Ali ste me prekinuli, a mene manje dekoncentriše taj telefon, nego kada mi vi iza leđa govorite.
Zamislite sada situaciju Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu - jedan javni tužilac, a 36 zamenika i nijedan ne može da zameni javnog tužioca, okružnog javnog tužioca, nego je potrebno da ministar pravde, a u ovoj situaciji republički javni tužilac, postavi okružnog javnog tužioca, odnosno vršioca dužnosti okružnog javnog tužioca. Šta mi onda ovde radimo? Skupština i dalje bira javne tužioce.
Po ovom zakonu koji ste upravo usvojili, Visoki savet pravosuđa bira zamenike javnih tužilaca. Ako taj Visoki savet pravosuđa ne može da reaguje na vreme i da izabere novog, ukoliko je potrebno, ili da odredi koji će od 36 da zamenjuje javnog tužioca, onda je to potpuno neefikasno, onako kako ste predložili Zakonom o Visokom savetu pravosuđa.
Situacija je sada takva da mi nemamo ni republičkog javnog tužioca, a vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca postavlja ministar nadležan za pravosuđe. Doduše, ovaj zakon stupa na snagu tek za mesec i po dana, inače bismo za osam dana imali novog republičkog javnog tužioca, koga bi postavio Vladan Batić, a ne Narodna skupština.
A 24. član, koji prethodi ovom članu, govori o zamenjivanju javnog tužioca. Pa to je ono što u stvari zamenik javnog tužioca i radi, i onda nema potrebe da se uvodi ova terminologija, koja je ostala od onog Kardeljevog ZUR-a. Samo smo tamo imali vršioce dužnosti i nigde više.
Zbog toga smatram da je ovaj član suvišan, da ga treba brisati, da daje ovlašćenja ministru pravde koja ne treba da ima i da je apsolutno nepotreban.

Dame i gospodo narodni poslanici, od samog trenutka od kada su svi ovi zakoni, uključujući i ovaj koji se danas razmatra u pojedinostima, ušli u proceduru ima niz ne samo formalnih neodstataka, nego nedostataka zbog kojih će jednog dana sigurno Ustavni sud suspendovati sve ove zakone.
Ali, skupštinska većina danas odlučuje da je crno belo, a belo crno, a mi smo svi zatočenici skupštinske većine, koja očigledno radi šta hoće. Mi smo pokušali u načelnoj raspravi da vas ubedimo da ovi zakoni neće dovesti do toga da vaše pravosuđe bude niti efikasnije, niti racionalnije, da će biti mnogo skuplje za sve koji budu hteli da dostignu pravdu, pa je u tom smislu i moj amandman - jer sam u članu 20. predložila da se posle tačke 7. (a član 20. se bavi nadležnošću okružnog suda) doda sve ono što ste vi predložili kao nadležnost trgovinskog suda.
Mi, poslanici Srpske radikalne stranke, smo protiv ustanovljavanja specijalnih sudova, jer to smatramo jako skupim za siromašnu srpsku državu, vodeći računa o tome, ali i o svemu onom što je u nadležnosti tih trgovinskih sudova, kao i koliko će njih biti, i gde će njihova sedišta biti - građanima će biti mnogo skuplje i teže da do pravde, koju pred tim sudovima budu tražili, i dođu.
Nas je ovde ministar Batić obavestio da su nacrti svih ovih zakona o sudovima i sudijama postali integralni tekst ovog predloga, (fantomskog), Demokratske stranke Srbije, iako legitimnog predlagača praktično nema, i to smo utvrdili, ali skupštinska većina ni to nije prihvatila - pa s obzirom da su u izradi nacrta zakona o sudovima i sudijama koje je Vlada pripremala, odnosno Ministarstvo pravde, učestvovali i sudija Vrhovnog suda i predsednik okružnog suda i prof. Vesna Rakić-Vodinelić, predlažem zaista da se Dejan Mihajlov izabere na sve ove funkcije jer je očigledno on čovek koji onda treba da bude i predsednik Vrhovnog suda Srbije, i okružnog suda i profesor Pravnog fakulteta.
A žao mi je što ministar nije tu da mu kažem da je propustio zaista šansu, koja mu se verovatno nikada više u životu neće pružiti - da on bude taj koji će obrazlagati i braniti ovako važne sistemske zakone. Samo se retkim ministrima pruži prilika da učestvuju u izradi tako važnih zakona kao što su ovi zakoni. On je tu šansu prepustio gospodinu Mihajlovu i očigledno je, da je što je i sam ministar, priznao sve pitanje političke trgovine.
Već u načelnoj raspravi smo rekli da će do ponedeljka, odnosno do današnjeg dana, do nastavka sednice, kada treba da se odlučuje o zakonu u pojedinostima, Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić pozvati Srbe da izađu na izbore. To je bio predmet trgovine. Ako oni to urade do današnjeg dana, ovi zakoni će proći, a ako ne urade ovi zakoni neće proći.
Svi smo svedoci da su u subotu pozvali Srbe da izađu na izbore, iako smo podneli zahtev...

O amandmanima i o pravosuđu, gospodine predsedniče.

Dakle, kada se Narodna skupština izjašnjava o tome, mi kao narodni predstavnici jedino možemo da odlučimo, u ime našeg naroda, da li je interes ove države da Srbi izađu na izbore na Kosovu ili ne. Odgovornost je na sebe preuzela i jedna i druga vlada, i predsednik države, a posledice ćemo snositi svi, ali istorijsku odgovornost samo oni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji sam podnela na član 23, tražeći da se on briše, tiče se nadležnosti višeg trgovinskog suda. On je samo nastavak doslednosti našeg viđenja ovog zakona, obzirom da sam prethodnim amandmanom, ako ste pratili moj napor da vam ga obrazložim, tražila da sve ono što je stavljeno u nadležnost trgovinskog suda pređe u nadležnost okružnog suda. Znači, bez ovog specijalizovanog suda.
Sada tražim da se briše član koji govori o nadležnosti višeg privrednog suda, jer da je onaj amandman bio usvojen, morao bi i ovaj da se briše. Obzirom da se u nadležnost okružnih sudova stavlja odlučivanje o sporovima koji su do sada bili u nadležnosti privrednog suda, drugostepeni organ za rešavanje po žalbama bio bi Vrhovni sud. Ovo je samo produžetak onog amandmana koji sam prethodno obrazložila, koji je skupštinska većina odbila.

Dame i gospodo, želela bih da podsetim, ako uopšte ima nekoga iz Zakonodavnog odbora da on ne može da ne prihvati moj amandman, on može samo da kaže da je on pravno moguć ili nije pravno moguć, naučite se već jednom nekim pravilima i počnite da radite u skladu sa tim pravilima.
Ovaj amandman, koji se odnosi na član 31, je nastavak mog doslednog pokušaja da svuda tamo gde se pojavljuje apelacioni sud i viši trgovinski sud tražim brisanje ili izmene tog člana. U ovom članu govori se o delokrugu sudskog odeljenja i sednica svih sudija, u drugom stavu piše da odeljenja okružnog suda, apelacionog suda i višeg trgovinskog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova. Obzirom da sam sa dva prethodna amandmana pokušala da vas ubedim da su apelacioni i viši trgovinski sud suvišni, morala sam da intervenišem sa amandmanom i u ovom članu 31, a naravno sudbina ovog amandmana je poznata, isto kao i ona dva prethodna amandmana.

Dame i gospodo, ovaj član 44. koji se nalazi u poglavlju koje se tiče obrazovanja i rukovođenja sudskim odeljenjima nije naročito bitan, da nije stav 2. člana 44. malo kontradiktoran Zakonu o sudijama i vašem zalaganju za to da sudija može da bude čovek koji nema dana radnog iskustva u sudu, a ovde predviđate da, recimo, sekretar Vrhovnog suda Srbije može biti samo onaj koji ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
Sekretar bilo koje institucije, bilo koje privredne organizacije, može da bude diplomirani pravnik sa ovoliko ili onoliko godina radnog iskustva, ali da mu vi ovde gradirate mogućnost da obavlja tu funciju time što će ispunjavati uslove za sudiju apelacionog suda, potpuno je besmisleno, pogotovo što su se i prethodni amandmani odnosili na to da apelacioni sud treba potpuno izbaciti iz koncepta uređenja sudova. Morala sam da intervenišem pre svega iz tog razloga u ovom članu Predloga zakona, a obrazloženje je ovo koje ste čuli.
Sudija dakle, i do sada smo videli dok nije donet ovaj zakon, mogao je da bude neko ko nikada nije radio u sudu, ko je 10 i više godina studirao, sa vrlo niskim ocenama, iako je bilo kandidata za iste te sudove, ljudi koji imaju određeno radno iskustvo u nižem ili istom tom sudu -birani su oni koji su moralno - politički podobni, pa čak i u ovom zakonu vi unosite takvu jednu odrednicu. To će biti predmet razmatranja nekih drugih amandmana, da sudije moraju da imaju jedan poseban kvalitet, a taj kvalitet ne može drugačije da se tumači.
Kažete - dostojnost. Šta je dostojnost? To je zaista široko pitanje, jer ono što je za vas dostojno, za mene ne mora da bude dostojno. Za mene je recimo nedostojno da Narodna skupština ima za predsednika Dragana Maršićanina, ali ga ima. Nedostojno je da ima za predsednika Vojislava Koštunicu, ali država ima za predsednika Vojislava Koštunicu. Tako će i oni koji budu odlučivali o sudijama, na osnovu nekih svojih merila, odlučivati da li su te sudije dostojne za tu funkciju ili ne.

Dame i gospodo, ja ću pročitati član 66. čije sam brisanje tražila i obrazložiti zbog čega. "Ministarstvo nadležno za pravosuđe vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu. Podatke koje lični list sadrži Ministarstvu prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose, ako ih je ono saopštilo. Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona i zakona kojim se uređuje položaj sudija", a ja kažem u svrhu raznoraznih ucena.       
Smatram da je nadležni državni organ za evidenciju svih građana, pa samim tim i sudija, odeljenje MUP-a. Takođe, Zakon o radu reguliše šta sve treba da sadrži dokumentacija o zaposlenom i apsolutno je neprimereno da se uvode ovakvi lični listovi za sve zaposlene u pravosuđu, pogotovo kada se ima u vidu šta sve taj lični list sadrži. Ne mogu sad da pronađem koji je to član, ali, recimo, to je do četvrtog kolena šta vam ko iz porodice radi. Po rešenju iz Predloga zakona, MUP bi trebalo da vrši ove poslove, a ne Ministarstvo pravde, koje bi na taj način imalo mogućnost da ucenjuje sudije, pogotovo što se predlaže da ministar pravde odlučuje o tome šta će sve biti sastavni deo tog ličnog lista. Dakle, on može da zatraži da u tom ličnom listu piše i da li neki sudija voli više crnke ili plavuše, slađu ili gorču kafu, koga ujutru pozdravlja, prema kojoj političkoj partiji ima simpatija, što je krajnji cilj, pretpostavljam, vođenja ovakog jednog ličnog lista.
Pošto će te naše buduće nezavisne sudije imati prilično straha u kostima da li će neko drugi do nekih podataka o njima doći, praktikovaće se da svako jutro prvo dođu kod predsednika suda i ispričaju šta su prethodnog dana radili, koga su usput do suda sreli, sa kim i o čemu razgovarali, a onda je na predsedniku suda da sve to lepo, kao nekada UDB, upiše u taj lični list i dostavi ministru pravde. Hoće li ministar pravde to zloupotrebiti? Hoće sigurno. Vidimo kakvu hajku sada vodi protiv 200 sudija redovnih sudova opšte nadležnosti, sudija za prekršaje. Vidimo kako unapred pojedine ljude optužuje za neka krivična dela koja nisu ni u istražnom postupku, a kamoli da su donete presude.
Pravosuđe je u opštem haosu, pod velikim pritiskom Ministarstva pravde, odnosno izvršne vlasti, celokupne Vlade. Ovi zakoni samo idu na ruku još gorem položaju sudija. Ne bila im ja u koži, neka se snalaze kako znaju i umeju. Oni koji budu hrabri, izdržaće. Oni koji ne budu, pristupiće sudu sudija, ići će malo sa parama Soroša po Švajcarskoj, Kanadi, Americi, malo do Zlatibora i Kopaonika i valjda tako prevazići ovo teško vreme u kome Srbija živi i radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 15. u okviru glave II predloženog zakona o sudijama, koji govori o položaju sudija i stalnosti sudijske funkcije.
Vezano za član 12. koji taksativno nabraja slučajeve kada se sudija može udaljiti sa sudijske dužnosti, koji su to razlozi, a to su pre svega momenat kada mu je određen pritvor, kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen - članom 15. se predviđa da na takvu odluku o udaljenju ima pravo prigovora velikom personalnom veću u roku od tri dana.
Mišljenje SRS-a je, obzirom na razloge zbog kojih može da se donese odluka o udaljenju sudije sa dužnosti, znači obzirom da je u pitanju pritvor ili pokrenut krivični postupak, da su to prethodna pitanja koja moraju biti rešena u redovnom postupku i da je prigovor u tom slučaju suvišan. Ne može veliko personalno veće da preuzme na sebe ulogu da meritorno odlučuje da li je neko u pritvoru osnovano ili neosnovano, odnosno kakav će ishod krivičnog gonjenja biti, odnosno da li će biti pravosnažnom sudskom odlukom osuđen za to krivično delo ili ne.
Ukoliko su se stekli uslovi da neko bude u pritvoru, ukoliko teče krivični postupak protiv nekog od nosilaca sudijske funkcije, onda zaista nema mesta nikakvom prigovoru bilo kom organu, pa ni tom velikom personalnom veću. Mora da se sačeka odluka suda, pa da se onda odlučuje o tome da li neko može da nastavi da obavlja sudijsku funkciju.
Zbog toga tražim da se ovaj član briše i pozivam vas da, zbog razloga koje sam iznela, podržite ovaj amandman.

Član 21. odnosi se na raspodelu predmeta u sudu. Predlagač smatra da sudije predmete treba da primaju prema redosledu, nezavisno od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari i da se način raspodele predmeta uređuje sudskim poslovnikom. Znači, ostavljamo sudskom poslovniku da to naknadno reguliše.
Tražim da se promeni član 21, tako da glasi: "Sudije predmete primaju u rad prema redosledu prijema i zavođenja u delovodnik."Mišljenja sam da je ovo bolje rešenje, da bi se izbegla eventualna zloupotreba od strane predsednika suda, zamenika predsednika suda ili šefova odeljenja i raspodela predmeta vršila prema ličnosti stranaka i naklonosti sudija, što se u praksi vrlo često dešavalo. Mislim da je ova odredba, koju ja predlažem, mnogo jasnija, da na mnogo jasniji način reguliše raspodelu predmeta u sudu i da ne smemo ovako važno pitanje prepustiti da bude uređeno sudskim poslovnikom.
Na ovaj način sprečiće se, po mom mišljenju, mnoge zloupotrebe. Iz iskustva znamo da, kad god neki važan predmet, sa stanovišta ko su stranke u postupku, dođe u sud, onda se pojedine sudije stavljaju na probu i od toga kako budu radili i kakve presude budu donosili zavisiće i njihov status. A u ovoj situaciji u kojoj se trenutno pravosuđe nalazi i kakav je položaj sudija, a svakodnevno smo svedoci medijske hajke protiv sudija, ne bismo smeli ovako važno pitanje da ostavimo nedorečenim, odnosno da bude regulisano sudskim poslovnikom i na ovaj način kako je ovim predlogom definisano.
Zbog toga vas pozivam da malo bolje razmislite o predloženom amandmanskom rešenju na ovaj član i da se izjasnite za ovaj amandman.

(Žagor.) Nekima je očigledno dosadno što mi ovako često izlazimo za govornicu pa komentarišu sa mesta, ali sekretar Narodne skupštine nas je prinudio na to da samo nas četvoro obrazlažemo prigovore-amandmane poslaničkog kluba SRS, jer se pokazao kao ekspert za potpise narodnih poslanika, nije prihvatio da su narodni poslanici koji su se štampanim slovima potpisali i podnosioci amandmana, onda smo samo nas četvoro potpisali ove amandmane u ime poslaničke grupe SRS i zbog toga nas četvoro obrazlažemo sve amandmane.
(Žagor.)
Gospođo Milka, vi možete da obrazlažete šta ima po buticima u Beogradu, a verovatno o ovoj materiji ne možete mnogo da govorite.
U Predlogu zakona o sudijama u članu 23. stoji: "Na godišnji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana". I protiv ovoga mi nemamo ništa.
Međutim, u ovom drugom stavu se kaže: "O prigovoru sudije Vrhovnog suda Srbije odlučuje Veliko personalno veće". Mi smo se i u načelnoj raspravi, a i svi naši amandmani idu ka tom cilju, izjasnili da smo protiv ustanovljavanja velikog personalnog veća, jer se na ovaj način neposredno stvara i birokratija i politizacija pravosuđa.
Najmerodavniji koji bi mogao da odlučuje o prigovoru sudija Vrhovnog suda Srbije, po našem mišljenju, je opšta sednica Vrhovnog suda Srbije i u tom smislu je amandman podnet. S obzirom da vi nijedan od prethodnih amandmana koji se odnosio na veliko personalno veće niste prihvatili, pretpostavljam da nećete ni ovaj, ali doslednost u podnošenju amandmana me nagoni da izađem i svaki amandman obrazložim. Hvala.
(Milka Marinković, sa mesta - replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandmane na svaki od ovih članova zakona koji se odnose na materijalni položaj sudija, tražeći da ih brišemo, iz prostog razloga što je ova materija već regulisana jednim zakonom, Zakonom o platama u državnim organima, zaposlenih u državnim organima i što bi ovako prihvaćene odredbe bile u suprotnosti sa tim zakonom.
Nije ovo prvi put da nam se tako nešto dešava, ali, jednostavno, postoji princip. Ova skupština u ovom sazivu donela je Zakon o platama zaposlenih u državnim organima, gde smo regulisali i plate sudija. I sada dodatno ovim zakonom o sudijama mi ponovo nipodaštavamo sve one pravne norme Zakona o platama i regulišemo na potpuno novi način plate zaposlenih u sudovima, odnosno sudija na različitim nivoima pravosuđa. Član 34. govori o uvećanju osnovne plate sudija i kaže da se istražnom sudiji i sudiji koji isključivo ili pretežno postupa u prvom stepenu u krivičnim stvarima, u okružnom sudu, osnovna plata uvećava za 20% u visini koju odredi visoki savet pravosuđa, i da visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu gde se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 75%.
Prvo, smatramo da visoki savet pravosuđa, čak i da ostane ovo ovako u ovom zakonu kako ste vi hteli, ne bi trebalo da bude nadležan za tako nešto. Drugo, smatramo da je ovo rešenje neprihvatljivo, jer ništa nije teži posao krivičara od sudija parničara i da zbog toga ne bi trebalo praviti razliku između sudija, imajući u vidu vrlo teške parnične predmete i brojne zakone koje moraju da poznaju i primenjuju sudije parničari. Obzirom na uslove koje ste predvideli za izbor sudije, a to je da mora da bude diplomirani pravnik, to još niste pogazili, da ima položeni pravosudni ispit, dve godine radnog staža, recimo za sudiju opštinskog suda, a to znači da može biti i sekretar neke škole i da kao takav može da konkuriše za sudiju bez dana radnog iskustva u sudu. Sumnjam da ćemo uopšte doći u situaciju da postoji neko područje suda u kome nećemo moći da popunimo sudijska mesta.
Prema tome, ovaj član kao i svi ovi drugi članovi od 30. do 35. potpuno su suvišni i zaista u suprotnosti sa drugim zakonom koji reguliše ovu oblast. Mi zbog toga tražimo, i tražili smo, brisanje svih tih članova. Hvala.

I u članu 42. je u poglavlju postupka za izbor sudija naš stav, kao što je moja koleginica već rekla, da izbor sudija treba da oglašava Vrhovni sud Srbije, a ne visoki savet pravosuđa. Dakle, principijelno smo protiv toga.
A član 43, koji govori o tome kome treba da se podnesu prijave kada je raspisan konkurs, zahteva intervenciju u tom smislu da se prijave za izbor podnose ne visokom savetu pravosuđa, nego Vrhovnom sudu, naravno, u roku od 15 dana, kako je ovde i predviđeno, od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Tu bi trebalo da stoji - i u drugom sredstvu javnog obaveštavanja, pošto u prethodnom stavu to stoji.
Međutim, ono što svakako treba da se briše u ovom članu to je stav 3, koji kaže da visokom savetu pravosuđa treba da se dostavi lični list za svakog kandidata koji potiče iz suda. Mi smo već govorili o tome da smo protiv toga da se vodi neka posebna kaznena evidencija i evidencija slična kaznenoj u Ministarstvu pravde za sve zaposlene u sudovima, pa i za sudije naravno.
Brisanje ovog stava 3. proističe iz razloga što vođenje ličnog lista za svakog sudiju, pre svega, nije u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima. Ovaj zakon bismo morali da poštujemo kao opšti zakon koji govori o tome kakva se sve evidencija o zaposlenima vodi i šta je to što u ličnoj dokumentaciji, odnosno u personalnom dosiju svakog zaposlenog u državnom organu mora da postoji.
Pored toga, dovode se u neravnopravan položaj kandidati koji dolaze iz pravosuđa i kandidati koji dolaze iz nekih drugih firmi, iz preduzeća iz privrede ili koji su bili zaposleni kod privatnika. Šta sa tim ljudima koji su godinama bili zaposleni, recimo, u nekoj samostalnoj delatnosti, pravnici su po struci, imaju dve godine staža, imaju položen stručni ispit, bavili su se spoljnom trgovinom, bavili se špedicijom, bavili se pravljenjem dugmića ili nekim drugim poslom, koji im je obezbeđivao prihod za život, odnosno kojim su obezbeđivali svoju egzistenciju, i konkurišu za izbor za ovako visoku funkciju.
Vi ste predvideli ovim vašim zakonom da takvi mogu da budu sudije. Trebalo bi da se ipak zadržimo na onome da sudija mora da ima neko radno iskustvo koje je stekao u sudu, kao sudijski pripravnik ili kao stručni saradnik, i tako stekao neke reference da bi mogao da konkuriše za tako visoku i važnu funkciju, koju bi trebalo svi da uvažavamo. Varaju se oni koji misle da će ovaj zakon doprineti tome da sudije budu više uvažavane, da će im plate biti veće, a njihov položaj nezavisniji. Predsednik Vlade Zoran Đinđić je izjavio da je njegova plata 10.000 dinara, pa prema tome neka sudije izračunaju kolika će njihova plata biti. Možda je, doduše, Zoran Đinđić slagao, ume on to da uradi.

Član 49. je u okviru poglavlja "Zakletve  sudije stupanje na dužnost", i pre nego što počnem da obrazlažem amandman na ovaj član, moram da primetim da se neprihvatanjem amandman... (možete da uključite, molim vas, da li smo uključeni, ovde je ogromna galama očigledno, iako ima malo poslanika u sali, nezainteresovanost je velika).
Propustili ste zaista priliku da usvojite tekst zakletve koji bi bio primeren i prihvatljiv za sve. Prosto sada ne mogu da predstavim tu sliku u Narodnoj skupštini kada predsednik Skupštine čita tekst zakletve, tu ispred njega su sudije i on kaže - zaklinjem se, a oni ponavljaju - zaklinjem se, svemogućim Bogom, a trojica od deset gutaju knedle, a ona sedmorica kažu - svemogućim Bogom, a onda on kaže - svojom čašću, za onu trojicu koji bi se zakleli u svoju čast, i tako do kraja zakletve.
Ovo je zaista nešto neverovatno. Vi se igrate zaista i ovim domom i tekstom te zakletve i svodite na nešto što je improvizacija, a ne nešto što zaista predstavlja jedan čin koji treba u Narodnoj skupštini za sudiju da znači jedan značajan trenutak u njegovom životu, kako bi on dalje nastavio da tu svoju funkciju obavlja onako kako mu i priliči.
Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i to je svakako u redu. Međutim, u stavu 3. ovog člana predlaže se da sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda, može da zadrži dužnost sudije višeg suda. Ovo svakako treba brisati jer nije spojivo da predsednik nižeg suda zadrži dužnost sudije višeg suda, i ako govorimo o nekoj nespojivosti funkcije, ovo bi apsolutno bila nespojivost funkcija. Praktično to znači da ako je za predsednika nižeg suda došao sudija, recimo iz okružnog suda ili Vrhovnog suda, da može da zadrži tu dužnost sudije u sudu iz koga je došao. I mogao bi naravno da sudi u tom sudu iz koga je došao za predsednika nižeg suda. Ovo je i protivzakonito i protivustavno i radi se o nespojivosti funkcija u svakom slučaju.
Zato predlažem da se odbije ovakav predlog i ovako formulisan član 49. ovog zakona.
Postavlja se još jedno pitanje: gde će taj čovek da ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa? Da li u onom sudu gde je predsednik suda ili u onom sudu iz koga je došao i u kome još uvek sudi? I da li on treba da se klonira, pa da u isto vreme bude i u jednom i u drugom sudu, ili će ovo biti privilegija za neke sudije ili idete na to da se smanji broj sudija. Ili će predsednici, tj. sudije okružnih sudova ili apelacionog suda i sudije Vrhovnog suda biti i predsednik svih ostalih nižih sudova.
Nešto se ovde iza brega valja, a šta, videćmo u praksi kada ovaj zakon budete počeli da primenjujete. Hvala.

Nadam se da ćemo do završetka sednice dobiti listing koji smo tražili, da utvrdimo koliko narodnih poslanika ima u sali.
Član 57. i član 56, koji mu prethodi, su u okviru poglavlja koje se tiče utvrđivanja razloga za prestanak sudijske dužnosti. Razlozi za prestanak sudijske dužnosti su navršenje radnog veka, što se lako konstatuje na osnovu personalnog dosijea, a vi ste uveli i ove lične listove, pa nije problem da službenici koji te lične listove vode skrenu pažnju nadležnom organu kada je neko navršio dovoljno godina staža da treba da ide u penziju po zakonskom osnovu.
Narodna skupština je ta koja bira sudije. Ali, kada se oni razrešavaju, bilo iz kog razloga, onda je za to nadležno veliko personalno veće, po vašem predlogu. Ovo je apsolutno kontradiktorno duhu čak i ovako konfuznog zakona. Mislim da bi predlagač morao da obrati pažnju na ovo i da se, ako je moguće, ispravi, jer smo dovoljno svojih nadležnosti, koje nam je Ustav dao kao zakonodavnom organu, preneli na veliko personalno veće ili na visoki savet pravosuđa, što je stvarno nedopustivo. Ali, kada treba da se razgovara o osnovnim državnim interesima, onda mi to prepustimo Vladi Srbije, Saveznoj vladi, Vojislavu Koštunici, da uz čaj odluče hoće li Srbi izaći na izbore na Kosovu 17. novembra ili neće.
Trebalo bi da vodimo računa o čemu ovaj dom treba da raspravlja, da se držimo Ustava i da čuvamo svoje nadležnosti, sve dotle dok taj ustav ne promenimo. Nadam se, ne u onom duhu kako je supruga Vojislava Koštunice, doktor Zorica Radović, zamislila.