Prvo, da je gospodin Mihajlović pažljivo slušao moje izlaganje, ili, ako ga je slušao, da je pokušao da ga razume, onda bi shvatio da uopšte nisam pominjao Slobodana Miloševića, ni u kakvom kontekstu, ali mi se, s druge strane, čini da je gospodin Mihajlović poslednji zaštitnik lika i dela Slobodana Miloševića. SPS treba da ide drugim putem, a ne da baštini svoju novu političku strategiju i svoj novi program na liku i delu Slobodana Miloševića. Onda je to greška, ali to je vaš problem.
Obratio sam se gospodinu Krasiću i nisam rekao da je gospodin Milošević najveći kriminalac i izdajnik. Samo sam citirao reči Vojislava Šešelja iz "Velike Srbije" i citirao sam naslove njegovih knjiga "Bračni par Čaušesku", "Crvena veštica sa Dedinja", itd.
Nisam to rekao, jer mislim još mnogo gore, ali nisam iznosio nikakav svoj vrednosni sud u ovom momentu. Prema tome, mislim da sam pogrešno shvaćen. Javio sam se i na neki način polemisao s onim što je pominjao gospodin Krasić. Čak nisam negirao ni tačnost delova iskaza gospodina Krasića. Samo sam izražavao čuđenje, otkud posle svih tih konstatacija, koje su poprilično tačne, nekakva politička koalicija s tim istim čovekom?
Nemam ništa protiv, gospodine Mihajloviću, da i dalje idete na hodočašće pod lipu u Požarevac. To je vaše pravo. To je vaša intima. Nije mi uopšte cilj da se bavim istorijom.
Istorija pripada istoričarima i sud o tome neka donose istoričari. Ne vidim potrebu da uopšte sa mnom o toj temi polemišete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime DHS-a podržaću Predlog ovog zakona i on je jedino moguće racionalno rešenje.
Čudim se brojnim izlaganjima koja potiču i od one političke opcije koja je godinama bila na vlasti kada pasoš nije služio ničemu. Mogla je da se uhvati prašina, mogla je da se uhvati paučina, moglo je da se putuje u Belorusiju, na Kubu, možda u Irak, u zemlje omiljenih prijatelja, ali nije moglo da se putuje nigde u civilizacijski svet, sem časnih izuzetaka.
Ako bih bio zlurad, mogao bih da iznesem primedbe da će neki naši sugrađani do kraja iduće godine u inostranstvo putovati s pasošima pretprošle države, SRJ, ima onih koji imaju pasoš SCG, kao i ovih koji imaju biometrijski pasoš Republike Srbije. To izaziva malu pometnju. Lično sam se suočio s tom činjenicom na pojedinim aerodromima, pojedinim graničnim prelazima, gde lokalna policija nema u spisku država više pretprošlu državu SRJ. Šta je, tu je.
Da nisam tradicionalista, rekao bih da na naslovnoj strani pasoša, pored ćiriličnog naziva, treba da bude i engleski ili francuski i latinični naziv, jer pasoš nije dokument za unutrašnju upotrebu, nego za putovanje u inostranstvo. Ja sam, ipak, tradicionalista.
Takođe, čini mi se da zvuči malo čudno da je potrebno dve godine da svi građani ove zemlje imaju jednoobraznu putnu ispravu. S druge strane, mnogo je važnije od svega toga da građani imaju važeći pasoš i nadam se da će od Nove godine putovati bez viza u inostranstvo, pre svega, u zemlje šengena.
Ne čujem nešto da mnogi ljudi teže da putuju u Irak, nisam primetio, bez obzira na bratske, prijateljske i tradicionalne odnose s Irakom. Ponavljam još jednom, moramo biti krajnje racionalni.
Gospodine ministre, apelujem da budemo brzi, hitni i efikasni kada se izdaju putne isprave našim građanima koji žive u inostranstvu. Donosimo zakon o dijaspori, to je lepo i neophodno, i nužno, i hvala Bogu da je tako, ali će se odnos prema dijaspori manifestovati na konkretnim stvarima, između ostalog, i na vremenu za dobijanje pasoša.
Ja sam apelovao na MIP da malo pretrese mrežu naših DKP, jer ona postoje na bazi neke matrice koja nema više nikakve svrhe. Ako vam kažem da 3.000 naših sunarodnika živi u Dubaiju a da je njima konzularno predstavništvo u Kairu, tri sata leta, to nema nikakvog smisla i mi ih pretvaramo u građane drugog reda. Uzalud onda priče da poštujemo, volimo i cenimo našu dijasporu; to se dokazuje konkretnim činjenjem.
Slična je ili ista situacija, a to ponavljam više puta, nadam se da me čuo ministar inostranih poslova, a dobio sam obećanja da će se to izmeniti, s Maltom. Tu je, takođe, 3.000 naših građana. U glavnoj ulici u La Valeti, na svakih 100 metara sretnete nekog našeg čoveka. Znam da je poginuo neki naš radnik na nekoj građevini. To je bila patnja da se skupe dokumenta i da se uradi šta treba.
Moj je apel da se maksimalno ubrza postupak za naše ljude koji žive u inostranstvu na dobijanju novih biometrijskih pasoša.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za ministra zdravlja.
Preko sredstava javnog informisanja obavešteni smo da je održana telefonska sednica Vlade, na kojoj je odlučeno da se po hitnom postupku nabavi tri miliona vakcina protiv gripa virusa H1N1. Pitanje je zašto tek sada, zašto po hitnom postupku, da li hitan postupak isključuje tender, iako je u pitanju nabavka vrednosti preko 15 miliona evra?
Zašto, kada se znalo, i na to je upozoravala Svetska zdravstvena organizacija i svi relevantni i kompetentni eksperti, da će pandemija nastupiti u novembru, decembru, januaru ili februaru iduće godine? Dakle, pitanje je da li je to pravi razlog, da ne bude tendera, da se to, iako je prošlo četiri-pet meseci od kad je moglo da se pristupi nabavci vakcine, tek sada radi?
Sledi dalje pitanje: preko koga će biti nabavljena vakcina, da li preko neke domaće farmaceutske industrije, nekog domaćeg distributera, ko će biti uvoznik, pod kojim uslovima, po kojim cenama? Ponavljam, u pitanju je velika suma od više miliona evra.
Konačno, još jedno pitanje za ministra zdravlja, pa i ministra policije: kada će biti ispitano poslovanje firmi u domenu farmaceutske industrije, uvoznika lekova, distributera lekova, kada čitava javnost zna da su tu u pitanju enormne zloupotrebe, da je tu u pitanju ogromni kriminal? Sve te firme imaju, tobože, svoje „ćerke firme“ u inostranstvu, pa se onda lekovi, tobože, nabavljaju u inostranstvu. Ovo je prljavi kriminal, jer se profitira na nesreći, na bolesti ljudi.
Konačno, gospođo predsednice, meni se čini da bi trebalo da prekinete ovu sednicu i da hitno zakažete novu sednicu sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda – epidemija i način kako se protiv nje boriti, da ne zabijamo glavu u pesak kao noj, da ne bude po onoj narodnoj „Kuća gori, a baba se češlja“.
Sve su ovo važne teme, ali ovo je tema koja ima elemente vanredne situacije, gde se mora hitno reagovati. Ljudi su uplašeni, već su se pojavile nove žrtve i svakog dana ima novih žrtava. Da vidimo koji je očekivani epilog, koliko se može očekivati da će ljudi oboleti, koliko će biti smrtnih posledica, koji je način lečenja, kad treba da se primi vakcina, koja su dejstva vakcine. Ovde treba da dođu najkompetentniji epidemiolozi, a svi elektronski mediji da preuzmu praćenje te sednice Narodne skupštine, da ne dođemo u jednu alarmantnu i, ne daj bože, tragičnu situaciju.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ...
(Predsednik: Gospodine Batiću, imate reč, izvolite.)
Vratite mi vreme. Imam repliku ... Ako možete samo da mi vratite vreme.
Pomenula me je gospođa Nataša Jovanović. Moram da kažem da je u pravu. Mislim da je sa stanovišta Ustava manjkava ova odredba o eksproprijaciji i da nije trebalo da bude na dnevnom redu, da ne ispadne – džabe smo krečili.
S druge strane, kao poslanik koji dolazi sa teritorije opštine Obrenovac gde se nalazi najveći energetski gigant u ovoj zemlji, Termoelektrana „Nikola Tesla“, imam repliku na ovo što je rekao gospodin ministar.
Gospodine Škundriću, kada vi pomenete da će se pepeo sa pepelišta Termoelektrane „Nikola Tesla“ koristiti u nekakve svrhe, to liči na Andersenove bajke. Taj pepeo je teritoriju opštine Obrenovac pretvorio u Saharu. Kad dune vetar, to je pustinjska oluja.
Znate li koliko je građana Obrenovca prošle godine imalo oboljenja respiratornih organa ? Dvadeset dve hiljade, preko 50% su to predškolska deca. To su efekti tih pepelišta; jedno je od 600 ha, jedno od 400 ha. To je katastrofa. Na drugom mestu su oboljenja urogenitalnog trakta - 8.287 oboljenja, u direktnoj korelaciji sa pedološkim karakteristikama zemljišta.
Planira se gradnja dve nove termoelektrane. To je lepo, ali, gospodine ministre, odgovorite mi gde je i kada u jednoj zemlji Evrope zapadno od Srbije napravljena poslednja termoelektrana? Toga jednostavno nema, jer je to prljava tehnologija.
Mi u Obrenovcu smo na nivou DHSS-a pokrenuli kampanju. Ljudi tamo žive na nivou gasne komore. Tražimo da bude jeftinija struja, da bude jeftiniji porez za zemljoradnike, jer su zatrovani i voda, i zemlja, i vazduh. To su činjenice, to su notorne činjenice. Tamo imate aerozagađenje, zagađenje tla, zagađenje vode; teški metali, kadmijum, hrom, nikl, vanadijum, živa, u enormnim su količinama i iznad dozvoljenih vrednosti. Posledice su katastrofalne.
Želimo da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ako ne, ti ljudi koji žive kao u gasnoj komori imaju pravo na neke beneficije, na neke privilegije, na neke popuste. Zato je valjda normalno da plaćaju jeftiniju struju, jeftinije grejanje i da zemljoradnici plaćaju manji porez.
Vidim da klimate glavom, znači da potvrđujete kampanju DHSS-a. Hvala.

Takođe tvrdim da gospodin ministar, možda nenamerno, nije rekao istinu i na taj način je povredio, bar moje, dostojanstvo.
Gospodine ministre, postojala je ideja da se u Nemačkoj gradi termoelektrana, ali se odustalo od te ideje. To danas ne postoji. Kad završimo sednicu uđite na sajt i videćete – zbog reakcije nemačke javnosti nema izgradnje. Postojala je ideja u SAD i takođe se odustalo.
Ovo što ste rekli za deponije pepela, to je možda futuristički tačno. Govorim vam o stvarnosti, ona je tragična. Pre dva meseca duvao je vetar, to je kao pomračenje sunca, u Ušću kod Termoelektrane „Nikola Tesla B“. To su činjenice, a bajke da će to tako biti, pa to slušamo svakog dana. Pričalo se da će na pepelištima da se grade autodromi, da će Šumaher i Alonzo da voze na pepelištu Termoelektrane, ali to nije tačno. Ja dozvoljavam mogućnost da to u nekoj dalekoj budućnosti bude tačno. Danas ljudi koji žive pored pepelišta u zamrzivačima imaju pepeo, u kesama sa mesom imaju pepeo. To prodire svuda. To je stvarnost. Da li će budućnost biti tako svetla kao što vi tvrdite, ja ne znam, stvarnost je ovakva. Hvala.

Vratite mi vreme.
(Predsednik: Ne brinite, 45 sekundi duže ćete pričati.)
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za ministra Dačića. Pozdravljam akciju „Morava“, jer je narkomanija jedna od pošasti savremenog čovečanstva, a naravno i našeg društva, ali bi pravi znak da je zaista počela borba protiv korupcije i kriminala bio kada bi bio uhapšen neko od tajkuna u ovoj zemlji ili neko od nosilaca vlasti, a neko od njih ponekad svrati i u ovu salu. Onda bi to bila poruka čitavoj javnosti da je zaista počela borba protiv korupcije i kriminala.
Kada već spominjem narkomaniju, pitam se zašto nije tom akcijom obuhvaćen Obrenovac, jer je droga u Obrenovcu odnela puno mladih života i zavila u crno veliki broj porodica.
Takođe, kada pominjem Obrenovac, opet pitanje za ministra Dačića, jer je sada aktuelna i ova građevinska i urbanistička mafija, preprodaja stanova više puta. Evo jednog slučaja, za koji molim ministra da preko nadležnih službi i policije preduzme mere.
U Obrenovcu je, u posedu jednog čoveka koji je godinama bio emigrant u Kanadi (vratio se i zove se Branislav – Brana Jovanović, ali to nije važno), napravljena višespratnica. Ispod nje je glavni kolektor toplovoda. Znači, tempirana bomba. Onda se ljudi pitaju kako je to moguće. Moguće je, jer je to sprega ljudi iz lokalne urbanističke službe, lokalnih moćnika, ljudi koji su nosioci vlasti (bili ili su i danas), koji su u stvari suinvestitori izgradnje te zgradurine, mimo urbanističkih uslova, bez plaćenih komunalija, bez plaćenog PDV-a. Ali, zgradurina je nikla. Onda su stanovi preprodati nekoliko puta, i nikom ništa. Stoji taj „čardak ni na nebu ni na zemlji“. Tužilaštvo ćuti, jer postoji odgovornost tužilaštva. Molim ministra Dačića da ispita ovaj slučaj.
Kada pominjem ministra Dačića, evo još par pitanja. Jedno je: da li je ministru poznato da je u Srbiji registrovano preko 20.000 vozila sa volanom na desnoj strani? Zamislite da u Engleskoj vide da, recimo, čovek vozi autoputem automobil čiji je volan na levoj strani! Vodili bi ga u ludnicu. Ovde je to moguće. Nisu ti ljudi krivi, oni su kupovali ta vozila dve-tri hiljade evra jeftinije, a onda su na volšeban način ti automobili, koji su praktično ubice na putevima, registrovani.
Sledeće pitanje: da li ministar Dačić zna da 80% vozila koja prvo prođu tehnički pregled i budu registrovana u stvari nisu ni bila na tehničkom pregledu? Preko agencija se to papirološki završava, ne provera se ispravnost, čak ni kočnica ni upravljača. Želim da se tu preduzmu neke mere.
Na kraju, kako je moguće da na magistralnim putevima i putevima registrovanim za motorna vozila neprestano vidite traktore sa neosvetljenim prikolicama i, još gore, konjsku zapregu? Nigde u civilizovanom svetu toga nema, a mi, tobože, hoćemo u Evropu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada govorimo o racionalizaciji državne uprave i lokalne samouprave, čini mi se da je Vlada prvo trebalo da pođe od sebe, jer to je dobar primer, dobra poruka građanima da se zaista želi racionalizacija. U ime DHHS-a pre više od četiri meseca sam predložio izmene i dopune Zakona o ministarstvima kojima bi se broj ministarstava sveo na 15, što je otprilike na nivou najglomaznijih vlada u Evropi, retko koja vlada ima više od 15 resora. Ova je najbrojnija, najglomaznija, najskuplja. Automatski, tu je najveći utrošak, jer nije to samo Vlada, tu su zamenici, pomoćnici, savetnici, šefovi kabineta, kola i sve ostalo što nosi ogroman trošak.
Ništa ne bi falilo da neko pođe od ličnog primera. Recimo, da to učini Mlađan Dinkić, da bar jednom pokaže visok stepen odgovornosti, budući da su efekti njegovog rada katastrofalni, budući da su njegova obećanja neispunjena – od onih datih u novembru 2000, pre tačno devet godina, da će vratiti kiparske pare, pa do onih najnovijih od pre nešto više od godinu dana, da će građani na ime besplatnih akcija dobiti po 1000 evra. Čovek nam ovde drži predavanja o racionalizaciji, pa ne bi bilo loše da objasni kako je po pravilniku njegovog ministarstva stečajni upravnik „Agroživa“ Stevan Moldovan naplatio 250.000 evra.
Znači, po pravilniku Ministarstva ekonomije, na čijem čelu je Mlađan Dinkić, stečajni upravnik „Agroživa“ Stevan Moldovan za nekoliko meseci rada naplatio je 250.000 evra, a po okončanju restrukturiranja treba da naplati još 500.000 evra.
Hajde da ne pričamo o onome što treba da naplati, nego o ovome što je naplatio. Obraćam se prisutnom ministru i čitavoj javnosti Srbije. Toliko dva službenika u opštinskoj administraciji zarade za čitav život. Za nekoliko meseci rada stečajnog upravnika – to je čitav život dvojice službenika u lokalnoj administraciji. Kako? Ljudi imaju, recimo, 250 evra platu, to je 3.000 evra na godišnjem nivou, za 40 godina rada to je 120.000 evra, a čovek je naplatio 250.000 evra. Čemu onda ove smešne priče o racionalizaciji?
Još jedno pitanje. Zašto racionalizacijom nisu obuhvaćena lokalna javna preduzeća? Stalno pominjem Obrenovac, jer tamo živim i toga se ne stidim, time se ponosim. Kada je DOS 2001. godine preuzeo vlast i kada su na vlasti bile DS i DHHS u Obrenovcu su bila tri javna preduzeća.
Danas postoji devet javnih preduzeća. Ta javna preduzeća imaju, pored direktora, zamenike direktora, pa pomoćnike, pa upravne odbore, pa nadzorne odbore, pa komisije. To je nekoliko stotina ljudi na budžetu, a da ne govorim koliko se povećao broj zaposlenih u raznim javnim preduzećima za vreme trajanja one dve prethodne vlade – praktično duplo.
Identičan primer je, recimo, u Ministarstvu pravde. Za vreme vlade Vojislava Koštunice broj zaposlenih pod onim delom budžeta Ministarstva pravde povećao se za 2.400 ljudi. Prema tome, treba zadovoljiti razne partijske apetite, razne koalicione obaveze a mi ovde vodimo smešne razgovore o racionalizaciji. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime DHSS ja ću glasati za ova tri predložena zakona, mada je jedan zaključila pretprošla država, a tek sada se ratifikuje. Ugovor sa Kinom nema elemente ugovora sa pozicije Zakona o obligacionim odnosima, više je pismo o namerama, ali su dobre namere, a ovaj Ugovor o zajmu, gospodine ministre, jeste sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, ne sa Svetskom bankom sa sedištem u Vašingtonu, jer bi ispalo da branite neki drugi zakon koji nije na dnevnom redu, ali, jasno mi je da se radi i lapsusu.

Nadam se da će, takođe, kada je reč o Koridoru 10 i o zajmu koji dobijamo za izgradnju Koridora 10, ovoga puta sve što se tiče te izgradnje biti transparentno, da će trošenje sredstava iz zajma biti transparentno, da će izvođači radova biti transparentni, da to više neće biti Potemkinov put i Potemkinova izgradnja, kao onaj put od ''Horgoša do nigde'' i da će čitava javnost imati uvid u sve što se radi o putu koji je, zaista, ''žila kucavica'' za ovu zemlju.

Kada to pominjem, moram da skrenem pažnju na nešto drugo, nešto što se ne tiče ovoga puta, ali se nadam da će uz primenu nekih drugih zakona i reagovanjem nekih drugih ministarstava doprineti da putevi i putovanja u ovoj zemlji budu na nivou nekih evropskih standarda.

O čemu se radi? DHS i njen odbor u Somboru pokrenuo je jednu inicijativu koja se tiče naplate putarine na delu od Vrbasa do Novoga Sada i kojom se građani Srbije iz Zapadnobačkog okruga stavljaju u neravnopravan položaj, jer plaćaju putarinu koja prevedena na jedan kilometar puta košta 10 dinara, a za one koji putuju od Subotice do Novoga Sada to je oko 3,5 dinara, što je otprilike ekvivalent i za korišćenje autoputa Beograd-Niš.

Moram da izrazim zadovoljstvo što su predsednici opština Sombor, Kula, Apatin i Odžaci prihvatili ovu inicijativu DHS, kao i Privredna komora i svi narodni poslanici i sve poslaničke grupe dobiće njihov zajednički zaključak sa molbom da se ova nepravda ispravi. Dobićete i vi kao resorni ministar. Zaista nema smisla stavljati građane u neravnopravan položaj. Da li će se ta sredstva vratiti, ne treba ih i nemoguće je vraćati ih građanima, korisnicima usluga puta, ali bi, čini mi se, deo sredstava trebalo dati za izgradnju lokalnih puteva na teritoriji ove četiri opštine. Bilo bi pošteno.

Takođe, gospodine ministre, pitam se, to je nešto van ovog konteksta, zašto se uopšte naplaćuje putarina na relaciji Novi Sad – Subotica, kada to nije autoput i kakve to privilegije imaju građani koji koriste taj autoput, sem što je izuzetno rizičan, ali to nije autoput?

Imam još nešto, neću da zloupotrebljavam vreme, ali ću pomenuti neke stvari koje su postale frapantne i za koje treba da se zainteresujete. Dobio sam informaciju da trenutno na putevima Srbije cirkuliše 20 hiljada vozila sa volanom na desnoj strani. Pa, imate taksiste po Beogradu i onda im putnici izlaze pod druga vozila! Naravno, nisu ovi ljudi krivi, ali dajte da se to uredi.

Na putu na Ibarskoj magistrali ne možete ni sa leve strane da izvršite preticanje, a kamoli on koji treba da izađe celim frontom svog vozila da bi video da li može da pretekne nekoga. To su potencijalne ubice na putu! Kažu da nije skupo to da se premesti volan na levu stranu, to je nekih 500-600 evra, ali time treba da se bavi država a ne ti ljudi kojima je dozvoljeno da uvezu ili da kupe ta vozila.

Ovo čisto podsećanja radi, to nema veze sa vama, ali na neki način ima, kao i podsećanje na potpuni javašluk kada se radi o registraciji motornih vozila, više 90% motornih vozila i ne ide u servis i ne vrši se njihova provera, kao i pitanje lekarskih pregleda. Hvala vam.

 Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, moje prvo pitanje je – da li će Vlada nešto preduzeti da preispita poslovanje Agencije za privatizaciju?
Zbog čega ovo pitam? Zato što je u poslednjih nekoliko godina privatizovano potpuno nelegalno, potpuno protivzakonito, na stotine firmi u Srbiji. Desetine hiljada ljudi sada žive kao građani drugog ili ko zna kog reda.
Gospodine premijeru, evo vam jedan frapantan podatak. Kako radi Agencija za privatizaciju? Protiv 21 čoveka koji je postao vlasnik privatizovane firme vodi se postupak pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Četrnaestoro ljudi kojima je Agencija za privatizaciju prodala društvene firme nalazi se u pritvoru. Pa, je l' to ono što smo želeli da bude realizovano putem privatizacije?
Dakle – da li će se postaviti pitanje odgovornosti onih koji su obavljali svoj posao u Agenciji za privatizaciju katastrofalno i kriminalno?
Drugo pitanje – pod kojim uslovima će Republika Srbija dobiti kredit od Ruske Federacije? Vidim da je i danas u Moskvi rasprava o tome, ali ovde je to najavljivano kao pomoć, kao istorijska pomoć. Znamo da je kredit jedan komercijalni posao i ono što interesuje građane Srbije jeste – pod kojim uslovima se taj posao zaključuje i, s tim u vezi, kako to davalac kredita može da uslovljava namenu sredstava koja će se trošiti? Navodno, 80% za puteve i 20% za budžetski deficit.

Gospodin Škundrić je upotrebio izraz ''istražne radnje''. Nadam se da tu neće trebati istražne radnje, jer je to termin iz krivičnog postupka, ali bi istražne radnje trebalo da se sprovedu u Agenciji za privatizaciju, jer oni su počinili krivična dela.
Živim u Obrenovcu. Tamo su privatizovane tri firme: Trgovinsko preduzeće "Posavina" - novi vlasnik u pritvoru, Drvna industrija "Bora Marković" - novi vlasnik u pritvoru, razni sektori "Prve iskre" - pojedini novi vlasnici osuđeni pravosnažno na dugogodišnje kazne zatvora.
Pitam vas, gospodine premijeru – kako to da Agencija za privatizaciju prodaje firme kriminalcima, pa se onda godinama ukazuje da nisu ispunili nijednu obavezu iz ugovora, da nisu pokrenuli proizvodnju, da nisu isplatili zaposlene, a Agencija za privatizaciju ne čini ništa?
Da ne bude nedoumica, to se odnosi, pre svega, na privatizacije koje su izvršene u vreme prethodne Vlade.

U vezi sa kreditom koji treba da dobijemo od Ruske Federacije – da li je izgradnja nekakve misteriozne baze za vanredne situacije u okolini Niša sastavni deo tog projekta i da li možete da nam kažete šta to podrazumeva?
Građanima nije dovoljno jasno šta će predstavljati ta baza - čemu služi, ko će u njoj raditi, za koje potrebe, za koje slučajeve, hoće li tu biti naoružani ljudi, koja vrsta naoružanja, koji kapacitet, koji potencijali. O čemu se tu zapravo radi?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, evo nekoliko pitanja.
Jedno sam već postavio pre izvesnog vremena, ali odgovor, kao i na većinu drugih, nisam dobio, čime ova institucija pomalo i gubi na značaju, ili pitate jedno a dobijete drugi odgovor, tako da se čitava ideja obesmišljava i služi kao kozmetika. Ali, svejedno.
Pitanje se odnosi na eksproprijaciju i raseljavanje građana koji žive u selu Vreoci, opština Lazarevac, grad Beograd, i tiče se sudbine hiljadu domaćinstava. Vreoci podsećaju na neko Potemkinovo selo, a ne na selo koje je nadomak Beograda. Podsećam da Vreoci imaju svoju tradiciju i da je još 1875. godine tamo prvi put otkriven ugalj i da je, kad raselite hiljadu ljudi, to delikatan posao.
Donete su ovde i platforme i programi, ali ću ja postaviti konkretna pitanja – kada će početi eksproprijacija; da li će istovremeno biti eksproprisano svih hiljadu domaćinstava; da li će to biti delimična eksproprijacija (koju građani Vreoca ne žele, jer ne žele da žive u predelu kao na Mesecu, pored deponija uglja, pored onih vrtača i jama koje nastanu kopanjem uglja) ili potpuna eksproprijacija; koja je dinamika radova, kada će započeti, kada će biti završeni; koja je dinamika plaćanja eksproprisane imovine; da li će i kada biti plaćena akontacija; kada će biti sve isplaćeno? Ljudi ne žele da žive u neizvesnosti. Obećano je do 1. septembra, a od toga još uvek nema ništa.
Drugo pitanje je ono tradicionalno, mada nema ministra Dinkića – kada će biti isplaćeno po hiljadu evra za besplatne akcije? Ili, da pojednostavim, pošto je Upravni odbor NIS-a dao saglasnost da budu isplaćene besplatne akcije na ime prodaje NIS-a, koliko je to para za svakog čoveka koji ima akcije i kad će te mrvice od nekoliko desetina evra biti isplaćene?
Treće pitanje se odnosi na status radnika Modne konfekcije "7. juli" u Kuršumliji, i to onih kojima nije isplaćena socijalna pomoć koja je predviđena odlukom Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za rad i socijalnu politiku? Bili su na tržištu rada, onda obmanuti da će ih poslodavac primiti ponovo na rad na neodređeno vreme, pa je onda proglašeno da je to štrajk, pa nisu primljeni na rad, a nemaju ni socijalnu pomoć.

Upravo ono što sam u uvodu rekao potvrđuje ono što sam tada naglasio, da je čitava ideja obesmišljena. Postavimo usmeno pitanja i onda dobijemo nekakav nemušti pisani odgovor za dva, tri, pet meseci, u kome uopšte nema odgovora na konkretno pitanje. Ovo danas je nova potvrda da Vlada ignoriše parlament.
Ova primedba se ne odnosi na ministre koji su prisutni, ali juče se dogodilo da je prekinuta sednica parlamenta jer nije bilo predstavnika Vlade, danas nema onih koji su spremni da odgovore na ova pitanja i onda se čitava ideja postavljanja pitanja obesmišljava.
Čini mi se da ste bar na jedno mogli da odgovorite, jer je to opšte mesto, a tiče se naknade za besplatne akcije. Stvar je vrlo jednostavna, vrlo prosta. To je bilo predizborno obećanje. Mnogi građani su verovali u to predizborno obećanje, a ispostavilo se: obećanje - ludom radovanje.
Namerno više puta postavljam ovo pitanje. Pošto Dinkića nikada nema, red bi bio da odgovori neko drugi od ovde prisutnih predstavnika Vlade, recimo ministarka finansija, jer odgovor na ovo pitanje ne traži nikakva posebna znanja.
Da li će ikada biti isplaćeno 1.000 evra na ime besplatnih akcija i šta bi sve u Srbiji trebalo prodati da bismo stigli do sume od 1.000 evra? Ili, ovaj drugi, prostiji deo – šta će biti sa isplatom besplatnih akcija, odnosno njihove novčane protivvrednosti na ime prodaje NIS-a? Kada će to biti i koliko će građani para po tom osnovu dobiti - 10, 15, 20 ili nešto više evra? Da toj farsi stanemo na put.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je poseta predsednika Ruske Federacije izuzetno značajna. Naravno da je uvek dobro imati podršku neke velike sile, koja nam je manje-više u prošlosti nedostajala. Naravno da su dobri nagoveštaji intenzivne ekonomske saradnje. I naravno da mi u svemu preterujemo. Da li je ta poseta istorijska, videćemo kad prođe probu vremena. Zavisi od efekata onoga što je najavljeno. Zato bih od nadležnih ministara - za energetiku, finansije i pravdu tražio objašnjenje povodom nekih pitanja koja su refleksi posete predsednika Medvedeva, uz napomenu da se ona može tretirati kao prva poseta samostalnoj Srbiji.

Septembra 2001. godine u Beogradu je u poseti premijeru Đinđiću i predsedniku Koštunici, a i sam sam imao čast da tim razgovorima prisustvujem, bio Vladimir Putin. Priznaćete da je on ipak prva figura Ruske Federacije, bez obzira na nominalne nazive pojedinih funkcija koje neki ljudi obavljaju.

Moja pitanja su sledeća.

Šta će biti sa gasovodom Južni tok, da li će biti izgrađen i kada će biti izgrađen? Pošto stručnjaci kažu da od tog posla nema ništa, jer on u situaciji svetske ekonomske krize košta 25 milijardi evra, da čitav "Gasprom" danas toliko ne vredi i da je to sve na dugom štapu i kanapu. Da, vrednost "Gasproma" je danas oko 20 milijardi evra.

Dalje, da li će cena gasa za građane Srbije, jer je zimska, odnosno grejna sezona na pragu, ove godine biti bar na nivou koji plaćaju građani susednih zemalja, jer je prošle godine bio skuplji za građane Srbije. To su konkretne stvari i konkretna pitanja.

Treće, pod kojim uslovima je dobijen kredit? On je neprestano pominjan kao pomoć, a kredit je jedan komercijalni posao, koji podrazumeva određene uslove, pa bi bilo dobro da građani Srbije znaju pod kojim uslovima je taj kredit dobijen.

Dalje, kako će to Ruska Federacija da nas zaštiti kada je sudbina KiM u pitanju, uz podsećanje da je ruski kontingent u sastavu KFOR prvi napustio Kosovo? Ne znam kako se to onda brani Kosovo - u naše ime ili u ime ''velike Rusije''?

Da li će i kada biti izručeni ljudi koji se nalaze na Interpolovim poternicama, a u Rusiji dobijaju azil, što je, priznaćete, neprimereno sa pozicija i unutrašnjeg i međunarodnog prava?

Kada dobijemo odgovore na ta konkretna pitanja, onda će možda ta poseta moći da se okvalifikuje kao istorijska, a ne da unapred neke stvari proglašavamo istorijskim.

Ponavljam, uz činjenicu da je i sama poseta zaista dobra i značajna, jer je u pitanju predsednik jedne velike svetske sile.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, već sam u načelnoj raspravi rekao da DHSS podržava donošenje ovog zakona, ne smatrajući ga savršenim, ali smatrajući da je to značajan prvi korak, jedna važna stepenica u promeni odnosa prema dijaspori ili našim ljudima u rasejanju ili emigraciji, nazovimo to kako god hoćemo, budući da postoji više kategorija naših sunarodnika.
Najpre ona stara emigracija pre Drugog svetskog rata i njihovi potomci, pa ona ideološka emigracija neposredno nakon Drugog svetskog rata i njihovi potomci, onda imate ljude koji su nazivani gastarbajterima i njihove potomke, i najzad, imate ovu poslednju dijasporu, sastavljenu pre svega od mladih i obrazovanih ljudi koji su otišli u beli svet u poslednjoj deceniji prošlog veka bežeći od ''blagodeti'' bivšeg režima.
Važno je da se promeni odnos, da prvo vidimo kako da napravimo stvarni popis, potpunu evidenciju koliko ima naših ljudi u inostranstvu. Mislim da ih tamo ima više nego ovde, ili će se vrlo brzo taj broj izjednačiti, ali je tragično da kao država to ne znamo. Jer, ozbiljne države veoma veliki značaj posvećuju svojoj dijaspori. Čak je njihova dijaspora involvirana u najveće i najvažnije procese odlučivanja u svakoj iole ozbiljnoj državi.
Ovaj zakon, naravno, treba da izdrži probu vremena da bi se videli njegovi efekti. Kao što i ova istorijska poseta treba da da rezultate nakon probe vremena, a ne na osnovu lepih reči. Šta pri tome mislim? Mislim da tu treba da usledi serija pratećih zakona i podzakonskih akata koji bi bili kompatibilni i u funkciji ideje koja je izneta u ovom zakonu. Jer, uzalud su sve dobre i lepe namere, treba da se rešavaju konkretne stvari. Treba da ljudi munjevito, brzo, urgentno dobiju državljanstvo, pasoše, da nemaju nikakve birokratske prepreke pri rešavanju svojih ličnih i drugih dokumenata koji su im neophodni za normalan rad, život i funkcionisanje, a ne da se potucaju od nemila do nedraga kada dođu na Božić, uskršnji odmor ili na letnje ferije i vreme provedu tumarajući po kojekakvim šalterima. Zatim da im se daju određene beneficije kod putarine i raznih taksi zarad dobijanja dokumenata.
Vrlo važna kategorija su i investicije. Mnogi naši ljudi žele da ulažu ovde, ali su opet opterećeni raznim birokratskim preprekama i to ih obeshrabri. Neki su pokušali, pa su onda zauvek digli ruke kad su videli šta ih je snašlo u Srbiji. To su neke stvari na koje treba obratiti pažnju.
Takođe, radi ljudi koji žive u inostranstvu, da se poboljša mreža diplomatsko-konzularnih predstavništava. I u načelnoj raspravi sam apelovao na vas da razgovarate, a dobronamerno sam to pomenuo i ministru spoljnih poslova, da se ne držimo neke stare strukture diplomatsko-konzularnih predstavništava koja više nikakve veze nema s realnim životom. Šta će nama ambasada u Etiopiji ili u Najrobiju, a nemamo ambasade ni konzulate na Malti ili u Dubaiju, gde živi preko 3.000 naših ljudi? Kad šetate glavnom ulicom u La Valeti na Malti, kao da ste u knez Mihajlovoj - više od 1% su naši ljudi. Nema ni konzulata, treba da idu u Rim, a iz Beograda se stiže do Malte deset puta dužim letom nego iz Rima do Malte. A ovima iz Dubaija je predstavništvo u Kairu. Kakve veze imaju Kairo i Dubai? Tri sata leta avionom je od Kaira do Dubaija. Dakle, moramo biti u saglasju s realnošću.
Takođe, pozdravljajući skoru liberalizaciju i ''beli šengen'' za naše građane, moram da budem iskren, istovremeno strepim. Jer, ako 70% srednjoškolaca i studenata kaže da bi želelo da ode iz zemlje, onda je to mnogo opasno i to treba sprečiti - stvarajući u Srbiji ambijent da ti mladi, pametni i obrazovani ljudi žive, rade i ostanu ovde.