoju decu.
Pitam vas, ako je došlo recimo do ovakve telesne povrede (imamo često granicu lake i teške telesne povrede) :muž je istukao ženu, žena podnese prijavu, javni tužilac nađe da nema mesta pokretanju postupka po službenoj dužnosti, ostane na njoj da ona tuži privatnom tužbom za nanete telesne povrede - hoće li jedna takva sirotica imati para da to uradi? Ja sam ovih dana imala priliku da sretnem jednu takvu ženu na ulici, koja mi se požalila i rekla - ne, ja sada ne mogu da tužim, nemam para za tolike takse i sudske troškove.
Znači, pravda će biti mnogo teže dostupna širokom sloju građana u našoj državi. Još nešto što je veoma važno za ovaj zakon: ako ne može da se naplati sudska taksa, kao i svi drugi troškovi spora, naravno ide prinudna naplata u izvršnom postupku i prvo se oduzimaju pokretne, pa onda nepokretne stvari. Tako će tužilac da stekne verovatno pravdu koju će dugo čekati, ali će ostati bez neke pokretne stvari iz svog domaćinstva ili čak nepokretnosti, obzirom da ovako strmoglavo idemo ka siromaštvu, jer koliko postupak traje, čovek u međuvremenu može i potpuno da osiromaši. Ako ste hteli da poboljšate ažurnost, trebalo je da predvidite da se takse plaćaju nakon pravosnažnosti presude i tada bi to sigurno stimulativno delovalo na sudije da spor traje što kraće, da se postupak što pre završi. Ali, toga nema u ovom zakonu. Prvo plati, a pravdu čekaj, do nje se uvek teško dolazilo.
Zbog svega ovoga što sam sada iznela i zbog svega što su moje kolege u načelnoj raspravi iznele, Srpska radikalna stranka će glasati protiv ovakvog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.

Dame i gospodo, rečeno je ovde da već godinama ne postoji adekvatna zgrada za Vrhovni sud. Ja bih podsetila ministra, zna on to vrlo dobro, da je zgrada u Nemanjinoj 9, odmah do zgrade Vlade u Nemanjinoj 11, bila kupljena za potrebe Vrhovnog suda, odnosno izvršena je izvesna razmena sa Vojskom Jugoslavije za stanove; i trebalo je da se Vrhovni sud useli skoro u adaptirane prostorije, kada je došlo do agresije i kada su vaši prijatelji iz inostranstva bombardovali tu zgradu.
Znači, zgrada u Nemanjinoj 9 trebalo je da bude zgrada Vrhovnog suda. Država je o tome mislila i brinula. Nije tačno da smo imali takav odnos prema Vrhovnom sudu, kao što vi to hoćete da predstavite.
Sudske takse bi, naravno, i tako je svuda u civilizovanom svetu, trebalo simbolično da pokriju materijalne troškove u pravosuđu, a ne da se iz tih sredstava finansiraju plate zaposlenih i plate sudija.
To je ono što je pogrešna polazna osnova naše vlade (a rekla sam već u načelnoj raspravi) - bez obzira što građanin ima samo obavezu da uredno plati porez i da za uzvrat od države dobije sve što je potrebno i što država njemu duguje, vi dodatno zavlačite ruke u džepove naših građana, da biste dodatno finansirali ono što već morate iz budžeta da finansirate iz poreza, akciza i carina.
Ovo je jedna varka, da iz ovih 50% koji se izdvajaju za finansiranje pravosuđa od sudskih taksi mogu da se finansiraju plate sudija. Trebalo je onda bar da to nekako odgovarajućim podacima potkrepite, uz neki mali elaborat o broju zaposlenih, prosečnoj plati, o tome koliko se sredstava ukupno ubere iz ovih sudskih taksi. Mi možemo samo da naslućujemo da je vama bitna ta ukupna cifra od 383 miliona dinara mesečno, da se to ubere od svih sudskih taksi, a onda ste ovde merili - šta je to što je najčešće u opticaju, i tu ste najviše dizali takse. S obzirom da se ovde radi o taksenim markama, odnosno o taksama koje se plaćaju taksenim markama, do 1.000 dinara, a to su svi podnesci, tužbe, žalbe, prigovori, overe, - toga očigledno ima najviše, i tu ste najviše i podigli iznos taksa.
Poslanik Arsić iz SRS je tražio da to povećanje bude primereno mogućnostima naših građana, da se uveća samo za dva puta, odnosno da iznosi 500 dinara umesto predloženih 1.000, kako ste vi ovde predvideli.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragan Čolić je podneo amandman na član 2, tražeći korekciju iznosa koji je Vlada predložila. U obrazloženju Vlade koja odbija ovaj amandman stoji da se amandman odbija iz razloga što je već usvojen amandman narodnog poslanika Petra Cvetkovića i Đorđa Mamule na isti član. Samo bih htela da znate da se radi o gotovo istovetnom tekstu, sem u stavu 2. gde su poslanici Đorđe Mamula i Petar Cvetković tražili da se u tački 4), 9) i 10) broj "25.000" zameni brojem "12.500", a predlog poslanika Čolića je bio "12.000". Naravno, gde bi Vlada usvojila neki amandman poslanika opozicije, a naročito SRS. Usvojen je amandman poslanika poslaničke većine.

Dame i gospodo, samo radi javnosti moramo neke stvari da razjasnimo. Amandman se odnosi na član 28. Zakona o sudskim taksama i tu se radi o sporovima male vrednosti. Radi se, recimo, o zaoravanju brazde ili prođe komšija iz komšijskog dvorišta kroz plot kod komšije pa pogazi beli luk, ovome kokoška pokljuca beli luk, ovaj ostane bez bašte; ne može da se utvrdi vrednost spora, nije velika, ali čovek, jer mu se to stalno dešava, hoće da tuži komšiju, tuži ga i šta se dešava? Ovde po ovom predlogu Vlade imamo unapred utvrđenu vrednost spora na 10.000 dinara. To je previše.
Mi smo zato amandmanom, imajući u vidu upravo takve slučajeve predložili da to bude 5.000 dinara. I to je možda mnogo, ali hajde da povećamo, imajući u vidu sve ono što su razlozi za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.
Ili, kada je u pitanju predlog za utvrđivanje radne sposobnosti. Ili. komšiji raste orah iz komšijskog dvorišta, on mu potkreše granje, drvo krene samo na jednu stranu, pa se osuši i komšiji drvo, komšija naravno tuži onog drugog što mu je potkresao granje, proceni svoj orah da mu vredi možda i više, možda mu vredi i manje, ali ne možemo unapred za sve ovakve slučajeve da kažemo da je to 10.000 dinara.
Tačno je da to nije taksa 10.000 dinara, nismo mi, gospodine ministre, baš toliko neuki, ali u odnosu na vrednost spora utvrđuje se posle i taksa. Nije sada taksa tamo negde u fiksnom iznosu, nego upravo zavisi od tog reda veličine. Zbog toga i tražimo da se ta osnova spusti, da bude primerenija, a u zavisnosti od toga posle će biti i taksa, naravno, manja.
Kada sam već tu, da pozovemo građane Novog Beograda da večeras dođu na tribinu u 18,00 časova - Mesna zajednica "Sava" blok 45, obratiće im se poslanici SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok poslanici Srpske radikalne stranke brinu brigu o građanima Srbije i pronalaze načina, da se suprotstave Vladi Srbije za donošenje ovakvih zakona, neki poslanici poslaničke većine bave se sasvim drugim stvarima, kao npr. danas u restoranu jedan poslanik prikuplja peticiju poslanika sa zahtevom da se u skupštinskom restoranu prodaje više vrsta kolača.
Da li možete da verujete da se to dešava, ali, eto, dešava se. Naravno da nismo pristali da potpišemo takvu peticiju. Gospoda iz DOS-a, ako žele da se slade kolačima, mogu malo da prošetaju do Terazija ili Knez Mihailove, ima više poslastičarnica i ne moraju da koriste skupštinski restoran.
Član 4. na koji je gospodin Dragoljub Stamenković podneo amandman odnosi se na član 31. Zakona o sudskim taksama u kome se kaže - kada poverilac ne naznači vrednost merodavnu za naplatu takse, niti se ona može utvrditi na osnovu člana 30. ovog zakona, kao vrednost se uzima (po predlogu Vlade) iznos od 5.000 dinara.
Član 30. se inače odnosi na izvršni postupak i u tom postupku se plaća taksa prema vrednosti zahteva koji treba izvršiti ili obezbediti, a pri utvrđivanju vrednosti zahteva za naplatu takse shodno se primenjuju odredbe člana 21. do 28. ovog zakona. O tome smo već govorili kada smo uložili amandman na član 3.
Mi principijelno u svim ovim našim amandmanima tražimo uglavnom duplo uvećanje takse, znači pristajemo na to i smatramo da takse treba povećati, ali ne ovako neprincipijelno i do 40 puta, kao što to Vlada predlaže.
Smatramo da je dupliranje iznosa takse sasvim dovoljno za pokrivanje materijalnih troškova pravosuđa, za šta takse i treba da služe, a za plate ne samo nosilaca pravosudnih funkcija nego i prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, a i onih radnika u proizvodnji, mora da se pronađe neki drugi način. Ako hoćemo da imamo bogatu radničku klasu, ako je imamo, a trebalo bi da je imamo, onda moramo da investiramo u proizvodnju, a ako hoćemo da plate prosvetara budu veće, moramo budžet mnogo drugačije da raspodeljujemo nego što smo to sada, usvajajući Zakon o budžetu, uradili.
Kada je reč o našim sudijama, ministar Batić danas reče da oni u inostranstvo putuju radi edukacije. On je pogrešno taj termin upotrebio i pogrešno to okvalifikovao. Ne idu oni radi edukacije, nego radi instruktaže. Kvalitativna je razlika.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo amandmanom tražili korekciju člana 7. odnosno tarifnog broja 2, koji se odnosi na odbacivanje tužbe, gde predlagač traži da se taksa poveća na 10.000 dinara sa 5.000, a mi dozvoljavamo povećanje do 7.000 dinara. Zatim, za rešenja kojim se odbacuje predlog za povraćaj u pređašnje stanje  Vlada traži da se taksa sa 300 dinara poveća na 1.000 dinara, a mi to korigujemo na 500. Za rešenje o predlogu za priznanje i izvršenje odluke inostranog suda ili arbitraže plaća se taksa po predlogu Vlade 1.000 dinara (a povećanje je sa 300) pred sudom opšte nadležnosti, a u postupku pred privrednim sudom plaća se umesto 3.000 sada 10.000, a mi to korigujemo na 5.000 dinara.
Obrazloženje je jasno, smatramo da je taj iznos, a ovde se kaže polovina takse iz stava 1. ovog tarifnog broja 2, prevelik za rešenje o odbacivanju tužbe i za povraćaj u pređašnje stanje u postupku pred privrednim sudom i da nije to adekvatno ekonomskoj snazi učesnika u postupku. Jer, često je stranka u situaciji da ponovo pravno valjanu tužbu podnese, recimo, ako je pokrenut stečajni postupak, bar dva dana pre nego što je podnela tužbu za utvrđivanje potraživanja, stečajni upravnik odbija i upućuje je na parnicu, gde opet mora da plati taksu za utvrđivanje, znači dva puta po istoj stvari. Ili, kada je u pitanju stav 6. - recimo, osnovan predlog protiv predloga za izvršenje, i ako je stranka zakasnila barem jedan dan, sud će utvrditi da je rok prošao i treba ponovo da plati taksu za predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
Znači, dešava se da se ovo često duplira, ne krivicom učesnika u postupku, i da se u više navrata novac izvlači ljudima iz džepa sasvim nepotrebno.
Zbog toga tražimo da takse budu znatno manje.

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, još se ni jednom nije desilo da ste svoju obavezu izvršili, a da vas na to narodni poslanici ne upozoravaju, odnosno da ste prekinuli sednicu onda kada sa tog mesta vrlo dobro vidite da ne postoji kvorum za rad, i onda moramo da čekamo po nekoliko minuta da se sakupe poslanici, da bi ova skupština mogla da radi.
Poslanik SRS, Veroljub Arsić, tražio je svojim amandmanom da se poglavlje četiri - mesna samouprava i svi članovi od 71. do 76. brišu. Mi smo i u načelnoj raspravi principijelno bili protiv toga da se dozvoli mesna samouprava, odnosno mesna zajednica, a vi ste ovde i druge oblike mesne samouprave predložili, kao što su - kvart, četvrt, reon, nešto što i nije uobičajeno u našoj praksi.
Mi kvartove nemamo čak ni u velikim gradovima, mi imamo blokove, to je nešto što postoji; ako ste već hteli da budete autentični, trebalo je da budete autentični, a da ne prihvatate neke strane izraze, četvrti takođe - reoni, postojali su nekada neki policijski reoni, ali u ovom smislu nikada.
Mesna samouprava i mesne zajednice verovatno opstaju, iako obrazloženje za to nije dato u Predlogu zakona, po sistemu "brigo moja pređi na drugoga", jer je u članu 76. predviđeno da lokalna samouprava može čak i da poveri neke svoje izvorne nadležnosti mesnim zajednicama.
E sada, pričali smo o velikom obimu nadležnosti lokalne samouprave, koliko su one bitne, važne, o njima odlučuju odbornici, broj odbornika je onako kako je predviđen, čak do 75 u opštinama. Znači, 75 vrlo kompetentnih ljudi o tome odlučuje. Sva ta akta priprema sada veće, kako ste ga ustanovili, ali u svakom slučaju, stručni organi uprave, a sada to prebacujete na mesnu samoupravu, koja se sastoji od saveta, koji su građani izabrali, a kako, ne znamo, jer statutom svake opštine će se odlučivati kako će oni biti birani, pa će negde predsednik opštine imati to pravo, sada gradonačelnik, verovatno da raspiše izbore za organe mesnih zajednica, pa će na tim izborima učestvovati određeni broj građana.
Verovatno će se neki cenzusi odrediti tom odlukom. Negde će to biti na sasvim drugačiji način regulisano, pa će nekih 50-tak ljudi, koji su tu stalno u mesnoj zajednici, ili igraju šah, ili se dogovaraju o nekim drugim poslovima, odlučivati o vrlo važnim stvarima, koje su bitne za građane te mesne zajednice.
Ali, moramo svi da se složimo, pretpostavljam da je mesna zajednica kao oblik mesne samouprave potpuno prevaziđena i, ma koliko želeli da zadržite ono postojeće, smatrajući da to ima prednosti, treba da shvatite da treba da idemo napred, jer u mnogim odredbama ovog zakona govorite da smo u 21. veku, a onda se vraćate na 1945. godinu prošlog veka, i stalno vučete unazad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o ključnom članu zakona, samim tim i o ključnom amandmanu o kome treba odlučiti, a koji bi potpuno promenio sistem ovog zakona.
Naime, članom 27.predviđeni su organi opštine i predlagač kaže da su to - skupština opštine i predsednik opštine. Poslanici Srpske radikalne stranke traže ovim amandmanom, koji ću ja obrazložiti, da organi opštine budu - skupština opštine, izvršni odbor i opštinska uprava.
Vlada je, odbijajući ovaj amandman, navela u obrazloženju da ga odbija zbog toga što se u njemu predlaže zadržavanje rešenja iz postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi. Kakvo je to obrazloženje za odbijanje ovako važnog amandmana? Umesto da nas ubede u to da treba da prihvatimo predsednički sistem i da argumente za to, jednostavno se amandman odbija zbog toga što je to već sadržano u postojećem zakonu.
Mi smo apsolutno protiv predsedničkog sistema zbog toga što je članovima 42. i 43. ovog predloga zakona predsedniku stavljeno u nadležnost toliko važnih oblasti, koje realno ne može jedan čovek da izvršava onako kako se to od njega sigurno očekuje. Trebalo bi da bude ibermenš pa da može sve to da uradi.
Mi imamo primere u našoj praksi da na funkcijama predsednika opština imamo i fotografe, i zanatlije i ljude koji se ne razumeju u ovako važne stvari, recimo u budžet, u to da mogu da vrše nadzor nad radom opštinske uprave, da poništavaju i ukidaju akte uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. Samim tim se postavlja pitanje kako će oni taj posao da obave, koje će to savetodavno telo da imaju.
Pa, valjda je najbolje da postoji izvršni odbor kao kolegijalno telo, ono u svom sastavu uvek ima ljude različitog obrazovanja, koji mogu na adekvatan način da predlažu i sprovode politiku koju inače SO, kao najvažniji organ opštine, utvrđuje.
Podsetila bih vas da nigde u svetu ne postoji ovako jaka predsednička funkcija kao što je predviđeno ovim predlogom zakona. Recimo, u Švedskoj skupština je najznačajniji organ, predsednik nema neka veća ovlašćenja, a izvršni odbor je taj koji vrši funkciju. U Francuskoj postoji gradonačelnik i on je nosilac izvršne vlasti, ali ga bira savet na šest godina i može da bude suspendovan od tog istog saveta.
Ovog našeg ne može niko živi da smeni, a u jednom članu zakona stoji da predsednika u njegovom odsustvu zamenjuje zamenik, koga bira sam taj predsednik. Predsednik može da bude odsutan zbog toga što je u zatvoru pet meseci i pet meseci ga zamenjuje neko koga nisu građani birali. To je potpuna uzrpacija vlasti od nekog neimenovanog lica, nekog čoveka koji je došao po volji predsednika, praktično sa ulice.
Kome je taj predsednik odgovoran? Ni ovaj koga su građani izabrali nije apsolutno odgovoran nikom. Izvršni odbor je taj koji bi bio .... (predsedavajući - molim vas da privedete kraju diskusiju)... skupštini opštine. Predsednik opštine ne odgovara nikome, a pogotovo ako ga zamenjuje lice koje je on sam izabrao i predložio skupštini opštine, koje u njegovom odsustvu obavlja tu funkciju.

Dame i gospodo, ovaj amandman je vrlo važan po svojoj suštini. Usvajanjem ovog amandmana moglo bi da dođe do izmena mnogih prethodnih članova ovog zakona od strane Zakonodavnog odbora, ukoliko biste podrobnije porazmislili o onome što je poslanik Miroljub Veljković predložio.
Naime, u članu 19. je u 34 tačke propisan izvorni delokrug lokalne samouprave, i to opštine kao jednog oblika lokalne samouprave, a u članu 32. govori se o skupštini kao predstavničkom organu i o tome za šta je ona nadležna. To je obrazloženo u 19 tačaka, a mi smo pokušali da vas ubedimo da je o svim ovim važnim oblastima, koje su nabrojane još u 21 tački, važno da sama skupština o tome odlučuje. Ako ona ne odlučuje, onda je to ostavljeno predsedniku opštine. A, po prirodi svih ovih delatnosti, nelogično je očekivati da predsednik opštine može, recimo, da se stara ili da obezbedi zaštitu kulturnih dobara; da osniva biblioteke, jer on to ne može, nego može samo skupština opštine; da donese akt o stavljanju pod zaštitu određenog prirodnog dobra - to je od opšteg interesa i o tome mora da se izjasni skupština opštine; da donosi osnove zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta. Dakle, ne može se sve to ostaviti jednom čoveku da radi, a ako ne radi skupština opštine, zaista iz ovog predloga zakona ne vidimo ko bi to drugi radio.
Istini za volju, obzirom da predlagač u svojim završnim odredbama kaže da će ovaj zakon, u ovom delu koji sada komentarišemo, amandmanski stupiti na snagu tek nakon sledećih redovnih izbora, mi se zaista pitamo zašto uopšte u ovom trenutku gubimo vreme raspravljajući o ovom zakonu, ako su ti sledeći redovni izbori, svi znamo, 2004. godine.
Dakle, predlagaču čak nije palo na pamet da predvidi situaciju da može doći do vanrednih, prevremenih izbora; pa čak i da dođe, ovaj zakon neće stupiti na snagu pre nekih sledećih redovnih izbora. Recimo, ako iduće ili ove godine budu vanredni, tek posle četiri godine, kada budu neki redovni izbori, ovaj zakon će stupiti na snagu. Znači, neka se ljudi u lokalnim samoupravama ne boje da će morati da usklađuju svoju organizaciju i rad odmah nakon usvajanja ovog zakona. Čekaćemo, izgleda, malo više, jer DOS očigledno nema nameru da omogući vanredne ili prevremene izbore, iako su i socijalne i političke tenzije u zemlji i te kako narasle i vreme je za te izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS-a je podneo amandman na član 8. Predloga zakona koji ću obrazložiti, a tiče se zadržavanje mesnih zajednica i čak ustanovljavanja nekih novih oblika mesne samouprave, što je apsolutno nespojivo sa, pre svega, našim opredeljenjem po pitanju osnovanosti postojanja mesne zajednice. Argumenti za to su: prvo,  što mesne zajednice, pre svega, nisu ustavna kategorija; drugo, to što se one u praksi nisu pokazale i dokazale.
Nekada su mesne zajednice, u vreme Kardelja i komunizma, u stvari bile osnovne partijske ćelije. One su to i dan - danas. Zbog toga vi njih zadržavate kao oblik mesne samoupave, jer stranke DOS-a koje nemaju svoju stranačku infrastrukturu, preko mesnih zajednica to nadoknađuju i od izbora za organe mesne zajednice prave jednu političku borbu; iako mesne zajednice ni onda kada su funkcionisale nisu imale taj cilj, nego je trebalo da zadovolje neke zajedničke interese svih građana koji žive na prostoru te mesne zajednice.
Danas se dešava da se pokupi 50 ljudi, pozovu se, izaberu se organi mesne zajednice. Oni koji su za to saznali ili koji su pozvani, došli su. Praktično, građani ne znaju da mesna zajednica postoji, a ta mesna zajednica treba da radi nešto u interesu tih građana. To je sve pod znakom pitanja i, naravno, pod navodnicima, jer cilj te mesne zajednice i nije da nešto da uradi, nego da sprovodi politiku one političke partije koja se domogla nazovivlasti u mesnoj zajednici.
U odredbama člana 71 - 76. dalje se razrađuje pitanje mesne samouprave. Nas, pre svega, zapanjuje to da vidimo da imate nameru da lokalnoj samoupravi, odnosno opštini kao osnovnoj jedinici lokalne samouprave, omogućite da neke svoje izvorne nadležnosti prenese na mesnu zajednicu. To će očigledno funkcionisati po sistemu - kad građanin dođe u opštinu da nešto traži ili na nečemu insistira, onda mu neko odgovoran u opštini kaže da ide u mesnu zajednicu ili, kako se to kod nas u narodu kaže, žali se upravi vodovoda.
Mesne zajednice neće biti sposobne, na osnovu finansijskih sredstava koje imaju, a ovde se pre svega računa na samodoprinos, protiv koga smo takođe, jer mislimo da platežna sposobnost naših građana nije takva da mogu da učestvuju i putem samodoprinosa, pored ovolikih poreza, da bi dobili put, da bi dobili vodu, da bi se izgradila kanalizacija ili telefonski priključak i sl.
Mesne zajednice, po mišljenju srpskih radikala, su prevaziđena kategorija sa kojom treba da raskrstimo. Mi smo raskrstili, a vi kao neokomunisti očigledno niste. Vama kardeljevski sistem apsolutno odgovara, s tim što je on zaista imao sistem, a vi radite sve van sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste još jedan član ove vlade, pored predsednika Vlade, Zorana Đinđića, koji se vrlo dobro snalazi u stvarima koje uopšte ne poznaje. To ste dokazali svojim ekspozeom, ponizivši tako i nas u Narodnoj skupštini, a i građane Srbije, koji o lokalnoj samoupravi znaju i te kako mnogo. Ako vam je ekspoze pisao advokatski pripravnik koji sedi pored vas, onda je to dovoljan, dva.
Ovaj zakon svakako jeste zakon koji je ustavnog karaktera i jeste sistemski zakon, ne zbog toga što mi hoćemo da to bude sistemski zakon, nego zbog toga što nas Ustav na to obavezuje. Ali, šta to znači sistemski zakon - to je ono što vi očigledno ne znate. To je zakon koji podrazumeva definisanje jedne celine, znači kodifikaciju zakonodavstva u jednoj oblasti. To je ono što ovaj zakon nema, jer u njemu fale odredbe o izbornom sistemu, o sprovođenju izbora, i zakon o glavnom gradu, koji vi ovde nagoveštavate da će se doneti, što znači da je to vraćanje unazad.
Mi smo prvi put u novijoj istoriji dobili Zakon o lokalnoj samoupravi 1999. godine, a pre toga smo imali Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi; taj zakon, ako ništa drugo, imao je tu značajnu pozitivnu stranu što je predstavljao kodifikaciju sveg zakonodavstva koje se ticalo lokalne samouprave.
Jasno je, naravno, da lokalna samouprava ne treba da vrši državne funkcije. Međutim, vi ovde predviđate i prenošenje izvesnih državnih funkcija, kao izvornu nadležnost lokalne samouprave - tu pre svega mislim na policiju. Istina, teško je naći meru u tome šta treba da ostane u funkciji države, a šta može da se prenese kao izvorna nadležnost, da se tako uspostavi na nivou lokalne samouprave, kad je u pitanju zdravstvo, prosveta, kultura. To uglavnom zavisi u svim državama od bogatstva jednog društva. Koliko je društvo bogato, toliko može i da se odrekne nekih svojih nadležnosti i da te nadležnosti sprovodi lokalna samouprava, kao svoje izvorne nadležnosti.
Mislim da je svima jasno šta je lokalna samouprava, tu definiciju ne treba ponavljati. Ali, što se nadležnosti lokalne samouprave tiče, vi ste zadržali princip enumeracije, odnosno nabrajanja nadležnosti. Niste se odlučili, eventualno, za neki demokratičniji princip, recimo za princip generalne klauzule, kao što to postoji u Švedskoj, pa da kažete - sve ono što ne radi država, može da radi lokalna samouprava. To bi bio neki napredak.
Ovako, kad su nadležnosti u pitanju, vidim ovde da ste se vratili na mirovna veća, koja nisu u praksi utemeljena uopšte u srpskom narodu, u našoj državi, a ne treba da zaboravimo da lokalna samouprava ima i te kakvu tradiciju u Srbiji, još od DžII i DžIII veka, pa naovamo, da je čitavo jedno poglavlje Ustava iz 1888. godine bilo posvećeno lokalnoj samoupravi, da je 1889. godine donet Zakon o opštinama, pa 1902. godine ponovo. Znači, nismo mi tu uopšte u zaostatku u odnosu na ostale države u Evropi i u svetu.
Govorite o Evropskoj povelji, a oba prethodna zakona koja su definisala lokalnu samoupravu bila su u potpunosti usklađena sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i nema razloga da to prezentirate javnosti kao razlog za donošenje novog zakona.
Po nama, srpskim radikalima, apsolutno nije postojao nijedan razlog da se sada ide na donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. Vi u stvari hoćete da napravite jedan privid ovde da ova skupština nešto značajno radi, da se mi nečim značajnim bavimo, a ne radimo u stvari ništa ili gubimo vreme na beznačajnim stvarima, na nečemu što ne može da zaživi još dugo, dugo godina; jer, u jednom članu ovog zakona kažete da će se on primenjivati tek nakon sledećih redovnih izbora, što je apsurdno prejudicirati da li će sledeći izbori biti redovni ili će biti vanredni. To je nešto što je neprihvatljivo.
U vašem ekspozeu niste nam rekli na koju ste se vi to evropsku državu ugledali kada ste predvideli ovakve nadležnosti predsednika opštine. Onoliko koliko znam, postoji predsednik opštine npr. u Francuskoj, ili Grčkoj, koji je istovremeno i izvršni organ, ali postoji i neko iznad njega, recimo, prefekt (i u Grčkoj, i u Francuskoj), koji može da poništi sve odluke takvog jednog predsednika. Ovde toga nema.
Postoji još jedna stvar, koja je vrlo diskutabilna, a to je jedna pravna praznina - postoji zamenik predsednika, odnosno gradonačelnika, koga on sam bira, postoje dva razloga kada predsedniku može da prestane mandat pre vremena na koje je izabran - ako je osuđen na kaznu zatvora do šest meseci ili ako podnese ostavku. Pa, ako je, recimo, u zatvoru tri ili četiri meseca, ko će biti predsednik dok se on ne vrati iz zatvora; taj zamenik predsednika, koga je on doveo sa ulice.
Žao mi je, nemam više vremena, ali kada budemo pričali o amandmanima ukazaćemo vam na sve nedostatke ovog zakona.