Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi 1999. godine srpski radikali su se u Vladi narodnog jedinstva zalagali za to da mesne zajednice ne treba, kao bilo kakav oblik organizovanja građana, predvideti zakonom. Pre svega zbog toga što smo imali veliko iskustvo zloupotreba mesnih zajednica u političke svrhe i što su mesne zajednice bile leglo finansijskih malverzacija u prethodnom periodu, onda kada su socijalisti imali u većini opština vlast.
Očigledno je da između socijalista i DOS-a nema velike razlike po pitanju shvatanja mesnih zajednica, jer je i jednima i drugima blizak taj kardeljevski sistem, jer su mesne zajednice praktično ostatak tog kardeljevskog sistema.
Moje kolege su govorile o tome da mesna zajednica nije ustavna kategorija, da je Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđena samo kao mogućnost, a ja ću vas podsetiti šta zakon kaže po pitanju mesnih zajednica i zašto se one, ukoliko se građani odluče da ih formiraju, organizuju - pre svega radi zadovoljenja potreba od neposrednog zajedničkog interesa za građane na određenom području. Opština, dakle, može, po prethodno pribavljenom mišljenju građana sa tog područja, obrazovati mesnu zajednicu, u skladu sa statutom opštine.
Još nismo zabeležili slučaj da se pribavlja mišljenje građana - da li mesne zajednice trebaju ili ne trebaju. Uglavnom, skupštine opština donose odluku, ili čak i bez te odluke formiraju se mesne zajednice. Bila sam svedok formiranja mesne zajednice Zemun Polje, koja ima oko 20.000 stanovnika u Zemunu, bilo je prisutno 50-tak građana. Odbornik sa tog područja pozvao je svoje istomišljenike, svoje partijske kolege, da formiraju savet mesne zajednice. Cilj je bio što pre formirati mesnu zajednicu, pribaviti prihode od naplate pijačnine i drugih usluga, koje su preuzeli kao samozvana mesna zajednica, i takvu mesnu zajednicu je SO Zemun tolerisala.
Ono što je po meni poseban promašaj ovog zakona, to je pre svega davanje značaja mesnim zajednicama, koje ne mogu u ovom trenutku, obzirom na to da su opštine u Srbiji uglavnom male opštine, sa malim brojem stanovnika, i, imajući u vidu platežnu sposobnost naših građana, zadovoljiti te potrebe, koje bi trebale one da zadovolje. Od koga ćemo mi danas, od kojih građana, pored svih ovih poreza koje smo im nametnuli, uzeti još neki dinar, recimo, radi izgradnje nekog puta u mom Sekuriču, ili izgradnje vodovoda, ili bilo čega drugog?
Opravdanje postojanja mesnih zajednica u takvim opštinama, recimo na seoskom području, apsolutno ne postoji, jer naša sela, najbrojnija, imaju npr. oko 1.000-2.000 stanovnika, ili po 400-500 domaćinstava, i šta ta domaćinstva mogu, čak i da izdvoje neka sredstva, sa tim novcem da urade? Ne mogu ništa. To je ono što nas je navelo, i mene i moje prethodnike, da zatražimo da se ovaj amandman usvoji. Ukoliko se samodoprinos i raspisuje, to je samo jedan od izvora prihoda mesne zajednice, pored onih koje skupština opštine prebacuje mesnoj zajednici, ali to je uglavnom za finansiranje plate sekretara mesne zajednice, ili za plaćanje komunalija, struje, vode, kancelarijskog materijala. Znači, samodoprinos je taj na koji se računa kao na osnovni prihod mesne zajednice.
Samodoprinos je u ovoj situaciji, posle ovolikih poreskih zakona, nešto što apsolutno treba ukinuti Zakonom o lokalnoj samoupravi, jer naši građani nemaju više novca za finansiranje svojih sopstvenih potreba. Ako izdvajaju za finansiranje lokalne samouprave, ako izdvajaju za finansiranje republičkog budžeta, saveznog budžeta, oni očekuju od te lokalne samouprave, ili od te republike, da zauzvrat nešto dobiju. Ali, ako treba da rešavaju neki svoj osnovni komunalni problem, da im se opet traži izdvajanje novca - nema novca kod naših građana, a ako taj novac u nekim bogatijim sredinama i dođe na račun mesne zajednice, onda nema mogućnosti da se uopšte taj protok novca dalje kontroliše.
Zloupotrebe su nešto što je vrlo česta pojava, a skupština opštine najčešće nije zainteresovana, ili nema mogućnost kontrole nad trošenjem tih sredstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona na dobit preduzeća podnela sam na član 44. koji reguliše pitanje poreskog oslobađanja, tako da se iza tačke 3. doda još jedna tačka 4., koja bi glasila: "Novoosnovana preduzeća na dve godine od dana osnivanja". Zbog čega? Zbog toga što smatram da je novoosnovanim preduzećima ovo prevelik namet ako se uzme u obzir koje sve još namete imaju, da prilikom registracije već moraju da obezbede osnivački ulog, a znamo da je taj osnivački ulog oko pet hiljada dolara u dinarskoj protivvrednosti, da moraju da nabave osnovna sredstva i opremu, da moraju da zaposle radnike, a znamo koji su sada doprinosi na svakog zaposlenog radnika.
Verovatno će biti opterećen i kreditima, a sadašnja kreditna politika banaka je izuzetno nepovoljna za korisnike kredita. Ako hoćemo da pomognemo preduzećima, onda treba da im pomognemo na samom startu, onda kada se osnivaju i onda kada počinju sa svojom delatnošću. Onda kada stanu na svoje noge, lako im je uzeti od poreza na dobit, ali u trenutku osnivanja, bez obzira na koju se delatnost odnosi, treba im pomoći. Zbog toga bi država trebalo da ima malo sluha za one koji se odlučuju na ovakav vid osnivanja novih preduzeća.
Doduše, vidim da u samom zakonu ima izvesnih olakšica, ali onda kada se radi o osnivanju poslovnih jedinica, u područjima koja su nedovoljno razvijena. Nema razloga da pravimo jako veliku razliku, čitava Srbija je nerazvijena u ovom smislu. I ako bi trebalo da se da neka olakšica novoosnovanim preduzećima, onda bi trebalo da bude svejedno da li su u područjima koja su nedovoljno razvijena ili na nekim drugim područjima koja su navodno razvijena.
S obzirom na samu situaciju u zemlji, verujte, zastrašeni ovim poreskim zakonima, građani razmišljaju na ovaj način - neću ni da krečim ove godine, sačekaću sledeću pa ću da vidim šta ću da radim. Znači, postoji jedna nesigurnost, postoji jedan strah. Ako postoji kod nas u kući, ako građani kao individue imaju takav osećaj nelagodnosti, nesigurnosti i straha, kako je onda kod onih koji treba da osnuju nova preduzeća. Verovatno se ni oni neće odlučivati jedno izvesno vreme da krenu u takav posao, a od toga ćemo trpeti svi mi, odnosno sama država, i budžet neće moći da se puni. Treba im dati pogodnosti te dve godine, da stanu na noge, da počnu da privređuju, a onda u poresku kasu i u budžet dolazi novac sam po sebi. Toliko.

Član 45. odnosi se na koncesiona preduzeća i u prvom stavu predlagač zakona kaže da "u slučaju koncesionog ulaganja, koncesiono preduzeće, odnosno koncesionar koji ima registrovano preduzeće za obavljanje koncesione delatnosti oslobađa se plaćanja poreza na dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok do pet godina". U stavu 4, da "koncesionar koji saglasno zakonu kojim se uređuju koncesije nije dužan da osnuje koncesiono preduzeće, radi ostvarivanja prava na oslobođenje od poreza na dobit,  posebno obračunava i utvrđuje dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije u skladu sa zakonom". Moj amandman se odnosi na brisanje stava 5, znači stava koji proističe iz stava 4, da "ministar finansija i ekonomije bliže uređuje način iskazivanja prihoda i rashoda koncesionara iz stava 4. ovog člana".
Znači, ministar će samostalno, po nekom svom aršinu, odrediti kada će se platiti porez, kada će se osloboditi od plaćanja poreza na dobit i to ostavlja ministru dovoljno prostora za raznorazne malverzacije, nelegalne radnje. Zbog toga smatram da ovaj član treba potpuno brisati, jer ministar ne može da ima autonomno pravo da sam uređuje način iskazivanja prihoda i rashoda. To je nešto što mora biti zakonom regulisano.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz inostranstva od pomoći dobismo samo ministra Đelića, ali slaba vajda Srbiji od toga. Gospodin Đelić pada u vatru, svestan valjda kako će se odraziti ovi poreski zakoni na građane Srbije, a deo posledica će morati da snosi i on.

Htela bih ministru Đeliću, iako nije ovde u sali, kao starija koleginica da uputim nekoliko naravoučenija. Ne bih rekla da sam mlađa. Pre svega, poslanici u ovom domu stariji su od ministra. Poslanike je birao narod, vređajući poslanike, ministar vređa narod, a mi poslanici možemo sebi da dozvolimo i po koju uvredu na račun ministra, mi smo ovde, nas 250 ili većina od tih 250, birali tu vladu. Svaki ministar može ovde biti izabran i ovde može da padne. Prema tome, mi smo ovde zakon, a ministri su samo ovde u našoj službi.

Danas raspravljamo o setu poreskih zakona, koji su na osnovu dosovske većine spojeni u jednu jedinstvenu raspravu, nezavisno od činjenice da su sudbinski vezani za sve građane, sve privredne subjekte, bez obzira o kakvom se obliku svojine radi. Da li su ovi zakoni, koji su usledili, u stvari prilagođavanje svetskim standardima, kako Vlada, a posebno premijer Đinđić najavljuju. On kaže da je paket od 200 sistemskih zakona trebalo usvojiti u Skupštini još do kraja marta meseca. Zašto to nije urađeno, pitam za ovom govornicom jer ovo sistemski zakoni nisu. Zašto kasne, gromoglasno najavljene reforme, zašto se baš pošlo od budžeta, od tzv. poreske reforme, kojom se oporezuje sve i svašta, zašto ne od ekonomske i privredne reforme. Dakle, da se prvo stvore uslovi za rad, da se ojačaju poreski obveznici, a onda je od poreskih obveznika lako uzimati. Mi širimo ovim zakonima poresku lepezu poreskih obveznika, ali ne smanjujemo poreske stope. Ili ih ostavljamo po starom ili ih povećavamo. U vašim predizbornim obećanjima stoji drugačiji koncept radikalnih ekonomskih reformi. Dakle, niste obećavali porezima i akcizama obuhvatićemo sve proizvode i usluge, sve prihode, sa minimumom oslobađanja. Ne stoji ni opredeljenje za ovakve poreske stope. To birači od vas nisu mogli da čuju. Fiskalna funkcija ovih zakona je očigledna, oporezivanje svega i svačega. Zanemarene su funkcije poreza, koji su vezani za pravičnost i razvoj, proširenu reprodukciju poreskih obveznika. Gde to, u kom zakonu predlažemo neku olakšicu za obveznika poreza, ako zaposli veći broj radnika, ulaže u proširenu proizvodnju i tome slično. Socijalno ugroženi, kojih je od dolaska DOS-a sve više u Srbiji, potpuno su izjednačeni sa onima najbogatijima. Niz je promašaja i nedostataka u predloženom setu poreskih zakona i podnela sam 15 amandmana, ali je ceo sistem pogrešan. Nije ni objektivan, ni kako DOS kaže - transparentan. Ovi poreski zakoni izazvaće posledicu da svi koji mogu da izbegnu porez, izbeći će to plaćanje. Zamajavate se ako mislite da će ovi zakoni dovesti do suzbijanja sive ekonomije. Danas sam izašla u prodavnicu da kupim cigarete, bilo je dve-tri vrste cigareta u trafici, kada sam pitala da li imaju nešto drugo, zašto je tako mali izbor, prodavac kaže - zbog ovih akciza. Šta vi, u stvari, gospođo Gordana hoćete. Kažem - Kim. Kaže - može, pa ispod tezge. Prema tome, uvek ima načina da se izbegne plaćanje onoga što neko misli da je preko više. Oni koji su već umorni od ličnog preživljavanja, očekivali su da budu izuzeti od plaćanja poreza. Ovakvi poreski zakoni vode pogoršavanju životnog standarda i zaustavljanju rada preduzeća, povećanju broja nezaposlenih i produbljivanju ekonomske krize. Ko ne veruje u ovo, za tri ili četiri meseca moći će da vidi efekte ovih zakona vrlo transparentno, kako vi kažete, a posledice će biti upravo ovakve.

Upozoravam vas, sve u DOS-u, da su vinovnici ovakvog haotičnog stanja upravo poslanici DOS-a i svi vi u DOS-u i da samo vi snosite odgovornost za evidentne promašaje i teške posledice koje se manifestuju u društvu. Svu nesposobnost skrivate iznoseći tone izmišljotina, kleveta, neposrednih pretnji bivšim direktorima, političkim neistomišljenicima, političkim progonima i zatvorom. Pod pokroviteljstvom Vladana Batića, koji se očigledno ne meša mnogo u svoj posao, ali zato preuzima vrlo rado posao Dušana Mihajlovića, a opsesija mu je - kako da uništi Srpsku radikalnu stranku jer je postala noćna mora. Pod njegovim patronatom najavljuje se lažni vanredni kongres Srpske radikalne stranke od šačice otpadnika, bivših članova Srpske radikalne stranke. Rezultati tog kongresa trebalo bi da budu izbor novog rukovodstva i davanje legitimiteta toj šačici otpadnika. Međutim, gospodine Batiću, zaboravljate da u Srbiji ima 300 hiljada članova Srpske radikalne stranke i to vam neće baš tako lako proći. Prozreli smo vaše namere, a one su, budite sigurni, neostvarive. Sa nama nećete tako lako izaći na kraj. Dosovskim poslanicima poručujem da rad poslanika SRS u ovoj skupštini nije opstrukcija, već jedino moguć, razuman, kreativan i stvaralački metod rada. Da li se radi o opstrukciji opozicije ili dosovskoj nesposobnosti, građani Srbije će najbolje sami proceniti. Od vašeg obećanja da će investicije i kapital stići u aprilu, nema ništa, ili ih krijete. Možda kapital stiže, ali se preusmerava u nečije privatne džepove. Istina će izaći na videlo, kao i uvek. Ministar Đelić govori o potrebi oporezivanja stranog kapitala koji ulazi u zemlju, jer je veliki deo tog kapitala nelegalno izašao iz zemlje. Ja bih ipak da se taj kapital vrati u zemlju, a da se vidi kako je i pod kojim uslovima izašao iz zemlje.

Evo vam konkretnog primera - primer Union banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad, a koja je u međuvremenu privatizovana, naravno, na nelegalan način. Umešan je u tu igru i ovaj vaš Zabunović, koga ste poslali u Saveznu upravu carina i koji je trebalo da preuzme Saveznu upravu carina. (Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, molim vas da se držite teme.) Apsolutno se držim teme. Trebalo je da bude direktor Carine, ali je iskorišćen samo da sa naoružanim ljudima uđe u Carinu, a funkcija je pripala nekom drugom. On je od Union banke dobio ogroman devizni kredit za svoju firmu u Beču, jedna druga firma Interpromeks na Maršalskim ostrvima takođe ogroman devizni kredit. (Predsednik: Po drugi put vas opominjem da se držite teme.) Govorim o onome što je ministar Đelić govorio. On smatra da taj inostrani kapital treba da se oporezuje, ja smatram da ne treba. Ako je nelegalno izašao, neka se barem vrati u zemlju i neka se ovde investira. Spominjem ko je sve izneo pare iz zemlje. Znači, MPS, Interpromeks, malo na Maršalska ostrva, malo u Beč, malo na Kipar itd. Ispitajte ovaj slučaj, ako vas zanima, mada se bivši direktor Vukasović poziva na prijateljstvo sa Dušanom Mihajlovićem i da mu tu niko ništa ne može. Inače, ovo je skinuto sa jednog internet sajta, nije nikakav dokument do koga nije moglo da se dođe.

Juče ste za ovom govornicom izneli da je Jožefu Kasi dodeljena garsonjera od 20 metara kvadratnih. Baš ga žalim, obzirom na brojne zloupotrebe sa funkcije predsednika opštine, odakle je svojoj kćerki prodao opštinsko građevinsko zemljište, vinograde, voćnjake i po neki građevinski objekat, sve na Kelebijama, ukupne veličine od 14 ha, 49 ari i 68 metara kvadratnih, koje je ona posle izvesnog vremena poklonila svom bratu, a pravo plodouživanja ostalo na ocu, na Jožefu Kasi. Gospodin Jožef Kasa verovatno može da kupi pola Beograda i ne treba mu garsonjera od 29 kvadrata. O svemu tome postoji dokumentacija. Mislim da smo je više puta u Skupštini pokazivali, ali, evo su rešenja, evo su uknjižbe iz suda i brojevi parcela. Sve može da se proveri.

To govorim zbog toga što je u Predlogu izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, zbog čega mi nemamo poverenja kako će se u lokalnoj samoupravi gazdovati sa onih 3% fonda na zarade, jer ako je jedan predsednik opštine bio kadar da nam na ovakav način .... (Predsednik: Ja ću morati da vam oduzmem reč. Ne držite se dnevnog reda i prekoračili ste vreme. Opominjao sam vas dva puta. O čemu vi govorite?) Govorim o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Završavam za tri sekunde. Ako je jedan predsednik opštine mogao da zloupotrebi svoju poziciju na taj način da sebi pribavi veliku korist, mogu da zamislim kako će raspodeljivati stanove solidarnosti.

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, meni je zaista neprijatno da vas više podsećam na pravila srpskog jezika. Izgleda da morate da se vratite u neke niže razrede osnovne škole. Ali, nas zaista dovodite u nezgodnu poziciju da se smatramo suprugama nekih poslanika. Doduše, ja nisam supruga poslanika. Ja sam poslanik, pa me tako i oslovljavajte.

Ja sam na član 28. ovog zakona uložila amandman smatrajući da stopu poreza na prihode od poljoprivrede treba odvojiti od stope poreza na šumarstvo, ali da u svakom slučaju i jedne i druge treba smanjiti, odnosno stopa poreza na prihode od poljoprivrede treba da bude 10%, a na prihode od šumarstva 15%.

Zbog čega?

Pre svega, zbog toga što se u poljoprivredi zahteva mnogo veće angažovanje, veće ulaganje kako u agrotehničke mere, tako i ulaganja u mehanizaciju, nego u šumarstvo. Zbog toga sam potražila neku prohodnost, da se različito oporezuju poljoprivreda i šumarstvo, pledirajući, pre svega, na to da je ova stopa od 20% za poljoprivredu prevelika ako imamo u vidu ovo što je predsednik Šešelj prethodno rekao - da je porez na zarade 14%.

(Glasovi iz sale: Kakav predsednik? Čiji predsednik?)

Pa, biće predsednik. Polako.

S obzirom na velike teškoće sa kojima se poljoprivreda suočava poslednjih godina, mislim, gospodo, da ste vi zaboravili sankcije i da je poljoprivredna proizvodnja podnela najveći teret sankcija u poslednjih deset godina. Poljoprivredni proizvođači učestvuju u ukupnoj poljoprivredi čak sa 87%. Država nije našla nikakav modus da potpomogne poljoprivrednog proizvođača nego samo gleda da od njega izvuče što više. Na ovaj način, potpuno ćemo uništiti poljoprivredu i našeg seljaka. Kolika je ekonomska snaga naših poljoprivrednika, niko ne pita.

Mene je začudilo ono što je Vlada rekla povodom mog amandmana. Nije ga prihvatila. Zašto? Rekla je: amandman se ne prihvata, jer nema osnova da se različitim stopama oporezuju prihodi od poljoprivrede i prihodi od šumarstva.

Isto bi bilo kao kad bismo rekli da nema razloga da se posebnim stopama paoreza oporezuje poljoprivreda u odnosu na porez na dobit ili porez na zaradu. Razlog je nikakav. Kada su amandmani u pitanju, za njih jedino važe razlozi, to jest oni amandmani koje su juče podneli poslanici DOS-a (juče sam komentarisala te amandmane), šta sve treba da se smatra prihodom od samostalne delatnosti, a Vlada kaže: ove amandmane treba prihvatiti, ocenjuje ih kao opravdane, jer daju osnov za širi obuhvat prihoda koji se ostvaruje obavljanjem samostalne delatnosti porezom na prihod po tom osnovu.

Znači, samo je važno da se što više uzme. Onda ima osnova. Kada se traži smanjenje, onda nema osnova da se prihvati amandman i da se uvrsti u Zakon. To je stav ove vlasti. Ne zaboravite, gospodo, zna se ko je vas doveo na vlast, zna se ko je 5. oktobra izlazio sa vama na ulice, to je pre svega inteligencija, a zna se i ko će vas skinuti sa vlasti. To je ova kuka i motika kojoj hoćete da skinete kožu s leđa.

Evo, već dva dana pokušavamo da popravimo ovaj predlog zakona, koliko je to moguće, u korist onih koji podležu oporezivanju po ovom zakonu. Vlada je gluva na sve to i imam utisak da bi politički bilo mnogo mudrije sa naše strane, mislim na SRS, da ćutimo i da pustimo DOS da radi onako kako je zamislio. Pre će se narodu smučiti. Pre će narod shvatiti o čemu se radi. Međutim, mi kao odgovorni ljudi i odgovorni poslanici pokušavamo da damo stvarno svoj konstruktivni doprinos, da se nešto popravi i da spasemo šta se spasiti može.

Vlada, ni kada su u pitanju samostalne zanatlije, samostalni ugostitelji i trgovci, nema mnogo sluha za njih, kao ni za poljoprivrednike, odnosno zemoljoradnike, i ne shvata koliko je ljudi u ovom sektoru zaposleno i koliko će ljudi, zahvaljujući ovakvim poreskim opterećenjima, biti prinuđeno da te svoje radnje zatvori.

Zaboravlja Vlada da oni, pored ovoga, imaju i druge namete - poreze na imovinu, pa doprinose, onako kako ih tretira novi Predlog zakona koji ćemo tek imati na ovoj sednici na razmatranju. Osnovica za prvi stepen stručne spreme je negde oko 3.038 dinara, na koju mora da se plati doprinos. I, umesto da Vlada razmišlja kako da olakša tim privrednicima, vlasnicima tih ugostiteljskih, trgovinskih, zanatskih radnji, da eventualno zaposle još veći broj ljudi, smanjivši im stopu poreza na dohodak, ona jednostavno pravi uravnilovku i svima po istom aršinu - 20%.

Slušajući ovog našeg ministra za rad, gospodina Milovanovića, koji više lični na seoskog đilkoša, kako se ponaša ovde u Skupštini, dolazim do zaključka da ....

(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, ne udvarajte se, pređite na amandman - žagor.)

... članovima SRS namiguje, došaptava, verovatno se on ovde udvara, ne znam da li kolegama ili mojoj koleginici i meni i morala sam da kažem da liči zaista na seoskog đilkoša. Seljaci znaju šta je seoski đilkoš. To je pogrdan naziv za jednog zgubidana, jelÄ tako.

Međutim, htela sam nešto drugo da kažem, gospodine ministre. Vi verovatno očekujete da će svih ovih 300.000 ljudi sada obezbediti svoju egzistenciju iz tih vaših socijalnih fondova. Pa, koliki su ti socijalni fondovi? I, odakle će da se napune ti socijalni fondovi?

Ne želimo mi da imamo ovde građane koji će biti na kazanu i koji će biti korisnici socijalnih davanja, nego ljude koji mogu svojim radom da obezbede egzistenciju svojim porodicama. Uložili su neki kapital u to. Hoće da rade. Sada će biti prinuđeni da to malo što imaju prodaju, da žive od tog nekog imetka jedno vreme, od toga što su ostvarili i posle toga da budu socijalni problem.

To vi u budućnosti želite Srbiji i srpskom narodu. Jednostavno, da svi budemo socijalni slučaj. Hvala.

Poštovani poslanici, uvaženi ministre Joksimoviću, imala sam želju da pozdravim i ministra Čedomira Jovanovića, ali on uteče. (Glasovi - nije on ministar.) Pa, ne znam, ovih dana videh njega u Vladi Srbije da drži konferenciju za štampu pa po tome sudim da je postao minstar. Prosto sam se pitala da li sam propustila neku sednicu Skupštine.
Inače, u Poslovniku lepo piše da šefovi poslaničkih klubova i poslanici mogu organizovati konferenciju za štampu, ali u ovom domu koji je naš, a ne u Vladi Srbije.
Dame i gospodo, vezano za tačku dnevnog reda, nakon donošenja budžeta, onako nerealno naduvanog, bilo je neophodno da usledi ovakav set zakona, među kojima je i Zakon o porezu na dohodak građana, koji transparentno prikazuje kako treba građanima "odrati kožu s leđa". Ne razmišljate pritom da li je to moguće ili da li mogu građani da ostvare taj dohodak.
Vi afirmišete sistem bruto zarade, kao osnovice poreza, uključujući u zaradu kao osnovicu poreza sva dodatna primanja, a već su moji prethodnici govorili koja su to primanja - topli obrok, regres i slično. Međutim, sve to ide na štetu obveznika poreza, jer plata može da se i ne isplati, ali ono što državi treba da se isplati, odnosno ono čime budžet treba da se puni, to svakako mora, pod pretnjom prinude, da se uplati.
Na koje se sve prihode plaća porez - na zaradu, i to bruto zaradu, prihod od poljoprivrede i šumarstva, prihod od samostalne delatnosti, od autorskog prava i prava industrijske svojine, prihod od kapitala, prihod od nepokretnosti, kapitalna dobit, i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani.
I taman sam se pitala - šta je to na šta bi još mogao da se uvede porez, kad dobismo materijal sa amandmanom poslanika DOS-a, Gorice Mojović i Milene Milošević, koji traže da se u članu 31. (odnosi se na glavu III - porez na prihode od samostalne delatnosti) proširi predmet oporezivanja, i kaže ovako: "Prihodom od samostalne delatnosti smatra se i prihod ostvaren trajnim ili sezonskim iskorišćavanjem zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, vađenje peska, šljunka i kamenja, proizvodnja kreča, cigle, crepa, ćumura i slična proizvodnja lozno-voćnih i drugih sadnica i kalemova, inkubatorska proizvodnja živine i druge slične delatnosti, nezavisno od toga da li su kao samostalne delatnosti registrovane kod nadležnog organa".
Što Vlada propusti, tu smerni poslanici, neki, ni slučajno ne propustiše, daj još neki dinar, evo čak i od ovakvih delatnosti, kada čovek malo ilovače iskopa sa svog imanja, da napravi ciglu ili crep, mora da plati porez i na to.
DOS se u svom predizbornom programu zalagao za neki drugi koncept radikalnih ekonomskih reformi - dakle, ne stoji u tom njihovom konceptu - porezima i akcizama obuhvatiti sve proizvode i usluge, sve prihode sa minimum oslobađanja, ne stoji ni opredeljenje za ovolike poreske stope. Slagali ste svoje birače, što vam nije prvi put, a sigurno nije ni poslednji.
Gospodin Đelić (žao mi je što nije tu, ne volim da govorim u nečijem odsustvu) usrećio je Rusiju i Poljsku, na televiziji nam je prikazivao neke kolačiće, poredeći Francusku i Srbiju, pa mu je valjda neko pametan rekao da to nije baš primereno, da je Francuska daleko odmakla u odnosu na Srbiju, pa je već sutradan u sličnoj emisiji poređenje bilo u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i tome sl.
Čini mi se na prošloj sednici, ministar Đelić je ovde izgovorio nešto za šta bi još u prvom razredu ekonomske škole dobio jedinicu, i zbog toga ga više uopšte ozbiljno ne shvatam, kada on obrazlaže neki od zakona (Dejan Popović verovatno nije stigao da ga uputi u to). Rekao je da je za prva tri meseca ove godine inflacija 7,5 posto, pa se može očekivati da će ona na godišnjem nivou biti 30 posto. To je nešto što jednom ministru zaista ne priliči da kaže.
Osnovno pitanje, kad sam proučavala ovaj predlog zakona, za mene je bilo - zašto novi zakon, a ne izmene i dopune zakona, kad se radi samo o promeni cifara, a suština ostaje ista? Jedino što je lošiji u odnosu na prethodni zakon je to što se poreska osnovica povećava, a samim tim je i štetnija po poreskog obveznika.
U svom uvodnom izlaganju, ministar je potcenio građane Srbije, kaže - nismo mi znali da nam naknade za topli obrok i regres ne ulaze u osnovicu za penziju. Znali smo mi to vrlo dobro, ali smo znali isto tako kakvo je stanje u našoj privredi, da naša privreda nije sposobna da plati poreze i doprinose na te naknade i da je to samo jedan način da se radnicima isplati još neki dinar više. Znači, nismo glupi, nismo neznalice, svesno smo to tako hteli da uradimo.
Prema statističkim podacima, u obrazloženju ovog predloga zakona stoji da je oko 200.000 ili 13 posto radnika u septembru bilo bez zvanično isplaćene zarade. Volela bih da znam koliko je to sada, verovatno još više, a biće tek nezaposlenih i biće tek onih koji neće imati ni tu minimalnu zaradu.
Šta sledi iz ovog zakona - to da ćemo poljoprivredu potpuno uništiti. Zakon poljoprivredu uopšte ne tretira onako kako bi trebalo, da bi mlade na bilo koji način stimulisao da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Privatnici će u velikom broju morati da zatvore svoje radnje, jer neće moći da izdrže ovolika opterećenja i na tržištu će ostati verovatno samo C-market, Pekabeta i njima slični. Umesto da se stvori ambijent da svi prvo mogu da zarade, čak da se stimulišu, prvo, da zaposle veći broj radnika, a mnogi od njih su se okrenuli samostalnoj delatnosti, ne iz hira, nego iz nužde, jer vrlo dobro znamo koliko je ljudi ostalo bez posla, ili je proglašeno tehnološkim viškom, koji su iskoristili onu mogućnost da sa 24 lična dohotka počnu neku novu delatnost i oslobode radno mesto.
Znači, na taj način su rešili problem svog zaposlenja, zaposlenja svoje porodice ili izdržavanje i svoje, i još neke porodice. I, umesto da pronađemo neki način da im olakšamo da zaposle još neke radnike ili da opstanu uopšte na tržištu, mi ih na ovakav način oporezujemo i sigurno idemo ka tome da privatnici polako počnu da zatvaraju svoje radnje.
Što se tiče prinudne naplate, propisuje se da je taj postupak hitan, da ga sprovodi sud, na predlog poreskog organa, po iscrpljivanju drugih predmeta i sredstava. Znači, uzmu vam prvo nešto iz kuće, televizor npr. ili neki drugi komad nameštaja, seljacima kravu, zapregu, i onda prelaze, naravno, na nepokretnosti, a šta je to nego nacionalizacija?

Dame i gospodo narodni poslanici, našim Poslovnikom je predviđeno da poslanik može da podnese amandman na Predlog zakona, i to članom 138. To želim da podsetim i vas i javnost zbog toga što od ove skupštine vaša dosovizija i vaša štampa hoće da predstavi jedno pozorište, jer je na kraju 3. dnevnika juče spikerka rekla, sutra se nastavlja skupštinska predstava. Gospodo, ni u kom slučaju nije predstava, jer mi zaista ulažemo veliki napor da na ovaj način, koji je Poslovnikom predviđen, ubedimo Vladu, predstavnike Vlade, kojih doduše nema ovde, sem ministra Đelića i ministra zdravlja, da poboljšaju tekst budžeta.

Uložila sam amandman na ovolika sredstva predviđena za koordinaciono telo za tri južne opštine, imajući u vidu pre svega da ovom skupštinskom domu nije poznat program Vlade za to koordinaciono telo. Da je Vlada uložila minimum napora, da u obrazloženju budžeta objasni u nekoliko rečenica taj program, možda to ne bi iniciralo ovolike amandmane sa naše strane po tom pitanju. Imajući u vidu i ličnost koja treba da raspolaže tim sredstvima, a o kojoj je puno juče rečeno, ne bih da se ponavljam. Takođe, neprimereno je da čoveku kao što je Nebojša Čović dnevno poverimo, a ja sam to izračunala, 45 hiljada nemačkih maraka, ne znajući za šta. Međutim, da ne bih govorila o Nebojši Čoviću i onima koji čine DOS i Vladu Srbije, pročitaću nešto što je Nenad Čanak, recimo rekao o onima sa kojima je u koaliciji.

Nenad Čanak kaže ovako, ja o liku Dragana Veselinova, koji bi bio smešan da nije groteskan, neću da govorim. To je čovek koji bi trebalo da bude (a doći ću i do Čovića) ...

(Predsednik: Gospođo Pop - Lazić, molim vas da ne čitate novine ovde, nego da raspravljamo o amandmanima. Te novine čitajte kod kuće.)

... iza rešetaka, a ne u Vladi. Te njegove sitne podvale, a što je od četnika 1990. godine došao do autonomaša 1996. godine....

(Predsednik: Molim vas da se vratite temi.)

... pa se onda hitno redefinisao, kradeći ime, program i ambleme Koalicije Vojvodina, a o čemu je doneta sudska odluka, a vi znate"...

Nemojte me, gospodine predsedniče, opominjati, mogu svoj amandman da obrazložim na način na koji mislim da je najprimereniji. Kaže: "Danas se navodno bavi poljoprivredom, o kojoj zna taman toliko koliko je neophodno iz ranih Marksovih radova" ...

Možete vi meni da oduzmete reč, mogu da se okrenem prema vama, pa da pričam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, odmah ću na početku da kažem da u daljem izlaganju neću reći da je Vojislav Koštunica kriv za sve što se dešava u ovoj državi od 5. oktobra pa nadalje, pa vas molim da mi ne isključujete mikrofon.
Što se tiče amandmana, vezano za Zakon o akcizama, htela bih malo i ministru Đeliću da skrenem pažnju na to da je SRS posmatrala Predlog zakona o akcizama, u sklopu pokušaja Vlade da izvrši fiskalnu reformu, da se obezbede sredstva za budžet, da se suprotstavi sivoj ekonomiji. Akciza je, u suštini, deo opterećenja koje ipak na kraju mora podneti potrošnja, a koju poznaje savremeni svet, međutim svugde u svetu prisutna je tendencija opadanja akcize, a kod nas to nije slučaj. Akcize, pre svega imaju funkciju zaštite, od pušenja, alkoholizma i tome slično.
Predlog zakona o akcizama razotkriva da će njeogovom primenom biti prikupljena značajna sredstva za novi budžet, u planiranom iznosu, čak 25,5 milijardi dinara, što je nešto manje nego celokupni iznos budžeta za prošlu godinu. Ovoliko punjenje novog budžeta akciznim sredstvima je neralano, niti ima ove vrste resursa kod akciznih obveznika. Sam proces obezbeđivanja sredstava javne potrošnje vezan je za proširenje vrste i broja proizvoda na koji se plaća akciza, i posebno ovom prilikom treba istaći petrolej, zbog čega sam uložila amandman, tj. šta je sve predmet akciznih dažbina, koji su sve obveznici akciza, koja je osnovica akcize i koliki su iznosi i stope. Za brojne proizvode, mi prednjačimo u svetu, imajući u vidu ovaj predlog zakona. Imajući u vidu proizvode na koje se plaća akciza, kao i osnovicu za plaćanje, pre svega iznos stope akciza, naša stranka, SRS, ne prihvata da bude saučesnik ove akcizne presije. Povećanje ove vrste fiskalnih obaveza neprihvatljivo je za naše građane, a samim tim i za SRS. Šta je u stvari akciza? Jedna vrsta poreza, i ovakav oblik poreza mora da se uporedi sa ekonomskom snagom poreskih obveznika, kao i sa ekonomskim granicama i ulogom poreza u celini. Posezanje za akcizama najlakši je put ka obezbeđenju sredstava za javnu potrošnju, ali je i najbrži put da se izbegne istinska reforma poreskog sistema koju nam je premijer i DOS-ovska vlast obećavala u predizbornoj kampanji i premijer u samom ekspozeu.
Kada predlažete akcizu na petrolej verujte mene je ovaj predlog naveo na gorak podsmeh. U kući imam četiri petrolejke, pa računam država će verovatno imati veliku korist od mene uvodeći akcizu na petrolej i verovatno ova vlast zna da struje još dugo u Srbiji biti neće, pa da će građani morati da se preusmere na petrolej. Znači, povećava se potrošnja petroleja, pa ajde da uzmemo i namet na vilajet, još koji dinar, za budžetsku kasu.

Dame i gospodo poslanici, još jednom podsećam da akciza kao oblik oporezovanja pojedinih proizvoda trebalo bi da optereti samo luksuznu robu, kao i u svakoj normalnoj državi. To su zna se šta: cigarete, alkohol, bunde, krzno, zlato, dijamanti, brilijanti, ono što vi u DOS-u imate. Ali, so, kao osnovnu životnu namirnicu, opteretiti akcizom, je nešto što apsolutno potire postojanje akcize kao jedne vrste poreza. Ne može ekonomski da se objasni da akciza, ovde je profesor Popović, ministar nije tu, kako je moguće da se akcizom oporezuje nešto što nije luksuzno? Ne znam ko je vas vaspitavao, ali meni je moj deda u detinjstvu rekao - dete, prvo u kući moraš da imaš so, brašno, kvasac, šećer i gas. To vam je sve što je neophodno, kao osnovne životne namirnice, da možete da preživite. Mislim da bi ministar zdravlja morao da objasni, da se složi ili da ubedi ove druge predstavnike Vlade da je so životna namirnica od koje neposredno zavisi zdravlje ljudi, a on je valjda taj koji treba da se brine o zdravlju ljudi. Razumem da se uvodi akciza na alkohol, na benzin, na cigarete, ali i tu je trebalo praviti razliku između domaće proizvodnje i uvoznih proizvoda.
Sam nam je predsednik Đinđić, predsednik Vlade, rekao da je lakše kontrolisati izlazak proizvoda iz fabrike iz domaće proizvodnje, nego prilikom uvoza i priznao da prilikom uvoza to ne može da kontroliše. Znači, trebalo je zaštititi domaću proizvodnju, a akcizom ocarniti uvozne proizvode. Mi se zaiste trudimo sa ove govornice da ukažemo javnosti da je ceo ovaj paket zakona u pitanju, koliko će to da ih košta, koliko će to da oguli kožu svih nas i građana Srbije. Pokušali smo da ubedimo Vladu i da se koriguje, koliko je to moguće. Vlada je ostala gluva, ali građani će zapamtiti ovo što smo im mi ovih dana uporno govorili, a nadam se da će se proceniti ko je taj koji ih je na kraju potpuno ogulio.

Predsedniče, pozivam vas da pogledamo zajedno član 140. "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije".
Ne može sada ministar Đelić u ime Vlade da kaže - prihvatam amandman ili ne prihvatam. On samo može po članu 2. Poslovnika da se javi za reč i da učestvuje u raspravi po podnetim amandmanima. Ne znam doduše, možda smo mi dobili. Puno je materijala i možda mi imamo izveštaj Vlade kako se Vlada izjasnila o našim amandmanima, ali vi morate da znate, nemojte da kršite Poslovnik i nemojte sada da ministra Đelića proizvedete u celu Vladu. Vlada ima mnogo više članova nego što je jedan ministar, doduše samo je on ovde.

Molim vas da poslanike SRS ne nazivate duhovima, jer mi čitav dan ovde, zaista, pokušavamo da damo svoj doprinos radu ove skupštine i ne izlazimo iz sale, jer neprestalno izlazimo za ovu govornicu i moramo da čekamo svoj red da izađemo i da iznesemo svoje amandmane, a poslanici skupštinske većine se šetaju po Knez Mihajlovoj, restoranu i po bifeima.

Kršenje Poslovnika - ne dozvoljavam da se Poslaničkoj grupi, gospodine predsedniče, u skladu sa članom 99, obraćate na ovakav način. Dužni ste da se obraćate svima sa uvažavanjem. I, ako vam treba pola sata da ovde skupite kvorum, to je vaš problem, a ne naš problem. Opozicija ne mora da vam daje kvorum.