Gospodine predsedavajući, ovde smo dobili svi amandman 9a, član od Vlade Srbije. Vi ga niste ni pročitali.

Nije ovaj amandman Vlade Republike Srbije pročitan.

Nije uopšte pročitan taj amandman. Bio je na član 8. i na član 9, ali na član 9a, koji smo dobili svi poslanici, nije.

Imali smo pre neki dan, obavešteni smo u javnosti da je poslanička grupa SPS imala određenu delegaciju sa kojima su razgovarali po ovom pitanju i dali su određena obećanja.
Međutim, gospodo, mi moramo da imamo u vidu jednu ozbiljnu situaciju, da može da nam se dese na proleće veliki socijalni nemiri zbog okupljanja koje čine gospoda Dragaš i Branko Pavlović. Tu ima negde preko 500.000 nezadovoljnih u odnosu na EPS, koji su ugroženi. Zašto to pričam? Pričalo se da će biti od javnih preduzeća svega 49% privatizovano i naravno da je to neka norma koja se u svetu primenjuje.
Međutim, kod nas ovde potrebno je da ministar objasni javnosti Lazarevca i uopšte javnosti Srbije na koji način se ide u privatizaciju javnih preduzeća. Nedopustivo je da se izvrši privatizacija 70%. Onda sama država Srbija gubi identitet. Svuda u svetu najviše se prodaje 49%. Zašto ne primenimo neki model iz Slovenije i nekih normalnih država?
Zato kažem da je nedopustivo da se na ovakav način vrši privatizacija, jer ćemo imati velike socijalne nemire na proleće. Imali smo restrukturiranje u EPS-u i NIS-u, izdvojena su određena neproizvodna preduzeća. Prema, tome ta preduzeća normalno da idu u privatizaciju, ali ovaj proizvodni deo naravno ne bi trebalo da se privatizuje. Prema tome, Vlada Srbije i ministar imaju obavezu da izađu u javnost da obaveste narod šta se u stvari sprema, šta će biti privatizovano, da ne stvaraju zabunu među nama poslanicima i javnosti Srbije.

Gospodo, predsednik Skupštine je izvršio jednu insinuaciju, svoju ličnu prevaru koju ne radi prvi put i izašao iz sale, a ima i ko mu je pomogao u ovoj sali. Ovaj amandman koji smo svi dobili, evo ja ću dati potpredsedniku Skupštine neka ga lično pročita. Podvukao sam da smo dobili svi ispravku amandmana na član 9a. Pročitajte.
Predsednik Skupštine svesno nije hteo da pročita ovaj amandman, koji je veoma važan i ne želi da saopšte javnosti Srbije o čemu se radi, o kakvoj prevari se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim prisustvo gospodina ministra i da postavim nekoliko pitanja. Kada smo malopre dotakli temu sport, kao dugogodišnji sportista i trener mlađih kategorija, preporučio bih ministru da se, ako je moguće, izdvoje za Upravu za sport malo veća sredstva, vi ste rekli za infrastrukturu, znači za izgradnju nekih sportskih objekata.
Navešću vam primer. U Lazarevcu imamo veliki broj sportskih objekata, sigurno u Srbiji najbolja fudbalska igrališta, pre svega. Vi znate da je "Kolubara" to sve sponzorisala u srećna vremena. Nažalost, te sportske objekte možda tek polovina naše dece koristi, pa bi bilo neophodno, pošto ste već imali sastanak sa lokalnim samoupravama, da imate na umu to što se tiče ulaganja za lokalnu samoupravu i izdvajanja više sredstava za bavljenje sportom, pre svega, amaterskog sporta.
Zašto to kažem? Najveći razlog je upravo taj što imamo veliku količinu narkomanije raširenu u Srbiji. Smatram da je to jedan najbolji način kako bismo suzbili narkomaniju u Srbiji. Zamolio bih vas, u ime svih sportista u Srbiji, da na tu temu obratite posebnu pažnju.
Hoću da kažem da su svi poslanici u parlamentu dobili zahtev od samostalnih sindikata novinara, po Zakonu o privatizaciji, Zakonu o radio difuziji i ostalim zakonima koji su usklađeni, gde se u 2006. godini planira privatizacija lokalnih medija, a znamo da su to osnivači lokalne samouprave, pa bi trebalo veća sredstva za lokalnu samoupravu. Ministarstvo za rad i zapošljavanje da obrati pažnju, jer sam za vreme ovih 18 meseci u Odboru za privatizaciju upoznao, nažalost, ljude koji su ostali bez posla u mnogim preduzećima.
Sada se to planira i za ove lokalne medije, pa bi bilo veoma celishodno da se izdvoje veća sredstva.
Takođe, postavio bih pitanje – razlika u akcizama od proizvodnje domaćih cigareta i stranih je 10 puta. Gde idu te pare? Nažalost, mora se priznati, mi ćemo do 2010. godine jedan budžet izgubiti.

Dame i gospodo, pozivam se na član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Predložio bih predsedavajućem da napravi pauzu, jer je sramota da na ovakav način pojedini reklamiraju svoje stranke i ovako da se ponašaju, nedolično u ovako važnom trenutku za Srbiju. Treba da napravimo pauzu, da se konsultuju šefovi poslaničkih grupa i da se pristupi glasanju, naravno, na određeni način, jer ovo je ozbiljan trenutak i treba da podržimo ovu rezoluciji i da postupimo kao prave patriote.
Zameram predsedniku Skupštine i predsedniku Vlade zašto unapred nisu osmislili malo bolje tok ove sednice, pa ne bi došlo do ovakvog rugla i vređanja dostojanstva Skupštine i pojedinaca takođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog čega treba podržati ovaj amandman na član 1. gospodina Arsića? Postoji više razloga. Dosta je rečeno, međutim posebno bih naglasio kada su u pitanju akcize. Moramo imati u vidu da, ako se ulazi u EU, dobro znamo da su četiri godine pre ulaska u EU sve zemlje u obavezi da izjednače akcize, kako uvoz, tako i izvoz da se izjednači.
Međutim, u Evropi su akcize 57%, kod nas 28%, nažalost, što znači da ovde gospodin Dinkić apsolutno favorizuje uvoznike duvana, a samim tim ugrožava naše domaće tržište i domaće kupce.
Šta hoću da kažem? Ovde nije slučajno što smo na dnevnom redu prethodne sednice imali onaj zakon o duvanu.
Jasno se vidi da poseta Japanu gospodina ministra nije bila slučajnost, jer je u pitanju "Japan tabako", koji treba da kupi duvansku fabriku u Senti, gde je veliki interes samim tim i priliv japanskih cigareta na naše tržište, kroz ove povoljne akcize. Apsolutno favorizuje duvansku mafiju.
Prema tome, tu su jako izraženi lični interesi i ne gleda se interes države. Ako gledamo objektivno, kroz ove akcize, država je na godišnjem nivou milijardu evra na šteti. Ako pogledamo za pet godina, gospodo, mi štetimo čitav jedan budžet. Za ovako siromašnu zemlju to je zaista katastrofa i skandal.
Treba reći i za ovaj suficit od tzv. privatizacije-tajkunizacije. Naravno da nije pravilno preraspodeljen i da se ovde krajnje nedomaćinski ponaša gospodin Dinkić. Šta hoću da kažem? Njegov boravak u Japanu i "Japan tabako" mora da uđe na naše tržište, da napravi profit. Koga ugrožavamo na taj način? To je onaj najsiromašniji sloj društva: radnici, seljaci, policija, profesori itd, ljudi koji su na rubu egzistencije. Naravno da se u ovom slučaju favorizuju strani investitori, hoću da kažem duvanska mafija koja dominira.
Mi pričamo da ćemo vrlo brzo ući u EU. Međutim, na ovaj način kako ministar nedomaćinski postupa, ne možemo da očekujemo. Takođe, sama rasprava koja je bila o budžetu, u načelu, videli smo u popodnevnim časovima, kada se obično najviše gleda prenos Skupštine, bilo je desetak poslanika, što pokazuje kolika je neozbiljnost u raspravi kada je u pitanju budžet.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Takođe, mali broj amandmana koji su podneseni, isto tako govori da je to jedna vrsta neozbiljnosti u daljoj raspravi o budžetu.

Gospodin Krasić se uvredio kao da sam njega lično vređao, a ne Dinkića i to me je jako začudilo. Druga stvar, taj isti gospodin je bio za vreme svog ministrovanja prilično dobar profiter, dobio je stan u tom vremenu, tako da sada hoće da optuži mene kako nisam pošten, kako sam grešnik kod Boga.
Ja sam čist i pošten kod Boga. Znam ko je zgrešio i zbog čega sam izašao iz stranke. Nema potrebe za ovom govornicom da iznosim, jer o onima sa kojima sam bio 14 godina ne želim da pričam ništa loše, ali taj isti čovek koji hoće da ispljuje mene, on je daleko iznad grešnosti prema Bogu.
Prema tome, čist sam i pošten i mogu svakoga da pogledam u lice zbog mog istupa iz stranke. O Srpskoj radikalnoj stranci i poslanicima imam visoko mišljenje, to su časni ljudi, ali pojedinci su napravili neke propuste, pa sam istupio iz stranke, o tome ne želim da pričam. Taj isti koji pokušava da me ispljuje i kod Boga da se poziva, gospodo, taj je dobro prošao za vreme svog ministrovanja.

Dame i gospodo, u načelu nisam glasao ni za jedan zakon. Podržati Vladu neću sigurno, glasati za budžet neću sigurno, neću uopšte ulaziti u salu kad bude odlučivanje o budžetu.

Od svih ovih zakona jedino ću podržati Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, jer taj zakon je u Sloveniji 80% kriminala suzbio. Prema tome, poslanici koji kažu da su pošteni i kažu da su protiv korupcije i kriminala, izvolite i glasajte taj zakon. Ja ću samo taj zakon podržati i ništa više.

Ovo što pominjete Bogoljuba Karića, nemojte ga vezivati za mene. To kad se obogatio, od koga i koliko, to neka kaže statistika. Prema tome, to što se radi, pominjući tog čoveka, radi se više iz straha.

Dame i gospodo, letos je bio organizovan Okrugli sto u Sava centru gde smo imali čast, nažalost, mali broj od četiri-pet poslanika, da se upoznamo sa svim predlozima zakona iz okruženja, iz Hrvatske, Slovenije, iz Kanade, Rusije, ukupno desetak država koje su prikazale svoj zakon koji je za nas nova stvar i koju svakako treba podržati, iz razloga što, ako se borimo protiv korupcije, protiv kriminala, jedino ovaj zakon može da spreči kriminal i korupciju.
Predlog zakona koji je Slovenija predložila pokazao se zaista da je ubedljivo najbolji zakon koji treba stvarno podržati, jer je po modelu Slovenije ovaj zakon i urađen. Ovo je za nas novina.
Ko je predlagač zakona, o tome uopšte ne treba voditi računa, da li je poslanik ili poslanička grupa – nije bitno, važno je reći da do sada nismo imali ovaj zakon.
Naravno, svaka provera vršena preko ministarstva, što znači pod veoma sumnjivim okolnostima, pa su sve prethodne vlade mogle da se orijentišu prema ministrima, tako da nije bilo prave kontrole.
Naravno da je ova institucija neophodnost, kako za sve zemlje u svetu tako i za nas, pošto smo jedina zemlja koja nema ovaj zakon.
Naravno da većina amandmana u suštini neće promeniti zakon, ali treba podržati ovaj predlog zakona, jer je on zaista neophodan da se spreči kriminal i korupcija. Samo ću reći da su mnoge stranke zagovarale proveru svih privatizacija, a moram da napomenem da Vlada Republike Srbije, što se tiče revizije i privatizacije i uopšte same revizije svih korisnika budžeta, naravno treba da to upristoji.

Dame i gospodo, suočeni smo sa situacijom, slučaj Haradinaja koji je dobio od Haškog tribunala slobodu i političko delovanje, a s druge strane gospodin Šešelj je u kazamatu više od dve godine, a pri tome nije ni premijer Koštunica učinio ništa, ni bilo ko iz Srbije.
Prema tome, nezadovoljan sam, jer sam očekivao i od strane Srpske radikalne stranke da delujemo kao onih 23 poslanika u prethodnom mandatu pod komandom Vojislava Šešelja. Nezadovoljan sam sa Tomislavom Nikolićem što nije uspeo da nas organizuje na taj način.
Takođe, ulažem veliki protest od gospodina Todorovića i Milajića koji su upropastili Opštinski odbor SRS u Lazarevcu, što ću opširnije za javnost da kažem.
Istupam iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, kao samostalni poslanik.

Dame i gospodo, prvi Predlog zakona o sportu,  vezano uopšte za oblast sporta, to je ovaj u ovom skupštinskom sazivu i nažalost kažem malo kasni, ali neophodno je ne samo ovaj zakon, nego i Zakon o sportu u dogledno vreme doneti, jer nažalost moram da naglasim i to da je sport od 2000. totalno upropašćen.
Imamo slučajeve gde se masovno ukidaju sportski klubovi, čak i prvoligaški klubovi se fuzionišu, samo iz razloga što finansijski ne mogu da sve to izdrže, a na drugoj strani znamo koliko omladine, dece je na taj način sprečeno da se bavi sportom, jer nema finansijske uslove za to.
Naravno da su pre imali odgovarajuće povlastice, poreske olakšice privatnici i finansirali su taj sport, međutim, to je ukinuto 2001. i od tada smo zapali u duboku krizu.
Nažalost, kao trener fudbalski sam očevidac da deca, koju sam trenirao, većina od njih sada se ne bavi sportom, a nažalost jedan broj odao se narkomaniji, tako da zaista moramo doneti na nivou države jednu strategiju vezanu za razvoj sporta i na taj način da tu oblast definitivno uredimo zbog naše dece i naših budućih naraštaja.
Mi znamo da smo u timskim sportovima u svetu među prvim zemljama i treba priznati to da se ulaže u profesionalni sport, ali u amaterski ništa se ne ulaže, samo jedan broj ljudi koji su više zaljubljenici i lokalna samouprava gde imamo ljude koji istinski misle o tome.
SRS se zalaže da treba da uredimo tu oblast, da sprečimo doping u sportu i da tu treba da budemo rigorozni. Znamo mi već i rečeno je za ovom govornicom kakvih smo slučajeva imali. Imali smo krajem devedesetih godina i fudbalski klub Juventus iz Italije, gde je ustanovljeno da su se dopingovali fudbaleri, a na kraju je bio kažnjen lekar fudbalskog kluba itd. Postoje mnogi slučajevi. Znamo da je bilo i smrtnih slučajeva mnogo. Većinom uzroci su bili dopingovanje sportista.
Kažem, nećemo u potpunosti podržati ovaj predlog zakona iz više razloga, ne zarad kritike, nego zaista se ovde malo suviše otišlo daleko, a posebno u članu 4.
Tu se kaže da sportisti koji menjaju boravak moraju prebivalište da prijave odgovarajućem savezu, promenu adrese, a što znači da se tako sportisti, i to oni najzaslužniji, koji su naši pravi ambasadori u svetu i jedini koji u pravom smislu predstavljaju državu u svetu, stavljaju u položaj građana drugog reda.
Zašto? Oni nemaju apsolutnu svoju slobodu. Oni su ograničeni ovde i ovde ste već dali predlog da može u svako doba da se ugrožava njegova privatnost i da se vrši kontrola na svakom mestu gde se nalazi i u svako vreme. To znači da je postupanje suviše nehumano prema ljudima koji su najzaslužniji što mi imamo odgovarajući status u svetu. Znamo koliko naših vrhunskih sportista su najveći ambasadori naše države.
Ne samo zato što smo protiv osnivanja agencije kao agencije, nego moram istaći i to da ste se kod ove agencije ugledali na velike države kao što su Francuska, Nemačka, Australija, a da ne nabrajam dalje. To su države koje imaju više sportista nego što mi imamo stanovnika. Prema tome, njihovi državni budžeti i finansijske mogućnosti su daleko veće od naših i oni mogu to sebi da priušte.
Međutim, mi to ne možemo i znamo iz kojih razloga. Više puta smo o tome govorili. Prema tome, naš predlog je jasan, da umesto agencije bude antidoping odbor u sastavu Olimpijskog komiteta. Zašto Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore? Zato što tu objedinjujemo sve sportiste državne zajednice Srbija i Crna Gora, a vi ovde predlažete agenciju Republike Srbije. To znači, gledano sa druge strane, maltene sportisti Crne Gore neće biti u obavezi da budu podvrgnuti antidoping kontroli.
Šta treba ovde još naglasiti, ta agencija biće finansirana iz budžeta, a što je nedopustivo, a Olimpijski komitet samim tim imaće taj odbor i sprečićemo ogromnu birokratiju koju vi predviđate. Zašto to kažem? Zato što agencija ničim drugim neće se baviti izuzev ovih administrativnih poslova, a što može da uradi i taj odbor pri Olimpijskom komitetu.
Naravno, sama laboratorija koja treba tu glavnu ulogu da odigra u svemu tome ima svoj prevashodni zadatak da ustanovi pozitivnost tih supstanci koje nisu dozvoljene sportistima. Znači, to će raditi laboratorije koje su pri VMA i ostalim zdravstvenim centrima u Srbiji, moći će da vrše tu ulogu, a to znači da će agencija sama administrativnu ulogu da vrši i ništa drugo. Prema tome, apsolutno je to baš u ovom slučaju suvišan predlog, a ne kažemo to da bi nešto kritikovali, nego je to zaista suvišna stvar u vašem predlogu.
Ovde treba naglasiti da je ovaj zakon prevashodno predložen da zaštitimo zdravlje sportista, a na kraju i životinja, i da treba to da ispoštujemo, to što su već 2003. godine potpisali naš ministar inostranih poslova, uz saglasnost Saveta ministara Srbije i Crne Gore, a što znači opet vezano za sportiste državne zajednice. Ispoštovana je ta procedura time što je u decembru 2003. godine potpisana ta deklaracija i treba da se pridržavamo toga. Već idu Zimske olimpijske igre koje su u Torinu, pa da se ta oblast uredi.
Uz ove dve jako važne primedbe i još jedan broj amandmana poslanika SRS koje treba da usvojite, taj zakon bi zaista imao svoj pravi izgled. Ponavljam, ne treba da se ugledamo na države koje su jako bogate i mogu ovo sve da podnesu, pa da ne ispadne, videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla noge.
Zato ovaj predlog treba preformulisati iz mnogo više razloga nego što sam sada naveo. Treba naglasiti mere koje se izriču. Moramo biti rigorozni, pa kao što smo više puta naglasili, najviše zbog zdravlja sportista, pojedinaca, i ravnopravnosti sportista koji se takmiče, i da se zaštiti ta sportska grana.
Što se tiče inspekcijskog nadzora, tu treba posebno naglasiti pažnju i posebnu proceduru, ima slučajeva gde inspektori mogu da progledaju neke stvari kroz prste i može da tu bude odgovarajućih propusta, a posebno kada su u pitanju neki sportisti koji igraju važnu ulogu. Tu treba u oblasti kontrole povesti računa.
Treba naglasiti to da mi, kao država, ne možemo da odgovorimo svim ovim zahtevima. Ovo što sam naglasio posebno treba korigovati. Pre mene je ministar i gospodin iz SPS-a su rekli da je dva puta već odlagan ovaj predlog. Moram da naglasim, imali smo 8. novembra prošle godine ovaj predlog, kada je naše amandmane Odbor za sport i omladinu prihvatio, a to se desilo dva puta, i taj odbor nije uspeo da odradi ovaj posao koji je stavljen pred njega. Sada ste to napokon uspeli na određeni način. Vi ste tek sada došli sa ovim predlogom, a nažalost se mora priznati da je i krajnje vreme da se sve ovo uradi.
Toliko, pošto mene vreme ograničava, a i ostale kolege treba da govore. Prema tome, kontrola dopinga je neophodna. Imali smo jutros primer jednog poslanika, ima dopingovanih i ovde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već po drugi put raspravljamo o jednom istom zakonu. Jako je naporno i za vas koji slušate i za nas koji treba nešto da pričamo. Naravno, o svim pojedinostima je bilo dosta polemike. Mnoge manjkavosti ovog zakona smo mi srpski radikali izneli za ovom govornicom. Da se ne bismo ponavljali, mi ćemo možda i nešto kraće govoriti, s tim da nešto što treba da se ponovi, treba da se ponovi.
Mi smo odavno postali, nažalost, zemlja čuda. Oni koji su nam rušili mostove sada ih grade, pa šetaju po tom mostu. Jednostavno, na tom mostu nismo videli nijednu srpsku zastavu, nijedno obeležje, da se zna ko su ti ljudi, šta rade i kako se ponašaju. Pored toga, treba imati u vidu da nismo zaboravili ni most na Grdelici, ni proces koji se još vodi oko toga. Prema tome, nećemo sada o toj temi.
Zašto ponovo ovaj zakon? To je zahvaljujući tome što Socijalistička partija Srbije nije htela da podrži kada je bilo glasanje o ovom zakonu, iz razloga što su bile pominjane hladnjače od strane gospođe ministra, što je bilo neprimereno. Naravno da ubuduće takve stvari treba kažnjavati. Međutim, poslanici Srpske radikalne stranke su očekivali da će biti smena gospođe Dulić, ali nije došlo do toga. Na kraju krajeva, neka narod Srbije o tome odlučuje kada bude vreme glasanja.
Dakle, ovaj zakon mora na silu, na prečac i pod hitno da se donese, iz više razloga, pa i zbog samog procesa privatizacije koji je aktuelan u tranziciji u kojoj se nalazi Srbija. Naravno da je Vlada Srbije i da su određene strukture dobile jasan zadatak da treba što pre i ova oblast da se privatizuje i da će tu biti na meti sve one veterinarske institucije koje su primamljive za strane investitore, da će biti kupljene. Znamo i sami, što se tiče hrane, da će ona uvek imati svoje kupce. Naravno da tu veliki interes imaju i strani ulagači koji treba da ulože. Zna se da smo mi isključivo poljoprivredna država i da kod nas ima dosta prostora za bavljenje stočarstvom.
Dakle, pored te privatizacije, naravno, treba da uskladimo i neke zakonske norme kada su u pitanju zarazne bolesti. Znamo i sami, vremenski posmatrano, non-stop nam se pojavljuju neke zarazne bolesti, pa se često pitamo ko su proizvođači tih zaraznih bolesti, ko ima cilj to da uradi. Naravno da pozadina svega toga može da se traži i kod onih ljudi koji vladaju svetskim tržištem hrane. Prema tome, naravno da su u pitanju neki veliki interesi koji treba da se realizuju na ovako nekorektan način i krajnje vandalski.
Mi kao siromašna država, a po nekim dešavanjima i zemlja čuda, naravno mnogim stvarima ne možemo da izađemo u susret, kada su u pitanju neki projekti koji se traže od ovog zakona. Gospodin dr Paja Momčilov je, između ostalog, rekao, da ne bih ponavljao njegove reči, da je ulaženje oblasti veterine u oblast zdravstva zaista nedopustivo i da se tu malo prešla granica u svemu tome, da treba takođe i to imati u vidu, naravno da svako radi svoj posao i da odgovara za svoju delatnost.
Imali smo dosta rasprave na prošlom zasedanju o tome kada je bilo reči o transportu životinja i očekivali smo, pošto se ovaj zakonski projekat vratio na skupštinsku raspravu, da ćete baš u tom segmentu imati u vidu to da jedan deo tih članova promenite, imajući u vidu da smo ipak siromašna država, da ne može da se odgovori svim tim standardima koji se traže od nas, da ima ljudi koji nemaju tehnički ispravno vozilo, nemaju odgovarajuće prikolice.
Gospodin Milković je o tome govorio, naravno uz pominjanje "lade nive", koju bi trebalo taj pasivan kraj da dobije; međutim, vi i dalje na to sa osmehom gledate, i dalje se vozite u luksuznim džipovima i normalno da ne možete da imate taj osećaj u kojim uslovima ljudi žive i rade.
Takođe, zanimljivo je, kada su u pitanju pasoši, primećen je neki manir određenih ministara, koji kao da su jeli meso od ludih krava, pa bila su silna obećanja da će za građane Srbije imati vize i pasoše; nažalost, mi našim sugrađanima koji su preko Drine i preko Save došli u Srbiju silom prilika nismo obezbedili pravi način brzog dobijanja pasoša, a vidimo da imamo i za svako goveče pasoš.
Naravno da država treba da razmišlja u pravcu kako i na koji način da pospešimo proizvodnju stoke, jer znamo i sami da smo isključivo poljoprivredna država, da imamo ogroman broj zapostavljenih pašnjaka. Ministarstvo treba da razmišlja u tom pravcu kako da poljoprivrednicima koji imaju više od pet hektara zemlje daju kroz neke dugoročne kredite, kroz otplatu, kroz mleko, meso ili na druge načine, da pospeše, kao što imamo par slučajeva u Šapcu da daju po pet krava poljoprivrednicima koji to kroz tri godine vrate kroz mleko.
Prema tome, to je jedan jako dobar gest tih ljudi, međutim, trebalo bi više toga da imamo u Srbiji kako bismo na odgovarajući način pospešili samu proizvodnju stoke.
Takođe, zanimljivo je da jedan veći broj institucija, posebno kada je u pitanju komora, pa savet za veterinarstvo... Naravno da treba da imamo institut; vidimo svaki dan, ko putuje magistralom da će naići na više mesta na takvu scenu gde ta služba treba da postoji i da radi svoj posao. Međutim, pored svih institucija koje treba da postoje, smatramo da je suvišna agencija. Dosta je bilo reči o agencijama, samo treba naglasiti da agencija, koja treba da obavlja 31 delatnost iz svih sfera poljoprivrede, stočarstva i voćarstva, praktično i fizički, kao što je rekao doktor Mašić, to u praksi neće moći da zaživi i biće teško da funkcioniše.
Takođe, šta je ovde zanimljivo, pored veterinarske klinike, koja treba da postoji, jer znamo da veliki broj ljudi ima kućne mezimce i kada je u pitanju zdravlje životinja da treba tom segmentu posvetiti posebnu pažnju. Međutim, ovde nije do kraja precizirano, kada je u pitanju član koji se odnosi na poljoprivredne apoteke, jer kaže se da određeni deo lekova neće moći veterinar ili odgovarajuća služba da ispoštuje, nego će morati da se propisuju maltene kao za čoveka, da se ide u tu proceduru uzimanja odgovarajućih lekova. Smatram da to nije adekvatno jer imamo situacije veterinara koji treba da intervenišu na terenu, pa će biti velikih problema i sigurno će doći do velikih šteta, i materijalnih, tako da će biti složena situacija i praktično se neće znati ko će za šta odgovarati u toj sferi.
Treba napomenuti to da mi kao država još uvek nemamo strategiju poljoprivrede, što je neophodno u ovom trenutku, na koji način ova država misli da ulaže, da pospeši, unapredi i pomogne našem jadnom seoskom stanovništvu.
Na kraju treba reći i to da poseban akcenat treba dati izvozu, jer moramo biti svi u tome jedinstveni, da znamo da smo zapostavili izvoz, a imamo velike kapacitete i potrebno je mnogo toga da naša vlada uradi u tom pravcu.

Dame i gospodo, šta bismo mi da nije eksperata, mnoge stvari ne bismo znali. Na sreću, imamo njih ovde, pa nam tumače neke sporne stvari.
Član 126. je u skladu sa amandmanom koji je na član 115. podneo gospodin Milković, takođe, vezan i za član 3. Pre svega, radi se o zdravoj hrani koju treba da koristimo.
Nažalost, čuli smo od više poslanika Srpske radikalne stranke kakvih sve ima uvoza, šta se sve dešava u našoj prehrambenoj industriji kada su u pitanju meso i mesne prerađevine.
Treba istaći da imamo ove predloge iz člana 115. i 126. i zaista treba povesti računa, jer ovo što se sada zakonom reguliše definitivno ostaje. Tu će se dešavati u budućnosti velike zloupotrebe. Sve to činimo da bismo zaštitili naše generacije i nas same od loše hrane, loših mesnih proizvoda. Ako uzmemo u obzir da jedan broj nesavesnih individualnih proizvođača vrši razne eksperimente u svrhu što brže proizvodnje što veće količine mesa, a pri tome ne vodeći računa o kvalitetu tog istog mesa koje unosimo u organizam, tu zaista treba biti rigorozan i strog što se tiče kažnjavanja takvih pojedinaca koji mogu da nanesu nesagledive štete našem društvu.
Treba istaći da imamo jedan broj proizvoda, pre svega povrća, koji su veoma štetni za ljudski organizam, što znači da i sama agencija koju formirate, mada je suvišna, pošto imamo veliki broj laboratorija, instituta, zavoda, itd., zaista treba strogo da vodi računa, ako želimo da sačuvamo sopstveno zdravlje i zdravlje budućih generacija.
Prema tome, član 115, kao i član 126. apsolutno treba podržati, jer ima izuzetno važan značaj. Ako zakon reguliše, Vlada ne bi trebalo naknadnim uredbama da reguliše ovaj član zakona. Hvala.