Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije po ko zna koji put pokazuje svoju neozbiljnost. I pored promene Poslovnika, o čemu smo više puta govorili, vidite da imamo takvo ponašanje ministara da jednostavno nemaju vremena bar na kratko da dođu, da svrate u ovaj visoki dom i da ispoštuju nas narodne poslanike.
Predlog ovog zakona nije prošao na Odboru za saobraćaj i veze. Samim tim svakako da ima dosta mesta kritici ovog zakona.
Situacija u našoj državi, posebno po pitanju saobraćaja, veoma je loša. I sami znamo u kakvim autobusima se vozimo, kakve automobile naši građani poseduju.
Jednostavno, i sama policija se nalazi u veoma teškoj situaciji kako da kazni naše građane ako nemaju od čega da plate kaznu, a znamo da su i kazne veoma drastične.
U ovom predlogu zakona, koji govori o izmeni nekoliko članova, mnoge stvari su nedorečene. Naravno da će veliku dodatnu torturu trpeti taksisti, kojima se i dalje zavlači ruka sve dublje u džep i sve više se traži od njih.
A, svi smo se mi vozili u taksiju i čuli smo šta govore taksisti, kako teško zarađuju hleb, i znamo u kakvoj su situaciji, više puta smo čitali u štampi koliko je bilo smrtnih slučajeva, ranjavanja itd. Smatram da bi trebalo da uredimo ovo zanimanje, s tim što znamo da su u jako teškoj situaciji.
Prema tome, trebalo bi da se uredi ta oblast na taj način što bi tačno trebalo da se zna koliko u jednom gradu treba da ima taksista. Samim tim, tu treba da postoji i neka procedura, malo ozbiljnija. Taksisti, recimo, imaju obavezu po ovom predlogu zakona, kako ste naveli, dva puta godišnje da vrše tehnički pregled i potrebno je da to bude uređeno.
Takođe, ako to nije uređeno za autobuse, potrebno je to urediti; tu postoji velika odgovornost, jer svakodnevno prevoze veliki broj naših sugrađana, a svesni smo situacije u kojoj se nalazimo i sve je više onih koji se voze u veoma lošim autobusima, kakve mi koristimo u našem društvu.
Predložene izmene i dopune ovog zakona govore o tome da su kazne u saobraćaju jako velike. I sama policija se stavlja u nezavidan položaj, kako drastično da kazni novčanom kaznom od 15.000 do 60.000 dinara ako vozač nema sa strane propisno napisano ime i prezime i firmu, kod korišćenja autobuskog stajališta itd.
Mislim da to u situaciji u kojoj se nalazimo ne možemo na taj način rešiti sa tako drastičnim kaznama, bez obzira što želimo da uvedemo red. Smatram da je to suvišno za naše građane, a naravno i za same taksiste koji se teško snalaze u svom poslu.
Prevoz putnika, kao što sam rekao, vrši se u zaista lošim i starim autobusima. Privatni prevoznici uvezli su iz inostranstva vozila koja nisu više za upotrebu zbog izduvnih gasova (po ovom novom zakonu, evropskom) i sada koriste tako loše autobuse i, naravno, prave konkurenciju prevoznicima kao što je ″Lasta″.
Naravno da bismo morali tu oblast da uredimo, jer kažem da sama udobnost tih autobusa nije adekvatna. Neophodno bi bilo da imaju i klima uređaje. Zamislite sada, na ovim vrelinama, kako je našim sugrađanima koji se prevoze u tim autobusima, gde se čak više putnika prima nego što je to kapacitet jednog autobusa.
Znamo da su tenderi koji se raspisuju u lokalnim samoupravama najčešće namešteni. Naravno da tu, pored onoga ko da više, treba ipak povesti računa o onim prevoznicima koji konkurišu na te tendere da imaju adekvatna vozila, po mogućstvu klima uređaje, kada je u pitanju prevoz putnika, i da su naravno novije proizvodnje.
Takođe, ovde hoću da kažem i sledeće: smatram da bi trebalo omogućiti uvoz automobila do šest godina, jer pored te situacije u kojoj se nalazimo treba imati u vidu da su ipak vozila starosti do šest godina u dobrom stanju i ispravna. Sve zemlje u okruženju omogućile su svojim građanima, da ne pominjem pojedinačno, praktično sve zemlje dozvoljavaju svojim građanima da uvoze automobile do šest godina starosti, a mi to jedini nismo uradili. Zašto?
Verovatno zato što ove auto-kuće, da ih ne prozivam za ovom govornicom, verovatno i gospoda iz ministarstva dobro plaćaju da bi oni vršili jednostavno prodaju svojih automobila, kako bi na drugi način imali veći prodajni efekat.
Gospodin ministar Velimir Ilić nije danas prisutan u ovom visokom domu, a ja sam prošli put kada smo imali koncesije izneo nekoliko kritika, ali njegovih istinitih, koje je on govorio u njegovoj kampanji predizbornoj. On je nastavio i dalje da se ponaša tako u svom stilu, pa da iskoristim priliku da vas obavestim, pošto verovatno ne znate, kolege poslanici – on je, naime, jednu od mnogih prevara izveo pre neki dan u Valjevu, na taj način što je došao, pošto je predsednik opštine iz njegove stranke, išao je na poziv predsednika, tu je bio i jedan uvaženi pukovnik, naravno, pozvan je na tu svečanost, dakle, to je bila proslava grada.
On je doveo kamere i pri tom lepo uzeo dva koferčića sa ključevima i lepo pozvao tog pukovnika, a čovek nije imao veze o čemu se radi i rekao – gospodine, vi ćete primiti ključeve, dozvolite da vam dodelim 23 ključa za vojsku, a jedan broj stanova je dodelio predsedniku opštine, navodno za neke ugrožene invalide itd. Tada je nastala velika pobuna u Valjevu.
Ljudi su mislili da je to istinit događaj. Međutim, ubrzo se ispostavilo da to nije tačno, da je to još jedna od Veljinih insinuacija. On je, naravno, posle kada su kamere isključene, rekao gospodinu – vratite te koferčiće sa ključevima, a za stanove videćemo šta će biti. To je istina koja može da se proveri.
Naravno, prošli put bilo je primedbi na moju kritiku, ali, gospodo, vaš ministar se i dalje ponaša u svom stilu.
Takođe, kažem, prevelike su kazne koje ste nametnuli našim sugrađanima. Kada su u pitanju vozila naše domaće proizvodnje, a mi štitimo "Zastavu", jer neophodno je da zaštitimo našu "Zastavu", vi, gospodo, još nijedan korak niste učinili u tom pravcu da unapredite, podstaknete proizvodnju ili bilo koju auto-kuću iz inostranstva da dovedete da bi se pokrenula proizvodnja, što znači, apsolutno ovo što sam rekao i o samom uvozu automobila do šest godina, svodi se na tu istu priču.
Naravno da bi ovde još bilo mesta za kritiku, ali pošto ste vi svakako ovo na brzinu rešili da odradite, kako jedan veći broj zakona, tako i ovaj, naravno, to ćete i uraditi i uspeli ste u tome. Naravno, nemate neke posebne kritike, jer vas ova rasprava ne zanima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam, ali kada sam video plan kakav ima gospodin ministar po pitanju puta, evo, ovde jasno vidi, nije da stalno pominjem Lazarevac, ali ovaj put moram to da uradim, jer pogledajte više od 40 kilometara je napravljena krivina, a ista konfiguracija zemljišta. Ne vidim nijedan osnov zašto bi autoput išao preko Obrenovca, pravio nekih 40 i više kilometara, a znamo i možemo da zamislimo koliko tek košta sva ta investicija.
Samim tim hteo bih da pomenem dva veoma korektna i poštena poslanika iz DSS, gospodina Mijailovića, zvanog Lune – zašto taj isti autoput nije do Užica stigao, da li što se zvalo Užice Titovo ili što je sada Lunetovo. Dalje, gospodin Vlaović nikako da izađe, pa, da kaže zbog čega da se naplaćuje putarina autoputa, kada je već izgrađen autoput; a naš ministar, Ilić, se slika za naše TV stanice i promoviše kao da je ovo ministarstvo radilo puteve ili, recimo, onaj put do Ostružnice, a to su sve, gospodo, znamo za vremena Miloševića rađeni putevi, ali, kampanja je kampanja, takva je situacija.
Koncesija kao način da dođemo do investicija, apsolutno, "da". Mi srpski radikali se za to zalažemo, ali pod uslovom da budu poštene koncesije, a ne ovo što nam se dešava od 2000. godine naovamo, što je DOS radio, kada su pravili neke veštačke planove, radili bez projekata, uzimali velike pare za izuzetno loš asfalt, što je često umeo i gospodin ministar, Ilić, da kritikuje, na više TV stanica u svojoj kampanji.
Treba priznati to da Ibarska magistrala, pored koje je trebalo da ide ovaj autoput i, nažalost, vidim nije ucrtana, možda će se ministar predomisliti u međuvremenu, a sigurno da je naš najprometniji put u Srbiji. Oko 8 hiljada vozila prođe Ibarskom magistralom i veoma je opasna deonica, posebno u pravcu Lazarevca, a čak ni do Čačka nije toliko bezbedna.
Takođe, hoću da kažem da mi nismo protiv svih stvari ako je to pošteno i transparentno. Znači, ako hoćemo da strani investitori dođu da uzmu poslove, da oni rade, a mi smo u svetu priznati kao građevinari, imamo naše firme koje rade puteve veoma kvalitetno po afričkim zemljama, mislim da tu zaista nema mesta da bismo mogli da damo prednost nekoj stranoj investiciji.
Posebno se kaže da koncesionari imaju veliki interes za rudnike. Gospodo, na taj način ako sve rasprodamo po Srbiji, mi kao država onda gubimo identitet. Smatram da gospodin ministar nije uradio strategiju razvoja saobraćaja, a posebno kada kažemo putni i vodeni saobraćaj, rečni saobraćaj; železnička pruga Valjevo-Loznica – i tu se stalo sa radovima, a to je veoma strateški značajna naša pruga, jer nas povezuje sa Republikom Srpskom.
Hoću da kažem da nema mesta za bilo kakvu posebnu kritiku, ako uzmemo u obzir da ministar Velimir Ilić dosta vremena provodi sa gospodinom Bogoljubom Karićem i pod veoma sumnjivim okolnostima "Mobtel" je prodat, pa bih postavio nekoliko pitanja gospodinu ministru. Da li planira strategiju razvoja saobraćaja? Zatim, ulaganje u rečni saobraćaj, kakvi su planovi? Železnička pruga Valjevo-Loznica, da li se ima u planu da se završi, kada i zbog čega je urađena zaobilaznica oko Lazarevca, i da li se namerava da se ovde izvrši korekcija?
Još jedno veoma zanimljivo pitanje hteo bih da postavim gospodinu ministru. U vreme svoje kampanje čuli smo često kako je govorio da je mnogo vremena proveo u pećini, možda ima posledice, ne kažem, zbog gospode iz SPS koji su ga proganjali kao političkog disidenta. Sada, kako uživa u njihovoj podršci i kako ova vaša vlada opstaje zahvaljujući SPS?!
Na kraju da kažem i to da sve ove koncesije i ovo što najavljuje ministar za kapitalne investicije, sve mi to liči na prvoaprilsku šalu u onom stilu Srbina koji se javio putem telefona, ne znam da li je B92, neko napravio sa gospodinom ministrom jednu šalu, ne znam da to ne ispadne i ovo u tom smislu.

Dame i gospodo, veoma ozbiljan amandman i otud ovolika podrška članova poslaničke grupe SRS. Na član 5. stav 2. gospođa Vjerica Radeta je podnela amandman, gde se drugi stav briše iz veoma ozbiljnog razloga, što su moje kolege između ostalog uglavnom rekli zbog čega.
A, gospoda koju imam u vidu dobrim delom imovine na Dedinju, gospoda iz DOS-a, već raspolažu. Mislim da bi suvišno bilo da još dobijete i EPS ili NIS i šta znam neke velike kompanije u Srbiji. Njima ste obećavali, narodu u Srbiji, zapošljavanje, sada vršite restrukturiranje i otpuštate radnike.
Hoću da navedem živi primer pojedinih ministara iz Vlade kako se ponašaju, a to je gospodin Velimir Ilić, koji je praktično železnicu, saobraćaj privatizovao kao da je njegova dedovina. Gospodin Dinkić takođe resor kao da je od čukundede nasledio, to ministarstvo. Dalje, gospodin Naumov se jako neozbiljno i šarlatanski ponaša kada je u pitanju elektroprivreda, naš najveći sistem. I na osnovu tih primera kakvi su oni, mislim da je sasvim ispravno podržati ovaj amandman i ne prihvatiti takođe ovakav zakon kakav je predložen.
Hoću da kažem da ima i drugih pojava. Može da se desi nekome koga ovlastite vi da raspolaže nekom većom imovinom neki zdravstveni poremećaj. Možda čovek magistrira pod stare dane, pa ga zvizne knjiga po glavi, kako kaže naša omladina, pa se desi poremećaj kod njega, pa napravi neke velike probleme u privredi.
Afera nažalost ima mnogo od 2000. pa naovamo. To su šećerna afera, "Venčac", "Putnik", "Jugoremedija" i ostale, a uskoro verovatno i "Rekord" Rakovica. Prema tome, veliki je broj da bih sada nabrajao sve te vaše afere, koje vaši ministri ovih godina sprovode. Ova vlada je obećavala zapošljavanje radnika, ali od toga samo otpuštanje, restrukturiranje i ostalo.
Gospodine ministre, za vas naravno da nije vezana nikakva aferom. O vama se priča da uglavnom radite u jednom ministarstvu, u stvari vodite jedno ministarstvo, a radite za drugo ministarstvo. Za vas kažu da ste turistički vodič u izvesnoj agenciji "Karla del Ponte turs", a aviokompanija kojom se vi vozite do destinacije Haga je "Solana Arvejz". Takođe vaše srce je, kao i vašeg kolege u Vladi, gospodo, u novčaniku. Ako nešto ne preduzmemo u veoma kratkom roku, gospodo, naš put ka uništenju je obezbeđen.

Pošto ministar nije sa gospodinom Stevanovićem u dobrim odnosima, nadamo se da će se pomiriti.
Na član 53. amandman je podneo gospodin Momir Marković, poslanik SRS-a. Kada su u pitanju agencije koje treba da organizuju ekskurzije, ja po običaju umem uvek da navedem neki primer iz svoje opštine. Hoću da kažem da imamo strašne stvari kada su u pitanju organizovane, posebno školske, ekskurzije, gde su odgovorni da li direktori, da li škola, ili nastavnici, ili bilo ko da organizuje te ekskurzije. Dešava se, znači, odavde na 50 kilometara udaljenosti, da deci koja su u predškolskom ili do četvrtog razreda osnovne škole naplaćuju ekskurziju samo da ih odvedu da posete zoološki vrt, i za to naplaćuju hiljadu dinara, što znači da oni tu više nego dva puta zarade na deci.
A, moramo da uzmemo u obzir da imamo dosta siromašne dece, koja zaista sebi teško mogu tako nešto da priušte, pogotovu kod roditelja koji imaju dvoje ili troje dece. Prema tome, apelujem na gospodina ministra da se zaista uzme u obzir ova situacija i da ne bude takvih prilika u budućnosti.
Često se pominju i donacije, strane donacije; smatram da u oblast turizma apsolutno ništa nije u ovom vremenskom periodu uloženo. Nama se stalno priča da se pravi jedinstvena Evropa, Evropa bez granica, ali, gospodo, moramo priznati da mi, nažalost, sada ne znamo ni sami da li imamo more i da li je uopšte naše more, kada uzmemo u obzir da, posle granica sa Republikom Srpskom, imamo granične prelaze sa Crnom Gorom, pa i sa Kosovom i Metohijom.
Nažalost, umesto da nas, kako vi kažete, uvodite u Evropu, mi smo u stvari, koliko mogu da zaključim o ovome, samo još više izolovani od sveta. Prema tome, hoću da skrenem pažnju gospodinu ministru i njegovima u Vladi da povedu računa, da pokušaju u nekoj bliskoj budućnosti da deblokiraju te prelaze i da ne budemo više ovako nedefinisana država sa nekim čudnim granicama.
Da bismo prosečnom stanovniku Srbije omogućili da ide na more i na planinu naravno da Vlada treba ozbiljno da razmatra pitanje životnog standarda prosečnog građanina. I, naravno, kada se dođe u situaciju, ako budemo mogli, da Vlada Srbije zapošljava narod u Srbiji, onda možemo da očekujemo i veće posete u banjama, na moru i na planinama.
Hoću da kažem da sam u ovom periodu zaista primetio, kao član Odbora za privatizaciju, da je veoma, veoma malo, praktično, ovde uopšte nikakva sredstva nisu izdvojena iz privatizacije za razvoj turizma, pa još jednom želim da apelujem na Ministarstvo i gospodina ministra da to uzme u obzir.
Ali, veoma će teško biti u ovoj situaciji da se izvrši privatizacija naših turističkih objekata. Kako vi često apelujete da nas uvodite u Evropu, treba da znate još jednu stvar koja je veoma važna, a radi se o tome da i u samoj Nemačkoj nastupa ekonomska kriza. To smo mogli da primetimo za vreme prvomajskih praznika, da su tamo bile užasno velike demonstracije. Meni je moj prijatelj koji dugo živi u Nemačkoj, koji ima motel, ispričao da je do prošle godine prodavao po pet-šest bačvi piva u motelu i restoranu, a sada jedva jednu i po.
Znači, hoću da kažem da i u samoj Nemačkoj nastupa ekonomska kriza i da nećemo moći tako lako da prodajemo naše turističke objekte Nemcima i uopšte Zapadu, što znači da bi ipak trebalo, što često gospodin Tomislav Nikolić kaže, da se okrenemo istoku, pa da mi njima budemo zapad.

Dame i gospodo, turističke destinacije koje naša država može da ponudi stranim i domaćim turistima zaista su brojne. Pre svega treba istaći veliki broj banja koje imamo u našoj lepoj državi; u ovom trenutku ne bih mogao posebno da izdvojim bilo koju od njih, jer je svaka lepa na svoj način. Nažalost, u poslednje vreme, u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo i velikoj medijskoj kampanji protiv Srbije, imamo takvu situaciju da su naši turistički objekti poluprazni ili prazni.
Takođe, imamo jedan dobar broj planina, a tu svakako treba pomenuti Taru i Zlatibor, koje imaju svoju pravu dušu i tu ljudi zaista mogu da se odmore, da udišu, što se kaže, punim plućima vazduh.
Posebno treba istaći Kopaonik, koji zadovoljava sve evropske i svetske standarde, a posebno kada je u pitanju aktivan odmor, rekreacija, vezano za zimske sportove. Naravno, Kopaonik ima sve vrste ski-staza i pruža zaista velike mogućnosti, posebno za strane turiste, koji imaju jak standard, ali i za naše domaće džet-set društvo, koje jedino ima mogućnosti, odnosno jedino njih možemo da vidimo na Kopaoniku; možemo da vidimo jedino Kariće i vladajuću garnituru, Dinkića, Labusa, Velju Ilića, dok prosečan građanin Srbije zaista može samo da sanja o Kopaoniku, a mnogi samo o Zlatiboru.
Nažalost, sa ovakvim današnjim standardom, koji Vlada nudi građanstvu, ne može ni pet posto naroda da priušti sebi i svojoj porodici godišnji odmor. Poneki građanin pošalje svoje dete na more, i to se svodi uglavnom na to.
U ovom predlogu zakona pohvalio bih to što se posebno daje naglasak seoskom turizmu. Jer, suočeni smo sa ovom veštačkom, koncentrovanom hranom i smatram da bi bila velika propaganda da se mi ipak vratimo prirodi i prirodnoj, zdravoj, domaćoj hrani, a za to, hvala Bogu, imamo velike uslove. Međutim, jedan od uslova za razvoj seoskog turizma jeste razvoj putne mreže, o čemu treba posebno razmišljati, znači, o popravkama puteva i izgradnji putne mreže, kako bi strani turisti, ali i domaći, mogli da posećuju naša lepa sela.
Medijska kampanja koja se godinama vodi protiv Srbije i koju vrše velike svetske medijske kuće predstavlja za ministre veliki zadatak, da tu barijeru probiju i da Srbiji vrate ono mesto na kome ona treba da se nađe u svetu. Tu će biti užasno mnogo posla.
U vezi sa tom negativnom kampanjom koja se vodi navešću jedan primer. Pogledajte "Blic", naše dnevne novine, kako vrše propagandu. Evo, ovde je karta Srbije i Crne Gore (u rukama drži novine), bez Kosova. To je, znači, "Blic", i austrijska kompanija OMV, koja, znamo, ima mnogo benzinskih pumpi na svim našim putevima; oni nam prikazuju kartu Srbije i Crne Gore, bez Kosova; mi dajemo tim ljudima mogućnost da razvijaju svoj biznis u našoj lepoj državi, a vidite kako nam lepo vraćaju.
Ekonomski razvoj Srbije svakako zavisi i od putne mreže, gde turizam igra veliku ulogu u ovoj situaciji. Kada se uzme u obzir naša duga istorija banjskih usluga, kojima raspolažemo, svakako da će to uticati tj. poseta stranih državljana na dalji ekonomski razvoj naše države.
Jedan od posebnih problema koje treba naglasiti je to što imamo veliki broj turističkih objekata koji su još u državnoj, društvenoj svojini i verovatno će proces privatizacije biti neminovan da bi se pospešila ta grana, ta delatnost. Mogu da navedem, nažalost, negativan slučaj "Putnika", koji ima veliki broj hotela i restorana pored autoputa, a i po ostalim mestima u Srbiji.
Mislim da je tu izvršena negativna privatizacija i da treba takve slučajeve u samom začetku privatizacije eliminisati.
Nažalost, ugostiteljski objekti uglavnom su za sada prazni i poluprazni, jer naši građani zbog standarda to ne mogu sebi da priušte, za mnoge je to neka vrsta luksuza.
U ovom predlogu zakona takođe bih hteo da pohvalim jedan predlog, gde se kaže – 80% sredstava od profita koji se ubira dobija lokalna samouprava, što do sada naravno nije bio slučaj. Osnivanje lokalne turističke organizacije je svakako jedna od dobrih strana ovog zakona.
Loše stvari, hteo bih da naglasim, odnose se na Turističku organizaciju Srbije i fond za razvoj turizma. Nažalost, tu su opet neka dodatna otežavajuća finansijska ulaganja, jer se uglavnom oslanjaju na budžet države. Mi iz Srpske radikalne stranke smo uvek bili protiv agencija, pa i nekih drugih fondova itd, koji su uglavnom opterećenje za državni budžet.
Moja opština Lazarevac nažalost nema neke posebne turističke destinacije, izuzev muzeja Kolubarske bitke, gde mi još jednom dokazujemo, na taj način što su grobnice zajedničke, gde su naši i nemački vojnici sahranjeni, koliko smo human i gostoprimljiv narod. Znači, ta balkanska duša, gostoprimstvo krasi nas godinama, a satanizacija naše države vrši se i dalje, nažalost.
Kada je u pitanju strategija razvoja turizma, ovde se kaže da se radi u saradnji sa lokalnom samoupravom. Nažalost, ja ću vam pokazati jedan primer – skoro smo razgovarali o Strategiji razvoja energetike – da se to ne radi. Naime, nije u skladu sa ovom tačkom dnevnog reda, ali moram da naglasim da smo imali Strategiju razvoja energetike, i delegacija iz opštine Lazarevac je posetila tri najveće institucije: predsednika Republike, premijera i predsednika Skupštine, koji nije sada na svom mestu. Oni su obišli tri najveće institucije i rekli su da će premijer Koštunica dati čvrsto obećanje da će formirati stručan tim koji će da radi na studiji opravdanosti daljeg razvoja kopa u Vreocima, površinskog kopa, od čega mnogo zavisi razvoj naše energetike.
Pokazivao sam prošle godine ovaj elaborat koji govori da imamo zalihe uglja u Kolubari za 55-60 godina i da naša energetika mora da se zasniva na uglju, jer je najjeftiniji energent. Međutim, uvoznički lobi radi nešto drugo i Vlada hoće da dobije na vremenu, tri-četiri godine još, da ovo ospori. A, veliki je problem, jer je ekološka zagađenost katastrofalna baš u tom mestu koje treba da se seli. Ekonomska isplativost je apsolutna; eksproprijacija treba da se vrši, a cena imovine tih stanovnika je svega 6% od vrednosti uglja koji se nalazi ispod tog mesta.
Predsednik Skupštine gospodin Marković je bio u poseti Vreocima na nekoliko časova i verovatno se vratio iz tog mesta sa punom bradom ugljene prašine.
Na kraju samo da kažem gospodinu ministru: da li vi smatrate, posle one gej parade, vi kao demokrate, da i ovaj sajam erotike treba da svrstavate u našu turističku ponudu?

Dame i gospodo, veoma je zanimljivo slušati ovu diskusiju, posebno kada se poslanici SPS-a ovako žučno zalažu za očuvanje ovog fonda. Meni je tu jako sumnjiva situacija. Pošto poslanici SPO-a, ima ih četiri, imaju više ministarskih fotelja nego poslanika, mislim da bi bilo logično da iz poslaničke grupe SPS dobiju taj fond, da oni raspolažu sa tim, pa odatle izgleda toliko zalaganje za ovaj fond, posebno kada se uzme u obzir diskusija gospodina Vlaovića, koji je dao jako negativan komentar za komuniste, to znači da zaista nema dobro mišljenje o njima, a nažalost, oni vrše podršku, tzv. crveni podupirači su aktivni i sve čvršći; kako imaju veću kritiku, tako su sve čvršći.
Amandmanom na član 48. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić traži se da se fond za razvoj turizma briše, mi smo svakako za to da se briše. Međutim, u svakom vašem predlogu zakona ili je agencija ili je fond, tako da vi uvek nešto novo izmislite. Naravno da nismo za to, iz razloga što je ovaj fond za razvoj turizma apsolutno opterećenje za budžet.
Ako se uzme u obzir da lokalna samouprava raspolaže sa 80% sredstava ostvarenih od turističke naknade, što znači da bi oni od te dobiti trebalo da ulažu u razvoj turističkih objekata, a da ovih 20% ide u fond, i da imamo i turističku organizaciju Srbije, mislim da je ovaj fond suvišan za naš ionako slabašan državni budžet.
Hoću da kažem da isto ima dosta nepravilnosti u ovoj vladi, kada se uzme u obzir autoput koji planira gospodin Velimir Ilić i koji ima veliki značaj za razvoj našeg turizma; naprave jednu veliku zaobilaznicu, zaobišao je Lazarevac iz razloga što je tražio ogromna sredstva upravo od opštine Lazarevac i nije dobio; zato je rešio da autoput ide preko Obrenovca, Lajkovca i Uba.
Takođe hoću da kažem da i sredstva iz privatizacije, koja treba da se sigurno dobiju kada rešimo da privatizujemo turističke objekte, naravno treba da se usmere u razvoj našeg turizma, što bi bilo sasvim logično i pravedno.
Vaša elita prima velika sredstva sa egzotičnih ostrva, a zimuju na Kopaoniku, gde ne može prosečan građanin, i letuju na Azurnim ostrvima. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj predlog zakona o prijavljivanju oduzete imovine i član na koji je podneo amandman gospodin Momir Marković, poslanik Srpske radikalne stranke, gde se govori o datumu od kada važi prijavljivanje oduzete imovine, koji kaže da se ovaj član briše, još je jedno upozorenje od mnogih koje smo do sada čuli od strane poslanika Srpske radikalne stranke. Hoću da kažem da je ceo zakon, kao što je većina mojih kolega rekla, besmislen i skandalozan.
Hoću da kažem još jedan primer: imao sam priliku pre 15-20 godina da sretnem jednog čoveka iz Koceljeve, koji mi je pokazao zemlju površine možda 200 hektara i rekao mi da je vlasnik cele te zemlje postao jedan čovek, na taj način što je proširivao svoje imanje prisilno oduzimajući od ljudi koji nisu hteli da mu prodaju tu imovinu, fizički ih je prisiljavao i pravio velike štete tim ljudima.
Znači, onaj ko se suprotstavljao, morao je biti eliminisan. To je slika iz tih davnih vremena, čime hoću da kažem kakvim sve vi ljudima hoćete da vratite imovinu. Od tog čoveka, vlasnika te velike imovine, pre 15 godina, ostala je samo jedna stara baba, što znači da nema naslednika koji bi mogao da traži povraćaj te zemlje. Na toj površini sada ima, praktično, dva sela.
Vidim ovde da nema nijednog predstavnika iz Ministarstva, koji treba da brani ovaj projekat zakona. Gospodin Dinkić je dobio zabranu od svog šefa, gospodina Labusa, jer on ima "kratak fitilj" i dođe vrlo brzo u polemiku sa poslanicima Srpske radikalne stranke, pa onda izazove dodatne probleme i za svoju stranku i za Vladu. Prema tome, on jednostavno ovde ne sme ubuduće da bude u prvim klupama, gde bi trebalo da se nalazi.
Kada bismo vršili konfiskaciju zemljišta u ovom savremenom dobu, sadašnjoj situaciji, jasno, gospodinu Kariću, Labusu, Dinkiću i novokomponovanim bogatašima DOS-a svakako bismo imali mnogo štošta sa egzotičnih ostrva da oduzmemo, a i ovde u samom Beogradu i šire u Srbiji.
Zato kažem da je ovaj vaš zakon besmislen. To govori i sama reakcija ovog naroda, u javnosti je njihovo mišljenje već poznato, tako da sam projekat ovog vašeg predloga svakako nema smisao, koncepciju i realnost zbog čega bismo morali da vratimo tu oduzetu imovinu. Na sreću, mali broj ljudi je oštećen, onih kojima treba da se vrati zemlja, u odnosu na veliki broj onih kojima bi se sada napravila šteta kada bi se izvršila denacionalizacija i povraćaj zemlje. Zato smo mi, poslanici Srpske radikalne stranke, izričito protiv ovako lošeg predloga. Hvala.

Dame i gospodo, u sali je neka neozbiljna atmosfera i neka kafanska atmosfera od demokrata se napravila. Međutim, hoću da kažem tema je jako ozbiljna i hoćemo mi poslanici SRS da skrenemo pažnju javnosti, na taj način što četiri dana mi upravo hoćemo da dokažemo, svojom upornošću i svojim aktivnim izlaganjem svakog od članova ovog zakona, da i u pojedinostima skrenemo pažnju javnosti koliko je ova tema zaista ozbiljna.
I uopšte, već pre ove tačke dnevnog reda, dobro se sećam, imali smo temu četnici i partizani, u čemu mi nismo hteli da učestvujemo, a vi ponovo namećete jednu sličnu temu, kao što je sada ova o denacionalizaciji, da ponovo zbunjujemo narod, da zamaramo narod nekim teškim temama.
Kad je u pitanju član ovog zakona o prijavljivanju imovine, o denacionalizaciji, koji je podneo naš narodni poslanik Radovanović, gde se pominje crkvene imovina, hoću da kažem, što sam i juče govorio, da imamo dva različita aršina kada je u pitanju imovina u Vojvodini, kada treba folksdojčeri da preuzmu svoju imovinu koju su izgubili 1945. godine, a sasvim drugi aršin imamo za crkve i verske zajednice, što sam već i rekao, da većina ukupne imovine do 1945. godine upravo je bila imovina na Kosovu i Metohiji u vlasništvu crkve. Znači, imate jasan zadatak da morate to da odradite jer Studija izvodljivosti tj. o vašoj neizvodljivosti to vam nalaže.
Zato hoću da kažem da je jako neozbiljno sa vaše strane da čačkate po prošlosti, da nas vraćate unazad 60 godina i jednostavno praviti pometnju u narodu, da dođe u takvu situaciju da jednostavno dođe do sukoba i opštih nereda unutar države.
Međutim, mi bi trebalo da se bavimo daleko ozbiljnijim problemima, problemima naše omladine, da nametnemo neke dosta ozbiljnije zakone, zakon o sportu i neki ozbiljniji zakon, kako ćemo našoj omladini i našem narodu stvoriti izvesnu budućnost.
Međutim, hoću da kažem da imamo još jedan jako ozbiljan problem, a to je sama privatizacija, gde imamo privatizovanih objekata i prodatih, gde su vlasnici bili ti kojima hoćete da vratite imovinu, a ti objekti su prodati i ta imovina. To znači da dodatne probleme na ovaj način izazivate.

Dame i gospodo, prethodni govornik nije ništa drugo radio nego se dodvoravao svom ličnom vođi. Sigurno da ima nekih koji su oštećeni, ali to je veoma mali broj, u tim revolucionarnim zanosima normalno da je bilo tih pojava, ali, na sreću, u ovom slučaju bilo je verovatno vrlo malo.
Hoću da skrenem pažnju, a to je već jedan broj mojih kolega iz Srpske radikalne stranke rekao: ovo vraćanje 60 godina unazad, to je više po nalogu vaših zapadnih mentora, vi morate na taj način da rešite neke zadatke, posle ove Studije izvodljivosti, koju ste dobili kao pasoš koji nikada nećete koristiti; imate zadatak da to obavite po njihovom nalogu.
To se jasno vidi kada pomenemo Kosovo i Metohiju, gde je jedna trećina imovine pre Drugog svetskog rata bila u vlasništvu crkve. Znači, vama je jasno naređeno da ne smete da dirate u Kosovo i Metohiju. Vi sada možete da izađete i kažete nešto u ime vašeg vođe, ali na ovo nemate šta da odgovorite. To je očigledno i vama i celoj javnosti u Srbiji.
Dalje, kada se govori o folksdojčerima, odakle vi dolazite – iz Vojvodine. Znate koliko je folksdojčera imalo vlasništvo nad imovinom u Vojvodini; sada se ide na to da se njima može vratiti, a Kosovo i Metohija ne treba da se dira. O tome hoću da pitam vas i vašu vladu – znači, isti aršini nisu za jedne i druge?
Dalje, imali smo mnogo primera pre Drugog svetskog rata, o tome smo čuli i od naših starih, da su mnogi nelegalnom otimačinom sticali imovinu. Kao kada bi, da sada uporedim, u ovom vremenu sadašnjem, na jedan perfidniji način, neka normalna buduća vlast došla i braći Karić oduzela polovinu imovine, a onda neka naredna vlast to vratila, da li bi to bilo ispravno? Hteo sam da iznesem samo jedno poređenje po tom pitanju.
Dalje, hoću da kažem i to, mislim da smo suviše smorili naš narod i da imamo veoma bolesnu naciju. Prvo smo je opterećivali sankcijama, inflacijom, tu je bilo bombardovanje, hapšenje, privatizacija, restrukturiranje i sada denacionalizacija. Gospodo, naš narod to psihološki ne može sve da podnese. Dajte neke blaže zakone, koji će dati neku nadu narodu za budućnost, a ne da ih smaramo na ovakav način, sa ovakvim zakonima, sa ovakvim predlozima, gde više ne mogu ni psihički, ni moralno, ni materijalno sve to da izdrže. Toliko.

Dame i gospodo, čitajući ovaj predlog odluke o utvrđivanju strategije razvoja energetike do 2015. godine došao sam do zaključka da su autori ovog predloga niko drugi nego gospoda Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Zašto to kažem na samom početku? Zato što se ova strategija bazira i dalje na uvozu, u nekoj budućnosti još većem, električne energije.
Očekivali smo više od ovog predloga iz razloga što smo od 2000. godine naovamo dobili dosta donacija, međutim, te donacije su uglavnom završavale u privatnim džepovima, a ne u elektroprivredi. Naime, oko dve milijarde evra je uloženo u elektroprivredu, a od toga smo mogli da sagradimo sigurno dve termoelektrane na ugalj i da izvršimo sve remonte u postojećim termoelektranama i hidroelektranama u Srbiji. Prema tome, vrlo malo je uloženo u samu elektroprivredu.
U ovom predlogu Vlada ne želi, bar dok je vlasti ove vlade, da ulaže apsolutno ništa, osim u neke sitne remonte. Znači, ne želi da dalje nastavi izgradnju Termoelektrane "Kolubara B", niti ostalih postrojenja koja posedujemo. Prirodna bogatstva koja posedujemo, pored hidropotencijala koji je tek 50% iskorišćen, što znači da imamo mogućnost gradnje hidroelektrana na Drini, takođe i na Dunavu – od toga apsolutno ništa, tek poneki remont je izvršen ili neka manja revitalizacija postrojenja, što za nas u ovom trenutku nije dovoljno, s obzirom na to kolika smo sredstva za ovo vreme utrošili.
Takođe, moramo da budemo svesni da je naša perspektiva ulaganje u termoelektrane na ugalj, a ne, kako se u poslednje vreme zagovara, termoelektrane na gas, čak i jedna u Nišu.
Naš prioritet mora da bude ugalj, jer mi, gospodo, sami znamo da se 76% ukupnih nalazišta uglja, nažalost, nalazi na Kosovu i Metohiji, a to je nerešeno pitanje.
Prema tome, u budućnosti treba da vodimo političku borbu i da prvo rešimo problem Kosova, da bismo mogli imati rezerve za oko sedam vekova, da namirimo naše potrebe i da budemo u budućnosti izvoznici električne energije, naravno, dobijene iz najjeftinijeg energenta - uglja. Od toga u "Kolubari" imamo 14% od ukupne količine i u "Kostolcu" imamo 9%.
Kada smo govorili o Zakonu o energetici gospodin Naumov, ministar energetike, bio je prisutan, sada je trenutno izašao, ne znam zbog čega, donosio sam ovde elaborat, studiju opravdanosti, gde se kaže da u Kolubari imamo u narednih 55 - 60 godina da vršimo eksploataciju površinskih kopova uglja, sa dodatnih 700 megavata električne energije, što bi trebalo da sagradimo na "Kolubari B" u Kaleniću, što su gospoda juče govorila. Dva predstavnika SPS-a su govorila o "Obrenovcu", o "Kolubari B" i o našoj perspektivi, o ovome što ću upravo ja da govorim.
Da bismo se opredelili za proizvodnju električne energije na ugalj, mi imamo dva velika problema. Na jednoj strani imamo uvoznički lobi, o kome smo mnogo puta govorili; i na Anketnom odboru se mnogo toga čulo i juče u izlaganju gospodina Vučića, koji je izneo ovde dosta relevantnih činjenica, dokumentovanih, pred poslanicima i srpskom javnošću. Kada bih iznosio sve podatke, nešto slično šta se dešava u "Kolubari" i u "Obrenovcu", mislim da bi mi trebalo dosta vremena, a to ću iskoristiti nekom drugom prilikom kada budem imao više vremena i kada bude bila neka slična tema.
Međutim, baviću se nekim konkretnim predlozima, na koji način možemo za vrlo kratko vreme da budemo izvoznici električne energije i da ne zavisimo više od mafije i od uvoza. Postavlja se jedan problem dalje eksplotacije površinskih kopova uglja u Vreocima. Juče je gospodin Petronijević govorio o problemu Vreoca; to je najveći ekološki problem u Srbiji; u celoj opštini Lazarevac, procentualno, svaki deseti umire od karcinoma, što znači da je tu daleko veći procenat, a ne smeju da se iznose statistički podaci o zdravstvenom biltenu ljudi koji tamo žive, a radi se o 7000-8000 stanovnika.
Gospodine ministre, dobili ste poziv od predsednika opštine Lazarevac da prisustvujete sednici Skupštine opštine, gde se jednoglasno odlučilo da se pod hitno reši pitanje Vreoca i dalje eksploatacije uglja, što je jedan od ključnih problema u našoj elektroprivredi i samim tim ekološki problem Vreoca. Niste se odazvali na taj poziv, niste došli, niste poslali ni adekvatnu ličnost da vas zameni, da se obrati javnosti Lazarevca, da Lazarevac zna šta treba činiti u budućnosti.
Prema tome, prenosim odluku Skupštine opštine Lazarevac, koja je bila jednoglasno doneta od strane odbornika, da se pod hitno reši problem Vreoca, i ekološki i dalje eksploatacije uglja, što znači selidba i eksproprijacija zemljišta. Moram da napomenem da se najveće naslage uglja (gospodine ministre, vi to dobro poznajete) nalaze upravo ispod Vreoca; znači da bi eksploatacija uglja sa površine Vreoca trebalo da se vrši narednih 25-30 godina za ove naše sadašnje kapacitete i dodatnih 700 megavata koji se planiraju na "Kolubari B".
Sa druge strane, rekao sam da imamo problem – gasni lobi, pored uvozničkog lobija o kome smo mnogo govorili. Izvesni biznismen srpskog porekla, navodni patriota, iz ličnih interesa želi da gradi termoelektranu na gas u Nišu. To bi bilo katastrofalno za nas zato što je kilovat proizveden u termoelektrani na ugalj pet puta jeftiniji od kilovata proizvedenog u TE na gas.
Prema tome, izvesni gospodin može da sagradi i pet termoelektrana na gas, a to bi bilo štetno za našu ionako siromašnu privredu i apsolutno nam ne bi odgovaralo.
Problem Vreoca bi trebalo pod hitno rešiti i dalju proizvodnju električne energije usmeriti na ugalj, što bi bilo neophodno, jer je jedna od prvih, najbržih i najjeftinijih investicija "Kolubara A", naša prva termoelektrana. Gospodine ministre Naumov, razgovarao sam sa direktorom Termoelektrane "Kolubara", gospodinom Jelićem, imamo sada konkretnu ponudu od jedne nemačke firme, jedne italijanske.
Nemačka firma nudi kredit od 150 miliona evra da se uradi 200 megavata zamenskih kapaciteta, što znači da imamo postojeću infrastrukturu, s tim što kotlovsko postrojenje i cevni sistem treba da se izmeni. Tako bismo u budućnosti mogli da naše potrebe namirimo i da ne budemo uvoznici električne energije. To je veoma povoljna ponuda.
Ako ovo ne bismo iskoristili, ovako nešto što nam se nudi, vi biste, gospodine ministre, i vaša Vlada bili apsolutno protiv ovog naroda. Ako mi budemo na vlasti, a planiramo u skorijoj budućnosti, vi ćete biti jedan od prvih koji će doći na tapet, a zna se kako i na koji način.
Za "Kolubaru B", a o kojoj su dva govornika juče govorila, rekli smo da je uloženo 40% ukupno, što je negde preko 400 miliona evra; potrebno je oko 270 miliona evra da se uloži da bi se uradio prvi blok od 350 megavata. Na taj način mi bismo za vrlo kratko vreme bili jedan od solidnih izvoznika električne energije.
Moram da navedem i prednosti – Termoelektrana "Kolubara B" nalazi se na samom površinskom kopu, gde imamo smanjene troškove transporta uglja i rešen problem otpepeljavanja, što znači da imamo izuzetno povoljne uslove za gradnju.
Imamo ponudu od jedne čehoslovačke firme, mislim da je "Škoda", koja nudi da uloži za dalje radove. Vaš najmlađi ministar, gospodin Ilić, izjavljivao je u javnosti i u dnevnoj štampi ovih dana da se namerava graditi i najavio nastavak radova u "Kolubari B", što mi očekujemo.
Međutim, u predlogu o strategiji razvoja ne stoji precizno ni kada vi planirate nastavak radova, ni na kojoj lokaciji i snazi. Ovde ste paušalno strategiju napravili, pa nije jasno prikazano šta se želi i da li ova vlada uopšte želi da uloži u elektroprivredu. Znači, i dalje se pita uvoznički lobi i dalje odlučuju o tome gospoda Vuk Hamović i Vojin Lazarević.
Gospodo, mi svakako moramo da zasnivamo dalji razvoj naše energetike na energentu uglju i na termoelektranama na ugalj. Hoću da kažem da se ovde favorizuju termoelektrane na gas, u tom smislu da se pominju zakoni o ekologiji, koje smo doneli ovde, četiri zakona. Hoću da kažem da to nije tačno, jer ugradnjom elektrofiltera na dimnjacima termoelektrana na ugalj rešavamo problem čistog vazduha.
Mogu da vam dam konkretan predlog za rešavanje ekoloških problema u našoj državi. Evo, navešću primer Velikih Crljena – tu imamo u prečniku od 10 kilometara preko 12.000 domaćinstava. Ako izvršimo toplifikaciju tog stanovništva, drastično smanjujemo koeficijent zagađenosti, a takođe i na drugim lokacijama, kao što su Obrenovac, Kostolac itd. Samim tim, izgradnjom još nekih toplana, rešavamo veliki problem zagađenosti naše sredine. Prema tome, ova konstatacija nikako ne može da stoji – da su termoelektrane na gas prioritet u odnosu na termoelektrane na ugalj.
Kada smo govorili o Zakonu o energetici postavio sam jedan broj pitanja, a vi niste se udostojili da mi odgovorite. Ovom prilikom neću da se bavim onim čime se već bavio Anketni odbor i što smo čuli. Samo da vas pitam, kada su goreli kosi mostovi, a to su konstrukcije koje vrše dobavljanje, odnosno dopremu uglja u samo kotlarsko postrojenje, vršena je opstrukcija u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Vreocima i bio je zastoj preko godinu dana, što znači da je u to vreme uvoznički lobi imao jasan zadatak da uveze što veće količine električne energije, i vršena je opstrukcija proizvodnje električne energije.
Postaviću vam pet pitanja i ako mi gospodin ministar ne odgovori tražiću da to bude poslaničko pitanje i da mi se na adekvatan način odgovori. Želim da znam, i javnost da zna, šta planirate sa "Kolubarom A" i da li ćete prihvatiti ponude ove nemačke firme. Zatim, kada planirate nastavak radova u "Kolubari B"? Dalje, rešenje pitanja Vreoca i dalje eksploatacije uglja. Koliko smo uvezli električne energije u 2004. godini? Peto pitanje – koliko i koja preduzeća planirate da izdvojite iz EPS-a prilikom restrukturiranja Elektroprivrede?
Na kraju, predložio bih Vladi da počne malo da radi u interesu naroda, pa da nam omogućite da izvozimo električnu energiju, a imamo velike šanse; zatim, poljoprivredne proizvode, tekstil itd. Hoću da kažem, nažalost, u poslednje dve decenije samo izvozimo stručnjake, sportiste i rodoljube. Gospodo, mislim da to i nije neki izvoz. Hvala.

Dame i gospodo, pošto sam član Odbora za privatizaciju, a bilo je dosta slučajeva kod nas na Odboru, o čemu smo raspravljali, o samom načinu plaćanja i isplate preduzeća koja su kupovana.
Naime, hoću da navedem primer "Hempra" i "Gorice", koji su zaista krajnje kriminalni slučajevi. Recimo, slučaj "Hempra", a to je ovde na Terazijama, u centru grada, velelepni veliki objekat preko 2000 kvadrata. Kupac je u samom startu prekršio ugovor time što je od tih 2000 (a još nije platio) prodao, otuđio oko 200 kvadrata u prizemlju i sa tim istim parama, za divno čudo, otplatio kompletnu zgradu.
To je više puta raspravljano na sednici našeg odbora i to je jedan od tipičnih primera kriminalne privatizacije kod nas. Posle toga niko se nije, pa ni Ministarstvo, oglašavao. Gospodin ministar Bubalo tada nije bio na toj funkciji. Mislim da je bio gospodin ....
(Predsednik: Maršićanin.)
Maršićanin je tada bio, to je sada manje važno; još gore, to je izvor DSS-a. Hvala na informaciji, predsedniče.
Drugi primer je takođe drastičan, a to je "Gorica". Mnogi znaju, trgovali smo u tim prodavnicama, kupovali smo namirnice, mnogo dobrih objekata ima. Nešto je slično, skoro isti je način – kupac je otuđio nekoliko lokala i sa dva lokala je desetak i više lokala otplatio.
Odbor je više puta upućivao apel Ministarstvu da se to spreči, taj kriminal. Međutim, sudstvo je korumpirano, a kakvo je takvo je, ništa se na tome nije uradilo. To je ostalo i dan-danas kao nerešen slučaj.
Imamo još takvih primera, ali bio je i slučaj "Dive" u Valjevu, gde smo morali da apelujemo Ministarstvu da policija interveniše, jer je čovek krenuo da serijski prodaje lokale bez ikakvih ovlašćenja i bez ičije dozvole. Morala je i policija da interveniše da bi sprečila dalji kriminal.
Kada je reč o prethodnoj tački, član 3, hoću da kažem da imamo banalan primer u Doljevcu; kada su u pitanju kupci i kako treba vršiti selekciju kupaca, treba gledati naravno... Imamo slučaj gde je džezer, čovek koji organizuje koncerte i džez festivale, kupio kasapnicu, mesaru; on je već bio zainteresovan da se bavi time i da se bavi nekim dilom i da vrši preprodaju imovine. Tu ima dosta plodne zemlje i kakvih sve objekata nema. On se bavio trgovinom i uopšte nije imao nameru da nastavi tu istu delatnost, iako je nama u Odboru donosio neke prospekte, a u stvari, to je bilo iz nekih drugih firmi itd. Uopšte nije imao nameru.
Vrlo je bitno za nas i za dalji razvoj naše države i privrede da taj koji kupi preduzeće bude u obavezi da nastavi tu istu delatnost, a ne da menja delatnost, kao što imamo i ovde u centru grada. Mnogi koji su kupili jedan broj firmi menjali su delatnosti i preprodavali dalje objekte.
Hteo sam da kažem nešto i o načinu kupovine, a to najbolje znaju u Ministarstvu. Znači, oni zainteresovani kupci koji su imali nameru da kupe preduzeće obično uđu u neke poslovne aranžmane, a to je više fiktivno. Znači, tu nema zaista nikakvih poslovanja, nego se onako veštački zaduže da bi se posle taj isti kupac pojavio da kupi to isto preduzeće, navodno pod zaštitom tog i tog duga, da bi na kraju, u nekoliko mnogo manjih rata, to isto preduzeće dobio besplatno.
Što se tiče narednih članova, kada budemo komentarisali dalje privatizaciju i njen tok, naravno biće više reči o svemu tome. Hvala.

Dame i gospodo, na član 21. Predloga zakona o privatizaciji kolega Čolić je podneo amandman na stav 2, gde kaže da je neprihvatljivo da ministar nadležan za poslove privatizacije određuje i propisuje visinu troškova provizije, već to treba, naravno, Zakonom da se reguliše.
Kada sam govorio u načelnoj raspravi o pitanju restrukturiranja rekao sam, između ostalog, da je nedopustivo da Agencija za privatizaciju vrši restrukturiranje i naveo sam primer EPS-a. Zašto sam to rekao? Iz razloga što je EPS kompleksno preduzeće, velika kompanija, i smatram da Agencija nema dovoljno stručnjaka da bi mogla kvalitetno da obavi restrukturiranje. To znači rasparčavanje na manja preduzeća zbog lakše prodaje istih tih preduzeća.
Hoću da kažem da ovaj član isto reguliše dužničko-poverilačke odnose u postupku restrukturiranja, što znači da ovde ima sasvim dosta prostora za mnoge manipulacije. Navešću jedan primer restrukturiranja koji se planira u elektroprivredi. Naime, jedan centralni remont, veliko preduzeće, preko 2.000 radnika radi na održavanju i izradi delova koji su vezani za površinske kopove, za bagere i prateće mašine koje vrše eksploataciju površinskih kopova. Tu delatnost godinama obavljaju, najstručnije i najbolje to rade.
Smatram da bi izdvajanje tog dela preduzeća sigurno nanelo štetu, jer oko 6.000 ljudi živi od tih plata i bili bi prepušteni sami sebi. Na taj način Vlada može da planira poslovne aranžmane sa stranim firmama koje bi uzimale posao i vršile velike manipulacije.
Hteo bih da poručim zaposlenima u "Kolubari", ako eventualno budu socijalni nemiri, da je kolega Milošević bio zaposlen u "Kolubari", a predsednik je Upravnog odbora Agencije za privatizaciju, tako da će sigurno imati na pravu adresu da se obrate i pokušaju da reše svoje probleme. Na ovaj način Agencija za privatizaciju želi da reguliše restrukturiranje. Smatram da na taj način Ministarstvo i ministar hoće da skinu odgovornost sa sebe i Vlade, tako da bi svu odgovornost snosila Agencija za privatizaciju.
Hoću da ukažem na još jedan primer katastrofalne privatizacije, koja je svakako vezana sa ovim što pričam. Imali smo mnogo slučajeva na sednicama Odbora za privatizaciju, gde su lokalni moćnici radili sve i svašta u vreme samog procesa privatizacije, noću i danju su ulazili u preduzeća i prosto otimali i krali mašine i prodavali, isterivali iz preduzeća. Imali smo mnogo apela, mnogo pokušaja da se spreči taj kriminal, međutim, nažalost, to nije urađeno i normalno da Vlada sve te probleme prećutkuje.

Dame i gospodo, da je tranzicija bolan proces govori i privatizacija, koja dobija svoju posebnu dimenziju od 2001. godine do današnjeg dana i koliko još će trajati ni sami ne znamo.
Što se tiče spajanja prve tri tačke, jeste da su vezane za iste oblasti, to sve jeste jedna tema, međutim, ovde se ima jedan glavni cilj, a to je da se nama poslanicima SRS, pre svega, uskrati maksimalno vreme, kako bismo što manje kritikovali dosadašnju privatizaciju, kako se već naziva – burazerska, kumovska, lopovska itd.
Revizija privatizacije, to je bila vaša glavna predizborna parola. Od te vaše parole do današnjeg dana ništa nije učinjeno na samoj reviziji i proveri, a imamo, nažalost, mnogo skandaloznih slučajeva privatizacije u Srbiji.
Primera loše privatizacije, kažem nažalost, ima mnogo. Nemam toliko vremena da bih rekao bar jedan manji deo toga, ali ću navesti nekih pet-šest ekstremnih slučajeva, a to su: "Jugoremedija", "Hempro", "Gorica", "Autoprevoz" - Vrnjačka Banja i još mnogo ekstremnih slučajeva katastrofalne privatizacije.
Mnogo je pisano o privatizaciji "Jugoremedije". Naime, svi dokazi, sve što smo mi kao članovi Odbora dobijali, svi materijali pokazuju da su tu oštećeni manjinski akcionari i država. Međutim, sudstvo, Agencija za privatizaciju i svi oni koji su u tom začaranom trouglu rade onako kako rade, po nalogu, svi su namireni, podmireni. Jednostavno, nisu želeli da se suprotstave moćnicima ove naše sadašnje vlasti.
Hoću da kažem da je tu čak i lokalna policija izašla u zaštitu radnika "Jugoremedije", jer je shvatila, a i lokalna vlast je znala, da su ti ljudi oštećeni, da je i država oštećena. Međutim, desio se skandal, 21 je povređen, došli su specijalci iz Beograda i policija je među sobom imala jedan žestok obračun, što stvarno ne vodi ničemu. Jasno se vidi kakva je tu bila privatizacija.
Takođe, "Gorica" je jedan od katastrofalnih primera – kupac koji je kupio preduzeće, pre nego što je ispoštovao bilo koji deo ugovora, već je otuđio, da kažem, prodao jedan deo lokala, namirio svoje pare koje je utrošio i onda je počeo da se ponaša toliko hohštaplerski, plaćajući, podmićujući i Agenciju i ne znam koga sve u Ministarstvu, tako da je on tu ostao zaštićen i nedirnut. Takođe, "Autoprevoz" - Vrnjačka Banja – nažalost, tu je mnogo radnika ostalo bez posla. Privatnik koji je to kupio je na samom početku prekršio sve ugovorne stavke koje je trebalo da ispoštuje, otpustio je dobar broj radnika, veliki deo njih je degradirao i šikanirao, tako da je napravio jednu veliku pobunu unutar same opštine Kraljevo. Kažem, ima mnogo ovako drastičnih primera, ali mi vreme ne dozvoljava da nešto opširnije o tome kažem.
Ovim Predlogom zakona o privatizaciji ide se na to da se samo veća ovlašćenja daju Agenciji za privatizaciju, pre svega kada su u pitanju restrukturiranje i stečajni postupak. Navodim primer EPS-a i hoću da kažem da Agencija za privatizaciju nikada ne može sigurno i kvalitetno da izvrši restrukturiranje tog sistema. Ako imamo EPS, imamo Ministarstvo energetike i oni najbolje znaju šta će i gde će da rasporede taj višak radnika, kako će sve te sisteme da rasporede, kako će sve to da obave. To najbolje znaju ljudi koji su u Ministarstvu i ljudi koji su dugogodišnji stručnjaci i poznavaoci u EPS-u. Ne vidim da će Agencija za privatizaciju nešto na tom planu kvalitetno da odradi.
Takođe, stečajni postupak, mislim da to neće ničemu voditi i da ćemo tu sigurno imati dosta problema. Mi članovi Odbora za privatizaciju ćemo imati tu dosta posla. Imali smo i predloge koji je trebalo da postanu sastavni deo ovog zakona, međutim, Agencija za privatizaciju, Ministarstvo i Vlada nisu imali sluha za ovo, nisu ispoštovali naše predloge. Njima odgovara da i dalje teče ovakav tok kriminalne privatizacije, tako da naši predlozi nisu ušli u Zakon o privatizaciji.
Takođe, Agencija i Vlada često nisu hteli da ispoštuju odluke našeg Odbora za privatizaciju, tako da su mnogo puta svojevoljno sprovodili mnoge mere. Kažem, naše sudstvo je korumpirano, da kažem, od Ministarstva, kao i ministar Vlahović koji sedi ovde u klupama i izlazi ovde i deli savete javnosti, a posle četiri godine setio se da podnese amandmane i da pokuša da izvrši izmenu i dopunu Zakona o privatizaciji.
Kupovina preduzeća često se odvija na sledeći način: zainteresovani kupac koji hoće da kupi jedno preduzeće uđe u poslovne aranžmane sa tim preduzećem, dođe do velikih dugovanja prema tom istom čoveku i posle se pojavi kao zainteresovani kupac; pošto mu se duguje veliki deo sredstava, on navodno posle ide da ta sredstva kroz neke rate isplati i on maltene besplatno dobije preduzeće.
Otpuštanje radnika, nepoštovanje ugovora i druga dešavanja, to je sasvim posebna priča i sa tim smo suočeni svakodnevno u našem životu.
O korumpiranosti Agencije za privatizaciju, samog sudstva i Ministarstva zaista ne treba trošiti mnogo reči, našoj javnosti je veoma poznato kako oni rade. Od 1990. godine pa naovamo imamo veliki broj, nažalost, bogatih ljudi, a znamo na koji način mogu ljudi da se obogate za tako kratko vreme – jedino pljačkom i otimačinom, i nikako drugačije.
Kada je reč o Zakonu o Akcijskom fondu, moram reći da je nedopustivo da Ministarstvo odlučuje o načinu odlučivanja i upravljanja akcijama i da to sigurno neće voditi ka dobrom i neće pokazati određene rezultate.
Obećanje predsednika Borisa Tadića bilo je da će zaposliti 500.000 radnika; vi radite u kontra smeru, on je bio svestan da to ne može da ispuni i vi ste već otpustili oko 300.000 radnika. Nažalost, što se tiče obećanja Borisa Tadića i vas kao Vlade, ništa do sada niste ispoštovali i odradili. I Bogoljuba Karića, naravno, koji svesrdno radi na tom planu.
Međutim, izvoz kojim vi možete da se pohvalite, to je, nažalost, izvoz srpskih glava i srpskih generala. Na sreću, dr Vojislav Šešelj vam nije dao tu šansu da trgujete i njim, tako da je otišao, kao pravi rodoljub, sam i predao se u Hag. Hvala i toliko.

Dame i gospodo, imao sam nameru na prošloj sednici da se obratim Skupštini i javnosti, jer član 118. Predloga zakona o radu, čiji sam podnosilac amandmana, pominje se dosta u štampi i svima nam je jasno da kao takav član nije otišao na potpis predsednika Republike.
Naime, o čemu se radi. Hoću da iskoristim prisustvo predsednika Skupštine, gospodina Markovića, i potpredsednika Milana Markovića, jer smo bili zajedno u kabinetu kada se to dešavalo.
Sutradan posle glasanja i usvajanja Zakona o radu dobio sam telefonski poziv iz kabineta predsednika Skupštine, otišao sam na razgovor. Gospodin Predrag Marković mi je predložio da dam saglasnost da u ovom tekstu član 118. ne ode na potpis predsedniku Republike, govoreći mi da član 120. i član 118. imaju isti tekst.
Pošto znam da član 118. obavezuje poslodavca da isplati minuli rad, topli obrok i regres radnicima, a u članu 120. govori da poslodavac nije u obavezi, može a ne mora, što znači sušte suprotnosti, decidno sam odbio takav predlog i tražio da mi se pročita naslov ispred tog člana.
To smo uradili, gospodin Milan Marković je bio prisutan, sačekao sam priliku da pojasnim i, između ostalog, rekao sam predsedniku Skupštine da na ovaj način, ako bih prihvatio tako nešto, da je to protiv rada parlamenta i protivzakonito, da bih na taj način oštetio sve zaposlene u Srbiji.
Piše u štampi koliko treba dodatnih sredstava iz budžeta da se izdvoji za te dopunske obaveze koje nisu planirali, a samim tim i za ovu obavezu kojom oni hoće da učine ustupak ovim stranim investitorima. Kao što sam rekao jednom prilikom, da im damo besplatno firme, naša preduzeća koja smo znojem sticali, i još ovako obespravljenu jeftinu radnu snagu, da oni stiču svoj kapital u Srbiji. Bio sam protiv toga i rekao sam da na taj način ogromnu štetu svim zaposlenima u Srbiji nanosim. Hvala.

Gospodine predsedniče, vi vršite zloupotrebu vašeg položaja na taj način što hoćete da kažete da ja i gospodin Milan Marković ne pričamo istinu koja je vezana za član 118. Zato tražim da ovde pred svim poslanicima i zarad javnosti Srbije pročitate članove 118. i 120. u predloženom tekstu i u ovom tekstu postojećem, i tražim isto da objasnite proceduru kojom se vrši izmena teksta, koji je već promenjen. Takođe, ulažem sumnju, pošto već imam amandman kod sebe, znam sve to, ulažem sumnju da ste vi to izvršili namerno, tu zloupotrebu, i da ste svesno to uradili da se ne bi ovo odradilo kako treba, da udovoljite stranim mentorima.