Dame i gospodo narodni poslanici, pokušala sam kao i moje kolege pre mene, naravno, svako sa nekim svojim viđenjem šta je to što je optimalno, a što bi trebalo svakako smanjiti kod osnovica za utvrđivanje prava nezaposlenih lica i plaćanje doprinosa po tom osnovu i predložila da to bude 50% manje nego što je predložila Vlada, sa obrazloženjem da su svi ovi iznosi neprimereno visoki i imaju za cilj jedino punjenje budžeta i to preko leđa poslodavaca, a na uštrb položaja zaposlenih. Sve što je negativno po poslodavca, na kraju se ipak prevali na zaposlenog i on trpi taj poslednji udarac.
Jasno je ovde šta se radi i da se planira mnogo veći broj nezaposlenih, a mnogo manji broj zaposlenih, pa je stoga Vlada ovoliko i povećala osnovice, a smanjila prava koja nezaposleni po tom osnovu imaju.
Još jednom da raščistimo jednu situaciju vezanu za utvrđivanje ovih osnovica. Vlada nama obećava ovde i predstavnici Vlade su u nekoliko navrata rekli - o poreskim stopama ćemo kasnije, verovatno u nameri da smanje te poreske stope, što mi ne očekujemo, jer smatramo da nema ništa čak ni od ovoga da se od ovako visokih osnovica budžet napuni onoliko koliko će to biti potrebno, odnosno da zadovolji potrebe onih koji će ostati u toku godine bez posla. Ako znamo da je u decembru i januaru ostalo bez posla oko 50.000 građana, neka trend bude isti, pa sada izračunajte koliko je to samo u toku jedne godine. Kada dođe do privatizacije i do pronalaženja strateškog partnera, onako kako ste vi gospodo DOS-ovci zamislili, onda će taj broj nezaposlenih biti još veći i onda ćemo verovatno imati ponovo na dnevnom redu možda i novi zakon u celosti, a ne samo izmene i dopune, pa će te osnovice možda biti i trostruko veće, ali džaba sve to, nećemo imato od koga da naplatimo te poreske osnovice i te stope po tim poreskim osnovicama.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre da ste malo više vremena posvetili svojoj uvodnoj reči, verovatno ne biste imali potrebu da izlazite za govornicu posle svakog poslanika, koji želi da da svoje mišljenje o Predlogu zakona koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini. Mislite da je verovatno, obzirom na problematiku koja je ista kao i kod zapošljavanja i kod Zakona o radnim odnosima, uzrok i posledica donošenja svih ovih zakona, je isti. Onda nema potrebe da o tome možda više govorite. Međutim, uvek kao što vidite ima nešto i novo da se kaže i uvek su ove kategorije posebne kategorije, posebne društvene kategorije koje zahtevaju posebnu pažnju. Ne mora da znači da ako problem zapošljavanja i ostvarivanja prava nezaposlenih rešavamo na jedan način, da problem penzionera i invalida ne možemo da rešavamo na drugi način. To što se toga tiče. Možda je suvišno, nisam htela da budem gruba, ali jednostavno sam imala potrebu da vam se obratim na ovakav način.
Osnovicu na koju se obračunava i plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosi, a vi ste to rekli za najjednostavniji rad najviše 470 dinara, a već kažete 1.665 dinara. I to postupno onda ide i ne možemo da pratimo te cifre ovako kako ste ih dali u obrazloženju, jer niste dali prave cifre, a mislimo da je to suvišno, jer kada donosimo zakon mi imamo u vidu upravo ono što se danas dešava. Verovatno ćemo imati usklađivanje, već nakon tri meseca i nema potrebe da se vraćamo na to. Ovo je očigledno samo još jedna hipotetička situacija, koju je DOS predvideo, ko u našim uslovima privređivanja može da isplati veće zarade od onih koje je predlagač ovde odredio kao osnovicu na koju mora da se plaća doprinos. Vrlo je malo takvih. Vlada je očigledno svesna toga. Zato hoće da uzme ono što njoj garantuje punjenje fondova i budžeta, a da li će poslodavac to moći da uplati i da izdvoji, to je nešto što Vladu ne interesuje.
Jasno je međutim, da predlagač računa sa većim brojem nezaposlenih, odnosno manji broj zaposlenih i zato povećava osnovicu i to pet puta više, onako kako mi to vidimo iz obrazloženja, a obrazloženje nije dobro, pa onda je to problem predlagača. Predviđa se i rigorozna kontrola uplate doprinosa. Prvo, od strane službe platnog prometa, pa onda od strane poreskog organa koji je dužan da najkasnije u roku od osam dana od dobijanja obaveštenja od poslodavca da nije uplatio zaradu i doprinose, utvrdi obavezu poslodavca da u određenom roku uplati doprinos u skladu sa Zakonom. Opet imamo ovako jedan neodređeni rok, kao i u prethodnom Zakonu, a što ne priliči kao formulacija bilo kom zakonskom projektu. Rok jednostavno mora da bude određen ili fiksno ili mora da bude definisan u odnosu na neke parametre koji su opipljivi.
Ko će u upravi prihoda odlučivati o tome, koliki će rok poslodavcu dati da plati ono što se platiti mora. Verovatno neka siva eminencija u upravi prihoda i tu onda ostaje prostor da ta siva eminencija bude nekom otac, nekom očuh, a eto prostora za podmićivanje. Koliko će podmićivanje biti, ko će ga davati, opet u zavisnosti od onoga ko ima za to veći interes. Ponekad možda i sama konkurencija. Interesantno je šta nam predlagač tvrdi, kada govori o iznosu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona. Gospodin Vučić je to lepo primetio, ali ja moram još jednom da to citiram. Obzirom da je ovako nešto bilo sakriveno kod prethodnog Zakona: "Prelaskom sa neto na bruto osnovicu, u koju se uključuju i neka druga lična primanja, predstavlja povećanje osnovice za plaćanje doprinosa za Penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz tih razloga doćiće do smanjenja postojeće stope doprinosa za Penzijsko i invalidsko osiguranje. Procena je da će predloženim osnovicama i stopama, Republički fond za Penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ostvariti nešto manji prihod, koji će se nadoknaditi iz budžeta Republike".
Kada će se to desiti, da dođe do smanjenje stopa doprinosa. Mi pitamo, odgovor očekujemo, vi obećavate, mi ne verujemo. Iako je za očekivati da ona višestruko bude manja, ubeđena sam da neće doći ni do jednog procenta smanjenja. Kada tvrdite da se očekuje manji prihod u Republičkom fondu za Penzijsko i invalidsko osiguranje i da će tu razliku morati da nadoknadite iz budžeta Republike, Vlada je očigledno svesna i ne sme da sakrije da će iz budžeta morati da izdvoji dodatna sredstva za finansiranje Fonda Penzijskog i invalidskog osiguranja. Bez obzira na ovako visoke osnovice na koje će se plaćati doprinosi, broj onih koji će to moći da plate biće veoma mali, odnosno broj zaposlenih će biti veoma mali, a broj nezaposlenih veoma veliki, broj penzionera se hvala Bogu iz godine u godinu povećava. Moguće je da se desi sasvim suprotno od onoga što sam sada predvidela kao mogućnost i okarakterisala ovde kao negativnost, pod uslovom da stigne tih šest milijardi dolara i onda da izlečimo sve naše ekonomske boljke.
Sada nam je u stvari jasno kada razgovaramo o ovim socijalnim zakonima, zbog čega smo na ovoj sednici prvo usvajali poreske zakone, pa onda zakone iz radno-socijalne problematike. Poreski zakoni su nam pokazali i dokazali kako to Vlada zamišlja da uzme ono što se od građana može uzeti po osnovu poreza, tako da se od poslodavaca sada uzme maksimum što se može uzeti, a onda nam je jasno stavila do znanja i šta je to što će država kroz svoja davanja, socijalna, kroz penzije vratiti svojim građanima. Ne očekujemo boljitak, ali jasno je, da vas svrbi onih 40 milijardi deficita budžeta koji ne znate kako da zakrpite. To je vaš osnovni problem i pokušavate na sve moguće načine da to nadomestite, odnosno da ono što su vas u inostranstvu slagali, da će vam pomoći da svoju demokratiju sprovodite onako kako oni žele. Moraćete svih tih šest milijardi negde da pronađete ovde u zemlji, a to je verujte nemoguće.

Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, želim još jednom da skrenem pažnju pre svega predsedniku Narodne skupštine, a onda i potpredsednicima koji ga u njegovom odsustvu zamenjuju, da krše Poslovnik o radu Narodne skupštine. Spomenuću član 93. stav 3. koji kaže: "Predsednik Narodne skupštine" (a u ovom slučaju to je bio potpredsednik gospodin Šabić, koji je predsedavao u četvrtak na kraju sednice) "prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi". Mi smo vas već jednom upozorili da je predsednik Skupštine samoinicijativno prekinuo rad Skupštine, onog dana kada je sa sednice isključen predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj. Gospodin Šabić je to takođe učinio u četvrtak. Upozoravam vas znači, da ubuduće tako nešto morate da stavite na glasanje, jer jedino Skupština može da odluči da prekine rad pre vremena određenog za zasedanje u toku tog dana.
Mi smo se na početku radnog dana dogovorili da ćemo raditi do pola osam, a ako je Skupština prekinula rad u 18,00 časova, onda je to uzurpacija prava odlučivanja od strane predsedavajućeg, a jedino mi kao poslanici možemo da odlučimo do kog vremena ćemo raditi, da li ćemo rad skratiti ili produžiti. Takođe, pošto predsednik obično ne zna šta hoću kada izađem za ovu govornicu, tražim da se konstatuje da je prekršen Poslovnik, nikakvo drugo objašnjenje me ne bi naravno zadovoljilo, sem priznanja.
Takođe, hoću da vam ukažem i na član 134. koji se grubo krši, jer se on odnosi na raspravu u pojedinostima, gde jasno stoji ko sve ima pravo da učestvuje u raspravi po amandmanima. Jasno je rečeno da je to predstavnik poslaničke grupe. Šta smo hteli kada smo donosili ovakav poslovnik? Hteli smo da poslanička grupa nikada ne ostane bez svog predstavnika. Znači, ne piše predsednik poslaničke grupe, ne piše zamenik predsednika poslaničke grupe, nego predstavnik. Želeli smo znači, da u zavisnosti od toga koja je tačka na dnevnom redu odredimo koji je to koji je najkompetentniji da jednu poslaničku grupu predstavlja. Vi ste nam to pravo uskratili, a takvom praksom dovodite Skupštinu neprestano u jednu situaciju koja je incidentna i preuzimate na sebe krivicu što se rasprava vodi na ovaj način na koji se vodi. Onda dajete kojekakve izjave u štampi, da su srpski radikali ti koji ometaju rad Skupštine i traže nešto ....
(Predsednik: Vreme.)
... što im ne pripada. Molim vas, ako nismo u stanju da se držimo ovog akta, koji smo sami doneli i pokažemo da na taj način poštujemo neka pravila ponašanja, kako ćemo poštovati zakone koje donosimo. Vama predsedniče stoji na raspolaganju pravo da ukoliko niste sigurni kako treba da postupite, odredite pauzu i sa svojim potpredsednicima dogovorite. Najlepše vas molim da ubuduće stvorite jednoobraznu praksu, kako se ne bi desilo da vi imate jedna pravila, drugi potpredsednik druga pravila, treći potpredsednik treća pravila i onda pravite konfuziju u radu ove skupštine.

Ne.

Više nas narodnih poslanika podnelo je amandmane na visinu novčanih kazni, pre svega imajući u vidu svrhu kazne. Kazna ima dve funkcije, preventivnu i represivnu. Preventivna uloga ogleda se u odvraćanju prekršioca da prekršaj vrši ili krivično delo, ili privredni prestup, a represivna uloga ogleda se u tome da onaj ko je učinio prekršaj, izrečenom kaznom bude pogođen finansijski, toliko da ga to odvraća od vršenja prekršaja. Nisam protiv kazni koje su odmerene tako da odvraćaju od vršenja prekršaja, ali prilikom odmeravanja kazni, mora da se vodi računa o primerenosti kazne koja bi destimulisala, u ovom slučaju, poslodavca da učini neku radnju predviđenu ovim članom.
Predložila sam smanjenje kazne jer je ekonomska snaga poslodavca umnogome smanjena i raspon kazne je neprimereno veliki, od 2.000 do 200.000 dinara. Sam član 142. predviđa ukupno 28 slučajeva kada ta kazna može biti izrečena. Neki slučajevi su, da tako kažem, benigni i verovatno zaslužuju tu minimalnu kaznu. Kako će to u praksi izgledati, to ćemo tek videti, kako će prekršajni organi u Beogradu, u Kragujevcu, u Smederevu, odlučivati? Hoće li te kazne za iste prekršaje biti iste visine? Sumnjam. Zbog toga mislim da bi trebalo smanjiti raspon kazni. zbog toga smo mi poslanici koji smo uložili amandmane na visinu kazne, hteli da skrenemo pažnju Vladi da razmisli o tome da taj raspon bude manji, ili da se odluči da po težini društvene opasnosti, pojedinih prekršajnih radnji, izdvoji ove slučajeve i za neke propiše manju kaznu, za neke veću, kako bi ta praksa bila ujednačena i kako sudija za prekršaje, odnosno prekršajni organi, ne bi bili nekima majke, a nekima maćehe ili, a bilo je i takvih slučajeva i biće sigurno, za malu nadoknadu recimo nekog drugog poslodavca, konkurenta donesu odluku o mnogo većoj kazni, nego što bi to bilo primereno učinjenom prekršaju. Znači, dajemo mogućnost prekršajnim organimna da u izvesnoj meri i zloupotrebe svoju ulogu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, kao i oni zakoni koji će tek doći na dnevni red, a to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, restriktivni su po korisnike odnosno po zaposlene.
Dosadašnjim zakonom radniku sa 30 godina staža osiguranja garantovala se isplata novčane naknade sve do njegovog ponovnog zaposlenja ili ispunjenja uslova za starosnu penziju. Primetili ste da svi ovo pominjemo ali smatram da je to ono na čemu treba potencirati, da je to ono što predlagač zakona nikako nije smeo da uradi, odnosno nije smeo ovu kategoriju zaposlenih koji će najverovatnije i najbrže ostajati bez posla ostaviti bez nadoknade za slučaj nezaposlenosti a nisu u situaciji da se ponovo zaposle.
Visina novčane naknade smanjuje se dalje sa 70% na 60% od prosečne zarade nezaposlenog ostvareno u poslednja tri meseca, a ranije je to bilo u odnosu na zaradu u prethodnom mesecu. Znači, i tu je umanjenje, tako da praktično prima polovinu svoje zarade koju je ostvario u prethodnom mesecu. S tim što mu se za dva procenta uvećava naknada za svaku godinu staža osiguranja ali opet ograničenje ne više od 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u privredi Republike.
Ranije nismo imali ovo ograničenje. Znači, kako sada stvari stoje, ne može imati manju nadoknadu od 1.800 dinara niti više od 3.600 dinara. Pretpostavimo da je neko pre nego što je ostao bez posla imao platu 6.000 dinara. Ima i takvih, DOS-ovi direktori i krizni štabovi otpuštaju sve koji nisu moralno politički podobni bez obzira na stručnu spremu. Svedoci smo da je samo u Narodnoj banci otpušteno preko 250 radnika sa visokom stručnom spremom. Oni su verovatno imali i visoke plate a sada će biti na birou i primaće ove nadoknade, ovako kako predlagač predlaže.
Zavladao je strah u narodu, jer svi znaju da će otpuštanja tek biti ali se istovremeno svako nada - neću valjda baš ja ostati bez posla. Dakle, taj radnik koji je imao 6.000 platu i ostao bez posla imaće nadoknadu 3.600 dinara, što je 60% od njegove zarade a nije opet više od 80%, ono što je maksimum od prosečne zarade u privredi Republike.
Svi oni čija je prosečna zarada bila ispod 6.000 dinara, mogu da računaju da će primati nadoknadu u rasponu od 1.800 do 3.600, a najviše će, naravno, biti onako kakvo je stanje u privredi, oni koji će primati 1.800 dinara, i to tri meseca, šest meseci, devet, dvanaest, 24, već u zavisnosti od toga koliko staža osiguranja imaju. Koliko su oni socijalno obezbeđeni, nema potrebe ni da objašnjavamo, znamo šta možemo za 1.800, a šta možemo za 3.600 dinara da platimo, koliko samo osnovne životne namirnice koštaju, a da ne pričamo o svim ostalim troškovima za struju, komunalije i ostalo.
To je ono što radnik dobija za slučaj da ostane bez posla. A šta je ono što mu se uzima, odnosno što se poslodavcu uzima, dok je radnik još zaposlen? Te osnovice idu od 3.033 dinara, za najjednostavniji rad, za koji se traži prvi stepen stručne spreme, ili drugi stepen stručne spreme, pa sve do 12.724 dinara, za one sa osmim stepenom stručne spreme, i bez obzira da li je poslodavac zarade isplatio, što je svojevrstan nonsens, on mora da isplati doprinose na ove osnovice.
Ne znam da li u svetu negde postoji takvo rešenje. Ako postoji, ministar bi mogao da izađe i da nam kaže čija su to iskustva koristili, kada su ovako nešto propisali? Vladu, dakle, ne interesuje ništa drugo sem da napuni budžet. Budžet od 142 milijarde dinara mora da se napuni. Kako - ovako, na osnovu svih ovih poreskih zakona, koje je skupštinska većina donela za poslednje tri nedelje, od kako zasedamo, i na osnovu evo ovakvih zakona o kojima danas govorimo i o kojima ćemo govoriti narednih dana.
Šta će se desiti zbog ovako visokih osnovica, na osnovu kojih moraju da se plate doprinosi - poslodavac će biti prinuđen da mnoge radnike otpusti, nezaposlenost će porasti, potpuna destimulacija za zapošljavanje novih radnika, i, sve u svemu, dalje gušenje privrede, bilo da se radi o društvenom, državnom sektoru, ili se radi o samostalnim trgovinskim, zanatskim radnjama, privatnim preduzećima.
Vlada je ranije mogla da donese pojedinačni akt, kojim je, ako su ispunjeni određeni uslovi, mogla da umanji osnovice, čak za isplatu od propisanih, i to za 50%, na zahtev poslodavca, i to je učinila, ako se ja dobro sećam, bar za 300 preduzeća, ako ne i više, a šta se time htelo, mislim da je sasvim jasno - država se odricala dela doprinosa, da bi omogućila i stvorila prostor privrednim organizacijama da ta sredstva iskoriste za obnavljanje proizvodnje.
Imam utisak da vi optužujete prethodnu vlast da je bila previše humana, brišući ove odredbe iz zakona. Sada ovim predlogom zakona takva mogućnost, naravno, ne postoji, a možda je ta odredba i suvišna, ako tih obećanih 6 milijardi dolara stigne, a tih 6 milijardi dolara otprilike za četiri ova naša budžeta, koliko smo za ovu godinu usvojili budžet.
Tih 6 milijardi, naravno, samo što nisu stigle, i ako se one budu uložile u oživljavanje proizvodnje, moći ćemo da očekujemo da se i poreske stope smanjuju i da se osnovice smanjuju, i sve će biti mnogo bolje, međutim, naš narod kaže "Ne lipši magare do zelene trave", pa ja ovde izražavam bojazan da to baš tako neće biti.
Vlada i u ovom predlogu zakona predviđa da se poslodavcu može izreći mera zabrane obavljanja delatnosti, i to kumulativno, sa prekršajnom kaznom. To je gotovo neshvatljivo. Razumem da postoji prekršaj i kazna koja je adekvatno odmerena, ali ne razumem Vladu koja stalno predlaže da treba da zabranimo rad preduzeću, ili bilo kom pravnom licu, ili trgovinskoj radnji, zbog toga što je bilo koji od propusta, ili prekršaja učinila.
Jasna je namera Vlade, praktično, da preduzeća zatvori, jer znamo da je inače teško u kontinuitetu da se proizvodni proces odvija, a tek ako ga 30, 60, 90 dana na određeno vreme zatvorimo, ono nikako ne može taj proces ponovo da otpočne. Čemu sve to vodi, naravno, videćemo, ali na dobro neće iznaći. Ministar Đelić nam je, kada smo usvajali poreske zakone, rekao - socijalna politika seli se iz preduzeća, država će brinuti o radnicima. Kako će država brinuti o radnicima, evo, vidimo na osnovu predloga i ovog zakona, i Zakona o radnim odnosima, a videćemo i iz ovih drugih predloga, koji će tek doći na dnevni red.
Sve u svemu, dobro nam se ne piše.

Dame i gospodo narodni poslanici,  pre nego što vam ukažem na kršenje Poslovnika, želim da vam kažem da sa izvesnom nelagodnošću izlazim za ovu govornicu, od trenutka kada je predsednik Skupštine pretio meni, lično, sa mesta predsedavajućeg i poslanicima SRS-a, a čuli smo i kako nam je psovao majku zbog toga što nema kvoruma u sali. Ukazujem na kršenje Poslovnika u članu 101. na osnovu koje je izrečena opomena Tomislavu Nikoliću, pa posle druge opomene mera oduzimanja reči. Haranga koja se vodi protiv SRS-a započela je hapšenjem Marka Krajišnika i čitavog obezbeđenja Srpske radikalne stranke, predsednika gradskog odbora Srpske radikalne stranke i mnogih aktivista, koji su samo zbog toga što su lepili nalepnice - DOS je najgori, a što je činjenica, bili podvrgnuti ispitivanjima, pretresali su im se stanovi i tome slično.

Kako je Marko Krajišnik danas pušten iz zatvora, mi skidamo ove žute trake koje nosimo već 10 dana, spremni da ih opet stavimo, čim budete uhapsili i jednog jedinog predstavnika Srpske radikalne stranke na ovaj način. (Skida žutu traku.) Čitavu ovu harangu gospodo, preneli ste i na Skupštinu sa isključenjem Nataše Jovanović, predsednika stranke dr Vojislava Šešelja i evo i danas onemogućavate Tomislava Nikolića da učestvuje u raspravi o ovoj tački dnevnog reda. Sve to naravno nas neće ni uplašiti niti onemogućiti da dalje radimo onako kako smo i do sada radili, konstruktivno, naravno.

Gospodine predsedniče, vi niste bili u sali pre pauze očigledno i verovatno ne znate da je Tomislavu Nikoliću oduzeta reč nakon druge opomene od strane predsedevajućeg, koji vas je zamenjivao u vašem odsustvu. To ne znači da gospodin Nikolić nema pravo na repliku. Po istom osnovu kako ste dali pravo na repliku predstavniku Socijalističke partije Srbije dužni ste da date pravo na repliku i Tomislavu Nikoliću. Pogledajte član 102. stav 3. "Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo narodnog poslanika na repliku u daljem toku sednice".
Molim vas da ovaj poslovnik primenjujete, da se sa njim dobro upoznate i da ne pravite više ovakve incidentne situacije koristeći vaše mesto predesedavajućeg, da polemišete sa poslanicima i tako izazivate sami repliku. Ako hoćete da replicirate siđite za ovu govornicu, pa kao narodni poslanik jednak sa svima nama raspravljajte.

Gospodine predsedniče, za vas važi, kao i za sve druge narodne poslanike da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Za šta se ja to kačim? Hoćete da mi objasnite. Razumem vašu agresiju. Malo sam proučavala agresiju Eriha Froma i znam kada je jedna grupa ili pojedinac agresivan, onda kada se oseća ugroženim. To što se vi osećate ugroženim, meni je sasvim jasno da izaziva agresiju koju vi ovako manifestujete. Zamislite koliko su pojedinci agresivni i koliko je narod Srbije agresivan i koliko će postati agresivan onda kada mu ta agresija iz stomaka krene, a to je onda uslovni refleks. Saslušajte i naučite nešto. Nastavite li ovako izazvaćete agresiju kod naroda, a vaša agresija je ta koja prouzrokuje tu drugu agresiju.

 Poštovani narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici izrečena je mera udaljenja sa sednice od strane Narodne skupštine, narodnom poslaniku i predsedniku poslaničke grupe SRS-a prof. dr Vojislavu Šešelju. Tom prilikom povređen je Poslovnik i u formalnom i u materijalnom smislu.
U formalnom smislu Poslovnik je povređen zbog činjenice da je predlog za izricanje mere udaljenja sa sednice potekao od strane narodnog poslanika, o čijem predlogu se tom prilikom i glasalo. Članom 100. stav 3. Poslovnika decidno je predviđeno da Narodna skupština na predlog samo predsednika Narodne skupštine može da izrekne meru udaljenja sa sednice. Dakle, samo na predlog predsednika Narodne skupštine, a ne narodnog poslanika, može se izreći ova mera. Zbog čega? Zbog toga što u članu 100. stav 1. predsednik Narodne skupštine je taj koga Poslovnik obavezuje da se stara o redu na sednici.
U materijalnom smislu Poslovnik je povređen zbog činjenice da prof. dr Vojislav Šešelj nije učinio ni jednu radnju predviđenu članom 103. stav 2, na osnovu koga je Narodna skupština i donela odluku o njegovom isključenju, odnosno udaljenju sa sednice. Član 103. stav 2. Poslovnika taksativno nabraja te slučajeve. To je slučaj fizičkog napada od strane narodnog poslanika, koga svedoci ste svi, nije bilo. Odnosno, drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Narodne skupštine. Ni jednog učesnika sednice nije ni na koji način bio ugrožen, ni fizički, ni moralni integritet od strane narodnog poslanika i šefa poslaničkog kluba SRS-a, prof. dr Vojislava Šešelja.
Pored toga, predsednik Narodne skupštine povredio je član 93. stav 3. Poslovnika, jer je nakon što je izrečena mera udaljenja sa sednice narodnom poslaniku, samoinicijativno prekinuo rad Narodne skupštine, iako to može da učini samo ako se o tome Narodna skupština izjasni. Činjenica je da se Narodna skupština o tome nije izjašnjavala. Zbog ovako grubog kršenja Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine koje je nesumnjivo, očekujemo da predsednik Narodne skupštine podnese ostavku. Hvala. (Aplauz radikala.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 99. i 103. stav 2.. Samo da vas malo poučim, malo pre nisu bile u pitanju tačke nego alineje. To je za one koji nisu dovoljno upućeni. Nemojte da nam dajete lekcije, znamo toliko da čitamo zakone i Poslovnik i da tumačimo to kako treba.
Zašto reklamiram povredu Poslovnika u članu 99? - "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Kako se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, pretpostavljam svako tumači na svoj način, ophođenjem, načinom na koji se izlazi za ovu govornicu, načinom kako se ulazi u raspravu, kako se međusobno ophodimo u ovoj sali, ali evidentno je gospodo da vi u toku sednice, vi iz DOS-a, čitate novine, popunjavate ukrštenice. Predložila bih sa ovog mesta da formiramo jednu komisiju koja bi utvrdila da li ste te ukrštenice pravilno popunili, pa, ako jeste, da ostanete narodni poslanici, a ako niste, da ponovimo to još jednom.
Član 103. stav 2. odnosi se na predsednika Narodne skupštine, koji je meni dobacio upravo ovo: "Neće vas mnogo ostati ako ovako nastavite". Neka kaže da to nije rekao. Da li je na taj način ugrožen moj fizički ili moralni integritet? Pretpostavljam da jeste. Zaista ne znam šta je on mislio sem da to tumačimo onako kako sam ja to doživela. Možda misli da me neko ovde u zgradi Narodne skupštine likvidira, da mi uradi nešto što je neprimereno jednoj dami. On neka to objasni, ali ne može da porekne da je to rekao.
Na osnovu istog ovog člana ste na predlog narodnog poslanika juče glasali o isključenju prof. dr Vojislava Šešelja iz daljeg toka sednice. Molim vas da na isti način, na moj predlog, stavite sada na glasanje, bez obzira kako će se glasanje završiti, da li predsednika Narodne skupštine treba isključiti sa ove sednice zbog ovakve pretnje upućene meni kao narodnom poslaniku.

Gospodine predsedniče, čitam stenogram i u skladu sa stenogramom sa jučerašnje sednice tražim da se glasa o povredi Poslovnika, onako kako sam malopre izložila. Vi ste juče rekli - stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Vlastimira Budimovića da se narodnom poslaniku, gospodinu Šešelju, izrekne mera udaljenja sa sednice.
Zahtevam da na moj predlog sada Skupština glasa o vašem udaljenju sa sednice, jer ste povredili moj fizički i moralni integritet, preteći mi sa tog mesta predsedavajućeg. Juče je ovde čitava sala poslanika DOS-a za nama, kada ste objavili pauzu i nakon što ste isključili mikrofone, vikala: "Napolje, fašisti".
Ko treba da bude isključen sa ove sednice, ko ovde širi i versku... (Poslanici DOS-a dobacuju: Fašisti.) jel( fašisti, rekli ste, potvrdili ste. Molim vas da u skladu sa mojim predlogom stavite ...

Dame i gospodo narodni poslanici, neki poslanici su danas za ovom govornicom zamerili što se vrlo često interpretiraju narodne poslovice, i to u negativnom kontekstu. Mislim da je to pozitivno, da su narodne poslovice naravoučenija, potvrđena u praksi i da nije zgoreg da ih se podsetimo.
Ja neću da izgovorim nijednu poslovicu, ali ću vas podsetiti na bibliju, koja nam poručuje - sve vam je slobodno, ali vam nije na korist. Kada se uzima od naroda, i zaposlenih, onda se uzima naširoko, a kada treba utvrditi neka prava radnika, onda je to sve restriktivno. Ministar Milovanović nas je juče i danas ubedio i uverio u to da nije dorastao funkciji ministra. On nam je juče držao politički govor, umesto da argumentovano brani Predlog zakona, koji je utvrdila Vlada. Nije lako, gospodine ministre biti ministar, ali vi verovatno mislite da možete da budete i vladika, pa ste se prihvatili i ove odgovorne funkcije.
Šta je novina ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima - zarada se definiše u bruto principu, pa obuhvata regres, topli obrok, prekovremeni rad, i razne druge vrste naknada.
Sledeće što je novo - obaveza isplate zarade u novcu, naravno, ako ga ima. Pooštrava se kontrola isplate zarada i plaćanja po osnovu doprinosa i poreza, i to od strane ZOP-a i inspekcije rada, koja može, ako utvrdi da poslodavac nije isplatio zaradu (misli se na minimalnu zaradu), a raspolagao je sredstvima na računu, zabraniće obavljanje delatnosti poslodavcu u trajanju od 30 do 90 dana.
Minimalna zarada iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike. Juče nam je ministar rekao da je to 1.850 dinara. Litar mleka, litar jogurta, i dve vekne hleba, košta 120 dinara, i to je ono što svakog meseca moramo da unesemo u kuću, to je ukupno 3.600 dinara. Ja vas, ministre, pitam - doručak, ručak, večera, gde je tu socijalni program i šta znači ta minimalna zarada? Hoće li ona obezbediti tu minimalnu egzistenciju našim radnicima?
Očigledna je namera DOS-ove vlasti u celini, da se otpusti veliki broj zaposlenih, jer se ne računa na privredni oporavak, već na dalje propadanje privrede, a da to, naravno, bude jeftino i da se preduzeća onda prodaju u bescenje.
Takođe se postavlja pitanje - u čemu se ogleda razlika između bruto plate i do sada jasno definisane neto zarade, ako poslodavac ne vrši isplatu regresa ili toplog obroka, a neki poslanici su ovde objašnjavali da se u većini preduzeća topli obrok i ne isplaćuje u novcu, pa nam onda, ministre, nije jasno kako će to biti obračunato u bruto zaradi?
Zatim, predlogom ovog zakona ne stimuliše se rad duži od punog radnog vremena, noćni rad, rad u smenama, terenski rad, jer ni poslodavac, ni radnik, nisu zainteresovani za ovakav rad, zbog dodatnog oporezivanja, a radnici bi bili dovedeni u neravnopravni položaj, pošto bi deo zarade po ovim osnovama periodično ostvarivali samo oni radnici i oni zaposleni, koje odredi poslodavac.
Kaznene mere, koje su predviđene, ne bi smele da na duže vreme onemoguće obavljanje delatnosti, privredne aktivnosti, jer zabrana rada u trajanju od 30 do 90 dana neće doneti dobro ni poslodavcu, a ni zaposlenom. Očita je namera da se uguši svaka privredna aktivnost.
Pored toga, nije prvi put da se predlozi za izmenu i dopunu zakona nestručno pripremaju, pojedini članovi zakona se brišu, a dalje se tekst ne uređuje. To nas, naravno, i ne čudi, kada znamo ko se nalazi na mestu sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo. Gospođa koja je na tu funkciju došla, ne zahvaljujući svojoj stručnosti, nego isključivo nepotizmu, i tome što je supruga aktuelnog saveznog ministra unutrašnjih poslova.
Ja se ipak nadam da će skupštinska tela, nakon usvajanja ovog zakona, u čije usvajanje ne sumnjam, urediti ovaj zakonski tekst i da će on takav biti objavljen u "Službenom glasniku".
Često sa ove govornice čujemo od poslanika DOS-a da se pozivaju na nešto što je bilo ranije i za vreme neke prethodne vlade. Znate šta, vaša ocena da je ta vlada bila loša, može da se prihvati, ali dosta je više priče o tome šta je bilo. Ta vlada vladala je u prošlom veku. Hajde malo da vidimo šta će biti u ovom veku. Vi ste svoja predizborna obećanja, dali, sada da vidimo kako ih ispunjavate.
Žao mi je što ministar Đelić nije tu, a i ministar Batić pobeže glavom bez obzira, mene je juče zaista dirnuo pričajući o tome koliko je brižan otac, ja to pozdravljam, zaista cenim, ali i njega i ostale hoću da podsetim da je 78 dana, za vreme agresije, moje troje dece bilo u kući čitavog dana, ponekad i noću, potpuno same, dok smo suprug i ja imali radne obaveze. Kako su se one osećale, kada su čule da se bombarduje Šabac, a da sam ja u Šapcu, ili da se bombarduje Prokuplje, a da sam ja u Prokuplju?
Čuli smo od ministra Đelića juče da postoje neki normalni građani, kao da postoje i oni nenormalni. Mene, doduše, to zaista ne iznenađuje od jednog ministra, koji očigledno ne poznaje dovoljno možda ni svoj maternji jezik. Sigurno je jedno - ovim zakonskim izmenama neće se poboljšati položaj zaposlenih, neće se poboljšati ni socijalna sigurnost, a najmanje eliminisati siva ekonomija, kako to tvrdi ministar Milovanović.
Začuđujuće je da se upravo on, koji je vodio do izbora za ministra, jedan sindikat, Asocijaciju nezavisnih i slobodnih sindikata, danas ponaša upravo suprotno sindikalnim opredeljenjima i tretiranju radno-socijalne sfere, na način kojim šteti interesima zaposlenih i onih koji traže posao. Ova oblast društvenih odnosa, kao jedan od najznačajnijih segmenata, mora biti regulisana zakonski na jedan celovit način (mislim tu i na radna i na socijalna pitanja), i pod stalnom lupom i Skupštine, i Vlade, i javnosti.
Nama, poslanicima u Narodnoj skupštini, predlažu se uglavnom izmene i dopune zakona i najavljuju neke korenite izmene za budućnost. Dajte da vidimo te korenite izmene, a ove izmene u međuvremenu, videli ste već koliko dugo sednica traje i koliko vremena treba da se bilo koji zakonski predlog usvoji, što samo govori o kvalitetu tih predloga.
Na kraju, zalažem se i protiv otpuštanja zaposlenih, bez temeljne procene i ocene i pripreme za njihovu socijalnu sigurnost nakon toga.
Jedno od značajnih programskih opredeljenja Srpske radikalne stranke, a mi se u Parlamentu naravno zalažemo za to jeste stabilno socijalno zakonodavstvo i što sigurniji ravnopravan položaj zaposlenih,
(Predsednik: Vreme.)
kao i onih koji čekaju posao. Završavam. Istovremeno je prethodno značajan socijalno ekonomski položaj građana. Gospodine predsedniče, vi ste na početku ove sednice kada se govorilo o porodicama nestalih na Kosovu i kidnapovanih na Kosovu rekli da vam je muka od te teme. Ja bi vam predložila da ubuduće kada vam je muka, stavite prst u usta i rasteretite se. (Iz sale: radikalka.)