Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o veterinarstvu ima i te kako veliki značaj, posebno kada se vidi jasan cilj, a to je praćenje procesa tranzicije i privatizacije veterinarskih stanica koje imamo po celoj našoj državi.
Takođe, veliki značaj ovaj zakon ima sa tog aspekta što reguliše praćenje zdravlja životinja i samu ishranu životinja. Imamo u vidu da je u svakodnevnoj ishrani meso jedan od osnovnih artikala koje koristimo.
Naravno, i te kako je važno da konzumiramo ono pravo i najkvalitetnije meso. Imali smo nekoliko zakona o kojima smo govorili; pominjala se soja, sojina sačma, mnoge negativnosti koje utiču na čovečiji organizam.
Takođe, treba naglasiti i to da treba da se uredi sam inspekcijski nadzor, koji je neophodan. Imamo veliku anarhiju i veliki nered u ovoj oblasti, kada se uzme u obzir veterina i uopšte poljoprivreda i stočarstvo.
U članu 4, gde se formuliše veterinarska delatnost, u tački 2) se kaže – zaštita životinja od zaraznih bolesti. Mi smo suočeni već više od 10 godina sa mnogim zaraznim bolestima koje dolaze uglavnom sa Zapada, a gledano u političkom smislu, ova petooktobarska zaraza od 2000. još uvek traje. Međutim, kada je u pitanju zaštita životinja, kao po nekom kontinuitetu javljaju se različite bolesti.
Možemo da čujemo razne komentare da li ima tu posebnih trovanja životinja kada imamo u vidu dugogodišnju lošu praksu, nelegalni uvoz robe sumnjivog kvaliteta, posebno kada uzmemo u obzir meso i mesne proizvode, gde smo mi u Evropi jedan od važećih premaca. Naravno, Ministarstvo treba da povede posebnu pažnju u tom smeru kada je u pitanju izvoz junadi i ostalog životinjskog mesa, jer mi svakako zaslužujemo posebnu ulogu u Evropi.
Kontrola hrane svakako da je neophodna, jer svakodnevno unoseći je u organizam, tu ima dosta nedefinisanih i nekvalitetnih mesnih proizvoda. Samim tim, ako pogledamo unutar naše porodice u zadnjih 20-ak godina kako nam deca bujno i brzo rastu, što znači da u samoj hrani koju koriste, u paštetama i svemu ostalom ima svega i svačega. Posebnu pažnju treba posvetiti toj oblasti kontrole hrane.
Takođe, kontrola vode koju koriste životinje. Nažalost, to mora da se istakne, to nije niko rekao od prethodnih govornika, mi imamo loše rešenu situaciju u Srbiji po pitanju vodosnabdevanja. Nažalost, mnogi stanovnici u Srbiji u seoskim sredinama koriste površinske bunare; i sami stanovnici ne unose u svoj organizam kvalitetnu vodu, a o životinjama da ne govorimo. Tu se koriste više bare, potoci, čak kišnica itd.
Svi vlasnici koji drže farme, privredna društva, registrovana, uopšte individualni poljoprivrednici uglavnom imaju za cilj da se vrši što intenzivniji tov, da taj proces što brže prođe, da profitiraju u finansijskom smislu, a pri tome ne vode računa o samom kvalitetu ishrane i ne razmišljaju o tom aspektu koji je u svemu ovome najvažniji.
Ovim predlogom zakona predlažete veliki broj institucija, kao što je neophodno da imamo veterinarski zavod, zatim, veterinarski institut, nacionalnu referentnu laboratoriju, veterinarsku komoru i još jednu službu, a to je zoohigijenska služba, koja se bavi sakupljanjem leševa uginulih životinja.
Međutim, smatramo da je savet za veterinu suvišna institucija, kao i agencija koju predlažete posebnim zakonom, koja, čuli smo mnogo puta sa ove govornice od strane poslanika Srpske radikalne stranke, ima međupartijski značaj, gde ćete zapošljavati vaše kolege. Samu funkciju, kao što reče doktor Mašić, ta agencija neće imati, jer je njen rad praktično neizvodljiv kada se uzme u obzir da ta agencija obuhvata 31 oblast, koje obuhvata više od 11 zakona, koliko sam video. Dakle, u praktičnom smislu, kao što je istakao doktor Mašić, predstavnik SRS, ta agencija zaista neće moći da funkcioniše, to je jedna suvišna institucija koju vi iz međupartijskih razloga postavljate.
Takođe, ovde ste dali jednu posebnu napomenu oko klanja životinja. Naravno, tu treba obratiti posebnu pažnju, posebno kada su u pitanju kopitari i ove krupnije životinje, da tako kažem narodnim rečnikom, tu se svašta dešava. Prema tome, tu treba preduzeti higijenske mere i urediti to.
Takođe, malopre sam napomenuo, gospođo ministar, da vi imate u vidu, vaše Ministarstvo i lično vi, da posebnu pažnju posvetite izvozu mesa iz naše zemlje, ako imamo u vidu da smo mi među prvima u Evropi što se tiče proizvodnje stoke.
Treba naglasiti, vi ste u kampanji, a i mnoge stranke su davale silna obećanja u tom pravcu da će pospešiti poljoprivredu. U nekim delovima Srbije su lokalne samouprave samoinicijativno uspele delimično da izađu u susret poljoprivrednicima, a moramo imati u vidu posebno poljoprivrednike koji imaju više od pet hektara zemlje, kojima stvarno treba izaći u susret, jer su oni zapustili te livade i pašnjake. Treba im izaći u susret, dodeliti im neke kredite, kao, na primer, za tov junadi, krave muzare i ostale vrste stoke, da to ne bi zaraslo, da ne bi propadali pašnjaci, a samim tim da to bude povoljnost, da se to vraća kroz mleko, meso itd.
Mi poslanici Srpske radikalne stranke, u slučaju da prihvatite veći broj naših amandmana, podržaćemo ovaj zakon; u protivnom, na dan glasanja odlučićemo kako ćemo glasati.

U redu je, samo imam dopunu amandmana. Dame i gospodo, jasno je da je ovaj amandman prihvaćen, ali bih dao nekoliko sugestija gospodinu ministru. Vezane su za glavu osam, koja nosi naziv – "Zaštita primaoca oglasnih poruka".
Već smo govorili o zaštiti maloletnika, ali bih skrenuo pažnju da je neophodno imati u vidu institucije i linije koje se reklamiraju svakodnevno na našim TV kanalima, u mnogim časopisima i dnevnim novinama. Mnogi roditelji su oštećeni telefonskim računima, pa treba imati u vidu taj veoma važan faktor.
Kada je u pitanju oglašavanje u vreme TV serija, govorio sam i u načelu da je nezahvalno i antiproduktivno oglašavanje u vreme TV serija koje naše domaćice gledaju, a sinoć smo imali priliku, kada smo gledali utakmicu SCG–Španija, da to i vidimo.
O tome je govorio gospodin Krasić. To je antiproduktivno, emitovanje oglasnih poruka koje više iritiraju gledaoce nego što doprinose samom oglašavanju.
Vratio bih se na član 68, stav 2. gde se u tački 6) kaže da je zabranjeno otvoreno oglašavanje u javnim parkovima i na javnim sportskim terenima.
Prema tome, hteo bih da skrenem pažnju na to da se u ovom slučaju žele zaštititi TV stanice od konkurencije naših sportskih terena, jer znamo da je naš sport, posebno amaterski, u veoma teškom stanju i poznato je da su pivare svuda u svetu, a i kod nas, glavni sponzori sportskih timova i ekipa i reprezentacija.
Prema tome, smatram da ovde televizija želi da uzme apsolutni primat i da jednostavno i ovo malo sponzorstva koje imaju naši klubovi želi da im uskrati.
Kada je reč o zaštiti građana od političkih stranaka, gospodo, ovde treba imati u vidu još jedan predlog koji bi mogao da bude, a to je da mogu da se odrede posebni TV kanali za reklamu političkih stranaka.
Znači, da prepustimo samim gledaocima da biraju da li će gledati kanal koji je posebno namenjen za reklamiranje političkih stranaka i slično.
Gospodin ministar bi mogao da povede računa i da zaštiti i same kolege ministre, na taj način što bi mogao da uvede alko-test i doping kontrolu za pojedine ministre, koji potpisuju veoma značajne ugovore za našu državu, nažalost na štetu naše države, a što se tiče samih kazni za političke stranke, jedina je kazna od strane naših građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milovan Radovanović podneo je amandman na član 38. stav 3. Predloga zakona o državnoj upravi, gde kaže da se reči "pet godina" zamenjuju rečima "četiri godine" a posle reči "direktora" zapeta se zamenjuje tačkom.
Kolega Radovanović je, u ime SRS, hteo da skrene pažnju kada je u pitanju član 38. koji definiše pomoćnika direktora, gde se kaže da može da bude jedan ili više pomoćnika direktora; ako uzmemo u obzir i pogledamo posebne organizacije o kojima se ovde radi, to su agencije, sekretarijati itd, imamo direktora, zamenika direktora i pomoćnika direktora, što znači da pomoćnika direktora može da bude jedan ili više.
Smatramo da je nedopustivo suvišno gomilanje birokratske administracije, (u ovom članu, kao i u ovim prethodnim) suvišno je gomilanje birokratije. Ako uzmemo u obzir sve ovo, nepotrebno je od jednog direktora praviti pet, šest ili više i to je nedopustivo, posebno kada uzmemo u obzir da ste vi, gospodo, 2000. godine, kada je bilo 8.000 službenika u državnoj upravi, uposlili mnogo ljudi, tako da danas imate preko 24.000 zaposlenih, što znači tri puta više. Od kojih sredstava? Od ove naše jadne privrede.
Na kraju krajeva, izmislili ste i taj PDV i kada pogledamo, čak i od onih pijačnih trgovaca uzimate dinar da biste namirili za sve ove vaše partijske kolege kojima ste obećali. Vi ste 2000. godine pa naovamo obećavali i preko 500.000 da zaposlite, a do sada ste ispunili obećanje samo vašim partijskim kolegama, koje ste zaposlili po svim ovim službama. Jedino ste to ispoštovali od svih vaših silnih obećanja.
Govori se i o posrednim i neposrednim organizacijama i upravama. Treba reći da je to jedno te isto. Gospodo, kažete da je neposredna pod ingerencijom Vlade, a posredna dođe kao privreda, javna preduzeća, korporacije itd. Međutim, treba istaći da Vlada ima apsolutnu kontrolu i na posrednim i na neposrednim, što znači da ovo ne može da stoji u ovom zakonu i da ovo nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o državnim službenicima.
Član 6. kaže da se reč "delotvornost" zamenjuje rečju "blagovremenost". Naime, naslov ovog člana je – Odgovornost na radu.
Znači, član 6. će da glasi: "Državni službenik odgovara za zakonitost, stručnost i blagovremenost svog rada", što znači da nije samo kozmetičke prirode, "delotvornost" se zamenjuje rečju "blagovremenost"; što znači da imamo veliki broj predmeta u ministarstvima i ostalim službama, pa nije slučajno da li će se rešiti u nekom kraćem ili dužem vremenskom periodu neki predmet, što znači da je tu, pored ostalih stručnosti, potrebna i blagovremenost da se taj predmet reši.
Suočeni smo sa velikim gužvama i dugim čekanjima, tako da, ima tu i neljubaznosti osoblja po raznim službama ministarstva, što naravno da treba daleko veća kontrola i odgovornost po tom pitanju.
Takođe smo puno zamerki imali na veliki broj zaposlenih. Malopre sam govorio, kada smo imali u pojedinostima zakon o državnoj upravi, imali smo direktora, pa zamenika direktora, pa nekoliko pomoćnika direktora.
U ovom predlogu bih istakao i ovaj slučaj gde imamo: viši savetnik, samostalni savetnik, pa savetnik, pa mlađi savetnik. Znači, mnogo savetnika, a efikasnost rada se još ne primećuje u ovih nekoliko godina.
Takođe, imamo i Narodnu kancelariju predsednika Republike, gde imamo jedan veliki broj birokratskih službenika, što je nedopustivo. U predlozima mnogih zakona koje smo imali do sada, takođe je veliki broj agencija. Tu je nagomilan veliki broj partijskih drugova.
Kad pogledamo po svim ovim segmentima odgovornosti i blagovremenosti, takođe imamo i zakonitost, nepristrasnost i političku neutralnost. Ovo može da služi samo kao mrtvo slovo na papiru, što znači da je to u praksi neizvodljivo da bude politička neutralnost, kada se zna ko zapošljava te službenike i na koji način.
Takođe, kada je u pitanju napredovanje u poslu, isto tako, zna se da tu ide favorizovanje partijskih drugova, nego nekih drugih koji su van političke opredeljenosti.
Hoću da navedem jedan primer ponašanja naših službenika, kada su u pitanju ministarstva i kada su u pitanju druge službe. Znam lično nekoliko slučajeva. U jednom slučaju se desilo da je majka odvela ćerku u Italiju i taj gospodin koji je oštećen tražio je pomoć od Ministarstva inostranih poslova i gde još nije zakucao, prošlo je nekoliko godina od tada, a svoju ćerku još nije video. Ima još jedan slučaj gde je pre tri-četiri meseca majka odvela dva sina i ćerku u Poljsku i već tri i po meseca taj sugrađanin nije u mogućnosti da dođe do svoje dece, da se vidi sa njima.
Znači, naše Ministarstvo inostranih poslova, Ambasada u Poljskoj nisu u mogućnosti da omoguće našem sugrađaninu da se što pre nađe sa svojom decom, pa makar uz kontrolu policije, ali je bitno da se naši sugrađani ispoštuju.
Imaćemo uskoro predlog posrednika, medijatora, zaštitnika građana. Gospodo, uz ovoliku birokratiju i administraciju mislim da oni neće imati šta da rade. Hvala.

Dame i gospodo, pre par meseci smo imali Predlog zakona o posredovanju, sada imamo o zaštitniku građana, te treba priznati da i jedan i drugi imaju slična ovlašćenja i prava. Jedan i drugi, ako pogledamo, uglavnom su dobri predlozi na papiru, ali u praksi, nažalost, neće od njih biti posebnog efekta. Jedino što će biti dodatnog opterećenja budžeta naše iovako slabe privrede.
Mi poslanici SRS smatramo da je to suvišna funkcija, suvišna institucija, gde bi se, ako uzmemo u obzir lokalne samouprave, pokrajinu, da bi tu bilo više tih ljudi koji bi jednostavno bili opterećenje na naš ionako siromašan budžet.
Ovlašćenja zaštitnika da može da utiče na izmene i dopune zakona, zatim, da može da vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, što u praksi nema, niti može konkretno da utiče u nekim sudskim procesima, nego jednostavno vrši određeni nadzor, što jednostavno ne bi donelo posebnog efekta i ne bi davalo neke posebne rezultate.
Kada se uzme u obzir način izbora zaštitnika, treba istaći i to da, ipak, postoje određene nelogičnosti kada je u pitanju ustavnost izbora, jer u većini država u okruženju, gde su to regulisali, o tome odlučuju dve trećine Skupštine.
Međutim, kod nas ima kod toga problem ustavnosti i tu bi neka tesna većina odlučivala o tome. Kada se kaže da bi vanstranačka ličnost morala da bude postavljena na to mesto, to znači da to sigurno ne bi bilo tako nego se obično postavi neki čovek koji bi bio produžena ruka sadašnje vlasti, koji bi radio u interesu sadašnje vlasti više nego u interesu samih građana Srbije i rešavao odgovarajuće probleme pojedinaca.
Posebno ako uzmemo u obzir nagomilane probleme u samoj privatizaciji, gde je ogroman broj naših građana oštećen. Mislim da tu ne bi mogao da pruži neku adekvatnu pomoć, jer je u pitanju veliki broj ličnih predmeta i veliki broj ljudi je oštećen u Srbiji.
Prema tome mi poslanici Srpske radikalne stranke ne vidimo da bi bilo neke velike koristi od tog zaštitnika građana. Posebno kada uzmemo u obzir da se ovde kaže da je vanstranačka ličnost, a o samom predlogu tog zaštitnika odlučivale bi i nevladine organizacije, što smatramo da, imajući praktična iskustva sa nevladinim organizacijama, ne može biti u interesu naroda, jer su to neke organizacije za koje smo više puta čuli kakve su i čime se sve bave ti ljudi.
Prema tome, i ti ljudi sigurno ne bi trebalo da imaju učešća, a ako dođe do toga, vi ste u većini pa ćete verovatno i izglasati, ali da imate u vidu, ako je moguće, te nevladine organizacije koje imaju svoje sumnjive poslove, da se njih lišite.
Takođe, trebalo bi imati u vidu zaštitu naših građana, koji su nažalost otišli ni krivi ni dužni u Hag, treba više povesti računa o njima i veću brigu o njihovoj zaštiti jer se zna da su više iz političkih razloga tamo privedeni nego što su krivi za bilo šta u ovom trenutku.
U poslednje vreme, kao zaštitnici građana, nažalost u političkom smislu, javljaju se gospodin Čović, koji sada ponovo pokušava da pridobije narodne mase, okuplja sindikate i pokušava neku demagogiju da proturi i na taj način da pridobije neko glasačko telo, a još prljavijim poslom se bavi gospodin Karić, koji se takođe ističe kao zaštitnik građana svojom prljavom političkom igrom i kampanjom koju vrši, a narod se bazira na to, smatra da se on dosta nakrao i sada je rešio da pomogne narodu. Takvim ljudima, kao i nevladinim organizacijama, zaista ne treba verovati i strogo se distancirati od takvih ličnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kazaću nešto više, koliko mi vreme dozvoli, o Predlogu zakona o oglašavanju i predlogu zakona o zaštiti potrošača.
Naime, direktivama EU, iako vi, sadašnji DOS na vlasti, želite da nas što pre uvedete u Evropu, međutim kako više težite Evropi nama se sve više približava Azija. Odnosno, hoću da kažem da je neophodno urediti ovu oblast tržišta i to tako, a znamo i sami da kada je u pitanju oblast oglašavanja da imamo jedan pravi haos, da se to razreši. Posebno treba uzeti u obzir oglašavanje RTS-a, a takođe i na otvorenom prostoru, putem plakata i bilborda.
Pohvalio bih gospodina ministra koji je ovde sa svojim timom prisutan i aktivan u raspravi, pa zato treba istaći jednu pohvalu da u ovim zakonima nema uobičajene prakse predlaganja formiranja agencija, jer ste vi to savesno u ovim predlozima zakona odradili i izbegli tu uobičajenu proceduru.
Kada je reč o oglašavanju, dame i gospodo, treba reći da je jedan opšti haos, posebno kada je u pitanju TV oglašavanje, putem reklama. Naveo bih primer člana 18. gde se predlaže da savet radio-difuzije odlučuje o značaju sportskih događaja, što deluje malo smešno.
Međutim, svima je poznato da ako neka naša sportska ekipa učestvuje sa nekom državom da to ima svoj značaj, samo je u pitanju popularnost sporta i prenosa.
Ne bih se složio sa tom konstatacijom za trajanje od devet minuta u toku jednog sata sportskog događaja, jer imamo situaciju gde može često reklama da proizvede kontraefekat, u tom smislu što iritira gledaoce sportskih događaja, a takođe i domaćice koje gledaju serije. Kada se često emituju reklame proizvode kontraefekat u smislu da više iritiraju gledaoce nego što vrše pravu reklamu određenog proizvoda.
Nešto bih rekao i o tržištu koje je prezasićeno stranim proizvodima, odnosno da bi gospodin ministar trebalo više da povede računa o zaštiti nas kao potrošača od loših proizvoda iz inostranstva, jer imamo pravu najezdu uvoza čak i otrovnih proizvoda, da se tome posveti malo veća pažnja oko proveravanja i analize hrane, a posebno kada je u pitanju dečija hrana i proizvodi za decu od plastike.
Naglasio bih kupovinu putem elektronskih medija, tv-šopova i slično, tu takođe treba napraviti jedan red, jer se sve i svašta prodaje. Verovatno smo i sami često bili žrtve nekih dobrih reklama a loših proizvoda.
Kada je u pitanju zaštita potrošača, treba istaći da je neophodno da nas kao krajnje potrošače treba zaštiti najviše od inspektora. Gospodo, kada su u pitanju inspektori i njihova savest, tu zaista treba biti rigorozan i vršiti kontrolu samih inspektora, jer znam za slučaj jedne prodavnice – nema nikakve papire, na divlje radi godinama, a zna se da tu radi čačkalica i neko ljuto piće, 100 evrića u džep i taj radi. U tom smislu treba da zaštitimo potrošače, a i korektne trgovce.
Ova predložena četiri zakona, mada vreme ne dozvoljava koliko bi diskutovali o njima, zaista zaslužuju malo detaljniju priču, a posebno kada su u pitanju cene. Imamo situaciju da nekoliko puta godišnje poskupljuju energenti. Ovaj zakon o cenama neće imati neku jačinu u praksi, tako da je on više mrtvo slovo na papiru i neće imati neki poseban efekat.
Najbolja zaštita građana bila bi ako biste obustavili inflaciju, kriminalnu privatizaciju i kada bi pokrenuli proizvodnju, gospodo. Hvala.

Dame i gospodo u ime SRS podneo sam amandman na član 85. Predlog zakona o visokom obrazovanju. Naime, stav 1. ovog člana govori o tome da je potrebno za nove studente da bi se upisali na fakultet ukupno 100 bodova, što u ovom sadašnjem, kako je već bilo kod ovog prijemnog ispita, oni koji imaju, da kažem, praktično sve petice u srednjoj školi da mogu maksimum 40 bodova da ostvare, a 60 na dan prijemnog ispita. Obično se praktikuje 30 bodova. Znači, 30 pitanja po dva boda, 60 bodova.
Predlažem da se prvi stav člana 85. dopuni, da bude obrnuta proporcija, da 60 bodova ide na četvorogodišnje školovanje, a 40 na dan prijemnog ispita. Zašto to kažem. Ima više razloga jer tu se ostavlja prostor za veće manipulacije, jer upravni odbor fakulteta odlučuje upravo o toj proporciji, što smatramo mi iz SRS da je nepravilno i nepošteno.
To treba ipak zakonom da se reguliše, jer hoću da kažem da smo imali skoro prijemne ispite na fakultetima, gde su učenici koji su srednju školu završili sa jedva trojkom, međutim oni koji su bili vukovci dešavalo se da nisu ušli na budžet, čak nisu ni ušli na neke fakultete, tako da su morali da se preorijentišu na neke druge fakultete, što smatram još jednom dodatnom nepravdom. A pored ovoga što sam rekao treba navesti i to, ako uzmemo u obzir druge faktore, što na dan prijemnog ispita može da se desi bolest, neki problemi unutar porodice ili naravno trema, kao kod svakog normalnog čoveka, može da se desi takođe kod mladih ljudi, znači tog dana može da ima pojačanu tremu, tako da se praktično u jednom satu one četiri godine anuliraju, a đak je marljivo radio. Na taj način mi destimulišemo srednjoškolce da se bore za što bolji uspeh.
Međutim, mnoge negativne ocene su izrečene sa ove govornice, ne bih hteo da se upuštam u to i bilo bi suvišno bilo šta da kažem, bilo koju kritiku. To smo mogli da čujemo danas i juče u raspravama. Međutim, da se vratim na član 85. Razgovarao sam sa nekoliko poslanika iz drugih stranaka, međutim nisam posebno obrazloženje dobio, jer jednostavno ovde nema obrazloženja, govori se o imidžu pojedinih fakulteta, takođe o drugim stvarima.
Međutim, ovde ne postoji pravi razlog za to. Treba istaći da naše školstvo zaista pokazuje rezultate. Uzmimo uobzir da su naši studenti Elektrotehničkog fakulteta postali svetski prvaci, gde su za protivnike imali dva američka koledža, i treba naglasiti da je to proizvod upravo dobrog kvaliteta našeg visokog školstva. Što znači da ne treba tu vršiti neke velike promene i ne treba nešto novo izmišljati.
Treba reći i to da profesori koji predaju na stranim fakultetima takođe su veoma cenjeni i pokazuju velike rezultate. Oni dobijaju veoma često ponude i često naši profesori ostaju u inostranstvu. Možemo da zamislimo koliki je to gubitak i u materijalnom, a i u drugom smislu kada je u pitanju naša država.
Takođe, treba istaći da se često pozivate na zapad i, gospodo, od 2000. godine svaki zakon kada usklađujemo uvek se pozivamo na zapad, na Evropu. Mi srpski radikali, kao pravi pravoslavci, kada se bogu molimo mi se okrenemo istoku, a vi gospodo od 2000. godine otprilike ste se okrenuli zapadu i molite se bogu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Predložio sam da se član 24. briše iz razloga što se ovde naveli Upravu za trezor, a jasno se zna stav naše stranke da smo protiv suvišnih institucija i gomilanja administracije.
Hoću da kažem da Uprava za trezor dobija veća ovlašćenja nego do sada, što je sam naziv trezora koji je izvršavao te određene funkcije.
Tu se pored direktora proširuje mesto zamenika direktora i daju daleko veća ovlašćenja. Praktično od uprave, jedne službe, vi pravite instituciju i na taj način gomilate i zapošljavate vaše koalicione partnere, vaše kolege partijske.
Zašto smo protiv uprave? Govori sama činjenica, ako smo lepo pročitali u Predlogu budžeta za 2005. godinu, vidi se ovde da recimo Uprava za šume, koju drže gospoda iz G17 plus, oni su 19 milijardi izdvojili za upravu. Kada bi pitali gde se troše tolike pare, mislim da ne bismo dobili odgovor.
Takođe, Uprava za zaštitu životne sredine, takođe je odvojeno 714 miliona, a pored te uprave, kada je u pitanju ekologija, a iz opštine sam koja je takođe ekološki zagađena sredina, pored Lazarevca, tu je Pančevo, Bor i svi mi poslanici koji dolazimo iz tih sredina, jednostavno ne može niko od nas da kaže da je urađeno to i to po pitanju ekologije. Praktično, ništa se nije na tom planu godinama radilo, a ovde pored Uprave za zaštitu životne sredine imamo agenciju, imamo ministarstvo, takođe i fond, ukupno 12 milijardi je izdvojeno za ekologiju, a praktično ni u jednoj opštini u Srbiji nije ništa urađeno.
Oni već dug niz godina peru pare na taj način što samo rade projekte i prikazuju to kao potrošene pare za kojekakva putovanja, neke njihove sastanke i na tome se završava, a praktično u pravom smislu da se zaštiti životna sredina za sada još niko ništa nije uradio, bar mi poslanici SRS nismo čuli da je nešto urađeno.
Zatim, ovde predlažete da uprava naplaćuje naknadu za usluge izvršene javnim naplatama i da takođe visinu naknade na predlog ministra utvrđuje Vlada, što znači da vi ponovo dajete prevelika ovlašćenja ministru, tako da on može tu sam da odlučuje o sredstvima i o naplatama naknada.
Isti taj ministar Dinkić, pa i predsednik Skupštine, gospodin Marković, još neki naši južnjaci, nemam ništa protiv tog kraja, debele su pare izdvojili za svoja mesta. Lepo je to i humano sa njihove strane, rodili se u tim selima pa normalno da nešto malo ulože, ali ipak zarad javnosti, gospodin Radiša Ilić, kolega iz SRS, zna tačno u kom iznosu su ta izdvajanja iz budžeta. Prema tome, i to ćemo čuti nešto kasnije.
Kada govorimo o suficitu budžeta treba naglasiti da treba ta sredstva izdvojiti za kreditranje malih i srednjih preduzeća. Navešću primer iz moje sredine, da 90% sredstava nije utrošeno na pravi način, jer obično ti privrednici koji traže kredite normalno da imaju biznis-plan i normalno da imaju neki program koliko će uposliti radnika.
Međutim, u mojoj opštini 90% sredstava je otišlo u nepoznato, što znači da nisu ispunili uslove, nije bilo zapošljavanja, nije bilo gradnje fabrika i prema tome, pare su potrošene.
Smatram da u tom pravcu, vi gospodo koji ste na vlasti, treba da razmišljate da postoje ipak neki uslovi, pa kada korisnik kredita treba da uzme kredit, šta treba sve da ispuni, pa ubuduće svakako da bi trebalo i u tom pravcu razmišljati.
Takođe, treba napomenuti da veliki deo sredstava, u stvari sva sredstva u suficitu, zdušno pričate o tome, treba reći da su to od privatizacije i od PDV, gde ste jednostavno oteli od naroda, na carini, zatim ovim malim proizvođačima, takođe kupcima i prodavcima oteli ste pare, a da bi iole bila poštena privatizacija pet, pa možda i 10 puta bi suficit bio veći nego što prikazujete.
Zna se da tajkunizacija u Srbiji ima i dalje svoju dominaciju. Znamo da imamo inflaciju 9%, pričali ste da će biti 9%, međutim, gospodo, do kraja godine se očekuje inflacija od 13-15%, može da bude čak i do 20%.
Prema tome, pitamo se mi poslanici SRS, skoro smo 800 miliona evra uzeli kredita od nemačke finansijske organizacije KFW i od Vlade Poljske, a te pare su već potrošene, ne zna se gde, ne zna se za šta. Ništa niste uradili u Elektroprivredi, a isključivo za to smo uzeli te kredite. Znači, potrošene pare, sad treba samo formalno ova većina da izglasa i da se ta sredstva na neki način pokriju, a već je poznato kako.
Prethodna vlast, u saradnji sa sadašnjom, nastavila je kontinuitet. Na vašoj privatizaciji i na svim vašim dosadašnjim poslovanjima može i Koza nostra da vam pozavidi. Više puta smo govorili da je neophodno doneti strategiju razvoja nacionalne privrede. Imali smo juče na vestima da ste već imali po tom planu jedan važan skup. Nadam se da to neće biti samo mrtvo slovo na papiru, da to neće biti samo parola, da će istinski nešto da se uradi u ovoj našoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o radu, o kome, nažalost, po treći put vodimo raspravu i polemiku. I u javnosti se dosta o tome pisalo i pričalo.
Na član 2. Predloga zakona podneo sam amandman kojim se kaže da se član 2. briše, jer su i u ranijem zakonu a i u ovom koji smo doneli pre par meseci zaposleni u Srbiji imali prava da koriste tri dana kada daju krv. Danas smo dobili jedan propagandni materijal, na koliko načina žele da nas ubede, nas i sve ljude u Srbiji koji žele dobrovoljno da daju krv.
Međutim, ovim predlogom koji ste naveli u Predlogu izmena i dopuna Zakona želite da destimulišete sve ljude u Srbiji da daju krv. Jednostavno, da davalac krvi dobije samo jedan dan, znači samo taj dan kada da krv ima slobodan dan. Gospodo, to zaista nema smisla, jer treba uzeti u obzir da ima ljudi koji rade teške fizičke poslove, posebno ljudi koji rade na visini, što sigurno nije preporučljivo, a i gospodin Paja, naš poslanik, može nešto više da kaže o tome.
Vi želite ovde po treći put, na jedan način putem prevare i ubeđivanja između vas i koalicionih partnera, da proturite nekih 13 izmena članova Zakona, što jasno govori o vašim namerama da morate ovaj predlog na silu da progurate. Hoću da kažem da se tu na određeni način ruši ugled ovog parlamenta. Tome, naravno, najviše doprinosi i sam predsednik parlamenta. Zaista nema smisla da se na ovakav način ponaša, da se tri puta u godini dana vraća na dnevni red Zakon o radu, a više puta smo čuli da su u pitanju isti članovi koji moraju da prođu na silu, a cilj je jasan: na taj način žele strani investitori da se zaštite, kako bi oni kao poslodavci bili zaštićeni i imali daleko manje obaveza prema zaposlenima u Srbiji.
Evo, i gospodin ministar je stigao.
Rušenje ugleda Skupštine postoji. Vi ste pokazali da nastavljate kontinuitet prethodne vlade i da se ponašate kao i vaši prethodnici. Znači, tamo gde su oni počeli privatizaciju i sve vaše kriminalne radnje, vi ste nastavili tim istim putem, ponašate se na isti način. To pokazuje i način, kada je potrebna podrška Demokratska stranka je tu i kada treba da prođe neki predlog sa njima napravite dogovor i to mora da prođe.
Na kraju, hoću da se zahvalim svima koji su se juče upristojili da posete Bratunac, mesto gde sam ja rođen. Jedna od žrtava u Bratuncu svih tih dešavanja, ratnih dejstava od 1992. do 1995. godine, bila je i moja majka. Mogu da vam kažem da sam jako razočaran što je predsednik Republike poslao svog izaslanika koji je davao opširne izjave u "Dnevniku" i svim medijima, što je neprimereno, a i gospodin premijer je takođe poslao svoju izaslanicu, što je neprimereno i neozbiljno sa vaše strane.
Međutim, nešto neobično se dogodilo na groblju, što nije običaj da se dešava – kada su pomenuli Srpsku radikalnu stranku da je polagala venac, veliki aplauz se čuo u toj tišini. Hoću da kažem da naš narod oseća zrak svetlosti i oseća ko može da pomogne srpskom narodu i ko istinski misli o ovom jadnom i napaćenom srpskom narodu, pogotovu onima preko Drine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto smo mi protiv ovih predloženih kontragarancija?
Naravno, mnogo razloga ima, posebno kada je u pitanju EPS, a znamo u zadnjih desetak godina kakve se stvari dešavaju u EPS-u, naravno, pod vođstvom Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.
Ja ću da kažem nekoliko razloga važnih, pošto sam sa te teritorije, opštine Lazarevac. Kaže se ovde, kontragarancije koje se traže za KFV za Nemačku, koju ste potpisali 2003. godine, ta sredstva su data Poljskoj da uvezu BTOR sistem koji je potreban za odlaganje jalovine, odnosno one zemlje do samog sloja uglja.
Gospodo, ovde se pominje 16 miliona evra za taj BTOR sistem, a za te pare mogu da se kupe tri BTOR sistema sa sve transportom i ugradnjom tih sistema. Prema tome, ovde je apsolutno još jedna od vaših pljački koje se dešavaju u energetici.
Takođe, hoću da kažem, da tu jedan veliki broj tih sredstava, posebno kada se govori o metalnoj konstrukciji koja je prosta za izradu i veći deo, više od pola svega ovoga što smo uvezli iz Poljske, naravno da može "Kolubara metal" iz Lazarevca sve to da uradi i da ugradi daleko jeftinije i daleko povoljnije, i da nas daleko manje košta, što znači da je ovo još jedna od mnogobrojnih vaših pljački kada je u pitanju EPS.
Takođe, prevoz iz Poljske te iste konstrukcije, koja ima svoj oblik, naravno da košta preskupo za našu ionako oronulu privredu.
Prema tome, kažem da sveukupno kada se pogleda, nas to izađe pet puta više nego da smo to radili sopstvenim sredstvima i na svoj način, uz našu metalsku industriju.
Kada je reč o kreditima Vlade Poljske za obnovu EPS-a, ovde se kaže da su ta sredstva namenjena remontima. Gospodo, pre deset i više godina, mi smo radili sami remonte bez ikakvih pozajmica, bez ikakvih kredita, oslanjajući se na sopstvene snage i sopstvenu mehanizaciju.
Ovde se već godinama praktikuje u Elektroprivredi da se remonti rade, tu se dovode razni izvođači, sve u vidu da se operu pare, da velika sredstva završe u sopstvenim džepovima.
Mi smo pre 10, 15 i više godina imali, ne samo jednu platu u EPS-u, već su imali po dve ili tri viška u godini dana, a nekada i po pet, šest.
Znači, mi smo se u to vreme oslonili na sopstvene snage, sopstvene stručnjake, sopstvena sredstva. Međutim, zadnjih deset godina vi iz Čehoslovačke, Nemačke dovodite stručnjake da izvode neke radove koje su naši ljudi izvodili u vreme remonta, posebno kada je u pitanju Kolubara A i ovaj TENT A i TENT B.
Ovde se kaže da su sredstva namenjena za remonte u Obrenovcu, Kostolcu, Moravi i tako dalje. Setimo se remonta koji ste vršili na kotlu 3 u Obrenovcu, gde je remont koštao tri puta više od realne cene koliko je iznosio.
Ponuda Kolubari A koju nude Nemci ovde niste naveli, ne traži se kontragarancija, ne traži se zajam, ne traži se kredit. I izuzetna je jedna ponuda, jer nemačka firma nudi 150 miliona evra da kreditira gradnju namenskih kapaciteta u Kolubari A, a da se taj kredit vraća kroz električnu energiju, što je izuzetno povoljno.
Međutim, gospodinu Hamoviću i Lazareviću ne odgovara da se ulaže, ne odgovara da se grade neki novi projekti u našoj privredi, iz razloga da bi oni mogli što više da uvoze električnu energiju.
Ja ću da vam naveden primer na koji način EPS uvozi električnu energiju usred leta.
Oni su nekoliko puta inscenirali u Vreocima pitanje ekologije, pa i za vreme Kori Udovički su takođe napravili jedan scenario zbora, pobune ljudi, tako da su ljudi blokirali prugu koja sprečava dalji prevoz uglja za proizvodnju električne energije u Obrenovcu i samim tim su smanjili proizvodnju električne energije.
Na taj način su naterali ljude da to urade, a oni su tako vešto uvezli izvesnu količinu električne energije i usred leta uvezli struju i debelo se ovajdili od tog posla.
Ove teme koje ste nam nametnuli u poslednje vreme, denacionalizacija, Srebrenica, partizani i četnici, te ste teme samo nametnuli da biste bacili prašinu u oči narodu, da sam narod skrene pažnju sa ovih problema gde se priprema 7.000 radnika, odnosno toliko bi trebalo da se otpusti, a do sada je na stotine hiljada otpušteno od vaše privatizacije.
Prema tome, to je samo jedan vaš način da vi skrenete pažnju javnosti da se ne bi bavili onim ključnim socijalnim problemima, nego da nametnete neku treću temu koja nema veze sa našom sadašnjošću.

Efikasnost vašeg rada ste na samom početku sednice pokazali brzim čitanjem amandmana. Međutim, hoću da kažem, ovih 50 miliona dolara, koliko se uzelo kredita za remonte, treba reći da se ovde kaže da su određena sredstva namenjena za poljoprivredu i ekologiju.
Gospodo, površinski kopovi u Kostolcu i Kolubari su u pravom haosu i tu se godinama peru pare, uzimaju se sredstva u privatne džepove, a da ta rekultivacija zemljišta uopšte se ne vrši. To možete i sami da se uverite, ko je bio u tim opštinama i na tim teritorijama mogao je da primeti u kakvom haosu stoji to zemljište.
Ovde se pominju određena sredstva koja treba da se odvoje za ekologiju, pa treba istaći i navesti i to da se tu izuzetno mala sredstva ulažu za ekologiju, da posebno opština Lazarevac je veoma ugrožena što se tiče ekologije, to i sama statistika o bolestima govori, a što u javnosti ne sme da se saopštava.
Jedan od najboljih načina da se uloži u ekologiju, to je toplifikacija tih mesta gde je veliki koeficijent zagađenosti. Znači, tim načinom što će ogroman broj domaćinstava izvršiti toplifikaciju, kako bi bilo centralno snabdevanje grejanjem, a ne individualno. Više od 15 do 20 hiljada domaćinstava sada možemo da zamislimo koliki su to zagađivači.
Međutim, na tom planu se ništa ne radi, mada, kažem, postoje veliki uslovi, kako u elektranama, tako i u toplani i gradnji toplana, a što znači velika korist za državu, a naravno i za pojedince, samim tim velike količine uglja bi nam ostale za prodaju, za tržište.
Međutim, kada se pomene ugalj, treba istaći i to da ogroman broj, čak čitave kompozicije nestaju i ne zna im se pravac, znači, skretničari okrenu da se ne zna tačno gde odu čitave kompozicije i prodaju se, takoreći, krade se nenormalno ugalj.
Takođe, kao što pričamo o krađi električne energije, to je sada već sasvim druga priča. Kada je reč o uglju, gospodo, ugljena mafija dominira u opštini Lazarevac već godinama, a o tome niko ne priča, samo se napomene. Nikakva istraživanja i ispitivanja ne vršite. Uvek se iznose velike količine otkopa uglja i proizvodnje uglja, ali na kraju gde idu pare od tog uglja.
Mi od prodaje uglja i od prodaje električne energije možemo da uložimo sva sredstva u našu elektroprivredu i da budemo nosioci elektroprivrede na Balkanu. Baš u tom segmentu elektroprivrede, kada je u pitanju ugalj, izuzetno velika sredstva odlaze u nepoznatom pravcu. Takođe, kada je reč o ekologiji, treba se malo okrenuti hidroelektranama.
Uopšte ništa u zadnjih desetak godina niste uložili u hidroelektrane, posebno kada je u pitanju "Đerdap", a znamo da smo tu 1995. godine imali kredit od Grčke. Ne zna se gde su te pare otišle, a ništa nije uloženo u HE "Đerdap". Takođe, imamo velike potencijale na Drini. O tome niko ne priča, jer to ne odgovara ni gasnom lobiju, ne odgovara ni Hamoviću, ni Lazareviću. Prema tome, to su mnoga pitanja koja se postavljaju pred vas, a o tome niko ništa ne priča u poslednje vreme.
Poskupljenje električne energije - treba i o tome da razmišljate. Odakle poskupljenje električne energije? Zašto se ne bazirate na proizvodnju električne energije na ugalj? Kao što znamo, u termoelektranama se ne koristi onaj ugalj koji domaćinstvo koristi, nego onaj otpad, ona prašina.
U poslednje vreme vi pričate o termoelektranama na gas. To je razlog da se isforsira gasni lobi. U najmanju ruku je 10 puta skuplji kilovat proizveden u termoelektranama na gas nego u termoelektranama na ugalj. To su pitanja o kojima treba da razmišljamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Takođe, na još jednu prevaru da ukažem, koju vršite putem elektrodistribucije. Ljudi koji dolaze, dužnicima kojima duguju od 3.000 i više, daju jedan papir i kažu - potpišite, ovo vam je ako obećavate da ćete da uplatite vaš dug za dva-tri dana.
Ljudi potpišu, a oni taj isti dokument dostave sudu. Prema tome, oni ljude na taj način varaju, da bi potpisali nešto što nema veze sa logikom.

Dame i gospodo, treba istaći, kada smo govorili malopre o kontragarancijama za davanje kredita za remonte, da u samom procesu restrukturiranja izvesna sredstva se izdvajaju, a sam proces restrukturiranja je već započet, vi ste izdvojili jedan deo preduzeća iz elektroprivrede. Zatim treba, takođe, "Kolubaru metal" da izdvojite, tu radi tri hiljade radnika, gospodo, treba znati i to da sve delove, koji su vezani za površinske kopove i energetiku, izrađuju, vrše popravke, bageri itd. Samim tim izdvajanjem, znači, mi na neki način možemo reći da se favorizuju neka preduzeća iz inostranstva.
Prema tome, smatram da je to jako neprirodno, s obzirom da godinama to preduzeće vrši popravku i izradu delova za površinske kopove, a takođe i za termoelektrane.
Hoću da kažem da ste, takođe, izvršili restrukturiranje prenosnog sistema na taj način što ste već prodali elektrosistem, što znači da je tu jedan deo sredstava trebalo da izdvojite za dalje ulaganje u elektroprivredu.
Međutim, ta sredstva nigde ne prikazujete. Prenosni sistem, koji se sada radi 70 kilometara do Republike Srpske, pitanje je gde će ta sredstva od naplate usluga prenosnog sistema, gde će te pare da završe, da li će elektroprivreda od toga imati koristi. Takođe tu ima nejasnoća i o tome ništa ne objašnjavate.
"Kolubara B", priča se čak, nažalost, 2011. da će da se gradi termoelektrana "Kolubara B". To je ona priča od ranije. Setimo se skoro da je gospodin Velimir Ilić govorio da će krenuti nastavak radova na "Kolubari B", gde ima negde oko 270 miliona evra da se uloži, s tim što bi bili u vrlo kratkom periodu izvoznici električne energije. Međutim, to je samo jedna demagoška priča koja nema veze sa istinom.
Posle toga je gospodin Naumov izjavio da to ide tek 2011. godine, što znači da u to vreme neće biti ni ova vaša sadašnja koalicija, niti ova sadašnja vlast. Prema tome, taj vruć krompir se baca u ruke nekim budućim tj. nama - SRS, koji ćemo doći na vlast.
Eksproprijacija koju treba da vrši elektroprivreda, znači zemljište koje treba da se otkupi u Kolubari, na tome se ništa ne radi, a zna se dobro da velike količine uglja leže u Vreocima, gde ste vršili nekoliko puta pobune, zastoj, opstrukciju rada i na taj način ste izazvali smanjenu količinu električne energije i uvozili ste kada je vama padalo na pamet. Međutim, ja sam na jednom skupu u Vreocima, bilo je prisutno više od hiljadu ljudi, upozorio i rekao - gospodo, ne, nikako blokada pruge, jer na taj način činite njima uslugu, a vama veliku štetu.
Takođe, hoću da kažem da je ova jučerašnja promocija Demokratske stranke predajom medalja odbojkašima isto tako jedna od zloupotreba političkih, da kažem da se sport zloupotrebljava. Trebalo bi razmišljati, naravno, o amaterskom sportu i jednom načinu kako da se odvoje sredstva, kako decu da odvojim od droge, kako i na koji način da pospešimo amaterski sport, a ne samo, kada su veliki sportski događaji, gospoda iz Demokratske stranke dodeljuje medalje i na taj način samo vrše promociju svoje stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. predloženog zakona koji, u skladu sa prethodnim članovima, glasi – briše se, kao što će i jedan broj stranaka koje su sada vladajuće stranke biti izbrisane sa političke scene na prvim narednim parlamentarnim izborima.
Zatvaranjem banaka koje su likvidne, kao što je "Beobanka", naravno, naneli ste veliku štetu narodu, a proizvod vaših reformi je veliki broj nezaposlenih i veliki broj oštećenih građana kojima ste ostali dužni. Takođe, ovde smo čuli velike primedbe koje su izneli poslanici SRS, posebno kada se priča o privatizaciji banaka, odnosno rasprodaji poslovnog prostora, gde imamo atraktivne lokacije u centrima gradova širom Srbije, gde ste prodali budzašto za veoma jeftine pare, a veliki deo tih sredstava završio je u vašim džepovima.
Rezultati reformi, naravno, znamo svi, tu je veliki broj nezaposlenih i veliki broj ljudi koji su oštećeni, a sve su to naši sugrađani. Ovde se pominju pare sa Kipra i nismo čuli odgovore na mnoga pitanja koja su postavljena ispred poslanika SRS, a takođe i za otimačinu svih tih banaka niko do sada nije snosio nikakvu odgovornost; pominjali ste i Bogoljuba Karića, kao jednog od tajkuna, najvećeg tajkuna u Srbiji, a ni on nije kažnjen, a vi koji ste na vlasti trebalo bi to da uradite.
Takođe, treba dati odgovor i na program gospodina Labusa za sanaciju banaka, i o tome se ćuti i ne postoji nikakav odgovor. Nijedna kontrola poslovnih banaka nije bila od strane NBS, i tu dugujete odgovor na to pitanje.
Usaglašavanje ovog zakona sa svim ostalim zakonima iz ove oblasti kako bi se uredilo naše bankarstvo – naravno, tome nema mesta i mi poslanici SRS smatramo da je to još jedan od suvišnih predloga vaših zakona.
Sankcije o kojima govorite da su skinute na preko 4.000 proizvoda – gospodo iz vladajućih stranaka, pitam ja vas kome su u stvari skinute sankcije. Sankcije su skinute onim preduzećima koja su kupili Slovenci, Nemci, Amerikanci, Hrvati; oni su, u stvari, skinuli sebi sankcije, gospodo. Zašto vi ne rešite problem malina? Isto kao i prošle godine dešava se sada ponovo da će naši sugrađani da izgube ogromna sredstva zbog malina i zbog vaše neažurnosti. Hvala.

Dame i gospodi, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o osiguranju depozita. Moje kolege su dosta primedbi dali na ovaj zakon, a takođe i ja. U skladu sa prethodnim amandmanima, podneo sam amandman na član 23. koji, u skladu sa prethodnim, kaže: "Briše se."
Velike kritike na račun ovog predloga čuli smo od mojih kolega, sa razlogom, kada se uzme u obzir da ste vi buldožer revolucijom na prečac izvršili reforme na vaš način, tako što ste veliki broj naših domaćih banaka zatvorili, a u isto vreme ste doveli strane banke, poput "Rajfajzen" itd, doveli ste banke koje daju kredite našim sugrađanima, sa veoma velikim kamatama.
Hoću da kažem da Vlada Srbije povede računa o kreditima Svetske banke i MMF, koji se koriste za privatizaciju koju vršite u našoj državi. Moram da napomenem da, jer imamo slučaj Argentine i nekih država u svetu gde su MMF i Svetska banka napravili zavisne države od tih banaka, da ne mogu da se izbave iz krize za narednih 50 godina.
Ovaj zakon koji ste predložili, trebalo bi da štiti građane. Međutim, to po mom predlogu ne može da se kaže. Takođe, kredite za poljoprivredu ste isključivo davali vašim partijskim drugovima. Vrlo brzo su te pare potrošene a ostali građani nisu došli na red ni za ove obične kredite, a kamoli za ove bespovratne kredite o kojima ste mnogo govorili, a od toga ništa nije bilo.
Međutim, šta reći posle ovolikih kritika po ovom zakonu? Hoću da kažem da smo mi srpski radikali uspeli da dešifrujemo šifrovanu stranku i da kažem da su veliki kriminal u bankarskom sistemu napravili gospoda Dinkić i Jelašić, o kojima pišu mnoge dnevne štampe. Takođe, efikasnost skupštinskog rada, o kome govori često predsednik Skupštine, gospodin Marković. Moram da kažem, da 45 predloga zakona koje mi treba da razmotrimo i nešto oko 500 amandmana za svega 10 dana, ne može ni slučajno da se nazove efikasnim radom. Ovo je prisilni rad, na brzinu, bez kvalitetne diskusije, bez posebne rasprave pojedinačno o svakom zakonu i svakom amandmanu.
Hoću da kažem nešto o vašoj demokratizaciji Srbije. Danas smo imali Odbor za privatizaciju gde ste vi pokazali kolike ste demokrate. Niste pustili u Skupštinu da uđu predstavnici "Soko Štarka", o kojima smo trebali da raspravljamo danas na Odboru za privatizaciju.
Takođe, niste stavili na dnevni red za sledeću sednicu, (vi gospodo iz vladajućih stranaka) "Soko Štark", gde se očigledno vide nepravilnosti Komisije za hartije od vrednosti, gde više od dve trećine zaposlenih u "Soko Štarku" ima prigovor. Vi se niste upristojili da primite te ljude, kao što smo do sada imali praksu. Očigledna je prevara i kriminal!
Hoću da kažem, da ćemo ovom privatizacijom mi postati sluge Nemaca, Slovenaca, Hrvata i Amerikanaca. Retki su ljudi iz Srbije koji kupuju naša preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je teško naći mesta za kritiku posle gospođe Vjerice Radete, vrhunskog pravnika, ali probaću sa svoje tačke gledišta, iz svog ugla, da ovih predloženih 12 članova za izmenu i dopunu Zakona o radu komentarišem.
Znači, mi imamo već po treći put u pola godine na dnevnom redu ovaj Zakon o radu, te se vidi da se ide na to da se ovaj zakon na silu progura. Zašto je po treći put? Naravno, krivci su za to Vlada Srbije, a pre svega predsednik Skupštine, koji sasvim slučajno ili verovatno namerno nije prisutan kada raspravljamo o ovom zakonu, jer i sam zna da bi bilo dosta mesta za njegovu ličnu kritiku.
Ovde imamo 12 članova koji su predloženi za izmene i dopune i hoću da kažem da je veliki broj ovih članova usvojen prošli put, kada smo prvi put raspravljali, usvajali Zakon o radu, i tada je proradila svest nekih poslaničkih grupa, koje su prethodno donosile taj Zakon o radu, koji je bio veoma loš za zaposlene u Srbiji, ali proradila je svest, pa su glasali onako kako bi bilo najbolje za zaposlene u Srbiji.
Ovde član 77. govori o dobrovoljnim davaocima krvi, do sada smo imali praksu tri dana da zaposleni ima pravo odsustva sa radnog mesta, međutim, ovde se predlaže sada da to bude jedan dan. Zaista, ovo je prava destimulacija zaposlenih, sada ne vidim nijedan razlog zašto bi, osim neke preke potrebe za nekog bližeg svog, dali krv, a znamo da se u svim zemljama sveta to i te kako plaća. Znam skorašnji primer gde je morao čovek da plati 50 evra davaocu krvi da bi spasao život svojoj majci.
Takođe, hoću da ukažem i na član 94. koji govori o porodici. Znači, ovde kako smo čuli, četvrto dete ko dobije nema ono pravo prethodno, znači, ima tri deteta, što nema sasvim nikakve logike, a naveo bih primer da u Bosni i Hercegovini žena, da li bila u radnom odnosu ili ne, ona posle trećeg deteta ide automatski u penziju, što znači da mi ovde apsolutno destimulišemo rađanje.
Naravno da je to nešto meni jako sumnjivo i nema logike, a svesni smo i sami da i te kako preti bela kuga. U članu 108, koji govori o minulom radu, vi ste sa 0,5 po jednoj godini radnog staža smanjili na 0,4. Znači, ovde apsolutno nema posebnog komentara, izuzev toga što se očigledno štiti državni budžet i da se što manje izdvoji za zaposlene u Srbiji.
Takođe, otkazni rok kod člana 189. Naravno, to sam dosta prošli put kritikovao i ne bih sada posebno nešto da izdvajam, ali zaista ima dosta nelogičnih stavova o pitanju stručnosti i sposobnosti, samodoprinosu na radnom mestu, što zaista nema logike, jer čovek koji radi 10 i više godina na istom radnom mestu, ne vidim razloga, izuzev zdravstvenih, zašto ne bi mogao da pruža adekvatne stručne i ostale sposobnosti na svom radnom mestu.
Dalje, član 118, na koji sam podneo amandman kada smo prvi put raspravljali o ovom zakonu. Naravno, mnogo se polemike u javnosti diglo i tu je predsednik Skupštine, očigledno je svima poznato, išao na jednu insinuaciju, na jednu prevaru, što nije prošlo ni kod mene, a ni kod ostalih poslanika u ovom parlamentu.
Zatim, vaša silna izborna obećanja koja ste davali nezaposlenima u Srbiji. Govorili ste da ćete zaposliti preko 500 hiljada, a nažalost, gospodo, mi vidimo već i danas štrajkuju ispred Vlade radnici Soko Štarka. Znamo da će i tu verovatno biti otkaza, ali onoliko koliko ste obećavali da ćete zaposliti, u stvari, gospodo, blizu ste te cifre da date toliko otkaza.
S druge strane, predstavnici sindikata, nažalost, većina njih je korumpirana, zna se od kojih sve institucija. Ako pođemo od Agencije za privatizaciju itd. Apsolutno se tu vidi takođe i korupcija upravnih odbora. Upravni odbor, danas kažu u Soko Štarku, donosi jednu odluku koja je suprotna odluci većine radnika, većine zaposlenih, više od dve trećine radnika u Soko Štarku.
Takođe, hoću da kažem da zaista ovaj predlog nema neki smisao, da se i treći put raspravlja o 12 najvažnijih članova Zakona o radu. Još jednom apelujem na poslanike i na ličnu svest pojedinca da ne prihvate u potpunosti ovako kako je predloženo, jer ipak i kada se kaže da ovaj član 118. tek stupa na snagu od 1. januara sledeće godine, očigledno da Vlada ni slučajno nije planirala da će proći ova tri predloga, o kojima moj amandman govori, a to je minuli rad, regres i 0,5 isplata minulog rada.
Znači da tu očigledno vi ste celu godinu oteli radnicima u Srbiji i sačuvali ta sredstva, pa računate na sledećim izborima, verovatno u decembru, ko dođe na vlast neka vidi kako će i odakle da isplati radnike. Vi to ostavljate nama iz SRS da mi regulišemo tu oblast. Pošto smo ograničeni vremenom, moje kolege će da govore, toliko.