Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 21. interveniše se u članu 48. Zakona o drumskom saobraćaju zbog neprimereno povećanih kazni za privredne prestupe i očigledno je bila intencija Vlade da se povećaju kazne i za prekršaje i za privredne prestupe, a što svakako treba da se učini, obzirom na stanje u saobraćaju i na situaciju koja se tiče bezbednosti saobraćaja.
Nismo mogli da proniknemo u to šta je princip Vlade, jer imamo povećanje kazni u rasponu od 10 pa do 30 puta, možda čak i više. Koliko sam zapazila, to je otprilike tako. Zbog toga za privredne prestupe koji su predviđeni u članu 48. predlagač predlaže da to bude od 100.000 do 400.000 dinara. Smatram da je previsoko. Nezadovoljna sam odgovorom Vlade koja, u svom obrazloženju za neprihvatanje amandmana, kaže da je amandman neprihvatljiv iz razloga što su predložena povećanja visina novčanih kazni usmerena na povećanje minimuma novčanih kazni. Ne spominje ovde maksimalne kazne, koje su zaista drastične.
Pored toga, u stavu 2, odgovornost odgovornog lica u pravnom licu, takođe dolazi do velikog povećanja kazni od 10.000 do 30.000 dinara. Tu intervenišem u smislu da te kazne budu od 5.000 do 20.000 dinara. Priznaćete da ni to nije malo, obzirom na materijalne mogućnosti auto-prevoznika, a i na materijalne mogućnosti odgovornih lica.
Međutim, naročito su interesantni stavovi 3. i 4, gde se opet predviđa, a to smo već imali u nekim zakonima, Vlada insistira na tome, da se onima koji izvrše ovakav privredni prestup oduzima pravo na rad u rasponu od šest meseci do tri godine i to kada je u pitanju tačka 8, odnosno kada preduzeće koje upravlja autobuskom stanicom ne vrši usluge pod jednakim uslovima, a za tačke 1, 4, 5. i 7, ta mera zabrane je od šest meseci do dve godine.
Međutim, molim vas gospođo ministre da saslušate, i vi ovde u tački 8. govorite o povredi člana 25. stav 1. i predviđate ovu drakonsku kaznu, mogućnost zabrane rada auto-prevoznicima. U članu 50. postojećeg zakona, pod tačkom 6, u stavu 1. imate prekršaj za isto to, ako autobuska stanica ne vrši usluge u skladu sa opštim uslovima poslovanja i kažete opet, povreda člana 25. stav 1. Vi biste morali da se opredelite da li se radi o prekršaju ili se radi o privrednom prestupu.
Dva puta imate povredu, znači iste odredbe u dva različita člana. U jednom je privredni prestup, a u jednom je prekršaj. Razumem da vi možda niste ni bili dužni da to znate, gospodin koji sedi pored vas kao predsednik Upravnog odbora "Ikarbusa" verovatno nije takođe upućen u tu problematiku, ali imate pravnika u Ministarstvu, a ako ne imate bar sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo, koji je očigledno omanuo i kod ovog prethodnog amandmana. Znamo da nema reference za to radno mesto, sem što je supruga aktuelnog saveznog ministra za unutrašnje poslove. Tako nešto ne bi smelo da se događa, jer to posle dovodi u zabunu one na koje će se zakon primenjivati. Ali, u zabunu će dovesti i sudije koje treba da izriču kazne po ovom zakonu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođi Milki ću nakon što iznesem ovo što sam imala da kažem odgovoriti da, ukoliko me ona smatra Kosovkom devojkom, ja se time ponosim. Verujte mi, to bi za mene bio veliki kompliment da me tako doživljavate.
Vreme, molim vas, od ovog trenutka.
Gospođo ministre, mene kao srpskog radikala apsolutno deo vašeg obrazloženja u ovom zakonu, zadovoljava naročito ovaj deo gde kažete da ste od Saveznog ministarstva tražili da donese posebni savezni zakon o međurepubličkom prevozu i da smatrate da se radi o prevozu koji se obavlja između federalnih jedinica, za šta ne mogu biti nadležne republike članice. To je vaš stav koji je apsolutno jasan.
Naime, međurepublički prevoz mora biti jedinstveno uređen, a inspekcijski nadzor može vršiti savezna inspekcija, koja jedina može imati ovlašćenja da vrši nadzor na celoj teritoriji. To je istina i sa tim moramo svi da se složimo, tako je i po Ustavu i to je jedino logično.
Međutim, šta se dešava? Sada nesposobnost da funkcioniše na saveznom nivou, DOS rešava tako što saveznu nadležnost, odnosno od savezne nadležnosti uzima deo nadležnosti i prebacuje na Republiku. To je za nas apsolutno neprihvatljivo jer smo mi pre svega za jedinstvenu državu.
U Crnoj Gori, republički inspektor, jer je Crna Gora donela svoj zakon o drumskom saobraćaju, imaju nadležnost ne samo u međumesnom, međurepubličkom, nego i u međunarodnom saobraćaju. Znači, savezna država nije u stanju da obavlja ovaj deo svoje nadležnosti na celokupnoj svojoj teritoriji, odnosno na delu svoje teritorije u Crnoj Gori.
Molim vas, DOS je na vlasti i na saveznom i na republičkom nivou, isti taj DOS, a vi ne možete da se dogovorite da se krećete u okviru Ustava i zakona, već ste počeli, kao i Milo Đukanović u Crnoj Gori, da grabite nadležnosti od savezne države, kako biste je učinili potpuno neopravdanom, neefikasnom, a samim tim i suvišnom.
Ovim zakonom ste vi nama pokazali šta su uzroci donošenja ovakvog jednog zakona, a koje su posledice. Posledice su katastrofalne. One vode još većem udaljavanju republika članica federacije.

Dame i gospodo narodni poslanici,  član 7. uređuje odnos komora i drugih organa i organizacija. Tražila sam brisanje člana, pre svega smatrajući da je sve to što je sadržano u članu 7. već sadržano u članu 5. i 6. koji mu prethode, a i iz još jednog razloga. Međutim, imajući u vidu ceo Predlog zakona, moram da kažem da je on jako dobro tehnički urađen, ako sam kompetentna da o tome govorim, a mislim da jesam. Pouzdano znam da ga nisu radili predlagači koji ga ovde brane, nego stručni ljudi iz komore. Očigledno je da tamo ima i pismenih, i stručnih i onih koji poznaju pravno normiranje, tako da nema mnogo zamerki, ali ovde se potkrala ta greška.
Pored toga, član 7. je prilično neprecizan i nejasan. On kaže: "Privredna komora Srbije sarađuje sa Vladom Republike Srbije" (a to već imamo u članu 5.) "i određuje svoje predstavnike u organe i u stalna ili povremena radna tela, u skladu sa posebnim propisima". Neprecizan je u tom smislu što ne kaže koja to stalna ili povremena radna tela.
Koliko je meni poznato, ako se misli na stalna ili povremena radna tela Vlade, a imamo Poslovnik o radu Vlade kojim je predviđeno da Vlada može da obrazuje i stalne odbore i povremena radna tela, to su: Odbor za privredu i finansije, Odbor za javne službe, Odbor za pravni sistem i državne organe, ali je tim poslovnikom, a takođe i odlukom Vlade, regulisano ko može da bude član tog odbora. I, u njemu ne stoji da to mogu da budu članovi, predsednik privredne komore ili bilo ko drugi koga bi skupština privredne komore delegirala.
Ako se misli na to da članovi komore mogu da budu članovi upravnih odbora pojedinih preduzeća, onda je jasna namera predlagača da treba udomiti svakog direktora koji je u milosti sadašnje vlasti da dobije još neko mesto predsednika upravnog odbora nekog dobro stojećeg preduzeća, ako takvih ima, ili javnog preduzeća, ili već kako će sarađivati sa Vladom, pošto je očigledno da je komora u bliskom odnosu sa državom, odnosno da je jak uticaj države na komore, a da sa druge strane, država komorama za uzvrat ima obavezu da pruži i jednu ovakvu privilegiju.
Znači, apelujem na predlagače da je član 7. neprecizan, u izvesnoj meri potpuno suvišan, jer nemaju šta da traže predstavnici komore ni u jednom radnom telu Vlade, niti bi trebalo da se u zakonu nalazi jedna takva odredba koja bi davala mogućnost predstavnicima komore da budu članovi radnih tela, možda nekih drugih državnih institucija.
Dakle, neprecizno je u potpunosti, a u obrazloženju nam ne govorite o čemu se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražila sam brisanje člana 22, smatrajući da čitavom poglavlju koje se odnosi na opšte udruženje nije mesto u ovom zakonu. Da bih obrazložila zbog čega tražim brisanje člana 22, vratila bih se na član 8. stav 2, koji kaže da preduzetnici koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju privrednu delatnost, njihove zadruge su članovi komore preko opštih udruženja preduzetnika. Znači, oni prvo moraju u zadruge, pa se onda formiraju opšta udruženja i onda preko tih ureduženja tek u komore.
Član 22. predviđa da se radi ostvarivanja zajedničkog interesa osnivaju opšta udruženja preduzetnika. Tu se misli na vlasnike samostalnih trgovinskih, zanatskih i ugostiteljskih radnji. Dalje, član 23. precizira da se opšta udruženja osnivaju za područja opštine, područje regionalne privredne komore, a član 24. čak, što je stvarno jedan pravni nonsens i nešto što je protivno duhu čak i ovakvog zakona, da odluku o osnivanju opšteg udruženja donosi skupština Privredne komore Beograda ili regionalne privredne komore.
Znači, vlasnici samostalnih trgovinskih, samostalnih zanatskih, samostalnih ugostiteljskih radnji nemaju čak ni tu slobodu da sami osnivaju takva opšta udruženja, nego je komora ta koja će na skupštini odlučiti: osnovaćemo opšte udruženje recimo pekara, ali zato nećemo poslastičara, šnajdera ili ne znam koje delatnosti. To već znači preveliko mešanje komore u rad ovih privrednih subjekata. S druge strane pokazuje da ne postoji nikakva zainteresovanost ni države ni privredne komore, a privredna komora je državna komora za ove privredne subjekte, znači za samostalne trgovinske radnje, samostalne zanatske radnje, samostalne ugostiteljske radnje, a što nas i ne čudi u ovom zakonu.
Po meni, verujte, nedostaje samo onaj termin dostojnosti, koji ste uveli u zakone o pravosuđu. Kada se pitamo da li narodni poslanik, član Odbora za industriju, kao predlagač, a istovremeno i predsednik Republičke privredne komore, zaslužuje po mišljenju privrednika da se nađe na tom mestu, kada vrlo dobro javnost zna čime se bavi njegova firma "Galeb", da se uvozi sitan alat kao škart iz Italije, malo prepakuje, udari etiketu.......

Nije privatni život, radi se o... (pa može da bude i skuplja, nema veze, to je vaš problem). Gospodin predsednik privredne komore preuzeo je "Metaloplastiku" onako kako je preuzeo,  sa  čarapom na  glavi,  kupujući van  berze obveznice koje su vredne po 100 maraka za 15 maraka. To je krivično delo za one koji ne znaju ali, svejedno, našao se na ovoj poziciji na kojoj se nalazi. On sada nama ovde treba da obrazlaže šta će raditi sud časti i ovaj poseban izbrani sud u privrednoj komori. Mislim da je to sramota, ako je to od vas gospodine Veselinoviću, mnogo je, ali imam amandman i na ova dva člana zakona, pa ćemo vam onda još bolje to objasniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj  amandman je u stvari dosledno zalaganje SRS-a za dobrovoljnost u komorama i neposrednost u učlanjavanju i učestvovanju u radu komora, pre svega, obzirom da se član 26. odnosi na opšta udruženja. Potenciram da su to vlasnici samostalnih trgovinskih radnji,  samostalnih zanatskih radnji, samostalnih ugostiteljskih radnji. Sam član, čije brisanje tražim, kaže, između ostalog, da se "konstituisanje opšteg udruženja vrši donošenjem statuta udruženja i izborom njegovih organa".
Znači, privredna komora je ta koja i konstituiše opšte udruženje, donosi statut i izbor organa. Sada se pitamo - zar ne treba da postoji obrnut proces? Zar ne treba ti privredni subjekti, koji imaju svojstvo pravnog lica, sami da konstituišu opšte udruženje, pa da onda opšte udruženje evenutalno bude član privredne komore, čak i ovako kako ste vi zamislili ovaj zakon. Ne, vi ste stavili sve pod svoju kapu.
Znači, vi odlučujete u privrednoj komori koliko ćete opštih udruženja osnovati i za koje delatnosti. Donećete i njihov statut, izabrati njihove organe. Da li će uopšte to udruženje imati članove ili neće, to vas ne interesuje. Ali, naravno, imaće, jer bez članstva u tim udruženjima, a preko tih udruženja i u privredne komore, neće moći da dobijaju ono što, inače, po članu 11. privredna komora u formi javnih ovlašćenja, izdaje članovima privredne komore. Potpuno je okrenut proces učlanjivanja u privredne komore.
Zbog toga smo intervenisali u svakom od ovih članova, od 22. do 29, koji se tiču opštih udruženja, smatrajući da ova država nije uopšte zainteresovana za vlasnike samostalnih trgovinskih radnji, zanatskih i ugostiteljskih. Ukupno je njih 6.000 zatvorilo vrata u poslednjih nekoliko meseci zahvaljujući monopolskim uredbama Vlade Republike Srbije i visokim poreskim stopama.
Ne zaboravite, u tim i takvim radnjama radilo je sigurno, pored vlasnika radnji, još dvoje zaposlenih. To je bila i zakonska obaveza. To je 18.000 nezaposlenih. Preko 300 špediterskih firmi je zatvoreno. Srednja preduzeća više i ne postoje, sem onih koja, kao "Metaloplastika", recimo čiji ste vi sada postali većinski vlasnik, gospodine Veselinoviću, ne dobiju od Fonda za razvoj 50 miliona dinara, pa onda mogu možda i da pokrenu proizvodnju. Ali, treba neko da se nađe na mestu predsednika Republičke privredne komore, da bi iz Fonda za razvoj danas od gospodina Đinđića dobio tolike pare.

Dame i gospodo, član 32. odnosi se na stalni izbrani sud, a pre toga smo imali sud časti. Od kad postoje privredne komore postoje i sudovi časti. Sećam se kada su tržišni inspektori podnosili privrednoj komori zahtev da se sud časti odredi prema određenim privrednim subjektima i kao sankcija za neku nepravilnost ili nelojalnu utakmicu u nekom javnom glasilu je bilo objavljeno da je taj i taj privatnik ili to i to preduzeće učinilo to i to, pa je to spuštalo kredibilitet tog preduzeća i upozoravalo druge privredne subjekte sa kim eventulano imaju posla, ukoliko imaju bilo kakve privredne komore.
Međutim, mi smo imali, vrlo skoro, na dnevnom redu zakone o sudovima i nigde nismo imali predviđen, kao neki makar i specijalizovani sud, stalni izbrani sud. Sada, ovim zakonom se ustanovljavaju i evo ovakvi sudovi koji su van pravosudnog sistema. Naravno, moguće je da privredni subjekti govore, recimo, i o nadležnosti ovakvog jednog suda. Ali, ovo što je nelogično je da je odluka ovakvog suda konačna i ima snagu pravosnažne presude. Samim tim se krši i član 22. Ustava Republike Srbije, koji govori o tome da je svakome zajemčeno pravo na žalbu, ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.
Ne mislim da sud časti ne treba da opstane, ali stalni izbrani sud je apsolutno suvišan i protivan je Ustavu i našem pravnom sistemu, i kao takav ne bi smeo da egzistira, pogotovu što privrednim subjektima ne omogućava pravo žalbe i pravo na drugostepenu odluku.
Ja vas podsećam, predsedniče Privredne komore, da ste i vi mogli da budete predmet odluke jednog, recimo, suda časti u vreme kada ste falsifikovali grebenaste prekidače koji se koriste za aparate za varenje, ali ste tad u redovnom postupku pred sudskim organima bili šest meseci u pritvoru. Znači redovni sudovi su odlučivali o tome šta ste uradili, da li ste za to odgovorni ili niste. Zbog toga i svega onoga što ste i sada, u najskorije vreme radili, vezano za zadruge u Jelenči, Maloj Vranjskoj, koje ste preoteli i domove kulture u Maloj Vranjskoj i Cerovcu, mislim da biste vi bili prvi koji biste mogli da odgovarate pred jednim ovakvim sudom koji ustanovljavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog zakona navodno je grupa poslanika, koji su se potpisali kao članovi Odbora za industriju, a u stvari to je gospodin Radoslav Veselinović, predsednik Privredne komore Srbije, za koga se zna kako je na tu dužnost došao - putem Kriznog štaba, uz pomoć Vladana Batića i njegove današnje Demohrišćanske stranke. Zna javnost vrlo dobro da je bio član JUL-a, DS-a i DSS-a, što znači da čovek ima ogromno iskustvo, tako da će moći zaista da unapredi rad Privredne komore.
Što se tiče ministra, koji nažalost nije prisutan i koji je rekao da ne postoji obaveznost učlanjavanja u privredne komore, verovatno izvlačeći to iz obrazloženja ovog zakona, da svi subjekti koji žele i nađu interes da se udruže i formiraju privrednu komoru, slobodni su da se udružuju u cilju ostvarivanja svojih ciljeva i interesa. "Slobodni su", to je termin koji je njega opredelio da tumači zakon tako da nema obaveznosti. Zaboravio je na član 11, u kome stoji šta su nadležnosti komore - između ostalog, ona vrši određena javna ovlašćenja.
To je ključno za šta je privredna komora inače i zainteresovana. Šta znače ta javna ovlašćenja - da izdaje odgovarajuće potvrde o bonitetu svojih članova; potvrde, uverenja i druge javne isprave. To je ono što privrednoj komori treba i to je ono što podrazumeva obaveznost, jer ko nije član privredne komore neće moći sve to da dobije.
Toliko, koliko sam mogla za ovih minut i po.

Dame i gospodo narodni poslanici, u uvodnom izlaganju ministar Vlahović reče da je rizično prepustiti mala i srednja preduzeća same sebi. Mišljenje nas srpskih radikala je upravo obrnuto. Prepustite ih same sebi, oni su najfleksibilniji privredni subjekti u našem društvu.
Do sada ste svojim merama i svojim uredbama samo doprineli da propadne 7.000 malih preduzeća, 2.000 privatnih prevoznika, 300 špediterskih firmi, 3.000 samostalnih trgovinskih radnji i 1.500 samostalnih zanatskih radnji je zatvoreno.
Imaćemo očigledno sve više agencija. Sada ih ima 11 i zašto za svih 11 nismo donosili zakone? Očekujemo i agenciju o agencijama i ono što je najosnovnije to je poruka - u ovoj agenciji nema para. Ovu poruku upućujem zbog toga što smo, čak i od pojedinih poslanika, mogli da čujemo da će seljaci moći da dobijaju kredite od ove agencije za nabavku traktora, za investicije i tome slično. Ovde imamo samo edukaciju ili edukaciju edukatora. Para nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Predloga zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća odnosi se na pravni status ove agencije i u njemu stoji da agencija ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i statutom, koje Agencija treba da donese, da Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim službama i najznačajniji stav 3. - da agencija ima žiro račun.
Stav nas, srpskih radikala, je da osnivanje još jedne agencije pre svega zloupotreba budžeta, zbog sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za osnivanje ove agencije, a to je negde oko 10 miliona dinara, mada nas je ministar obmanuo rekavši da smo za agenciju glasali onog momenta kada smo usvajali budžet. Prilikom usvajanja budžeta postojala je samo stavka - posebne namene i ovih 10 miliona dinara idu sa pozicije posebnih namena Ministarstva za privredu i privatizaciju. Dakle, nije postojala posebna stavka - osnivanje bilo koje, pa ni ove agencije. Poslove koje ova agencija treba da obavlja već obavlja Ministarstvo za privredu i privatizaciju, Ministarstvo finansija ili privredne komore.
Njihova uloga je gotovo beznačajna, ali značajno je to što postoji poseban žiro račun, van budžeta Republike Srbije, kroz koji će prolaziti sredstva iz donacija, a već smo čuli da je negde oko 470 hiljada dolara predviđeno za ove namene, odnosno uslovljeno sporazumom o donacijama iz starateljskog fonda za razvoj privatnog sektora u SRJ.
Ta sredstva će, dakle, ići preko ovog žiro računa, a onda sa tog žiro računa ponovo će se vraćati onim stranim fizičkim i pravnim licima, koja će, kako je to predviđeno u članu 13, za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti biti angažovana.
Unapred vam kažem da ova agencija neće imati zaposlene. Ministar nije ni spomenuo da li se predviđa i koji broj zaposlenih u Agenciji. Postojaće direktor Agencije, imaće direktor sekretaricu, sve ostale stručne poslove radiće njegovo Ministarstvo za privredu i privatizaciju, ili ova domaća ili strana fizička i pravna lica, za velike nadoknade, a zaposlenih u njoj sigurno neće biti.
U skladu sa našim stavom, koji smo izneli u raspravi u načelu, da smo protiv ovog zakona, mi smo tražili brisanje svakog člana pojedinačno, između ostalog i člana 2. Ukoliko bi se brisao bilo koji od ovih članova, a naročito da ste glasali za prihvatanje amandmana na član 1, ovaj zakon bi praktično pao pred Skupštinom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. nabraja korisnike usluga Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Međutim, napominjem da sve ove poslove koji su definisani u članu 6. već obavlja postojeći fond za razvoj Republike Srbije koji je citiram: "Osnovan radi stvaranja uslova za podsticanje privrednog i regionalnog razvoja, za restrukturiranja preduzeća i za razvoj tržišta".
Kakva je to stručna pomoć potrebna malim i srednjim preduzećima, preduzećima i individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji nameravaju da dorađuju primarne poljoprivredne proizvode, a tu se pretpostavljam misli da edukujemo naše poljoprivredne proizvođače kako da od krompira naprave čips ili kako da od malina naprave džem. Nismo morali zbog toga da osnivamo agenciju, odličan recept za pravljenje džema dao je predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica jer se time bavi, dok njegova žena piše ustav. Ali, eto, Vlada je našla za shodno da i te recepte Vojislava Koštunice prikupi i kroz jednu ovakvu agenciju plasira u javnost.
Mislim da je dosta pametovanja. Naterajte vi, gospodo, gospodina Dinkića da izvuče iz slamarica onih dve milijarde deviznih rezervi, do kojih je došao ne zahvaljujući tome što je on lično sposoban ili što privreda beleži neki privredni rast, nego na osnovu toga što je obavezao sve poslovne banke da velika sredstva drže kao obavezna u Narodnoj banci. Kada bude ta sredstva upotrebio za nove investicije, možemo da očekujemo da i mala i srednja preduzeća, a i veliki giganti dođu do nekih sredstava na osnovu kojih mogu da investiraju i da započnu proizvodnju i da priveda oživi.
Sve dotle, džaba su vam reklame na televiziji, da ubedite narod da donese svoj novac, da izvuče iz svoje slamarice, ukoliko ga uopšte ima, i preda bilo kojoj poslovnoj banci na štednju. Jer, ako Dinkić drži državne pare u slamarici, zašto onda i građani te svoje zarađene pare ne bi držali u slamarici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. odnosi se na izbor i nadležnosti upravnog odbora. U prvom stavu se kaže da upravni odbor ima predsednika i četiri člana, a u drugom da se predsednik i tri člana upravnog odbora imenuju iz reda predstavnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kao da je zakon pisao mali Perica. Zaboravili su jednog člana upravnog odbora, ne zna se ko ga imenuje.
Amandmanski je to posle otklonjeno, koliko sam primetila, pa se još jedan član upravnog odbora imenuje iz reda zaposlenih. Šta radi upravni odbor - donosi statut, donosi opšta akta, godišnji program rada, finansijski plan, usvaja godišnji izveštaj o poslovanju i završni račun, i taj godišnji izveštaj i završni račun, kako je to članom 14. regulisano, podnosi ministarstvu gospodina Vlahovića, koji je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema izveštaja obavesti Vladu Republike Srbije.
Šta je sa Skupštinom Srbije i poslanicima u Narodnoj skupštini? Postavlja se pitanje, s obzirom da postoji poseban žiro račun ove agencije - kako će ta sredstva i uopšte finansijsko poslovanje ove agencije biti izraženo u završnom računu budžeta i da li ćemo imati prilike da vidimo koliko je sredstava došlo iz donacija, koliko iz sredstava koje su privredni subjekti, ili oni koji su korisnici usluga, uplatili za te svoje usluge? A to neće biti mala sredstva, jer napominjemo da je ova agencija dohodovna, odnosno prihoduje i radi i po dohodovnom principu.
Šta sa tim sredstvima, gde će ona i kako će se koristiti - mi o tome nećemo nikada očigledno saznati. Meni se nameće jedno pitanje - šta će, gospodine Vlahoviću, vaše ministarstvo da radi? A, da, vi ćete da rasprodajete srpska preduzeća, a prodaju znanja ćete verovatno ustupiti ovoj agenciji. Znači, znanja u vašem ministarstvu nema.
A i gospodin Đinđić je prilikom izbora Vlade rekao da je naše najveće blago to što imamo znanje i pamet. Pa, ako imamo znanje i pamet, zašto onda u članu 14. predviđate to da ćemo angažovati neke druge strance, pametnije od nas, koji će nas učiti, koji će nas edukovati kako da od krompira pravimo čips. Nama, Srbiji, srpskoj privredi, srpskim seljacima, to ne treba.
Ostavite se vi nekih zapadnih modela, koje ste na sajtu u nekom Internetu pročitali. Dajte vi ovom narodu i ovim privrednim subjektima mogućnost kako da dođu do živog novca i kako taj novac da investiraju, oni vrlo dobro znaju, naučili su za ovih 10 godina teškog opstanka na tržištu, gde im se isplati da investiraju, a rizik uvek postoji.
Vi tog rizika ne možete da ih oslobodite. Pored toga, postavlja se pitanje ko predlaže, kako birate ove članove upravnog odbora, hoće li to biti neki članovi iz klanova, kućnih klanova, možda vašeg ministarstva, ili gospodina Đinđića, ili nekog trećeg klana - to je ono što ovim zakonom niste regulisali.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 13. je ključni član ovog zakona. On govori o tome da za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija može angažovati druga pravna i fizička lica, domaća ili strana. Šta se u stvari iza toga krije? Pare tzv. donatora, koji su dali neku crkavicu za početak rada ili za rad ove agencije, te pare ležu na račun Agencije, znači ne na budžetski račun, nego na neki račun nekontrolisan od strane ove skupštine - i onda ne znamo (ovim zakonom to nije regulisano) ko odlučuje o tome, ko su ti umovi koji treba da budu konsultanti; ko je to ovde u zemlji, ko je najpametniji; koji je to institut, koja je to institucija; ili, u inostranstvu ko je taj koji ima dovoljno znanja i pameti da pomogne u ovim poslovima koji se tiču pre svega stručne podrške, stručne pomoći, edukacije i tome slično.
Šta mislite, ko će to biti? To će biti isti oni koji su u formi donacija dali neku crkavicu ovoj agenciji, kao podršku ovoj vlasti koja je u predizbornoj kampanji obećavala da će neke pare iz inostranstva u vidu donacija doći. Donatori i ti stranci koji su podržavali današnju vlast, ondašnju opoziciju, ispunjavaju ta obećanja, te pare dolaze. A onda se prave modusi, formiraju ovakve i slične agencije koje treba da posluže samo za pranje novca, odnosno samo za ulazak novca iz inostranstva kroz jedan račun i ponovno vraćanje tog istog novca onima koji su ga dali.
Oni koji to nisu uspeli da shvate ne razumeju uopšte svrhu postojanja ovih agencija, jer u ovoj državi (pored ministarstva koje mora da ima u svom sastavu, a i ima, odeljenje za mala i srednja preduzeća ili resor) ima Fond za razvoj, koji ima mogućnosti da ovaj posao obavlja ne oslanjajući se na strane umove. Stalno se hvalimo da imamo dovoljno pameti, i za izvoz hvala bogu imamo, samo što ovde nije u pitanju pamet, nego su u pitanju veliki novci koji navodno stižu iz donacija.
Nemojte molim vas gospodine Vlahoviću, ni vi, ni gospodin Labus, da dezinformišete ovu javnost i da kažete da nam je otpisano dve trećine duga. Šta je to nama otpisano? Ko kome ovde duguje? Hoćete li jednom da kažete da neko ovoj državi duguje? Ovoj državi NATO pakt duguje ratnu štetu. Znate li kolika je ta ratna šteta? Znate i imate podatke. Da li ste se odrekli te ratne štete? Odrekli ste se.
Pre svega, trebalo je da poravnate račune, pa da vidimo ko kome duguje. Oni nama duguju, mi njima opraštamo dugove, a ne oni nama. Vodite računa o tome šta govorite. Otpisane su vam kamate, dugovi su ostali - dugove nismo morali da plaćamo. Odrekli ste se: zlata koje je Srbija unela u ovu zajedničku državu, zlatnih poluga; odrekli ste se ambasada; sukcesiju radite na štetu ove države. To je ono zbog čega će jednog dana, ne ova budžetska inspekcija kojom vi pretite, nego mnoge druge inspekcije i mnogi drugi nadležni organi da se bave, za godinu dana, dve godine. Ali, gospodine Vlahoviću, neće vam biti lako, verujte mi.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 37. se odnosi na pravo javnih tužilaca na udruživanje. Ovaj isti član imali smo i u Zakonu o sudijama i takođe smo tražili njegovo brisanje, jer smatramo da je to neprimereno funkciji koju javni tužioci obavljaju. Nikakvo udruživanje javnih tužilaca, radi navodne zaštite i svoje samostalnosti, nije primereno njihovoj funkciji, a njihova funkcija je definisana zakonom i nadležnostima javnog tužioca već u članu 1. ovog zakona - moraju da gone počinioce krivičnih dela, drugih kažnjivih dela, štite ustavnost i zakonitost i preduzimaju druge radnje na koje je zakonom javno tužilaštvo ovlašćeno.
Oni, kao i svi drugi radnici organa uprave, nemaju čak pravo ni na štrajk. Ja sam ubeđena da predlagač nije mislio ni na kakvo udruživanje kao što je udruženje sportskih ribolovaca ili ljubitelja ruža, nego udruživanje u izvesne nevladine organizacije, alternativne pokrete i tome slično, kao što već u praksi imamo kada je u pitanju Društvo sudija, a to je nešto što ne bismo smeli da dozvolimo. Javni tužioci i sudije imaju odgovornost samo prema svojoj državi, odnosno prema Skupštini za ono što rade, jer smo ih mi izabrali na te funkcije i ne mogu da traže nikakvu podršku bilo kakvih drugih organizacija, čiji bi, eventualno, članovi bili. Moguće je da predlagač misli na nešto drugo, ali u svom obrazloženju nije ništa rekao sem onoga što stoji u ovom članu, čije brisanje tražim, da imaju pravo na udruživanje.
Trebalo je možda barem u obrazloženju da se kaže na kakva se to udruženja odnosi, da bi to bilo jasnije, a ovako ostaje da pretpostavljamo, obzirom na praksu koja trenutno u Srbiji vlada, gde imamo i slučajeve da je i sudija Vrhovnog suda, kao što je sudija Ivošević, imao snage i smelosti na svoju sramotu i našu sramotu da ode u jednu zemlju u inostranstvu i da kaže da se stidi što je sudija u srpskoj državi.
Ova vlast ga je ponovo vratila na tu funkciju, a to služi na čast ovoj vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 41. se odnosi na udaljenje sa dužnosti javnog tužioca i definiše razloge za udaljenje. U prvom stavu se kaže da se javni tužilac i zamenik javnog tužioca udaljuju sa dužnosti kada im je određen pritvor. To je sasvim uredu. Stav 2, međutim, koristi jedan termin koji je neprimeren za zakon, a to je: "Mogu biti udaljeni sa dužnosti kada je pokrenut postupak za njihovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni." Smatram da ovaj termin ostavlja mogućnost za dodatne pritiske na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. Treba ga promeniti. U tom smislu sam dala amandman da ovaj stav 2. glasi ovako: "Do okončanja postupka za njihovo razrešenje ili okončanja postupka za krivično gonjenje, udaljuju se sa dužnosti".
Ako pratimo posle članove koji slede iza ovog člana 41, videćemo da u članu 42, kada je ovo alternativno udaljenje predviđeno, znači ako nije obavezno, odluku o tome donosi republički javni tužilac, a ako je u pitanju republički javni tužilac - ministar nadležan za pravosuđe.
Član 44. opet kaže da Visoki savet pravosuđa ovu odluku o udaljenju, koju je doneo dakle neposredno viši javni tužilac ili republički javni tužilac ili ministar pravde (ako je u pitanju republički javni tužilac), pre okončanja postupka za razrešenje može ukinuti. Sada vidite u čijim je sve kandžama, recimo, jedan javni tužilac ili zamenik javnog tužioca dok traje postupak za njegovo razrešenje ili je potreban krivični postupak. U tom jednom periodu, zbog svih ovih od kojih zavisi odluka o njegovoj sudbini, dakle da li će biti razrešen ili neće, kako će dalje teći krivični postupak zbog razloga zbog kojih je i pokrenut, ako nastavi da radi ono što treba da radi po zakonu, on je u situaciji da radi ono što mu se kaže ili što mu se nametne. Postaje slepi poslušnik onih koji o njemu odlučuju. Tu se gubi ta samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Zbog toga vas molim da obratite pažnju na ovaj termin, da mogu biti udaljeni i da to treba izbrisati iz zakona kao alternativu. Ako je protiv nekoga pokrenut neki postupak, kada je u pitanju razrešenje ili krivični postupak, taj mora za to vreme dok se ne okonča postupak da bude van funkcije koju vrši. Hvala.