Gospođo predsednice, nisam baš anesteziolog, pa da ne osetite, ali dobro. Hteo sam samo još jedan detalj, u želji da sačuvamo dostojanstvo Parlamenta i autoritet jedne dame. Jednostavno, istine radi, nije tačno da je gospođa Kolundžija pravila bilo kakve bahanalije u Moroviću, jer sam tom prilikom, u tom Moroviću, bio i ja, lično.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, reći ću nekoliko reči u ime DHSS. Po definiciji, Republička radiodifuzna agencija je nezavisno regulatorno telo. Nažalost, u Srbiji ona niti je nezavisna, niti je regulatorna. Zavisna je od političkih stranaka, zavisna je od interesnih grupa, zavisna je od pojedinih medijskih tajkuna. Da imaju nekih moralnih skrupula, svi članovi Saveta RRA odavno bi podneli ostavke, na čelu sa vladikom Porfirijem, kome od početka u Savetu RRA nije ni bilo mesto. Ovako se on svrstao rame uz rame sa onim arhijerejima koji su držali sramno opelo Zoranu Đinđiću, koji su pokušali da naprave puč protiv patrijarha, koji je trebalo da budu osuđeni za pedofiliju, koji imaju agenciju za poslovnu pratnju, koji se slikaju za erotski časopis, koji su blagoslovili sajt Crvenih beretki, koji u jednoj ruci drže lobanju, a u drugoj mitraljez, koji na taj način srozavaju ugled SPC.
Samo sa ovakvom agencijom Srbija ima ovakav javni servis, koji je to po imenu, a po sadržaju svakako nije, jer ne ispunjava većinu programa koje treba da ima javni servis. Samo sa ovakvom RRA obavezna je pretplata, koja je protivustavna i protivzakonita; protivustavna zato što ovo što se naziva javnim servisom po zakonu ne ispunjava uslove da bude javni servis, a takođe, ne može se naplaćivati televizijska pretplata preko brojila za struju. Ne može se naplaćivati ono što se ne koristi.
Gospođo predsednice, od vas tražim da stavite na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji sa preko 15.000 potpisa koje je prikupila Demohrišćanska stranka Srbije.
Gospođo potpredsednice, ako biste bili pristojni da ne ćaskate dok se obraćam predsedniku parlamenta, bio bih vam zahvalan, i da nešto čujete i vi. Sve vreme pričate, nemojte da se čudite. To je neučtivo, nepristojno i mimo Poslovnika.
Dakle, hajde da to stavimo na dnevni red, jer to nema veze sa sazivom parlamenta, tih 15.000 potpisa skupljeno je u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, da se ukine pretplata preko brojila za struju, jer je to protivustavno. Ta inicijativa stara je više od tri godine, kao i naš zahtev Ustavnom sudu da se ova odredba zakona proglasi protivustavnom.
Samo sa ovakvom Radiodifuznom agencijom ne obelodanjuju se ogromne finansijske zloupotrebe u javnom servisu, zbog kojih je podneta krivična prijava u vezi sa kupovinom paketa "Univerzalovih" filmova. Samo sa ovakvom Radiodifuznom agencijom ne obelodanjuje se ni cirkus, ali ni zloupotreba koja je napravljena oko izbora našeg predstavnika na "Pesmi Evrovizije". To deluje beznačajno, trivijalno, ali to su pravila izbora, proglašena u međuvremenu između polufinalne i finalne večeri. Zašto se onda čudimo što smo ovako prošli na Evroviziji, kao bosi po trnju?
Nadam se da će biti izabran potpuno nov Savet, ne samo dva člana, nego svi članovi, i da će onda biti uslova da se izabere novi direktor javnog servisa u skladu sa zakonom, sa profesionalnim i moralnim kategorijama, da ne bi direktor javnog servisa bio neko čije ime puni crne hronike, čije je ime povezano sa raznim kriminalcima i polusvetom, koji se fizički obračunava u sudnicama, u sudskim hodnicima, na ulicama, koji vređa sve i svakog ko kaže…
(Predsednik: Vreme.)
… da on čini zloupotrebe koje ukazuju na njegovu bahatost i sve ono što ga oličava. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici,  najpre moram da izrazim svoje čuđenje kako se Predlog zakona našao na dnevnom redu, čuđenje nakon obraćanja gospođe Nade Kolundžije ovom visokom domu, koja je rekla da, praktično, najveća poslanička grupa neće glasati za Predlog ovog zakona. To se pretvara onda u jednu javnu debatu. Ona je za ovakav zakon i potrebna, ali ne na ovom mestu, nego pre dolaska ovog predloga na dnevni red, jer je u pravu Tomislav Nikolić kad kaže da se u ovom obliku, u ovoj fazi, ovaj zakon amandmanima više ne može menjati, ne može se nešto, što se kolokvijalno, u više izjava, čulo – popravljati, a to je neophodno. 
Zadovoljan sam što je Predlog zakona poslaničke grupe na dnevnom redu i nezadovoljan sam što se tri predloga koja sam ja dao, zakon o restituciji, zakon o rehabilitaciji i zakon o ministarstvima, nisu našla na dnevnom redu. Mislim da su Srbiji potrebniji u ovom momentu, ne negirajući da je potreban i jedan ovakav zakon.
Ono što mene čudi, jeste što je jedan broj narodnih poslanika u svojoj debati negirao Predlog zakona zato što potiče od Poslaničke grupe LSV-a i Nenada Čanka. Nije važno kakav je sadržaj zakona, nego ko je predlagač zakona. To nije dobro. Neki su otišli korak dalje, baveći se teorijom zavere i da iza tog predloga stoji ko zna kakva strana agentura itd. To je još besmislenije.
Hajde da budemo iskreni, onaj ko podržava udruženja i organizacije koje zagovaraju nacističku i fašističku ideologiju, on je i sam fašista, odnosno neofašista, ili neonacista. Onaj ko opravdava zločin u Srebrenici, onaj ko se ne stidi pred slikama zločina u Trnovu, onaj ko pored slike Karađorđa i Miloša Obilića stavlja sliku optuženog za ratne zločine u Srebrenici, naravno da neće podržati ovaj zakon.
Hajde da se upitamo, da li u Srbiji ima pojava neofašizma, neonacizma, rasizma, šovinizma, antisemitizma? Ima. Ima ih, srećom, vrlo malo, ali ih ima među pripadnicima svih nacionalnih korpusa, svih etničkih grupa, ne samo među Srbima. Ponavljam, srećom, malo. Da li to treba sprečiti i da li treba zabraniti takve organizacije i udruženja? Treba.
Sad se vraćam na zakon. Mislim da on sadrži niz manjkavosti, i semantičkih, znači, pojmovnih i pravnih, odnosno, pravno-tehničkih. Ne mogu se u istu ravan stavljati nacionalizam sa nacizmom i fašizmom, ili neonacizmom i neofašizmom. Prosvećeni nacionalizam je dominantna ideologija najbrojnijih stranaka desnog centra u Zapadnoj Evropi i te partije su na vlasti u većini zemalja u Zapadnoj Evropi. To je jedan prosvećeni, evropski nacionalizam. Prema tome, to se ne može stavljati u istu ravan sa fašizmom i nacizmom. To je jedna dimenzija.
Druga je što postoji očita kontradikcija predloga kaznenih odredaba ovog zakona sa Zakonom o prekršajima i sa Krivičnim zakonom. To mora da se uredi. Kada se to uredi ili, kako su neki poslanici rekli, popravi, kada se kaže da se pod nacionalizmom podrazumeva, samo što to nije u Zakonu rečeno, jedan kriptonacionalizam, pseudonacionalizam, jedan vulgarni nacionalizam koji je vrlo blizak fašizmu, šovinizmu, rasizmu ili nacizmu, onda o jednom takvom predlogu zakona možemo raspravljati i onda ću i ja biti spreman da glasam da se zabrane udruženja i organizacije koje propagiraju takvu ideologiju.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da ovaj zakon predstavlja svakako pomak u dosadašnjoj praksi i uvođenje nekih inovacija u ovoj oblasti i nešto što je neophodno da bi Ministarstvo inostranih poslova nastavilo da dobro radi svoj posao koji je radilo i do sada.
Poznat sam kao neko ko uvek kritikuje i Vladu, i vlast i pojedine ministre na čelu određenih resora, ali ako neko dobro radi svoj posao to treba reći jasno i glasno.
Mislim da se ta ocena može dati za ministarstvo inostranih poslova, pogotovo nakon svojevrsne pobede na nivou Generalne skupštine UN, a povodom stavljanja teme Kosova i Metohije na dnevni red Međunarodnog suda pravde u Hagu, s tim što mislim da ministarstvo inostranih poslova treba da učini dalji napor.
Ne može se, naravno, vršiti pritisak na najvišu međunarodnu pravosudnu instituciju, ali mislim da treba nastaviti tu vrstu kampanje, diplomatske i medijske, pokazati i Međunarodnom sudu pravde u Hagu i čitavom svetu da ono što se događalo na Kosovu i Metohiji nije bila nikakva borba za nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, nego zločin i teror. Slobodan sam da to javno predložim i čini mi se da to ne treba da bude posao samo ministarstva inostranih poslova, nego čitave Vlade, svih ministarstava, da čitav svet vidi kakvi su bestijalni zločini počinjeni nad nesrbima na Kosovu i Metohiji od istih onih koji su dobili međunarodno priznanje. To je psihološki i medijski vrlo značajno za ono što predstoji na nivou Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Takođe bih sugerisao predstavnicima ministarstva inostranih poslova, čini mi se da treba da se napravi jedna revizija mreže diplomatsko-konzularnih predstavništva. Prilično putujem i često se nađem u nekoj zemlji gde je potpuno suvišno da i dalje imamo ambasadu ili konzulat, ili u državi gde je neverovatno loše što ih nemamo.
Vidim da se valjda priprema otvaranje predstavništva u Dubaiju, ali bih bio slobodan da sugerišem to i za Maltu. Na Malti živi više od tri hiljade naših ljudi.
Šta to znači što ambasador u Rimu pokriva Maltu? To je demagoški, pomalo socijalistički. Iz Beograda do Malte treba vam avionom 15 minuta duže nego od Rima do Malte. Ti ljudi ne mogu najelementarnije stvari da završe tamo gde žive, na Malti.
Mislim da bi u interesu građana ove zemlje koji tamo borave, a ima ih više od tri hiljade (oni čine jedan posto stanovništva Malte ili više od jedan posto) bilo neophodno otvoriti jedno diplomatsko ili bar konzularno predstavništvo u prvoj fazi.
Takođe mislim da država treba da iznađe sredstva da se pojedina naša diplomatska predstavništva, rezidencije, jer one su na neki način svetionici Srbije u svetu, dovedu na neki nivo, da to deluje pristojno, jer pojedine od tih zgrada su u tragičnom stanju.
Vi organizujete neke sastanke, susrete i treba da vam dođu predstavnici drugih zemlja, iz drugih diplomatsko-konzularnih predstavništava u nešto što je ispod elementarnog civilizacijskog nivoa.
Zamolio bih da se izvrši i ova revizija diplomatsko-konzularnih predstavništava, a tamo gde ona postoje da to ima jedan pristojan, da ne kažem visok, ali pristojan, elementarni nivo. Hvala vam.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je za ministra prosvete. Pravni fakultet u Kragujevcu je u procesu akreditacije po raznim anonimnim recenzijama na svim predmetima dobijao ocene između sedam i deset. Na osnovu rezultata Potkomisije za društvene nauke Nacionalne komisije za akreditaciju, jednoglasno je usvojen predlog da Akreditaciona komisija potvrdi, bez ikakvih primedbi, akreditaciju Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
U aprilu je Akreditaciona komisija odlagala davanje akreditacije otprilike u istom tempu kako je odlagano suđenje u famoznoj aferi „Indeks“, jednoj od afera u kojima se demonstrira selektivna pravda.
Podsećam da na optužnici u okviru afere „Indeks“ nisu bili samo profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu, nego i Pravnog fakulteta u Beogradu i pokojni dekan Pravnog fakulteta u Nišu, ali su ti fakulteti bez problema dobili akreditacije.
Pitam – da li ova komisija preuzima ulogu suda ili nekakvog etičkog komiteta, jer je, navodno, došlo do razmimoilaženja članova Komisije zbog različitih moralnih principa?
Da li je ovo svojevrstan pritisak na sud da bez suđenja osudi optužene? Da li je članovima Akreditacione komisije poznat sadržaj Zakona protiv diskriminacije? Jer, ovako nešto se ne sme raditi, ovo je krivično delo. Ili je, pak, sve ovo priprema da neki od ovdašnjih tajkuna u postupku privatizacije postane privatni vlasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu?
Drugo pitanje, za Vladu – čime se objašnjava da je direktor Republičkog seizmološkog zavoda i dalje osoba koja je to bila u dva mandata i kojoj je drugi mandat davno istekao? Koji su razlozi, koji su motivi da se ta ista osoba, koja ujedno za mesec-dva ispunjava uslov za starosnu penziju, i dalje nalazi na mestu direktora Republičkog seizmološkog zavoda?
Treće pitanje, za ministra ekonomije i ministra finansija, a oni neka konsultuju Agenciju za privatizaciju i Agenciju za osiguranje depozita – kakva su prava malih akcionara Akcionarskog društva "Rapid" iz Beograda, jer su mali akcionari vlasnici 30% akcija ove firme?
Većinski vlasnik (ovo će možda biti interesantno) "Rapida" je firma "Dibek".
Iz drugog dela naziva vidite ko je vlasnik ove firme. Ovo "bek", samo vam se kaže. "Dibek" je veštački otišao u stečaj, ali je većinski vlasnik "Rapida".
Sad se prodaje preko 5.000 kvadrata magacinskog prostora na štetu malih akcionara, na atraktivnoj lokaciji, u Bačvanskoj ulici, a na tom prostoru može da se napravi višespratnica sa nekoliko desetina hiljada kvadrata poslovnog i stambenog prostora, a sve na štetu malih akcionara.
Zbog toga tražim od nadležnih ministara da daju odgovor na ovo pitanje, koje ima više dimenzija – kako većinski vlasnik, koji je u stečaju, može bilo šta da prodaje, zašto je uopšte ta firma otišla u stečaj i šta je sa malim akcionarima? Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik DHSS-a, smatram da je predloženi zakon značajan pomak u odnosu na jedan potpuno anahron zakon koji je predstavljao raritet u ovoj oblasti zakonodavstva, jedan relikt nekih bivših vremena i, u tom pogledu, on je svakako unapređeniji, a nadam se da će prihvatanjem određenih amandmana taj tekst biti još više poboljšan.
Međutim, kada govorimo globalno o saobraćaju, ovaj zakon predstavlja samo jednu kockicu u tom mozaiku. Jer, u saobraćaju moramo da govorimo o putevima, vozilima i učesnicima u saobraćaju (tu ne podrazumevam samo vozače).
Kakvi su nam putevi? Takvi da bi Srbija mogla da konkuriše da se ovde održava reli Pariz-Dakar, koji je zbog sukoba u Čadu zabranjen. Prošle godine je bio održan u Argentini. Mi imamo sve uslove, rupa na rupu, blato, trnje, korov, nekakvi tuneli, poput onog u Rakovici u kojem verovatno žive još davno izumrli reptili, znači ima svega i svačega.
Vreme je da prestanemo sa otvaranjem raznih deonica puteva. Po pedeseti put je pre neki dan otvorena neka deonica na relaciji Beograd - Novi Sad ili Beograd-Subotica ili Beograd-Horgoš. Svake godine po nekoliko puta. Nadam se da će gospodin Mrkonjić preći sa reči i obećanja na dela. Jer, dosad nije urađeno ništa, sem što je na svakih 50 metara otvarana obilaznica oko Beograda. Napravi se 50 metara i odmah kamere, slikanje itd. To je potpuno besmisleno.
Kad već pominjem taj put do Subotice, nije mi jasno gde je tu zakonski osnov da se naplaćuje putarina. Imate 20 ili 30 kilometara autoputa prema Novom Sadu i to je sve. Kada bismo bar mogli da stignemo normalno do Batajnice. Ovako, i Alonso bi se namučio. To je jedan segment.
Drugo, vozila. Gledajte kakve šklopocije se pojavljuju na ovim putevima. Ne oldtajmeri, nego otpad, krš. I to neko dozvoljava, neki servisi, neka policija. Onako po burazerskom principu to tolerišu. Vidite konjsku zapregu, onako klaj-klaj, ili neki traktorčić, a iza povorka od dva kilometra. I mi pričamo o saobraćaju u Evropi u 21. veku.
Konačno, učesnici u saobraćaju. Slažem se da zakon treba da bude mnogo rigorozniji, po onim principima još iz vremena rimskog prava: "dura lex, sed lex" - strog zakon, ali zakon.
Imam prijatelje u Španiji, pa sam godinama odlazio tamo i vozio dok nije uveden novi zakon. Tamo je za vikend ginulo 50-60 ljudi, sada je to 50-60% manje. Sebe sam zatekao kako obilazim sve redom. U čemu je štos? Pa, ljudi poštuju ograničenje od 120 kilometara na sat, bez obzira što, za razliku od nas, oni imaju zaista prave autoputeve, a ne ove imitacije od puteva.
Mislim da je to opravdano, ali nije ni to samo po sebi problem. Problem je primena zakona. Konsekventno sankcionisanje i konsekventna primena zakona. To će biti najpre test (po definiciji, po difoltu) za policiju - da li će se zakon konsekventno primenjivati. Jer, da je i ovaj postojeći konsekventno primenjivan, spasili bismo stotine ili hiljade ljudskih života, a to je najvrednije i to je najvažnije. Od onih servisa za tehnički prijem koji dozvoljavaju da se svašta registruje, preko policije, preko sudija za prekršaje, preko sudova. Ako ne budemo imali konsekventnu primenu zakona, onda neće biti nekog značajnog pomaka.
U svakom slučaju, mislim da je sam tekst značajan pomak, da se amandmanima još može unaprediti, ali da to treba da bude jedno novo doba kada je priča o saobraćaju u Srbiji u pitanju. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je – kada će Vlada preispitati funkcionisanje Nacionalnog parka ''Mokra Gora''? To je slučaj bez presedana, prepun  nepravilnosti i zloupotreba. Nacionalni park ''Mokra Gora'' je država u državi, a u toj državi u državi, Emir Kusturica ima svoju autonomnu oblast.
To je stvarno bruka i sramota. To je eklatantan primer najdrastičnijeg sukoba interesa. Čovek je direktor Nacionalnog parka, a u tom nacionalnom parku i vlasnik privatnog skijališta, privatnog filmskog grada, i ko zna čega još. I onda nam, onako drsko i bahato, odgovara da treba da budemo srećni što udišemo kiseonik koji on proizvodi. Kao nekakav aga ili beg, a onda se pojavi Oliver Dulić, i opet drsko i bahato vređa hiljade ljudi.
Ja zbog tih ljudi, kao poslanik DHSS-a, postavljam ovo pitanje, da je sve to krasno i bajno što im je nacionalizovano šest hiljada hektara zemlje. Dakle, Srbija nije samo jedina država u Evropi koja nije donela zakon o denacionalizaciji, nego i država koja je u 21. veku nacionalizovala šest hiljada hektara zemlje, jer ti ljudi ne mogu slobodno da raspolažu svojom privatnom imovinom. To se zove, u prevodu, nacionalizacija, da bi jedan čovek bahato mogao da radi šta hoće, jer je klicao sa tribine ispred ove zgrade kad je zapaljena Američka ambasada. To mu je, valjda, usluga za to što je tada činio.
Drugo pitanje je za ministra za infrastrukturu, ali molio bih ga da pokuša da bude ozbiljan, a ne da priča bajke, da razmotri jednu malu temu koja se tiče, naravno, i budžetske inspekcije, i građevinske inspekcije, koja se tiče proširenja i rekonstrukcije tzv. valjevskog puta na relaciji Obrenovac – Ub, u dužini od 12 kilometara. Ovo deluje pomalo trivijalno i prozaično, ali za građane Obrenovca nije neinteresantno.
Dakle, na osnovu ugovora iz 2005. godine i nekog aneksa iz 2006. godine o zajedničkom učešću čuvene Direkcije za puteve Republike Srbiji i Javnog preduzeća za izgradnju Obrenovca, dogovoreno je da se izgradi tih deset, a kasnije još dva, da se rekonstruiše 12 km puta. U tom ugovoru nema definisanih rokova, nema kaznenih odredaba, nema žiro-računa na koje Javno preduzeće za izgradnju Obrenovca treba da uplati te pare. Inače, vrednost radova je 160 miliona.
Javno preduzeće nema nadzorni organ, pa su ti radovi početi po principu – drži vodu dok majstori odu. Urađeno je oko šest km puta, asfalt je takve debljine kao kada deca namažu ono hleba i masti ili hleba i džema, otprilike tolika je debljina asfalta. Beše zima ove godine, sve se to raspalo. Tražim da se ispita šta je urađeno i po kojim uzansama, kriterijumima, standardima, gde su pare i ko je uzeo pare. Tih šest km i polovina toga što je projektovano i trebalo da bude urađeno po ugovoru, to se raspalo. Sada kopaju, kao, male bunare, po metar i po, na 15-20 mesta, navodno, nešto ispituju, kao da traže naftu. Zamišljeni su i nekakvi ivičnjaci, koji ne treba da postoje uopšte. Sve se raspalo. Ona druga polovina nije izgrađena. Samo tražim da se preispita gde su otišle pare. Da li će, kada će i ko će uraditi to što je neophodno, da bi normalno saobraćaj mogao da funkcioniše? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo jedna od najvažniji tema za život ljudi u Srbiji, za život građana, koji traže samo toliko malo – da rade, da žive od svog rada, da obezbede egzistenciju za svoje porodice. Ovo je, uostalom, glavna tema i prioritet, ako se pogledaju rezultati agencija za istraživanje javnog mnjenja – posao, zarada, strah od gubitka posla, to je tema svih tema, to je pitanje svih pitanja, to je program svih programa.

Nažalost, Kosovo je tek na sedmom ili osom mestu. Mi smo po nezaposlenosti jedna od prvih zemalja u Evropi. Postižemo neslavne rekorde. Ništa na tom planu nije učinjeno.

Ovo je izuzetno značajna tema za mlade generacije, za pametne, za obrazovane, koji ponovo čekaju u redovima pred stranim ambasadama. Pogledajte ankete istraživanja javnog mnjenja za mlade intelektualce, koji su tek završili fakultete, preko 80% želi da ode u inostranstvo. To je genocid prema sopstvenoj zemlji. Sretao sam ih u svetu. Mladi, lepi, obrazovani, ali vidite tugu u očima i tugu u srcima. Srbija je njihova zemlja, a ona ne može da im obezbedi tako malo, samo da rade – dobiju stanove ili kuće sa bazenima, jer jedan magistar ili jedan doktor nauka u realnom svetu košta pola miliona dolara ili pola miliona evra i do poslednjeg centa oni to sve otplate, a Srbija samo gubi.

Sretao sam mnogo mladih, koji su me molili u poslednje vreme istoričara umetnosti, arheologa, diplomiranih pravnika, lekara, inžinjera, profesora, hoće da rade bilo šta. Odlaze da budu konobari u kafanama na Ibarskoj magistrali sa diplomom u džepu. To je poraz jedne vlasti, jedne države. To se ne sme činiti. A kako se ponaša Vlada? Pa, to je bilo jedno od njenih glavnih obećanja – perspektive za mlade generacije, zapošljavanje za toliko stotina hiljada mladih. Pa, šta je sad?

Trebalo je da čitava Vlada danas sedi ovde i da pokaže da obodri, da podstakne, da motiviše, da mobiliše, da kaže to će biti naš prioritet, a ne, maltene, nema nikog.

Gde je sada Mlađan Dinkić koji je obećavao kule i gradove, med i mleko, kao baron Minhauzen? Nema ga danas ovde. Nema ni drugih članova Vlade. Taj odnos prema raspravi o ovoj tački dnevnog reda pokazuje kakva će budućnost biti, kakva će perspektiva biti. Plašim se da je opet u pitanju najobičnija šarena laža. Voleo bih da me Vlada demantuje, da dokaže da nije tako, da nije to bilo obećanje ludom radovanje, da te mlade pametne i obrazovne sačuvamo ovde, cvet jednog naroda, jedne države, potrebni su nam ovde u Srbiji, a ne na dalekim meridijanima sa tugom u srcu. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, prvo je pitanje, koje sam već odavno postavio, za ministra za ekonomiju, automatski i za premijera i za čitavu Vladu – šta je sa predizbornim obećanjem od 1.000 evra na ime besplatnih akcija za svakog građanina ove zemlje? To je prvo pitanje, na koje nema odgovora.
Drugo pitanje je za ministra za sport i omladinu (ako se to tako zove), ničim izazvanog ministra za sport i omladinu i, takođe, premijera – šta će Vlada učiniti da se sanira dramatična situacija u FK "Crvena zvezda"?
"Crvena zvezda" nisu samo uprava i fudbaleri, "Crvena zvezda" je i armija navijača, "Crvena zvezda" je deo nacionalnog identiteta, kao evropski i svetski prvak, "Crvena zvezda" je ponos ove države, "Crvena zvezda" je u srcima miliona ljudi. Samo pitam da li će Vlada nešto preduzeti da se sanira ta dramatična situacija u "Crvenoj zvezdi", koju su neki očito isprovocirali, koju neki priželjkuju, da bi otišla na doboš, da bi bila raskrčmena kao "alajbegova slama". Dakle, da li će Vlada nešto preduzeti?
Treće pitanje je za ministra za kulturu. Da li će i kako odrediti prema najvulgarnijim i najprimitivnijim stihovima Emira ili Nemanje Kusturice, ne znam kako se zove, i njegovog orkestra, koji ne samo što veliča i hvali jednog od optuženih za ratne zločine, nego vređa sve druge koji nemaju simpatije prema tom optuženiku za ratne zločine u Haškom tribunalu, i to sve pod vidom nekakvog umetničkog i kulturnog stvaralaštva?
Vidim da Ministarstvo za kulturu odobrava neke silne pare za neke njegove projekte, pa da li će se prema ovom najvulgarnijem primitivizmu, koji slušaju i gledaju i deca, na neki način ministar za kulturu i Vlada odrediti? Hvala.

Najpre želim da se zahvalim gospodinu premijeru na prisustvu i želji da pokuša da odgovori, s tim što nisam zadovoljan odgovorom, pogotovu na prvo pitanje.
Ljudima je obećano 1.000 evra na ime besplatnih akcija. I sami ste ponovili da je to obećano u predizbornoj kampanji. Ispade po onoj narodnoj "obećanje ludom radovanje". Zato postoji nešto što su elementarni principi demokratije, a to su odgovornost i smenjivost. To se, naravno, ne odnosi na premijera Cvetkovića, nego na ministra za ekonomiju i regionalni razvoj.
On je, želeći da stekne jeftine političke poene, u predizbornoj kampanji na sav glas obećavao da će to biti tako, da bi se nakon izvršenog evidentiranja iznenadio koliko Srbija u stvari ima građana. Čovek nije znao koliko Srbija ima punoletnih građana, prevario se samo za milion. Onda je pokušao ovde jednom da nam objasni da je to, eto, jedan od razloga.
Drugi razlog. Pa da je sva privreda Srbije prodata, ne može da se obezbedi pet milijardi evra i da se sve to što su prodata sva javna preduzeća podeli građanima. Znači, unapred se znalo da je to šarena laža, da je to slatka prevara, dimna zavesa, da je to manipulacija građanima, manipulacija njihovom političkom voljom, njihovim izbornim pravom.
To je nešto što se ne sme činiti i zbog toga je, naravno, i ne samo zbog toga, nego i zbog „Fijata“ i ko zna čega sve, Mlađan Dinkić odavno trebalo da podnese ostavku, da u ovoj zemlji postoji politički moral i da se poštuju ta dva osnovna principa demokratije, odgovornosti i smenjivosti. Ako sam dobro razumeo vaš odgovor na drugo pitanje, Vlada će nešto preduzeti povodom očuvanja i saniranja nacionalnog brenda zvanog „Crvena zvezda“. Ponavljam, to više nije priča o upravi, igračima, to je nešto što je deo nacionalnog identiteta i što je po prirodi stvari državno pitanje. Ako je taj odgovor upućujući i optimistički, onda vam na tome zahvaljujem.
Bilo bi dobro da pročitate ove stihove Emira Kusturice i to što on poručuje građanima sa svojim orkestrom „Zabranjeno pušenje“ za one koji ne vole Radovana Karadžića. Najskaradnije i najvulgarnije, a to kao da je motivisalo ministra za kulturu da mu obezbedi neka sredstva iz budžeta za neke njegove projekte. Sad o brdima koje je dobio od prethodne ''gibaničarske'' vlade ne bih pričao.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je za ministra za ekologiju i prostorno planiranje.
Kada je na dnevnom redu bio set ekoloških zakona postavio sam pitanje šta će učiniti nadležno ministarstvo u vezi sa enormnim zagađenjem životne sredine na prostoru opštine Obrenovac koje potiče od Termoelektrane "Nikola Tesla" A i B, i gde su zagađeni i zemlja, i voda i vazduh, i gde je enormno povećan broj kancerogenih oboljenja, oboljenja respiratornih organa, a namerava se da se gradi još jedna termoelektrana, termoelektrana Nikola Tesla 3 ili B2 na Ušću, to je na putu Šabac – Obrenovac. Odgovor nisam dobio. U međuvremenu su se dogodila dva akcidenta.
Pre deset dana i pre pet-šest dana sa pepelišta Termoelektrane "Nikola Tesla B" u Ušću se podigla prašina takva da su meštani sela Grabovac, Dren i Ušće, kao da žive u Sahari, morali da se zatvaraju u kuće, da se sklanjaju satima, jer se nebo nije videlo od prašine koja se podigla sa pepelišta. Ti ljudi su građani drugog reda ili ko zna kog reda. Ta prašina prodire u zatvorene zamrzivače, u kese u zatvorenim zamrzivačima.
Ko je za to odgovoran? Nadležni u ministarstvu, nadležni u opštini Obrenovac? Verujem da su odgovorni ljudi u Termoelektrani "Nikola Tesla".
Šta će se preduzeti tim povodom?
Kad već spominjem Obrenovac, pitanje za ministra ekonomije i Ministarstvo unutrašnjih poslova – ko je odgovoran što je Hidrogradnja u stečaju deo svoje lokacije, koju nikad nije privela nameni, na najboljoj poziciji u Obrenovcu, iako kada je u stečaj ne može da je prodaje, prodala privatnom investitoru, iako je ta lokacija zato što nije bila privedena nameni trebalo da bude vraćena opštini Obrenovac? Ko je za to odgovoran?
Treće pitanje je za gospođu Marković. Ona je ničim izazvana postala ministar za sport i omladinu. Kada će biti donet zakon o sportu? Kada će se utvrditi ko će biti vlasnici, titulari sportskih klubova? Bez obzira što sam navijač Crvene zvezde, pominjem i pitam istovremeno, da li će država preduzeti nešto da se spreči agonija kluba koji je proslavio ovu zemlju, koji je bio evropski i svetski prvak, jer vidim da mnogi u političkim krugovima, i u nekim interesnim sferama i među vajnim biznismenima i tajkunima imaju interes da Crvena zvezda propadne.
Ovo nema veze sa Zvezdom, čak i njenim navijačima, ima veze sa institucijom koja je proslavila u svetu ovu zemlju i ovaj narod, pa pitam ministarku sporta, ako uopšte zna da postoji Fudbalski klub "Crvena zvezda", šta će se i da li će se preduzeti nešto u ime države, jer je to državno pitanje, da se spreči njena agonija i njeno propadanje? Hvala.

Dame i gospodo, u ime Demohrišćanske stranke Srbije mogu da podržim Predlog ovog sporazuma, ali to nije nikakav istorijski čin, to nije nekakav svečani dan, to je jedan običan protokol, potpuno primeren i normalan u međunarodnim komunikacijama i u savremenom svetu.
Ovo je čak bila obaveza Rusije prema nama. Srbija je odavno ukinula vize za ruske državljane, koje su pošteno rečeno njima mnogo potrebnije nego njihove nama. Prema tome, to je samo poštovanje principa reciprociteta i ništa više.
Sada to glorifikovati nekim velikim rečima, da je to istorija, svečanost, to je glupost. Još nešto, pošto su neke stranke očito neobaveštene, neinformisane ili nepismene kada su međunarodni odnosi u pitanju. Ne zalaže se Ruska federacija za ukidanje Haškog suda, ona ga je osnovala. Dakle, Ruska federacija je osnovala, gospođo Tabaković, za vašu informaciju, Haški sud, kao stalni član Saveta bezbednosti.
Ne može Ruska federacija da utiče na odluke Međunarodnog suda pravde. To je najviša međunarodna pravosudna institucija. To možda vi zamišljate kako se može uticati na pravosuđe. To je pominjano u predizbornoj kampanji – da će se preispitati neke pravosnažne presude, ali sada to dovoditi u kontekst ukidanja viza je potpuno besmisleno.
Ista ta Ruska federacija nije ispoštovala naše zahteve za ekstradiciju nekih naših državljana koji treba da se nađu na optuženičkoj klupi. Sećamo se, u vreme NATO intervencije, kako je Ruska prekomorska flota krenula iz Crnog mora da spreči NATO intervenciju i izgleda da još putuje. Manite nas tih priča o nekakvom patriotizmu, bratstvu i sličnim.
Ovo je tehnički posao. Ovo je dobra stvar, da se ljudi ne lomataju po ambasadama, konzulatima ili ministarstvima unutrašnjih poslova da bi dobili vize. To je elementarna stvar koja sa emocijama i ljubavlju nema ama baš nikakve veze. To je apsolutno jedna protokolarna i tehnička stvar. Nisam čuo da su Rusi slavili i proglašavali istorijskim danom dan kada je Srbija ukinula vize za ruske državljane. Hajde da to svedemo na meru koju to zaslužuje.
Dakle, kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije sam za taj sporazum, ali ne da od toga pravimo nekakav istorijski događaj. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, u ime Demohrišćanske stranke Srbije svojih pet minuta iskoristiću da ukažem na nešto što je velika potencijalna opasnost, na šta ukazuju svetski zdravstveni stručnjaci, a što je u direktnoj korelaciji sa predlogom aktuelnog zakona o rebalansu budžeta, odnosno izmenama i dopunama Zakona o budžetu.
Čuli smo da je jedna od potencijalnih pošasti savremenog čovečanstva i nešto što se naziva svinjski grip. Upitaćete se kakve to ima veze sa ovom temom – ima i to velike veze. Tiče se činjenice da su potrebna sredstva za nacionalni program preventivne zdravstvene zaštite životinja od dve milijarde 640 miliona dinara.
Doktor Živorad Kostić, koji je pisac i koautor tri zakona, 174 pravilnika i jedan je od najpoznatijih veterinara u ovoj zemlji, vlasnik privatne veterinarske zadruge, član gradske Vlade, lokalni gradski ministar Beograda za poljoprivredu, ministar za poljoprivredu u senci u Vladi Zorana Đinđića, naravno i član Demohrišćanske stranke Srbije i predsednik njenog Odbora za poljoprivredu, razgovarao je o ovom problemu sa gospodinom Draginom. Gospodin Dragin je upoznat i saglasan sa ovim što ću reći, pa bih, gospođo Dragutinović, apelovao da ga podržite. Zašto?
Zato što je bolje i bezbolnije ne izgraditi 30 kilometara puta, ne napraviti 300 „punta“, ne izgraditi jedno skijalište, ne kupiti nekoliko aviona, ne izgraditi jedan most, ne izgraditi 50 stambenih zgrada – nego zaštititi preventivno stočni fond Srbije. Opet pitanje zašto? Zato što je preventiva najjeftinija, zato što nema alternativu, zato što može doći do pomora stoke. Zato što je ubijanje životinja i sanacija samo jedne zaraze 12 puta skuplja od ovih sredstava koja su u budžetu potrebna za preventivnu zdravstvenu zaštitu; zato što se mogu zaraziti ljudi, a vodite računa o onome što sam rekao u prvoj rečenici; zato što izbijanje zaraze znači zaustavljanje prometa stoke; zato što sledi zabrana klanja; zato što u okruženju imamo naročito opasne bolesti (besnilo, bruceloza, kuga svinja, kuga živine).
Zato što glas ka Evropi da u Srbiji ima zaraze koja se prenosi na ljude može da o nama stvori sliku kao da smo nekakva afrička zemlja. Zato što je pitanje dana kada će se zaraza dogoditi, a onda će biti kasno.
Zato vas molim, imajući u vidu da smo već preživeli tri velike epidemije, onu brucelozu na Vlasini, kada je ubijeno 3.000 ovaca, slinavku i šap na KiM, kugu živine, kada je moralo da bude ubijeno, odnosno uništeno 500.000 komada živine, što nas je veoma skupo koštalo, pa je dve godine budžet grcao zbog tog, i ovo je samo apel da nam se to ne ponovi.
Molim vas, kao neposrednog nadležnog ministra za ovu oblast, da se konsultujete sa ministrom poljoprivrede gospodinom Sašom Draginom, koji je sa ovim upoznat, koji ovo odobrava, ali koji očito nema mogućnosti da nametne na Vladi svoj stav – da je preventivna zdravstvena zaštita životinja, za koju je potrebno, ponavljam, obezbediti samo dve milijarde i šestočetrdeset miliona dinara, nešto što je neophodno i nešto što je nužno da sutra ne bude kasno i da posledice ne bi bile dramatično veće.
Kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije još jednom apelujem na vas da o ovome vodite računa. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je za Vladu, u vezi sa ovim famoznim platama i navodnim umanjenjem plata direktora javnih preduzeća i direktora agencija, pošto su danas objavljene te plate direktora raznih agencija, koje su bezobrazno visoke, pa se onda najavljuje da će plate iznad 40.000 dinara u javnom sektoru biti smanjene za 10%. Kakva je to Mao Ce Tungova pravda – ta gospođa koja ima platu od preko 350.000 sada će imati 35.000 manje, a ljudi koji jedva namiču kraj s krajem i imaju platu od bednih 40.000 imaće 4.000 manje? O čemu se tu zapravo radi? Kakva je demagogija u pitanju? Onda nam Dinkić još objašnjava da oni više neće imati bonuse. A treba da imaju i bonuse? Da li će se na sve odnositi onaj limit, koji je prethodno bio objavljen, na nekih 180.000 dinara?

Drugo pitanje – pozdravljajući ovu kampanju protiv urbanističke mafije pitam ministra unutrašnjih poslova šta je preduzeo povodom utvrđivanja nelegalne gradnje u opštini Obrenovac, koja ima sijaset modaliteta: urbanistički uslovi mimo urbanističkog plana, građevinske dozvole mimo urbanističkih uslova i plana, građevinske dozvole uz avansno plaćanje ili plaćanje na poček, na štetu budžeta, enormno prekoračenje kvadrature, gradnja preko firmi koje nemaju ovlašćenje za gradnju, neplaćanje poreza od strane navodnih investitora, gradnja mimo svih tehničkih standarda, tehnički prijemi i upotrebne dozvole su misaona imenica?

Onda će Ministarstvo unutrašnjih poslova, logično, pitati zašto oni treba da budu nadležni, a ne urbanističke inspekcije, građevinska inspekcija, budžetske inspekcije itd. Zato što postoji sprega nekih ljudi u vrhu lokalne vlasti danas, lokalne i urbanističke službe i nekih vajnih investitora. Da bi spala ljaga sa onih koji pošteno rade svoj posao, i u opštini, i u vlasti, i u javnim preduzećima, i poštenih graditelja, Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da vidi te zloupotrebe, jer neki direktori javnih preduzeća i neki ljudi u vrhu lokalne vlasti to dozvoljavaju, ili su oni prikriveni investitori.

Pitam ministra unutrašnjih poslova šta je preduzeto u pogledu događanja u fudbalskom klubu „Beograd“ sa Karaburme, koji je pretvoren u gradilište i gde o fudbalu nema ni reči, povodom statusnih zloupotreba, finansijskih zloupotreba, urbanističkih zloupotreba? Tamo su neke naoružane straže koje čuvaju stanove, pa mislim da tome treba stati na put.

Konačno, pitanje za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pošto takođe dobijam informacije da se u nekim opštinama, a tu je i opština Obrenovac, namerava da se članovi saveta mesnih zajednica imenuju, odnosno postavljaju, a ne biraju, pa me interesuje da li je to u skladu sa zakonom, sa demokratskim standardima i nečim što treba da bude tekovina savremene demokratije? Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je za premijera, uz prethodnu konstataciju da je novi paket vladinih mera neuporedivo kvalitetniji od onog prvobitnog koji je podrazumevao harač na sirotinju raju. Ovaj je, u svakom slučaju, mnogo pozitivniji. Čini mi se da je Vlada trebalo prvo da pođe od sebe, pa je moje pitanje za premijera – da li će biti redukcije postojeće Vlade u smislu smanjenja broja ministarstava. Podsećam da je, recimo, Vlada koju često pominjemo ili kabinet ministara Nikola Pašića one Srbije, koji je čitav svet uvažavao i poštovao i cenio, imala sedam ministara, da je Vlada Zorana Đinđića imala 17 ministarstava, da sve zemlje u okruženju imaju maksimalno do 15 ministarstava, odnosno ministara, a Srbija iako u najtežem položaju, iako najsiromašnija, dozvolila je sebi luksuz da ima 25 ministara. Što je mnogo, mnogo je.

Nisu to samo ministri, nego kabineti, državni sekretari, savetnici, pomoćnici, kola, mobilni telefoni, reprezentacija itd. To je veoma rasipnički.

Mislim da je realno da se taj broj smanji i svede na neku razumnu meru, jer pošteno rečeno, za neke ministre ni familija ne bi znala da nisu ministri u postojećoj Vladi, jer efekti rada pojedinih ministara su praktično neprimetni.

Postavljam pitanje, koji je efekat rada ministra kulture? Sve kulturne institucije su ruinirane, Narodni muzej, Narodno pozorište, Narodna biblioteka, Filharmonija, Tanjug, sve je to u rasulu. Dakle, pitanje – da li će biti smanjen broj ministara, a samim tim i Vlada.

Drugo pitanje je već ranije pominjano, a odgovora nema, ali i dalje slušamo bajke, tiče se ''Fijata''. Kakva je budućnost ''Zastave'' vezano za ''Fijat''? Kada će ''Fijat'' uložiti tu gromoglasno najavljivanu investiciju? Kada će platiti anuitete, kamate, sve ono što nije platio? Kada će početi ta famozna proizvodnja, koja je tako gromoglasno najavljivana? Vidimo da nema plasmana tih automobila ''Zastave'' na rusko tržište, a to je bila glavna stvar koja je obećavana. Ta vozila nemaju status domaćih vozila.

Umesto toga, gledamo šarenu lažu, ''Fijat'' punto, staro za novo. To je smešno. To je neozbiljno. To je par hiljada vozila godišnje. ''Zastava'' je 1989. godine proizvodila 220 hiljada vozila, a sada 4 – 5 hiljada na godišnjem nivou. To će jedna ozbiljna zanatska radionica da napravi i to sve dobiju iz Italije, po principu, ono – uradi sam, samo treba da zavrne i spoji. Sinoć gledamo ministra ekonomije, otišao, jer je počeo da radi nekakav odeljak za tapaciranje. Sada svi treba da budemo srećni i zadovoljni.

Dosta je te prodaje magle! Dosta je te šarene laže! Doveli su nekog Italijana i on tobože obećava. Mogu da pretpostavim kako je on motivisan da sa svoje strane obmanjuje građane Srbije.

Dakle, tražim odgovor, kakva je sudbina priče oko ''Fijata''. Taj isti ''punto'', šta je na njemu domaće? Hajde, jedan jedini deo. Obećavamo je da će ''Ju- es stil'' da proizvodi karoserije, a on zatvara svoje visoke peći. Akumulatori, kablovi, ništa nije domaće što se stavlja u ''punto''. Onda smo mislili – slagaćemo Ruse, jer uporno lažemo sami sebe. Mislim da je tome došao kraj.

Tražim odgovor – šta će biti sa lažima o ''Fijatu''. Hvala.