Dame i gospodo, neprisustvovanje nikoga od ministara iz vlasti, resorni ministri koji bi trebalo da budu i gospodin Bubalo, znači ignorisanje više od pola miliona potpisnika ovih predloga i još možda tri puta ili pet puta više građana Srbije.
Zakon o privatizaciji, koji je zajedno sa ova tri zakona o osnivanju akcionarskih društava, koliko znamo već treći put za godinu dana dolazi na dnevni red radi izmena i dopuna. To potvrđuje činjenicu da ovaj zakon svakako nije dobar, nije kvalitetan. Sama privatizacija, o kojoj bi se mnogo moglo govoriti danas, a vreme ne dozvoljava, dosta je o tome govoreno, a sigurno će dugo o tome se i pričati, jednostavna definicija bila bi da je nezakonita, pljačkaška, kumovska i burazerska. Zašto to kažem, objasniću u vrlo kratkom vremenu.
Naime, pre samog procesa privatizacije neophodno je bilo doneti desetine potrebnih zakona koji su vezani za sam proces privatizacije. Pre svega Zakon o osnivanju akcionarskih društava, zatim ove zakone koje sada imamo o preuzimanju akcionarskih društava i tako dalje. Znači, na desetine zakona koji su vezani za privatizaciju, da ne bih sada nabrajao pojedinačno. Da bismo tu materiju uredili neophodno je to uraditi pre toga.
To se svesno radilo da bi se na ovaj način odradila privatizacija i već imamo sada slučaj mnogih koji su kupili preduzeća u Srbiji, pa su u pozadini pojedinih stranaka koje su nekada bile na vlasti, i sadašnje i možda neke buduće vlasti.
Donošenje zakona o osnivanju akcionarskih društava, gospodo, jeste jedna neophodnost. Niko iz Vlade od ministara nije se pojavio danas da objasni svim potpisnicima, a i njihovim porodicama i ostalima koji imaju prava na ostvarenje tih akcija, nije našao za shodno da ispoštuje te ljude da objasni, da iznese argumente sa kojima može ovu inicijativu da pobije. Znači, argumenti jednostavno ne postoje. Ako gledamo i sa pravne strane i sa bilo koje, ovde nikakvi argumenti ne postoje da bi se oborio ovaj predlog.
Prema tome, posebno kada je u pitanju osnivanje akcionarskog društva EPS, ja sam jedan od zaposlenih u EPS-u i ne mogu da se pomirim sa činjenicom da ako je neko u Duvanskoj industriji Niš, što nemam ništa protiv, ljudi su ostvarili svoja prava, "Knjaz Milošu", a i skoro vidim u Senti, u jednoj maloj fabrici duvana, nije ni mala, ostvari svoja prava, a zašto ne bismo i svi ostali u Srbiji imali ta ista prava.
Takođe jedna od velikih nepravdi se dogodila, još u ranijem periodu prethodne vlasti, a ovi sadašnji nastavili su taj kontinuitet, to je jedna prevara oko upisa akcija u Centralni registar. Naime, negde preko 30% ukupno akcija nije upisano u Centralni registar. To je znači jedna od nezakonitih radnji koje su mogle da ubrzaju privatizaciju i naravno ta mahinacija znači nelegitimnost privatizacije.
Takođe i oni ljudi koji su oštećeni u ranijoj vlasti, a i ova je vlast nastavila taj isti kontinuitet, a to je ono po zakonu kad je bilo 15 dana se da u oglas, u dnevne novine upisivanje akcija. Ko se ne javi, ko ne pročita novine, ko ne sazna, gubi pravo na akcije. To je takođe još jedna od velikih prevara. Zašto? Zato što znači onaj koji ima neku priličnu kaznu, pa njemu ne može da istekne rok pre 15 dana, on mora da je plati u bilo kom periodu, znači još više ako odlaže tu istu.
O gospodinu Pavloviću ne bih želeo da trošim puno reči, čovek radi iskreno svoj posao, a o samom članstvu udruženja manjinskih akcionara takođe sam čuo nekih prilično loših, posebno po pitanju članarine, što se ne bih upuštao u tu priču, ni vreme mi ne dozvoljava. Hteo bih da kažem isto to da ću podržati sigurno ovu inicijativu i da sam veoma razočaran što veliki broj poslanika nije prisutan ovde u ovoj sali, ne želi da ukrsti argumente, sa druge strane da pobije ovaj predlog predlagača i jednostavno znači ide se onom partijskom disciplinom, poslušnošću. A reći i zbog čega se sve to radi gospodo, jer bivša vlast, sadašnja i neka buduća treba da crpi ona glavna sredstva i najveća za održavanje vlasti, za finansiranje stranaka i dalju tajkunizaciju Srbije.
Takođe, hteo bih da kažem, zaposlen sam u EPS-u, u Termoelektrani "Kolubara", i znam da su ti isti moji Lazarevčani doveli DOS na vlast poznatom revolucijom, i znamo na koji način i sad ti isti moje kolege i drugovi su izuzetno razočarani postupcima ove sadašnje vlasti. Ja sam, gospodo, zgranut malim prisustvom poslanika, nikakvom diskusijom i pre svega ignorisanjem velikog, ogromnog broja naših građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, o prirodnim potencijalima Srbije gospodin ministar je dosta toga rekao i gospodin Baralić, tako da ne treba nešto posebno o tome govoriti, nego treba istaći da sigurno još prirodni potencijale koje naša država poseduje, to je da smo odmah već iza alpskih zemalja, a to treba ozbiljno shvatiti i iskoristiti sve potencijale koje nudi pre svega Kopaonik, kao naš najbolji turistički centar za zimske sportove i, naravno, ostale o kojima je već bilo reči, a to su i Brezovica, Zlatibor, Divčibare itd.
Posebno treba istaći potencijale Stare planine. Na Odboru za turizam sam nekoliko puta bio prisutan, i iz materijala koje smo dobijali mi poslanici treba, stvarno, naglasiti da, zaista, nudi izuzetno velike potencijale i u skladu sa samim razvojem turizma Srbije i kada uzmemo u obzir nerazvijeni kraj juga Srbije, da će tu veliki broj našeg stanovništva dobiti posao, znači, i jedan od važnih razloga zbog čega ću podržati ovaj zakon, naravno jeste i taj.
O tome je gospodin Baralić dosta toga rekao i ne bih hteo posebno da polemišem na tu temu.
Treba reći zašto je važno donošenje ovog zakona, a to je i zbog samih investicija koje nude strani investitori, koje će posle donošenja ovog zakona omogućiti veća ulaganja od strane investitora, naravno, ljudi koji imaju novac, iz inostranstva, znači da oni ulože za razvoj našeg turizma i osposobljavanje ski-centara.
Nisam za to da baš mora Republika Srbija, tj. Vlada da obezbedi te početne uslove, da se njima naprave ta skijališta da bi oni mogli posle u dogledno vreme da vrše naravno eksploataciju, a da ne kažem u tom smislu korišćenje već gotovih sredstava, što bi obezbedila Republika Srbija. Pre bih išao na tu kombinaciju da se već sad, onakva, da kažem ''gola planina'', Stara planina, ide u pregovore da se sada u samom početku ide sa ulaganjima.
Takođe, cilj ovog zakona je da se uredi sama oblast i sa međunarodnim pravilima koja vladaju u skijaškom sportu. Naravno, mi to nismo radili i prema tome, ne vidim razlog da bi trebalo nekoliko godina provesti da bi se doneo ovako važan zakon, već jedno usklađivanje prema zakonu koji postoji pre svega u alpskim zemljama, Švajcarska i Austrija, na osnovu tih postojećih zakona o uređenju skijališta, ne treba posebno donositi neke zakone, znači samo uskladiti prema tim postojećim pravilima koje imamo u ostalim zemljama gde je već uređena ova oblast.
U ovom zakonu takođe je bilo dosta polemike od prethodnih govornika od strane nekih pojmova, zatim kategorizacije ski-staza. Naravno da je i tu trebalo da se naglasi, iz razloga što sam način određivanja kategorizacije prema riziku i strmosti staze, da postoje međunarodna pravila i kako se vrši kategorizacija od belih do crnih staza, onih najekstremnijih, prema tome isto to sa međunarodnim pravilima, te kriterijume treba srediti.
Takođe, signalizacija, bezbednost, prevoz i održavanje ski-staza, dosta je već rečeno, i tu ne treba praviti posebnu polemiku, jer to su neke manje važnije stvari od ovih koje su najbitnije, a to je ulaganje i osnivanje novih ski-centara, razvoj turizma u našoj državi.
Naravno, tu je jedna od još važnijih stvari, to je da se naša omladina uključi u aktivnije bavljenje tim zimskim sportovima, pre svega skijanjem. Poznato je da, otkako smo se odvojili od Slovenije, više nemamo nekih evropskih ili svetskih prvaka u tom sportu, pa bi trebalo kroz jedan vid besplatnog školskog aktiviranja, omladina, đaci da koriste.
Pošto jedan naš prosečni građanin ne može da koristi mogućnosti na Kopaoniku, trebalo bi da se za siromašnu decu besplatno organizuju, direktori škola ili ko to već radi, ekskurzije kako bi se kroz taj vid besplatne obuke mogla unapred neka selekcija da vrši, a eventualno možda i osnivanje nekih klubova koji bi mogli da nas prezentuju u svetu.
Takođe još, pošto vreme neminovno teče, hoću da kažem da u ovom zakonu treba naglasiti da treba posebno obratiti pažnju da veću korist ima, odnosno da je ima, lokalna samouprava, od svih ovih ski-centara koji će biti ubuduće u Srbiji, kao što je gospodin Baralić govorio, u interesu što većeg broja zapošljavanja ljudi iz tih siromašnih sredina.
Što se tiče samog Predloga zakona, glasaću za, jer je veoma neophodan za našu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, hteo bih, uz podršku podnosilaca amandmana na član 8, gde se govori o pravima sveštenika i verskih službenika, da i prenesem mišljenje mojih komšija i jednog broja poznanika na skupovima, slavama, sahranama.
Hteo bih da prenesem primedbe, a znam da mi ne možemo da utičemo toliko, a vi, gospodine ministre, možete na određeni način da utičete, a to je, recimo, neujednačen kriterijum kada su u pitanju usluge naših sveštenika, pre svega popova. Primedbe građana su na to da jedan pop određuje neku cenu, a drugi ništa, što znači da tu treba da postoji ujednačeni kriterijum kada su u pitanju usluge sveštenika.
Takođe, hteo bih da iznesem, da podržim, pošto smo imali jednu priču iz Šapca da se sveštenik bavi biznisom, mislim da se tu ne vidi ništa loše, da može čovek da se bavi biznisom i smatram da bi sigurno daleko poštenije se bavio biznisom nego određeni broj političara.
Da navedem ličnu primedbu, uticaj jednog broja sveštenika, posebno verskih vođa, koji se mešaju u politiku, a ovde u ovom članu je naglašeno da se dozvoljava uticaj, mešanje u politiku bukvalno da kažem, posebno kada je u pitanju Katolička crkva, znamo da je u ranijim ratovima bilo slučajeva gde su se sveštenici mešali. Uglavnom su bili glavni raspirivači mržnje, i naravno imamo i više primera, što znači da su određeni sveštenici, odnosno verske vođe podržavali neke političke lidere, što se pokazalo da je to veoma loše u našem svakodnevnom životu.
Da kažem na kraju da vaše obaveze kao ministra pravde, hteo bih da kažem da, izvinjavam se, lapsus, gospodine ministre vera, hteo bih da kažem da bi trebalo da posvetite pažnju posebno zaštiti naših crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, putem međunarodnih institucija utičete na obnovu i zaštitu naših kulturnih spomenika.
Takođe hteo bih da skrenem pažnju da utičete i na dešavanja u Hrvatskoj, masovno pokatoličenje Srba, znači da to svetska javnost ipak zna o tome šta se dešava. Takođe skrenuo bih pažnju i ovo kada je u pitanju gradnja verskih objekata, a najavljeno je na Kosovu i Metohiji da će biti izgradnja negde preko dvesta džamija, takođe da se tu uvede red jer to ne može nikako da definiše strukturu stanovništva koje se nalazi na toj teritoriji, nego ipak da tu postoji neka normalna regulativa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u četvrtak na sednici gospodin Vučić je, naime, ako se sećate, govorio o nekom radikalu, navodno, koji ima prijavu za silovanje i šta znam, još neke neistine je iznosio odavde.

Hoću ovaj put, pošto je uneo zabunu kod određenih poslanika, pa su počeli da sumnjaju na mene, da kažem da reč o bilo kakvom silovanju, bilo kakvog radikala, i da ima, ne znam. Što se tiče toga da je bilo prelaženja u DS, bilo je od strane odbornika sa Surčina.

Prema tome, želim da otklonim svaku dilemu, jer vidim da mi se neki poslanici obraćaju na taj način i želim tu ljagu jednostavno da očistim od sebe i da se ogradim. Tako je tekla diskusija da je bilo u veoma zavijenoj formi i nije se pominjalo ničije ime. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo više prilika da čujemo gospodina Momira Markovića koji sa ove govornice pokušava sa nekim jeftinim humorom da uveseljava javnost.
Hoću da kažem i to da je isti taj gospodin Momir Marković od poštenih radikala u Surčinu dobio batine. Dešavalo se nešto slično u Lazarevcu, zbog čega sam istupio iz SRS i rekao sam, uvek ovakve ljude koji su sumnjivog morala, uvek ću njima izaći na repliku i odgovarati. Ne želim niko da se sa mojom ličnošću poigrava i da mene naziva ovakvim ili onakvim čovekom.
Znam zbog čega sam uradio, obaveštena je javnost srpska zbog čega sam to uradio i staću uvek čvrsto uz prave i poštene ljude, a ovakvi kao što je Marković, o njemu ne želim da pominjem nijednu reč. Ograđujem se, njemu nije mesto sa onim pravim srpskim radikalima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 37. gospodina Baralića svakako treba podržati iz više razloga, jer i ovako loš predlog precizira, kada je u pitanju sama kontrola.
Ovim zakonom nije precizno regulisana najbitnija stvar, a to je legalizacija. Ovaj član uglavnom govori o kontroli sredstava koja se troše iz budžeta lokalnih samouprava i donatorskih sredstava.
Hoću da kažem da u mojoj opštini Lazarevac, kao i mnogim drugim opštinama, ima problema kada je u pitanju urbanistička i građevinska mafija. Naime, da istaknem i to da u Lazarevcu kum predsednika opštine ima pet petospratnica za vrlo kratko vreme vlasti i ima takođe, da ne kažem kao svaka vlast, jer uvek se desi jedan broj tajkuna koji se obogate preko noći, tako i ovaj koga sam pomenuo... Samim tim treba istaći još jednog tajkuna, koji je za godinu i po dana sagradio dvorac i kupio nekoliko automobila i kamiona.
Treba ovo društvo lokalne samouprave, a posebno Vlada Srbije da povede računa o svojim lokalnim tajkunima, a to su aktivisti stranaka koje su na vlasti, da ovom prilikom ne prozivam pojedinačno ni ljude ni stranke, ali bi trebalo skrenuti pažnju da se zaista to dešava u opštini Lazarevac, a pretpostavljam i u mnogim opštinama širom Srbije.
Hoću da kažem da se daju po partijskim linijama dozvole za gradnju, grade se objekti i na taj način se zadovoljavaju i namiruju mnogi aktivisti stranaka, što treba sprečiti, da ubuduće nemamo takvih pojava.
Gospodin Baralić je hteo da ovim predlogom precizira kontrolu o kojoj sam već govorio, a prethodni govornici su je isto pomenuli. Prema tome, smatram da bi to umnogome poboljšalo ovaj predlog zakona i preciziralo stvari oko same kontrole trošenja sredstava.
Kada je u pitanju legalizacija treba istaći i to da nismo dovoljno precizno u ovom zakonu izneli one ključne stvari, što je neophodno za državu Srbiju, jer znamo da imamo ogroman broj, na desetine hiljada objekata, a to svakako muči i opštinu Lazarevac, da ne bismo došli do jedne neprijatne situacije i tu upotrebili silu i opet po nekoj partijskoj liniji nekome rušili objekte, a nekome ostavili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da moja opština Lazarevac živi, svi zaposleni u Kolubari, od rudarstva i energetike, naravno da bi trebalo da definišem predlog ovog zakona. Želim da ukažem na neke primedbe što se tiče ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Naime, posebnu pažnju bih skrenuo na član 16, gde se kaže – naknade koje se izdvajaju, pet posto; to su izuzetno velika sredstva u pitanju. Od tih sredstava naravno da treba veliki deo da se izdvoji i za rekultivaciju degradiranog zemljišta. U Kolubari, nažalost, moram da kažem i to, nešto više od šest hiljada hektara degradiranog zemljišta nije rekultivisano, tako da je užasno pogledati na šta sve to liči.
U ovom predlogu sada je nešto veći procenat izdvajanja tih sredstava, što je dobar predlog, međutim, od tih sredstava za Republiku treba da se izdvoji 60 posto, a 40 posto za lokalnu samoupravu.
U lokalnoj samoupravi bilo je sada na SO Lazarevac rasprave gde se govorilo o sredstvima, koje mesne zajednice šta dobijaju itd. Tu ima velike nepravde u tom smislu što se godinama ta sredstva zloupotrebljavaju i ne koriste se u one prave svrhe – da se ekološki zagađene sredine zaštite i da se uradi nešto za tu opštinu i za lokalnu samoupravu, naravno, ako se ima u vidu kakvo je zdravstveno stanje ljudi u opštini Lazarevac, kakvih sve bolesti ima i koliko je bolesnih građana. Prema tome, treba više ulagati u ekološke probleme, a manje sredstava da završava u ličnim džepovima; neophodno je da tu postoji daleko veća kontrola nego što je do sada bila.
Treba napomenuti i to što po ovom predlogu privatna lica na čijem imanju ima nalazišta uglja, nemetala ili nekih drugih dragocenih materija mogu da vrše eksploataciju toga.
Mislim da to u ovom predlogu nije precizno definisano i mislim da bi ipak trebalo da država ima veću kontrolu da se ne bi uveo neki veći haos u ovu oblast.
Takođe imam zamerke na ovaj predlog zato što se ovde pominje obrada peska i šodera i još nekih materija koje su više vezane za neku drugu materiju nego za rudarstvo; mislim da je ovo suvišno u ovom predlogu zakona.
Znamo da se najveća nalazišta uglja nalaze na Kosovu i Metohiji i da se sve ovo što se dešava oko Kosova i Metohije naravno radi iz interesa da se preuzme u materijalnom smislu, da se to okupira, pa postavljam pitanje gospodinu ministru – kako će Vlada da reši probleme vezane za ta nalazišta uglja, uopšte vezano za kompletan energetski sistem, kako ćemo da funkcionišemo? Da li ćemo imati kao domaćini pravo po ovom zakonu i po svim zakonima, evropskim i svetskim pravilima da raspolažemo svojom imovinom?
Takođe, jedno od pitanja bilo bi, mnogo puta se pominje i manipuliše od pojedinih ministara, da li će biti nastavka radova na Kolubari B. Moje konkretno poslaničko pitanje je – da li će biti nastavak radova na Kolubari B i kada?
Bilo je planirano, pošto ima rezervi uglja za period 50-60 godina, pošto je pitanju bila termoelektrana i da se gradi na ugalj, a postoji mogućnost da bude kombinovano gas i ugalj, što nije isključivo i imamo za daleko duži period nego što je 50-60 godina.
Takođe, hteo bih da skrenem pažnju ...
(Predsednik: Vreme.)
Pošto mi vreme ne dozvoljava, koristiću priliku kada budu amandmani, pa ćemo još.

Zvanično upućujem ova dva pitanja, vezano za Kosovo i Metohiju i za Kolubaru B. Molio bih da mi se to pismeno uradi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi o ovom zakonu rekli smo tri najvažnije stvari. Dakle, pored jednokratne pomoći tim ugroženim licima, neophodan je njihov fizički pristup objektima koji im nisu dostupni, tako da u tom kontekstu, kada je u pitanju neki objekat, neki prostor, treba razmišljati o tome. Naravno, po tom pitanju je već nešto urađeno kada je u pitanju grad Beograd, ali i ostali gradovi u Srbiji moraju da vode računa.
Takođe, treba istaći i to da ta pomoć našim ugroženim građanima... Ipak, ove godine pokreću se mnoge inicijative, mnoge akcije, humanost je na visokom nivou, ali ja bih ovom prilikom hteo da iskoristim jednu situaciju i da zamolim sve poslanike, mi smo obavešteni da je Marko Teodorović na operaciji srca, pa bih zamolio poslanike svih stranaka da i mi pokažemo humanost na delu, na taj način što ćemo izdvojiti po dve dnevnice i dati tom mladiću koji se bori za život. Hvala.

Dame i gospodo, objedinjena rasprava o četiri veoma važna zakona, ipak, mora se priznati, jeste mala neozbiljnost Vlade i samog ministra, jer ovi zakoni, od ovolike važnosti, zaslužuju dosta temeljniju raspravu, posebno kada je u pitanju planiranje porodice, znači, pomoć porodicama. Čuli smo od prethodnih govornika koliki su to problemi.
Kao što reče kolega Bušetić, nažalost, gubimo na 10 godina 30.000 stanovnika. To je alarmantna situacija. Naravno, trebalo bi nešto hitno preduzeti, iz razloga, ako uzmemo u obzir da su mnoge države u našem okruženju, pre svega bivše republike SFRJ, sigurno donele nacionalnu strategiju o planiranju porodice, a mi u tom pravcu, nažalost, još ništa nismo uradili, tek smo u začetku. Ako se uzme u obzir da smo doneli zakone o porodici i ostale zakone koje ćemo doneti, već činimo prvi korak.
Što se tiče socijalne zaštite osoba sa invaliditetom, zaista bi trebalo da kažemo par rečenica, pošto je vreme ograničeno, a tema je jako opširna, treba samo reći da je jedan veliki broj ratnih invalida veoma razočaran. Išli su patriotski u rat, a evo šta su danas doživeli, jednostavno nemaju da se prehrane od 1. do 1. u mesecu, nemaju onu najminimalniju ekonomsku zaštitu države.
Takođe, treba hitno doneti zakon o zapošljavanju invalida, to je neophodno, jer znamo da u državi svega 13% osoba sa invaliditetom radi. Neophodno je da se hitno donese zakon o zapošljavanju invalida.
Zatim, i dostupnost ljudi ustanovama koji fizički ne mogu da dođu u neku prostoriju. Tim osobama treba pomoći, jer im je pomoć neophodna.
Kada je u pitanju pomoć porodici, borba protiv "bele kuge" je naša neminovnost. Naravno, treba dati veću motivaciju rađanju dece, posebno trećeg i četvrtog deteta. Takođe, treba rešiti, pre svega, probleme mladih ljudi – zapošljavanje, stambene probleme. Treba imati u vidu još i to da seoske sredine, sela, nažalost, mora se priznati – svaka treća kuća ostaje prazna.
Prema tome, pod hitno treba i ovaj zakon o vraćanju penzija poljoprivrednicima svakako uključiti u tu akciju i veću pažnju posvetiti selu.
Treba pohvaliti Vladu Srbije što se setila naših seljaka, ljudi koji nose najveći teret u istoriji srpstva, od nastanka naše države do današnjeg dana, a imali su najmanju pažnju, mora se reći.
Naravno, iako je minimalna isplata ovih zaostalih 20 penzija, ipak i njima i ostalim zaposlenima, koji su bili u društvenim preduzećima, kako ih danas zovemo – privredna društva, treba isplatiti ono što je država ostala dužna. U tom pravcu, obezbediti i vratiti ono što im pripada.
Takođe, ovaj zakon o Fondu za PIO, mora se priznati da su sve stranke u kampanji davale silna obećanja da će penzionerima izaći u susret. Nažalost, penzioneri su danas u situaciji da osnivaju sopstvenu stranku. Sami su odlučili da se bore za svoja prava, a koliko će u tome uspeti, neka malo razmišlja i bivša i sadašnja vlast, da im izađe u susret, da dođu u priliku da rešavaju svoje probleme.
Naravno, treba naglasiti, kada je reč o vraćanju penzija, u stvari, uplati u fond za PIO zaposlenima u društvenim preduzećima, da Vlada izlazi u susret, da mnogi ljudi, koji su zaslužili i dugo čekaju, dođu do penzije. Naravno, u tom pravcu se čini krupan korak. To je za svaku pohvalu. Hvala.

Dame i gospodo, više od 15 godina suočeni smo sa jednom jako lošom društvenom pojavom, a to je korupcija. Naravno, u svim delovima našeg društva je zastupljena, tako da ova strategija svakako daće svoj doprinos, i svi zakoni koji su doneseni i treba da se donesu vezano za ovu oblast.
Oktobarskom revolucijom 2000. godine mnogo se obećavalo, narod je verovao da će doći do korenitih promena, da će biti kažnjeni svi direktori, svi ministri, sva politička lica, i ona iz privrede, da će biti privedeni da se kazne. Ali, od toga šta se uradilo? Naime, samo su se lopovi udružili i ništa drugo u tom pravcu nije urađeno.
Poznato je takođe da smo mi jedna od najkorumpiranijih država u svetu, a svi ovi zakoni i sama nacionalna institucija za reviziju, i ovi zakoni koji su već pominjani, i još jedan broj zakona, trebalo bi tu oblast da urede.
Trenutno, najveći obim imamo korupcije u privredi, posebno treba naglasiti privatizaciju. Malo je vremena da bih nabrojao sva preduzeća od "Jugoremedije", "Knjaz Miloša" itd, i sve one nepravilnosti. Malo je vremena da bih o tome nešto rekao.
Međutim, šta tu treba napomenuti po pitanju privatizacije? To je, ko je sve u sprezi toj kriminalnoj, a to je direktor preduzeća prethodni, državnog preduzeća, zatim privatnik koji kupuje to preduzeće, predstavnik Agencije za privatizaciju i, nažalost, najčešće sami predstavnici sindikata učestvuju u svemu tome.
Takođe, treba napomenuti da i u zdravstvu ima dosta korupcije, I u sportu, a što bi trebalo Zakonom o sportu da regulišemo, i u samoj privatizaciji sportskih društava. Tu treba takođe dosta naše građane uključiti u taj proces.
Ova strategija daće smernice i drugim zakonima koji treba da se donesu, a posebno me raduje što će u opštini Lazarevac doći do kažnjavanja ljudi koji su prekršili zakon, a to pre svega se odnosi na ugljenu mafiju koja već godinama dominira. Takođe treba napomenuti i građevinsku mafiju koja u Lazarevcu godinama hara.
Ubeđen sam da je opština Lazarevac jedna od najkorumpiranijih u državi, jer budžet te opštine je drugi od svih opština u Srbiji. Prema tome, interesi su veliki, mnogo ima kriminala i nepravilnosti.
Naravno, ova strategija treba da daje smernice za donošenje zakona i treba pronaći najbolje metode i načine kako suzbiti kriminal i korupciju. Zakon o sprečavanju pranja novca, zatim državna revizorska institucija itd, u tome će mnogo dati svoj doprinos.
Zadatak Vlade Srbije i nas poslanika je, gospodo, a to je da našim sugrađanima obezbedimo jednu ravnopravnost, iste uslove na svakom mestu, da svako dete, i od bogatog i od siromašnog, ima iste uslove kada je u pitanju lečenje, bavljenje sportom, a posebno kada je u pitanju zapošljavanje naših građana, da tu postoji neka ravnopravnost i neka objektivnost.
Nažalost, u svemu tome imamo veliki problem što je država ispolitizirana i za sada, nažalost, mora se priznati da uglavnom politički vršimo zapošljavanje, znači političke ljude iz stranaka, gde koja stranka ima vlast u opštini, oni tako zapošljavaju svoje ljude. Tu nema neke ravnopravnosti, apsolutno nikakve. Navodim primer opštine Lazarevac, gde imamo po pet i više članova porodice gde nema niko zaposlen, a imamo porodice gde su svi zaposleni. Znači, i u tom pravcu moramo da gledamo.
Takođe, primena zakona treba da se sprovodi i u medijima. Da ima korupcije u medijima, sigurno da ima.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Takođe, treba naglasiti da i sami mediji treba da daju tu veliki doprinos ...
(Glasovi iz sale: Vreme.)
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao nezavisni poslanik osećam se prozvanim od strane gospodina Pejčića i hteo bih da kažem da nemam nikakve veze sa svim ovim pričama.
Ono što sam rekao za ovom govornicom, za štampu i za televiziju – da neću ući u salu da glasam za budžet – stojim pri tome, rekao sam zbog čega i nema potrebe da to ponavljam.
Nema potrebe mene da vezujete sa tim, a što se tiče gospodina Koštunice, ima sada priliku da se udruži sa pravom patriotskom strankom, zarad spasa Srbije.
Prema tome, što se mene lično tiče, ja sam imao ponude da podržim budžet, da uđem ovde i da glasam ili ne glasam, ali o tome ne želim da otkrivam, ne želim ni sa kim da ulazim u lični sukob.
Imao sam ponude samo da uđem u salu kada se bude glasalo o budžetu. Drugu ponudu ni od koga nisam imao.

Dame i gospodo, amandman na član 15. formuliše dodatno finansiranje Crvenog krsta, što je zaista neophodno, jer znamo da smo imali 15 godina ekonomsku krizu, koja još uvek traje, i ratove.
Znamo da se Crveni krst finansirao dosta od donacija. Naravno, od budžeta se i dalje finansira.
U budućnosti nećemo imati finansiranje od dijaspore, koja je najveći doprinos dala svih ovih godina, a treba istaći i naše javne ličnosti, pre svega sportiste, umetnike itd., bukvalno cela Srbija je bila uključena u sve te aktivnosti.
Sada nećemo imati tih donacija i dodatnih finansiranja, pa bi bilo neophodno da se od ovih manifestacija, sportskih, kulturnih i sajamskih, izdvoji po ovom predlogu 3% za finansiranje Crvenog krsta. To za samog organizatora manifestacije ne znači ništa, 3%, a za mnoge siromašne u Srbiji, nažalost, mora se priznati da mnogo znači.
Naravno, svih ovih 15 godina imali smo donacije, što ne znači da ćemo ih u budućnosti imati i trebalo bi podržati u danu za glasanje, u ponedeljak, ovaj amandman.
Takođe, sam zakon treba pohvaliti, jer zakon formuliše međunarodnu ulogu Crvenog krsta Srbije i formuliše i veću kontrolu samog rada Crvenog krsta. Treba istaći i sve one ljude, volontere koji su svih ovih godina radili dobrovoljno za Crveni krst. I, naravno da treba podržati ovakav predlog, jer je evropski zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, kao i prethodni, treba podržati, jer znate i sami u kakvoj se situaciji nalazimo, a svesni smo u kojim uslovima zdravstveni radnici rade. Prema tome, naravno, u sklopu svega toga i sam ministar trebalo bi, ako već nisu uradili strategiju razvoja samog zdravstva, prema tome i uređenje situacije u zdravstvu, i ovog haosa, pre svega sprečavanja korupcije u zdravstvu... Čuli smo malopre od prethodnog govornika i kolike su cene pojedinih operacija. Prema tome, zaista treba podržati ove amandmane. Ja se nadam da će u danu kada bude glasanje i ovi ljudi iz njihove stranke podržati ove amandmane. Prema tome, naše društvo mnogo dobija time.
Iskoristio bih prisustvo gospodina ministra da postavim par pitanja, vezano za Zdravstveni centar u Lazarevcu. Naime, mi imamo izvanredne, videli ste i sami gospodine ministre, uslove za više oblasti; hoću da kažem, pre svega, nemamo hirurge u Lazarevcu, znači, za neke sitne usluge, posekotine ili neke prelome, treba ljudi da se dovezu u neko doba dana i noći da bi se izvršile te sitne usluge, pa bi bilo dobro da u dogledno vreme uredite to, pošto ste već obišli opštinu Lazarevac i videli ste u kojim uslovima se radi.
Trebalo bi u tom pravcu nešto da se uradi. Znači, ne treba mnogo, dva ili tri lekara, odnosno hirurga da dobiju stan.
Nije ni to problem, ima uslove opština Lazarevac, jer ona je razvijena. Prema tome, u tom smislu trebalo bi nešto uraditi.
Naravno, znamo da naša država ima takvu situaciju, da smo bolesno društvo i treba svakako podržati inicijativu, čuli ste, velikog broja poslanika za besplatno lečenje, posebno kada su u pitanju deca i starije osobe, a treba svakako imati u vidu i sistematske preglede koji treba da se vrše kao i do sada, da se to ne bi ovim zakonom izuzelo.

Dame i gospodo, danas na ovoj sednici, nažalost, sprema se jedna od najvećih prevara za Srbiju. Zašto to pričam. Imam jednu veliku obavezu, jer sam jedan od zaposlenih u EPS i iz Lazarevca. Zna se da su svi u Lazarevcu zaposleni u EPS-u, površinski kop Kolubara i termoelektrane. Obaveza je velika. Zašto to kažem? Ovaj amandman na član 9a, koji je Vlada podnela, gospodo, ovde se sprema jedna velika prevara, gde se kaže da 70% sredstava...