Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 92. Predloga zakona o privrednim društvima, gde se u stavu 1. tačka 1) posle reči "fizičkog lica" dodaju reči "komplementara i komanditora", a reči "komplementari i" brišu se. Mada ovde više deluje kao gramatička greška, smatram da se dodavanjem ovih reči i te kako reguliše situacija kada je u pitanju sam odnos između komplementara i komanditora, jer poslove vode komplementari a nadzor vrše komanditori.
Međutim, više puta se ovde govorilo o privatizaciji. Član sam Odbora i želim ovom prilikom da skrenem pažnju gospodinu Bubalu da sam nekoliko puta podneo zahtev, mi smo zvanično uputili apel našem RTS-u i lokalnim televizijama Republike Srbije da se vrši edukacija stanovništva po ovom pitanju. Znači, svakako da je sam ovaj zakon veoma dobar i stigao je u pravo vreme, mada će ipak Zakon o privatizaciji morati da dođe u proceduru da se izmeni i dopuni, posebno u postprivatizacionom procesu.
Želim ovom prilikom da iskoristim situaciju, javljanje povodom ovog amandmana, da vi uputite apel našoj Radio-televiziji Srbije i lokalnim televizijama da uzmu u obzir edukaciju stanovništva, jer mnogi radnici u našim preduzećima su ojađeni i nalaze se na ulici, bez posla, prevareni od mnogih bivših tajkuna, u prethodnom sistemu i ovom sadašnjem, pa bih vas molio da ovom prilikom, znači, veoma ozbiljno krenemo u ovaj proces.
Znači, mi poslanici smo dobro proučili ovaj zakon i jasno je da je ova praznina sada, u ovom delu zakona, popunjena. Smatram da je ovde ovim zakonom, da ga ne hvalim puno, dosta stvari regulisano, znači, oko osnivanja samih društava, samo postupak i same sankcije, kazne oko svega ovoga itd.
Potrebno je da se naše stanovništvo u tom smislu edukuje, da se upozna, da sami ljudi, radnici znaju na koji način da se udruže; jednostavno, ako postoji čak mogućnost i da se putem štampe dođe do građanstva, da bi ljudi jednostavnije i mnogo sigurnije ušli u samu privatizaciju, a znamo i sami da veliki broj preduzeća još postoji, posebno kada pomenem "Knjaz" i mnoge jake firme koje su još u procesu privatizacije, tako da bi sami radnici imali precizne smernice u ovom pravcu. Toliko, hvala.

Dame i gospodo, na Predlog zakona o privrednim društvima podneo sam amandman, ispred SRS, na član 179. stav 2. tačka 4), koja se briše, a radi se o isključivanju članova iz društva sa ograničenom odgovornošću. Tačka 4) kaže: "svojim ponašanjem sprečava ili otežava poslovanje društva". Tačka 4) govori da nije dovoljno precizno objašnjen način delovanja člana i uopšte nije tačno precizirano zbog čega i kako bi on bio isključen.

Hoću ovom prilikom da kažem, kao što sam rekao, da je ovaj zakon u direktnoj sprezi sa privatizacijom u Srbiji i uopšte sa Zakonom o privatizaciji. Skrenuo bih pažnju gospodinu ministru da je govorio da ne želi da vrši reviziju privatizacije. Smatram da je to velika nepravda za državu, jer mnoge nepravilnosti su se dogodile, naravno, zbog samog Zakona o privatizaciji, koji smo mi članovi Odbora dobili, gde imamo levu stranu zakona na engleskom, a desnu stranu zakona na srpskom jeziku.

Prema tome, taj Zakon o privatizaciji je DS veoma precizno prepisala, jednostavno, bez ikakvog razmišljanja, nametnut zakon, koji stvarno treba da u najbližem roku uđe u skupštinsku proceduru. Zakon o privatizaciji, rekao sam već, najviše pravi probleme u postprivatizacionom procesu, gde ima mnogo nepravilnosti i mnogo nedorečenosti, tako da sami radnici ni na sudu ne mogu da rešavaju svoje nagomilane probleme.

Ovom prilikom bih hteo da skrenem pažnju predsedniku Skupštine i zamolio bih ga da svojim delovanjem u javnosti, u štampi, malo veći doprinos da ovom uvaženom domu i nama - poslanicima, da veću pažnju posveti nama, nego svojoj ličnoj reputaciji sa izjavama koje daje u štampi.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da imam veoma malo vremena ispred poslaničke grupe SRS, a pred nama su dva projekta zakona, Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu i Predlog zakona o rešavanju radnih sporova mirnim putem, kod radnika i poslodavaca, osvrnuo bih se više na probleme koji se dešavaju u Kolubari.
Ova Dosovska vlast, poznato je da su zahvaljujući radnicima Kolubare došli na vlast, a oni su, 2001. godine, uzvratili radnicima Kolubare na taj način što su doneli ovaj skandalozni Zakon o radu.
On bi morao da ispravi sve ove nelogičnosti koje sada predlažete. Mislim na ovo mirno rešavanje radnih sporova.
Naime, hoću da kažem da ovim zakonom o radu, poslodavci, koje ste nazvali kao sadašnje direktore preduzeća, u stvari, pre mogu da se nazovu robovlasnici, a zašto to kažem? Zato što u Zakonu o radu imamo pet stavki gde poslodavac, odnosno direktor preduzeća ima puno pravo da zakonski da otkaz svakom radniku.
Ne želim da navodim primere, a to je juče više puta rečeno, ali hoću da naglasim da je ovaj zakon, koji je donesen 2001. godine, dao velika ovlašćenja direktorima preduzeća, koji sada više kao politički aktivisti, nego stručnjaci, deluju na taj način što više rade posao policajca ili obezbeđenja, nego što koriste svoje stručno znanje.
Zašto to kažem?
Znam klimu u "Elektroprivredi": ako uzmemo naše najveće kompanije "Obrenovac" i "Kolubaru", tu su "Svilajnac" i "Kostolac", verovali ili ne, meni je žao što ministar nije tu prisutan da čuje ovo da je neophodno da dođe do promene ovog zakona o radu iz razloga što svi radnici, većina sigurno, kaže, možda svi u Srbiji na osnovu ovog zakona svakodnevno odlazeći na posao strepe za svoje radno mesto.
Ne samo to što strepe za otkaz, nego većina njih koji rade 20, 30 i više godina na jednom radnom mestu, strepe od pojave da li će direktor svojim ličnim ovlašćenjem da ga premesti na neko drugo radno mesto gde jednostavno čovek ne može da se uklopi radeći dugo godina na jednom određenom radnom mestu.
Vi ovde, ovim predlogom o mirnom rešavanju radnih sporova radnika, hoćete da institucionalno rešavate neke nagomilane probleme koji se dešavaju u državi; ja sam član Odbora za privatizaciju i evo jedan od slučajeva što je gospodin Novaković govorio.
Mi smo pokušavali kao Odbor da nešto u tom smislu radimo, da izmirimo od strane privatnika koji je kupio preduzeće i radnika koji su ugroženi - većinom dobili otkaze i verujte da nismo uspeli. Ti novokomponovani privatnici se tako bahato ponašaju da je to neverovatno.
Samim tim hoću da kažem da arbitri u ovom slučaju kod individualnih rešavanja sporova zaista neće imati šta da rade, a posebno miritelji kod kolektivnih slučajeva, gde masa radnika trenutno u Srbiji veoma teško živi i veliki broj, nažalost, skoro milion ljudi je ostalo bez posla.
Hoću da kažem i to, za ova dva predloga zakona ,u stvari, traži se da se izdvoji iz budžeta Republike Srbije 25 miliona dinara za realizaciju ovih zakona. Mislim da je to i suviše, mnogo, za ovu našu državu.
Što se tiče ovog socijalno-ekonomskog saveta, hteo bih da kažem i to, da ova sredstva koja se izdvajaju za ovih 18, kako bih nazvao, džabalebaroša, mislim da bi mnogo pametnije bilo da se ta sredstva izdvoje za 18 vanstranačkih, veoma stručnih ekonomista koji bi pokušali za ovo društvo i ovu državu da naprave jedan socijalni program i da na taj način pomognu da se izvuče država iz teške situacije. Toliko, pošto imamo veoma malo vremena.

Dame i gospodo, pred nama je izuzetno važan zakon, zakon koji je za moj Lazarevac i za narod Lazarevca najvažniji zakon iz razloga što opština Lazarevac već više od 50 godina egzistira, upravo radnici "Kolubare" radeći u elektroprivredi.
Kolega Jovičić je malopre pomenuo odbore i ja hoću ovom prilikom da kažem da sam prisustvovao Odboru za industriju i da ovaj zakon u načelnoj raspravi nije prošao.
Pored članova Odbora iz SRS-a, još neki članovi iz DSS-a i iz stranaka koje su vaši koalicioni partneri nisu hteli da ga prihvate, jer nisu hteli da snose veliku odgovornost koju nosi ovaj zakon, ovako nakaradan.
Za moje Lazarevčane najvažniji je ovaj zakon, iz razloga što su jako zabrinuti za budućnost elektroprivrede i za način daljeg poslovanja. Normalno da nisu za ovo restrukturiranje elektroprivrede, već bi bili zadovoljni vertikalnom integracijom elektroprivrede, što znači da se ne parča elektroprivreda i da se ne spremaju pojedini delovi elektroprivrede za buduću privatizaciju. Mislim da je previše rano da se tako nešto radi.
Međutim, ovaj zakon, kao i ostalih 10 zakona ovog dnevnog reda mi smo dobili na dva-tri dana uoči drugog kruga predsedničkih izbora, što je svesno i namerno urađeno da mi ne bismo mogli da prisustvujemo, jer smo imali obaveza oko drugog kruga izbora i nismo imali vremena da dođemo i da upristojimo ovaj zakon adekvatnim amandmanima, tako da ćemo to probati u ovoj načelnoj raspravi. Ima dobrih amandmana; jedan od tih je na član 171, a radi se o daljem restrukturiranju i upravljanju EPS-a.
Razlozi za donošenje ovog zakona jasni su nam - da bismo ušli u zajedničko evropsko tržište, a i Atinski memorandum nas obavezuje na to; shodno tome, mi radikali svakako nismo protiv toga, međutim, smatramo da nam nije cilj da uđemo kao uvoznici električne energije, nego nam je cilj da budemo izvoznici, a to ću sada da kažem kako i u nekom budućem vremenu da budemo izvoznici električne energije.
Naravno, u slučaju da ne donesemo ovaj zakon, napravili bismo sebi probleme, a jedan od tih problema je da bismo doveli u pitanje dalje finansiranje započetih investicija od kojih je jedna i "Kolubara B"; takođe, i dalje ulaganje u elektroprivredu bilo bi dovedeno u pitanje. I, naravno da nam je cilj da kao izvoznici električne energije uđemo u to zajedničko evropsko tržište.
Ovde u ovom zakonu imamo niz grešaka, slučajnih ili namernih. Uočio sam da se u članu 3. tačka 5) pod pojmom energenti ne pominje ugalj. Znamo da preko 70% ukupne električne energije koju proizvodimo u Srbiji dobijamo upravo iz termoelektrana. U ovom zakonu ne pominje se ugalj kao energent; zasniva se na nekom zakonu o butanu i o nafti, što bi ovaj zakon bio adekvatan možda za nekih narednih 50 godina.
Da bih to sve potvrdio, imam elaborat koji je radila grupa eminentnih stručnjaka, devet poznatih stručnjaka elektroprivrede, a to su sedam inženjera geologije i dva mašinska inženjera, u saradnji sa "Energoinvestom".
Studija je rađena, negde preko 95 bušotina, u opštini Lazarevac i delimično na Ubu, tako da je utvrđeno, gospodin Gerić je potpisao ovaj elaborat i to stoji u njemu, da imamo u narednih 50 godina nalazišta uglja, što znači da možemo našu elektroprivredu da zasnivamo na termoelektranama.
Da bih sada potvrdio tu priču i ovo što sam rekao za "Kolubaru B", to je započeta investicija, imamo već 40% instaliranog materijala na poljanama, u vrlo dobrom stanju, ljudi to savesno održavaju i nadaju se da će doći vreme da se nastave ti radovi. Gospodin Velimir Ilić pominje milijardu evra i za ovu investiciju i za "Kolubaru A", o kojoj ću sada da pričam; potrebno je negde oko 300 miliona evra za te dve investicije i u vrlo kratkom vremenu mi bismo postali izvoznici električne energije.
Prvo ću da kažem da je potrebno oko 250 miliona evra da bismo završili tu termoelektranu "Kolubara B", i da bismo imali proizvodnju električne energije od dva puta po 350 megavata. Takođe, "Kolubara A", jedna najbrža i najjeftinija investicija, a to je rekonstrukcija starog postrojenja "Kolubare A", i to sam već pričao na Odboru za industriju.
Nisu velika ulaganja, ali veliki posao bismo završili time što bismo dobili oko 200 megavata električne energije i samim tim rešili velike probleme tog stanovništva koje je ugroženo više od 40 godina od zagađenosti iz dimnjaka. Rešili bismo problem grejanja opštini Lazarevac, zatim Vreocima i Velikim Crljenima. Međutim, tu se pominje navodna revitalizacija "Kolubare A", što nema nikakve svrhe. To dođe u prevodu kao kada bismo krpili neki sud, pa čekali vreme kada će da se kupi drugi sud. Znači, ta priča o revitalizaciji nije adekvatna.
Što se tiče restrukturiranja elektroprivrede, mogu da kažem da mi radikali ipak smatramo da je ovo što se radi sa Kostolcem previše rano, da se vrši restrukturiranje, iz razloga što još nismo postigli određenu stabilnost proizvodnje; treba da uvedemo u red naše energetske objekte, a između ostalog i hidroelektranu, zatim Kostolac, a to nisu velika ulaganja. Međutim, poslednjih 10 godina tu su čudna dešavanja, neki čudni zastoji itd.
Rekao bih da nije tačna priča koja se već dugo protura kroz novinske članke, koju forsirate i dozirate onako kao drogerašu drogu, da postoji oko 1.800 radnika viška u Elektroprivredi. Ta priča uopšte nije tačna i sada ću to da demantujem. U Termoelektrani "Kolubara A", Obrenovac "B", takođe u Kostolcu i Svilajncu imamo tri velike privatne firme koje više od 10 godina pljačkaju Elektroprivredu. Elektroprivreda plaća te privatne firme više nego sopstvene radnike koji rade, a ima ih više od 50%.
Oni više naplaćuju sredstva, a ti radnici u stvari primaju 50% plate od radnika u Elektroprivredi. Znači, to je čista pljačka desetine ljudi kojima se imena ne znaju svih ovih godina.
Strategija trgovaca električnom energijom svakako je da se prave kratkoročni i dugoročni zastoji. Prema tome, ja bih postavio na kraju nekoliko pitanja gospodinu Naumovu. Dešavalo se 90-tih godina, a to i gospodin Jovičić zna, da su goreli mostovi u "Kolubari". To je konstrukcija koja nosi transportere traka i kada nestane uglja nema više snabdevanja i onda nekoliko meseci traju zastoji. Desilo se da je goreo most u Vreocima, na Tamnavi, i u Obrenovcu. Da li je to, gospodine Naumov, slučajnost? U "Kolubari A", blok A5, izvršena je rekonstrukcija, ali je više od godinu dana kasnila.
Pošto sam rekao da nema viška radnika, šta će raditi vaši radnici u dispečerskom centru? Šta će raditi radnici u Carice Milice? Šta će u Ministarstvu, ako osnujete ove dve agencije?
Šta je bilo sa ruskim kreditom koji je namenjen za revitalizaciju "Đerdapa"?

Već smo rekli više puta da u članu 3. u tački 5), gde se pominju energenti, kao energent nije upisan ugalj. Ako u članu 80. piše - proizvođači električne energije, HE i TE itd, ako ih već pominjemo, onda je logično da pod pojam - energenti stavimo i ugalj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da pričam o predlogu ovog zakona, hteo bih da navedem dve veoma bitne primedbe, a to je što je gospođica Ksenija Milivojević predložila da se produži rad ove sednice, pa je odmah istog trenutka izašla iz ove prostorije i otišla kući. To je jedna smišljena insinuacija, da bismo što lošije ovako zamoreni dugim radom iskomentarisali Predlog ovog zakona.
Ne pitam to radi kritike, nego bih hteo da kažem i zamolio sve iz vladajuće koalicije, ako nisu pročitali pažljivo ovaj predlog zakona, da ga pročitaju.
O čemu se radi, radi se o jednom nameštenom mafijaškom zakonu, koji su kockari i mafija smislili da bi jedna mafija koja vlada dugo u sportu uzela primat kockarnica, gde se vrti velika lova.
Razlozi za donošenje ovog zakona nije samo to da se napuni budžet, nego da se uzme primat privatnih mafijaša i posebno bih naglasio kladioničara koji žele da ugase manje kladionice. To sami uslovi koje uprava nalaže u ovom zakonu govore, a pošto sam iz amaterskog sporta, više to osećam nego ljudi koji se nisu bavili sportom, iz tog razloga što ću da kažem da ovako kako su se finansirali amaterski sportovi, moglo je da se preživi.
Međutim, sada ovim načinom, pošto će da se ugase male kladionice i male igračnice lokalne, to je direktno prekidanje amaterskog sporta, jer neće postojati nikakav izvor finansiranja tih manjih amaterskih klubova.
Takođe, hteo bih da kažem o raspodeli sredstava što ova nedefinisana uprava reguliše, ne znam i nije precizirano na koji način može da se finansira amaterski sport.
Takođe, hteo bih da kažem da su posebne igre na sreću automatima veoma blizu škola, ovde se navodi da treba da bude udaljena 150 metara, a to je veoma mala udaljenost. Mislim da bi bilo adekvatno negde od 500 do 1.000 metara da bude udaljena škola.
Takođe, jedan od uslova koji je ovde rigorozan i samim tim ukazuje da je u pitanju sam monopol, recimo, kladionica treba da ima 30 uplatnih mesta, što kladioničari koji imaju manje kladionice neće imati i onda će monopol uzeti velike kladionice i tzv. mafija, koja želi da uzme primat i da glavna sredstva usmeri ka sebi, naravno, uz pomoć gospodina Dinkića.
Takođe, sama kontrola igara na sreću nije adekvatno i precizno formulisana, jer taj odbor, uprava koju vi formirate, svakako da će biti u samom dogovoru sa tim monopolistima koji drže velike kladionice i igračnice.
Naknada za priređivanje igara na sreću suviše je previsoka da bi mogli manji kladioničari i ostale kockarnice da ispune te uslove. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, hteli mi da priznamo ili ne, nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji, gde se dnevno u zemlji Srbiji održava 40-tak štrajkova, a mogu da kažem da ste vi delimično u pravu kada kažete da su glavna dešavanja bila od 1990. do 2000. godine. Zna se uzrok tome. To su ratna dešavanja na našim prostorima, jer okupator nije mogao drugačije da okupira našu zemlju ekonomski, a da nije bilo ratova.
Međutim, nama se desilo jedno još veće zlo 2000. godine, dolaskom DOS-a na vlast. Narod je očekivao mnogo više: više zapošljavanja, veću produktivnost i veći društveni standard. Međutim, dogodilo se nešto na šta želim da skrenem pažnju gospodinu ministru. Niste, gospodine ministre, u pravu, jer ja sam član Odbora za privatizaciju i kategorično tvrdim da je gospodin Vlahović sa gospodinom Cvetkovićem, direktorom Direkcije za privatizaciju, naneo veliku štetu ovom društvu.
O tome ću nekom drugom prilikom više govoriti, neću pominjati samo njih dvojicu, nego možda 1500 do 2000 kriminalaca koji su unazadili ovo društvo, a proizvod svih tih dešavanja, te kobne bratske, da ne kažem lopovske privatizacije je više hiljada ljudi na ulici. Mi smo imali mnogo takvih slučajeva, ali ne bih ovom prilikom da govorim o tome.
Sada je najvažnije da se mi ovde, sve stranke, ponesemo isto kao u situaciji kada smo donosili Rezoluciju o Kosovu, da i vi sa vašom sujetom prihvatite sve naše amandmane, a mislim da je oko 16 amandmana podneto, da ih uvažite, kako bismo upristojili ovaj zakon i kako bismo, za početak, priuštili onaj minimum egzistencije našim sugrađanima.
Između ostalog, podržao bih amandman gospodina Baralića, koji se odnosi na seosku decu koja su ostala bez roditelja. U ovom predlogu zakona stoji da oni koji imaju preko pola hektara zemlje neće imati pravo na tu nadoknadu. To nema smisla jer su ta deca, u stvari, prepuštena sama sebi, pa treba da imate u vidu da taj amandman treba podržati.
Što se tiče zavoda za zdravstvenu zaštitu, više puta su isticane neke stvari, ali i o tome ne bih više govorio jer su moje kolege iz SRS već o tome dosta govorile, pa to ne bih ponavljao. Svakako da sredstva koja su namenjena za osnivanje tog zavoda treba da se upotrebe za davanje socijalne pomoći. Treba da postoje centri za socijalnu pomoć na nivou opština i već vidim da je tu predviđena jedna vrsta samostalnosti, da ne kažem decentralizacija, gde dajete veća prava lokalnoj samoupravi jer je u pitanju izdvajanje sredstava kako bi se finansirali socijalni slučajevi.
Tu bih vam dao preporuku, potrebno je da imate u vidu i zakon o lokalnoj samoupravi koji smo mi predložili, pa da tom prilikom i tu decentralizaciju izvršne vlasti obavite, isto kao i sa ovom decentralizacijom.
Ne bih se složio sa iznosom od 16% za pojedinca i 32% za petočlanu porodicu. Mislim da je taj iznos suviše mizeran, mali i da bi tu trebalo učiniti više da se on poveća, jer je po nekoj proceni ta pomoć za petočlanu porodicu dovoljna samo da plati struju za mesec dana i za po neku veknu hleba.
Upozorio bih vas, gospodine ministre, da prenesete vašim kolegama iz Vlade, odnosno da imate u vidu, da nam se ne bi desila situacija koja se desila Alžiru, da ako imamo devet miliona stanovnika ne zadužimo 18 milijardi dolara ili evra, pa da upadnemo u tešku ekonomsku krizu, da nas naši unuci i praunuci proklinju zbog ove nanete štete.
Na kraju, ne znam da li je to slučajnost ili namera da se ovaj zakon baš donosi u vreme kada su u jeku pripreme za lokalne izbore, kao što je bilo i vraćanje zajma za privredni preporod Srbije, koji se vraća krajem avgusta. Mislim da je to više savet vaših koalicionih partnera, SPS-a, ili vi možda sledite njihove primere iz ranijih dešavanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja prilično je rečeno od mojih kolega iz SRS. Sami amandmani to isto govore. Osvrnuo bih se na drugu temu, a to je fizičko vaspitanje u osnovnoj školi, obzirom da sam dugo vremena proveo kao sportista i kao fudbalski trener, pre svega mlađih kategorija.
Naglasio bih nešto, to je koordinacija rada školskog odbora, koji je više politički organ. Hteo bih da kažem da životna sredina u kojoj se nalaze te škole, posebno deca koja od četvrte, pete godine počinju svoj fizički razvoj i opredeljivanje za razne sportske aktivnosti, sada nemaju adekvatne mogućnosti da se bave sportom iz razloga što je ova minula vlast ovome dala očajan tretman, što je naš sport zapao u ćorsokak, odjednom je prestalo finansiranje amaterskog sporta.
Naša deca su prepuštena sama sebi. Imamo slučajeva gde roditelji nemaju nikakve mogućnosti za finansiranje, pošto mesečno treba 30-tak evra za bavljenje amaterskim sportom, mnogi roditelji nemaju ni te mogućnosti, životna sredina u kojoj se nalaze ne pruža apsolutno ništa i deca su prepuštena sama sebi.
Cilj samog obrazovanja i vaspitanja je svakako stručno obrazovanje, dalje usavršavanje i stručno usavršavanje. Međutim, još jedna stvar ovde nije rečena, recimo, nacionalni savet koji se bavi statistikom opterećenja učenika u školama zna, mislim da se tu malo preteruje, posebno kada se uzmu u obzir srednje stručne škole, gde imaju suviše predmeta kojim su opterećeni učenici, posebno stručne spreme, gde se nagomilavaju suvišni predmeti.
Posebno bih obratio pažnju na centar za razvoj i program udžbenika. Mislim da se tu dosta preteruje sa stranim izrazima koji se koriste u novim udžbenicima, pa otud i primedbe vaših kolega, profesora i predavača, imate ih sigurno dosta, na taj bogat i pretrpan repertoar stranih reči. Suviše je zapostavljen naš srpski jezik i trebalo bi imati u vidu to ponašanje u daljem formiranju udžbenika.
Hteo bih da navedem jedan primer, kada sam pomenuo sport i obrazovanje, kod formiranja jednog fudbalera ili sportiste. Da bi se afirmisao jedan fudbaler ili sportista trebaju velika sredstva, i znamo svi koliko to košta od četvrte, pete godine do osamnaeste. Taj omladinac kad stasa odlazi u inostranstvo i ta sredstva se uglavnom vraćaju, a možda i jedan blagi dobitak.
Međutim, kad uzmemo naše stručnjake koji su u svetu uglavnom poznati, to potvrđuje da je kvalitet našeg dosadašnjeg školstva bio na veoma visokom nivou i da nije za potcenjivanje, kako to gospodin Gašo hoće da kaže sa svojom demagoškom pričom. Smatram da tu treba imati u vidu naš ogroman gubitak, materijalni, a i kadrovski. Svi mi imamo decu i kad iškolujemo našu decu, završe fakultet, odlaze u inostranstvo.
Ne treba dalje da komentarišem koliko smo tu na materijalnom i na moralnom gubitku. Još bih hteo da kažem u vezi učeničkog parlamenta, gospoda iz G17 plus neadekvatno se ponašaju, a takođe i gospoda iz Demokratske stranke. Mi, poslanici SRS, izašli smo da dočekamo rusku delegaciju, a u parlamentu se uporno priča i jasno je da ni jedan govornik ne može adekvatno da iznese svoj stav, da bude saslušan. Kakav primer da damo našoj deci i smatram da je učenički parlament jedna od suvišnih stvari u predlogu ovog zakona.
Imao sam mnogo toga da kažem, ali prepuštam reč mom kolegi, pošto minutaža ističe.

Dame i gospodo, pre podne sam spominjao sport i fizičku kulturu u svom izlaganju. Naime, sam gospodin Knežević je jednom prilikom, kada smo raspravljali o ministarstvima, rekao sledeće - bio sam za prosvetu majka, a za sport maćeha.
Ovom prilikom bih zamolio gospodu iz ministarstva da u članu 12, gde se pominje školski odbor, da se tu imaju u vidu đaci u osnovnoj školi tj. talenti pre svega, a da se samo ne pominju centri za talente, odnosno da se ima obzira prema talentovanoj deci koja su veoma siromašna i zaista ne mogu da odvoje 30 evra, koliko mesečno košta njihovo bavljenje sportom, i da se o tome ubaci par rečenica u ovaj predlog, odnosno finansiranje talenata u sportu.
Hteo bih da vam saopštim i jednu radosnu vest. Mi smo pobedili Hrvatsku mladu reprezentaciju, odnosno naša mlada reprezentacija je pobedila Hrvatsku sa rezultatom 3:2 (Aplauz.) Uprkos tome, gospodo, što Hrvatska ima Ministarstvo sporta, a mi ga nemamo. Mi i dalje beležimo velike rezultate, a zahvaljujući našoj talentovanoj naciji. Hvala.

Dame i gospodo, možda ova moja priča neće biti u skladu ovog amandmana, ali da iskoristim priliku prisustva gospođe ministarke, ipak ću da vas razoračam.
Radi se o uslovima osnovne škole u selu Vrbovno, to je teritorija grada Beograda, opština Lazarevac. Selo Vrbovno ima više od hiljadu stanovnika i osnovnu školu koja nema ni vodu, a selo takođe nema vodu; nema nikakve uslove, ni vodu, ni grejanje, minimalne uslove za školstvo.

Radi se o uslovima u školama. Hteo bih samo da preporučim gospođi Čolić da obiđe tu školu, ona se nalazi na 35 kilometara magistralom prema Čačku. Kada se pojavio gospodin Albijanić ovde i pričao, vi niste to tako govorili.
Gospodo, samo 10% od kampanje G17 tokom parlamentarnih izbora da se odvoji i da se stvore uslovi za školstvo u svim školama u Srbiji.

Dame i gospodo, ovaj vampirski zakon je uspeo. Uvažavam izvinjenje gospodina Albijanića. Nije lično uvredio mene, nego većinu naše javnosti je uvredio, znači, sve srednjoškolce u Srbiji je uvredio.
To je njegovo loše ponašanje, to je taj kompleks G17 što muči, i to je to.

Dame i gospodo, kako je Lune govorio, misliće javnost Srbije da je radikal. Pošto se prvi put pojavljujem za govornicom, hteo bih prvo da se predstavim. Ja sam Stevanović Branislav, narodni poslanik iz Lazarevca. O Lazarevcu ste verovatno čuli, od Kolubarske bitke pa do ove oktobarske, dosta, a pored toga želim da vam kažem da je Lazarevac poznat po rudarstvu i energetici.
Govornici pre mene dosta su rekli o ovim predlozima zakona i dao bih neke kraće komentare i eventualne predloge. Međutim, samih predloga ovde takoreći nema. Predlog bi bio da ovaj zakon uopšte nije ni predložen. Međutim, daću neke kratke osvrte, vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlog zakona o akcizama.
Što se tiče ovog prvog predloga, navodi se da su razlozi za donošenje zakona opšte stanje u državi, da preti opasnost od samog nošenja oružja. Mislim da to nije neki veliki razlog. Razlog je više što se ovde gleda da se uđe što dublje u džep, čak i prosečnom građaninu Srbije. To govori činjenica što se sa 900 dinara, koliko je bio godišnji porez na pištolj, sada povećava na 2.000 dinara.
Drugi razlog je sigurno finansijski efekat koji treba da se postigne da bi se što više napunio ovaj naš ionako osiromašeni budžet. Pozdravljam taj gest, što se ovim zakonima želi uzeti bogatašima što više para, da se ubaci u naš budžet, međutim, imam veliku zamerku. Cenim gospodina ministra što želi to da uradi, međutim, veću stvar bi uradio da je, na predlog Skupštine, doneo zakon o poreklu imovine. Pravi zakon o poreklu imovine, da se ispita... već je pokrenuo kampanju protiv Karića koji treba da vrati ekstraprofit u budžet države.
Međutim, ovim zakonom o poreklu imovine postigao bi se pravi efekat, da se ispita za ove koji su za godinu, dve, tri enormne sume novca stekli. Pored Karića svakako da imamo dosta Karića koji su isto tako za vrlo kratko vreme stekli veliko bogatstvo. Znam da bi ovaj zakon o poreklu imovine sigurno imao punu podršku, međutim, sumnjam malo da bi ovi prethodni koji su bili na vlasti to podržali.
Sledeći zakoni koji bi bili takođe hitniji od svih sedam zakona koje smo dobili kao predlog, jesu Zakon o radu i Zakon o privatizaciji. Zakonom o radu je totalno obespravljen radnik u Srbiji, tako da bi se što lakše izvršila privatizacija u ovom društvu, a to se svelo uglavnom na neki začarani trougao u kome su Vlahović, Čedomir Jovanović, zatim gospodin Cvetković koji je direktor Agencije za privatizaciju, izvršili nenormalne pljačke u ovom društvu.
Proizvod toga je da se preko 300 porodica našlo na ulici bez hrane i bez minimuma egzistencije. Mislim da su ti zakoni svakako daleko važniji od ovih zakona o kojima danas raspravljamo i o kojima su prethodnici pre mene dosta rekli.
Dalje, zakon o energetici. Posebno bih naglasio da Elektroprivreda ni u kom slučaju ne bi smela da se privatizuje, iz razloga što imamo slučaj Rumunije – ne mogu za 50 godina da se izvade iz situacije u koju su ušli prodajući delove svoje elektroprivrede.
Ja sam član Odbora za privatizaciju, imali smo jedan sastanak sa Agencijom za privatizaciju, gospodom iz Ministarstva i doneli smo jedan zaključak da bi što hitnije trebalo ovaj zakon o privatizaciji da dođe na Skupštinu, na razmatranje.
Vraćam se ponovo na zakone o kojima danas raspravljamo. Pravi razlog donošenja ovih zakona svakako je da bi se postigao finansijski efekat: 71 milijarda dinara, što bi se slilo u budžet države.
Međutim, ovi zakoni svakako će najviše ugroziti siromašne. Mnogo se pričalo za ovom govornicom o benzinu, nafti, cigaretama. Mislim da nije trebalo sirotinju dirati, da se ulazi u džep, i to je minimum zadovoljstva u ovom društvu.
Priča se da bi trebalo da bude manji procenat sive ekonomije, međutim, siva ekonomija svakako da će imati veću ekspanziju jer će ljudi biti prinuđeni, pogotovo sitni trgovci će morati da se snalaze na razne načine.
Ovde se navodi – u slučaju da se ne donesu ovi zakoni biće ugroženo ribarstvo. Ne znam da li se gospodin Dinkić bavi ribolovom ili ne, uglavnom znam da već četiri godine veslaju bez kormilara i nemaju sada pravog da izaberu. Prema tome, svakako se očekuje da će da izgube na narednim predsedničkim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. Predloga zakona o informisanju treba svakako podržati, kao i prethodne članove ovog zakona.
Treba navesti i to da, nažalost, ponašanje premijera i predsednika Republike Srbije je skandalozno, posebno kada se radi o poređenju Srebrenice i Bratunca, o čemu se više puta pričalo.
Samim tim, treba istaći ponašanje medija, koji su apsolutno pod diktatom zapada, koji veličaju zločine u Srebrenici, a Bratunac vrlo malo pominju i veoma oskudno informišu o tom napaćenom narodu. Okupacija medija od strane DSS, vidi se po izveštavanju iz Bratunca, gospoda iz DSS su govorili po pet minuta, ali izjava gospodina Nikolića je bila svega nekoliko sekundi, što je veoma neobjektivno. A treba reći to da smo tamo gospodin Nikolić, gospodin Vučić i mi predstavnici SRS u Bratuncu dočekani kao bogovi koji hodaju po zemlji, gospodo.
Narod samo vidi spas u srpskim radikalima, a mi iskreno želimo dobro ovom narodu i istinski želimo da pokažemo ono pravo. Ono što se dešava u Srebrenici, da li primećujete da na ovaj način strani mediji žele da na nas Srbe, prebace krivicu koju više od 60 godina nose Nemci na sebi. Sada jednostavno treba neko da preuzme tu krivicu o genocidu, a to pokušavaju nama Srbima da nametnu.
Suočeni smo i sa ponašanjem medija kada je u pitanju ovaj parlament, kada su u pitanju i one slike gospodina Hranislava Perića, zatim predsednika Skupštine, one vesele fotografije u novinama.
Znači, treba u tom kontekstu takođe da menjamo Zakon o informisanju i naravno da bi tu adekvatan zakon bio onaj gospodina Vučića, kada je bio ministar informisanja, jer skandalozno je da svašta slikaju ovde, poslanike u pauzi, i prikazuju da je to za vreme zasedanja parlamenta.
Prema tome, kažem da je neophodno izvršiti jedan veliki broj izmena i dopuna, a samim tim treba reći i jedan broj medija kojima su zabranjene neke teme, posebno kada je u pitanju privatizacija. Vaši tajkuni zaista vrše torturu nad velikim brojem naših pisanih medija, da ne kažem, to je verovatno neka vrsta podmićivanja i korupcije u samom našem novinarstvu.
Takođe, još na kraju da kažem i to, prvi zadatak samih medija i Vlade Srbije, i vas poslanika vladajuće koalicije, treba da bude da rasvetlite tu medijsku kampanju koja se protiv nas Srba u Srbiji i van Srbije vodi godinama, da to treba da bude vaš prevashodni zadatak.
A ako još uporedimo i ovu situaciju gde je Haradinaj, prikazivalo se na TV da je učestvovao i naređivao zločine koji su vršeni na Kosmetu nad našim srpskim narodom, vraćen za mesec dana dole, a naš gospodin – dr Vojislav Šešelj i dalje je u kazamatu, nema nijedan promil učestvovanja, izuzev toga što je dao moralnu podršku našem srpskom narodu u odbrani srpstva.