Dame i gospodo narodni poslanici, već po drugi put raspravljamo o jednom istom zakonu. Jako je naporno i za vas koji slušate i za nas koji treba nešto da pričamo. Naravno, o svim pojedinostima je bilo dosta polemike. Mnoge manjkavosti ovog zakona smo mi srpski radikali izneli za ovom govornicom. Da se ne bismo ponavljali, mi ćemo možda i nešto kraće govoriti, s tim da nešto što treba da se ponovi, treba da se ponovi.
Mi smo odavno postali, nažalost, zemlja čuda. Oni koji su nam rušili mostove sada ih grade, pa šetaju po tom mostu. Jednostavno, na tom mostu nismo videli nijednu srpsku zastavu, nijedno obeležje, da se zna ko su ti ljudi, šta rade i kako se ponašaju. Pored toga, treba imati u vidu da nismo zaboravili ni most na Grdelici, ni proces koji se još vodi oko toga. Prema tome, nećemo sada o toj temi.
Zašto ponovo ovaj zakon? To je zahvaljujući tome što Socijalistička partija Srbije nije htela da podrži kada je bilo glasanje o ovom zakonu, iz razloga što su bile pominjane hladnjače od strane gospođe ministra, što je bilo neprimereno. Naravno da ubuduće takve stvari treba kažnjavati. Međutim, poslanici Srpske radikalne stranke su očekivali da će biti smena gospođe Dulić, ali nije došlo do toga. Na kraju krajeva, neka narod Srbije o tome odlučuje kada bude vreme glasanja.
Dakle, ovaj zakon mora na silu, na prečac i pod hitno da se donese, iz više razloga, pa i zbog samog procesa privatizacije koji je aktuelan u tranziciji u kojoj se nalazi Srbija. Naravno da je Vlada Srbije i da su određene strukture dobile jasan zadatak da treba što pre i ova oblast da se privatizuje i da će tu biti na meti sve one veterinarske institucije koje su primamljive za strane investitore, da će biti kupljene. Znamo i sami, što se tiče hrane, da će ona uvek imati svoje kupce. Naravno da tu veliki interes imaju i strani ulagači koji treba da ulože. Zna se da smo mi isključivo poljoprivredna država i da kod nas ima dosta prostora za bavljenje stočarstvom.
Dakle, pored te privatizacije, naravno, treba da uskladimo i neke zakonske norme kada su u pitanju zarazne bolesti. Znamo i sami, vremenski posmatrano, non-stop nam se pojavljuju neke zarazne bolesti, pa se često pitamo ko su proizvođači tih zaraznih bolesti, ko ima cilj to da uradi. Naravno da pozadina svega toga može da se traži i kod onih ljudi koji vladaju svetskim tržištem hrane. Prema tome, naravno da su u pitanju neki veliki interesi koji treba da se realizuju na ovako nekorektan način i krajnje vandalski.
Mi kao siromašna država, a po nekim dešavanjima i zemlja čuda, naravno mnogim stvarima ne možemo da izađemo u susret, kada su u pitanju neki projekti koji se traže od ovog zakona. Gospodin dr Paja Momčilov je, između ostalog, rekao, da ne bih ponavljao njegove reči, da je ulaženje oblasti veterine u oblast zdravstva zaista nedopustivo i da se tu malo prešla granica u svemu tome, da treba takođe i to imati u vidu, naravno da svako radi svoj posao i da odgovara za svoju delatnost.
Imali smo dosta rasprave na prošlom zasedanju o tome kada je bilo reči o transportu životinja i očekivali smo, pošto se ovaj zakonski projekat vratio na skupštinsku raspravu, da ćete baš u tom segmentu imati u vidu to da jedan deo tih članova promenite, imajući u vidu da smo ipak siromašna država, da ne može da se odgovori svim tim standardima koji se traže od nas, da ima ljudi koji nemaju tehnički ispravno vozilo, nemaju odgovarajuće prikolice.
Gospodin Milković je o tome govorio, naravno uz pominjanje "lade nive", koju bi trebalo taj pasivan kraj da dobije; međutim, vi i dalje na to sa osmehom gledate, i dalje se vozite u luksuznim džipovima i normalno da ne možete da imate taj osećaj u kojim uslovima ljudi žive i rade.
Takođe, zanimljivo je, kada su u pitanju pasoši, primećen je neki manir određenih ministara, koji kao da su jeli meso od ludih krava, pa bila su silna obećanja da će za građane Srbije imati vize i pasoše; nažalost, mi našim sugrađanima koji su preko Drine i preko Save došli u Srbiju silom prilika nismo obezbedili pravi način brzog dobijanja pasoša, a vidimo da imamo i za svako goveče pasoš.
Naravno da država treba da razmišlja u pravcu kako i na koji način da pospešimo proizvodnju stoke, jer znamo i sami da smo isključivo poljoprivredna država, da imamo ogroman broj zapostavljenih pašnjaka. Ministarstvo treba da razmišlja u tom pravcu kako da poljoprivrednicima koji imaju više od pet hektara zemlje daju kroz neke dugoročne kredite, kroz otplatu, kroz mleko, meso ili na druge načine, da pospeše, kao što imamo par slučajeva u Šapcu da daju po pet krava poljoprivrednicima koji to kroz tri godine vrate kroz mleko.
Prema tome, to je jedan jako dobar gest tih ljudi, međutim, trebalo bi više toga da imamo u Srbiji kako bismo na odgovarajući način pospešili samu proizvodnju stoke.
Takođe, zanimljivo je da jedan veći broj institucija, posebno kada je u pitanju komora, pa savet za veterinarstvo... Naravno da treba da imamo institut; vidimo svaki dan, ko putuje magistralom da će naići na više mesta na takvu scenu gde ta služba treba da postoji i da radi svoj posao. Međutim, pored svih institucija koje treba da postoje, smatramo da je suvišna agencija. Dosta je bilo reči o agencijama, samo treba naglasiti da agencija, koja treba da obavlja 31 delatnost iz svih sfera poljoprivrede, stočarstva i voćarstva, praktično i fizički, kao što je rekao doktor Mašić, to u praksi neće moći da zaživi i biće teško da funkcioniše.
Takođe, šta je ovde zanimljivo, pored veterinarske klinike, koja treba da postoji, jer znamo da veliki broj ljudi ima kućne mezimce i kada je u pitanju zdravlje životinja da treba tom segmentu posvetiti posebnu pažnju. Međutim, ovde nije do kraja precizirano, kada je u pitanju član koji se odnosi na poljoprivredne apoteke, jer kaže se da određeni deo lekova neće moći veterinar ili odgovarajuća služba da ispoštuje, nego će morati da se propisuju maltene kao za čoveka, da se ide u tu proceduru uzimanja odgovarajućih lekova. Smatram da to nije adekvatno jer imamo situacije veterinara koji treba da intervenišu na terenu, pa će biti velikih problema i sigurno će doći do velikih šteta, i materijalnih, tako da će biti složena situacija i praktično se neće znati ko će za šta odgovarati u toj sferi.
Treba napomenuti to da mi kao država još uvek nemamo strategiju poljoprivrede, što je neophodno u ovom trenutku, na koji način ova država misli da ulaže, da pospeši, unapredi i pomogne našem jadnom seoskom stanovništvu.
Na kraju treba reći i to da poseban akcenat treba dati izvozu, jer moramo biti svi u tome jedinstveni, da znamo da smo zapostavili izvoz, a imamo velike kapacitete i potrebno je mnogo toga da naša vlada uradi u tom pravcu.