Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Stranke srpskog jedinstva je podneo amandman na član 55. kojim traži da se ovaj član briše. Radi šire javnosti, pošto je kratak, pročitaću samo o čemu se radi u članu 55: "Preduzeća i preduzetnici koji obavljaju maloprodaju duvanskih proizvoda dužni su da pribave odobrenje za obavljanje prometa na malo duvanskim proizvodima i da istaknu posebnu oznaku iz člana 35. st. 4. ovog zakona najkasnije u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Dame i gospodo, ovde se postavlja jedno logično pitanje. Svi vlasnici maloprodajnih objekata, da bi mogli da se bave maloprodajom, između ostalog i duvana, dobili su dozvolu za rad od nadležnog organa u skupštini opštine. Uglavnom su to odeljenja za budžet i finansije. Prethodno su pribavili saglasnost od tržišne inspekcije, sanitarne inspekcije, ekološke inspekcije, inspekcije za zaštitu rada.
Postavlja se pitanje - ako sada moraju u roku od šest meseci da traže posebnu saglasnost za maloprodaju duvana i duvanskih proizvoda, šta će biti sa njihovim prethodnim rešenjima? Da li će se ta rešenja stavljati van snage i da li će oni morati ponovo da obave svu tu proceduru radi dobijanja dozvole za rad u svojim maloprodajnim objektima.
Iz tog razloga smo smatrali, mi iz stranke SSJ, da bi trebalo brisati ovaj član i da svi oni koji sada obavljaju maloprodaju duvana i duvanskih proizvoda nastave to da rade i dalje, jer su već ispunili sve zakonske uslove prema postojećim pozitivnim zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju, dakle mogu da rade i da prodaju duvanske proizvode.
Mislim da bi bilo potrebno, ukoliko se prihvati amandman 7, odnosno amandman SSJ na član 35, da se prihvati i ovaj amandman na član 56. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih rekao nekoliko reči o samom tekstu predloženog zakona o duvanu, moram da se osvrnem na prethodnu prepodnevnu diskusiju gospodina ministra, koji nije ovde.
On je pola svog izlaganja o Predlogu zakona o duvanu posvetio zaštiti zdravlja građana Srbije koji puše i onih koji sede sa pušačima.To je predmet drugih ministarstava i drugih državnih organa u ovoj zemlji. Ministar bi morao da o drugom vodi računa. Resorno nije zadužen za zdravlje građana Srbije, a ako već i jeste, on im je dosta narušio zdravlje time što je uveo takse i poreze na sve i svašta. Očekuje se da u ovoj godini ministarstvo, na čijem čelu je gospodin Đelić, uvede i porez na vazduh koji udišemo. Valjda će onda biti poboljšano zdravlje građana Srbije, jer tolika briga od strane tog ministra vodi ka tome.
Inače, kada se govori o tome šta predviđa ovaj zakon, trebalo bi reći da je u članu 1. Predloga zakona upravo rečeno šta je predmet ovog zakona, a to je regulativa proizvodnje, prometa duvana na veliko i malo itd.
Mi smo ovde dosta slušali i o švercu duvana, nelegalnoj trgovini itd, a smatram da to treba da se reguliše drugim zakonima i da o tome treba da vode računa drugi državni organi u Republici Srbiji, koji su za to dobro plaćeni.
Sa druge strane, ako pogledamo datum kada je ovaj predlog zakona stigao pred poslanike ove narodne skupštine, vidimo koliko je on sam značajan, ako je već bilo potrebno osam meseci od dana kada ga je Vlada uputila i kada su ga dobili narodni poslanici, pa da ga tek sada po hitnom postupku stave na dnevni red. Neka Vlada odgovori zašto je to tako, ako je ovo jedan od reformskih zakona, a trebalo bi da je tako, zašto se čekalo punih osam meseci da ugleda svetlost dana i da dođe na dnevni red ovog parlamenta.
Sada mi dozvolite da dam neke primedbe ispred poslaničkog kluba SSJ u vezi sa samim predlogom teksta zakona o duvanu.
Prvo na šta bih ukazao, dame i gospodo narodni poslanici, to je član 4. koji govori o tome da je zabranjena prodaja duvanskih proizvoda ili bolje rečeno cigareta, to je uži pojam od duvanskog proizvoda, maloletnim licima. Pod maloletnim licima znamo da se smatraju sva lica koja nisu navršila 18 godina starosti.
Mi iz SSJ smatramo i mislimo da je bolje da u tom članu stoji da se zabrani prodaja licima do 14 godina starosti ili mlađim maloletnim licima. S obzirom kakva nam je omladina, kako je razvijena, dobro uhranjena, lepo obučena itd, prodavcu će biti teško da utvrdi tačno da li neko ima 17, 18 ili 19 godina i vrlo je to diskutabilno kako će on utvrđivati da li je neko punoletan ili nije, da li sme da mu proda duvanski proizvod. Šta ako ga je roditelj ili neko drugi od komšija poslao da mu, uz druge proizvode, nabavi i neku kutiju cigareta. Mislimo da je praktičnije prihvatiti ovo da to bude 14 godina.
U ovom zakonu imamo predlog da se formira agencija za duvan. Mi iz SSJ smatramo da je postala moda da se u svakom zakonu koji se donese ili odmah posle toga predvidi da se obavezno mora formirati i agencija. Ne znamo još da li ima neka oblast života i rada u ovoj državi koja je do sada regulisana nekim zakonom, a da nije napravljena agencija. Valjda je potrebno da se svima iz DOS-a na neki način zahvale, nekim svojim zaslužnim ljudima, pa da ih smeste u te agencije.
Ta agencija za duvan neće raditi ništa, osim na početku, dok podeli licence, a pošto počne da važi ovaj zakona pitam se šta će onda raditi; trošiće pare iz budžeta Republike Srbije, a to su pare poreskih obveznika građana Srbije.
Takođe imam primedbu na član 22. Predloga zakona koji, između ostalog, kaže da kod učešća na tenderu preduzeće ima obavezu da kupi obrađeni duvan, u količini najmanje od dve hiljade tona godišnje, pod uslovom da proizvede 2,5 milijarde komada cigareta. Zašto je predlagač zakona, ministar finansija, išao na tu količinu; mi iz SSJ smatramo da je bolje za domaću proizvodnju da se to uradi procentualno, pa da se kaže da je proizvođač obavezan da preradi u svojim kapacitetima 70 ili 80% duvana domaće proizvodnje, proizvedenog u Srbiji.
Na taj način bismo pomogli našim poljoprivrednim proizvođačima da se opredele za sadnju duvana, gde bi bile garantovane cene, siguran otkup i sve što sledi iza toga. Inače, cifra, ta količina za nekog velikog proizvođača, a govori se da će to biti na početku samo Duvanska industrija Vranje i Duvanska industrija Niš, ne predstavlja neku veliku stavku.
U članu 28. govori se o trgovcima na veliko, o tome šta trgovci na veliko moraju da ispune kao uslov da bi mogli da dobiju licencu da se bave trgovinom na veliko i to duvanskim proizvodima. Tu se navodi da moraju, između ostalog, da imaju magacinski prostor za smeštaj 30 tona cigareta. Mislim da nadležni iz Ministarstva finansija nisu znali ili nisu hteli da znaju kolika je to količina cigareta na lageru i kako obezbediti lager od 30 tona.
Ako se zna da je jedna paklica cigareta 20 grama, onda možete da izračunate koliko je to paklica i koliki je skladišni prostor potreban.Mi iz SSJ mislimo da bi taj prostor trebalo da bude mnogo manji.
Takođe mislimo da je užasno velika obaveza da mora da se obezbedi bankarska garancija ili gotovina od 30 miliona dinara da bi trgovac stekao pravo da se bavi trgovinom na veliko. Ako znamo, a podsetimo se, to Ministarstvo finansija mora da zna da od Beograda do Vranja mogu da se izbroje trgovci na veliko koji se bave isključivo trgovinom duvanskim proizvodima na veliko; uglavnom se pored toga bave drugom trgovinom, to su trgovine na veliko mešovitom robom i konditorskim proizvodima, pa je za njih veliko opterećenje da za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima obezbede garanciju ili gotovinu od 30 miliona dinara.
U sledećem članu 29. obaveza je da bi dobili licencu da moraju za pet godina da plate pet miliona dinara odjednom ili u pet godišnjih rata po milion dinara. Znate, dame i gospodo, onaj ko bude dobar i bude obezbedio te pare, da plati tu taksu ili namet, prevaliće normalno na leđa maloprodaje, sa maloprodaje na krajnje potrošače, jer će to neko morati da plati i sigurno je da se trgovci na veliko neće odreći svog rabata, odnosno svoje zarade.
Stranka srpskog jedinstva smatra da je i ovo preveliko opterećenje za trgovce na veliko, pored drugih, i da ga treba smanjiti, tako da bude oko milion dinara. Mislimo da je to za godinu dana primerena suma.
Kada se govori o trgovcima na malo u ranijem predlogu bilo je predviđeno da trgovci na malo plate 15-16 hiljada dinara da bi mogli da se bave trgovinom duvanskih proizvoda na malo, ali su posle razgovora nadležni iz Ministarstva, valjda su shvatili da je to preterano, smanjili tu obavezu na 3.000 dinara.
Međutim, pošto mi iz Stranke srpskog jedinstva uglavnom živimo u unutrašnjosti i znamo probleme manjih mesta, manjih sredina, gde ima samo jedna ili dve prodavnice, recimo udaljene seoske sredine, gde se pored ostalih prodaju i duvanski proizvodi i uglavnom u tim prodavnicama imate jednu, dve ili tri vrste duvanskih proizvoda, pa se pitamo da li je stvarno obaveza da takve prodavnice mešovite robe moraju da imaju posebnu dozvolu za promet duvanskih proizvoda i da za to plate taksu od 3.000 dinara.
Tvrdim da u nekim malim prodavnicama neće imati za godinu dana tri hiljade dinara zarade od duvanskih proizvoda, a moraće da plate taksu, pored svih onih obaveza prema državi koje moraju da izmire. Na ovaj način Ministarstvo finansija nesvesno pomaže šverc, pa će oni ljudi koji su finansijski sposobni kupovati duvanske proizvode u većim urbanim sredinama i nosiće da ih prodaju po manjim sredinama, normalno po većim cenama.
Pitamo se da li je to želja Ministarstva finansija ili je potrebno da izjednači sve trgovce na malo da prodaju pored ostalih i duvanske proizvode, jer je i to proizvod kao i svaki drugi, na koji se plaća porez i ostalo što spada u obaveze koje treba trgovci na malo da izmire.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva postavljamo pitanje - da li su samo duvanski proizvodi akcizni proizvodi da trgovci na veliko i malo koji ih prodju moraju da plate ove takse. Šta je sa trgovcima na veliko i malo kafom, zatim alkoholom, alkoholnim pićima i slično. Zašto su oni u povoljnijem položaju, a stalno govorimo da su svi građani ravnopravnim pred Ustavom i zakonom pri obavljanju određenih privrednih delatnosti.
Na ovaj način se želi da se određeni trgovci na veliko, a već sada se zna ko će dobiti licence za trgovinu na veliko, stave u povoljniji položaj u odnosu na druge trgovce.
Na kraju jedna primedba u odnosu na kaznene odredbe. Predložene kaznene odredbe, s obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji, ekonomski položaj trgovaca, kako na veliko tako i na malo, nisu primerene i morale bi da budu manje.
Izneo bih i jednu opasku. Gospodin ministar je ovde govorio o tome da se mi nalazimo među dve zemlje koje imaju najveći broj pušača u Evropi prema poslednjim istraživanjima. Kako se situacija razvija i kako nam DOS pruža priliku da živimo, bojim se da će uskoro u Srbiji svi biti pušači, jer se obično smatra da je duvan kao neka laka droga i da vodi u neko blagostanje; jedino kada zapalimo cigaretu možemo da mislimo da dobro živimo. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u objašnjenju ovog predloga zakona, koje je danas pred nama, Ministarstvo je, između ostalog, napisalo da su kriterijumi za utvrđivanje ovih vrednosti u članu 2. i procenata u članu 3. broj stanovnika u opštinama, odnosno gradovima, broj odeljenja u osnovnim i srednjim školama, broj ustanova za neposrednu dečju zatštitu i broj dece obuhvaćene tom neposrednom dečjom zaštitom, a kao korektivni element, ili faktor, jesu površina i stepen razvijenosti opština, odnosno gradova.
Upravo mi iz stranke SSJ smatramo da prilikom pravljenja Predloga ovog zakona nisu ispoštovani ovi kriterijumi, koje je samo Ministarstvo napisalo, da treba da budu poštovani.
Naime, sredstva koja su predviđena da se rasporede na opštine i gradove, nisu ravnopravno raspoređena. Gospodine ministre, samo bih želeo da objasnite kako je to moguće. I odmah da kažem, mi iz stranke SSJ nemamo ništa protiv što su za Beograd određene tri milijarde, odnosno preko tri milijarde dinara, za 2003. godinu, i kada uzmemo u obzir da Beograd ima nepuna dva miliona stanovnika, ili oko milion i 400 hiljada odraslih osoba, ili glasača, ispada da po odrasloj osobi Beogradu pripada oko 2.300 dinara, odnosno preko 1.500 dinara po jednom stanovniku.
Ako sada taj odnos stavimo i na druge gradove u Srbiji, doći ćemo do podataka da retko koji grad, a naročito nerazvijene opštine, dostiže i 1.000 dinara, po glasaču, odnosno 700 do 800 dinara po stanovniku te opštine. Dakle, sigurno je jedno, da nije poštovan osnovni kriterijum, znači, prvi kriterijum, a to je broj stanovnika po opštinama, odnosno gradovima.
Drugi kriterijum koji je korektivni kriterijum, jeste stepen nerazvijenosti po opštinama, odnosno gradovima. Postavlja se pitanje kako je moguće da opštine koje sada imaju status nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih opština, sa ovako malim sredstvima, a to im dodeli Ministarstvo finansija i to preko ovog zakona, mogu da dostignu srednje razivjene, a njihova je samo lepa želja da mogu da dostignu visokorazvijene opštine.
Uzeću kao primer samo dve opštine, bez želje da zaboravim neke druge opštine, ali mnogo vremena bi trebalo da nabrajam druge. Uzmimo opštinu Ražanj i Rekovac koje su slične, a gospodine ministre, pitajte gospodina Vlahovića koji je upravo vaš kolega i potiče iz opštine Rekovac kakva je situacija tamo, neka vam objasni, a ja ću vam govoriti malo o opštini Ražanj, jer tamo je još malo pa bog rekao - laku noć, privreda ne radi, stanovništvo jednostavno iz sela ne može da dođe do centra opštine, jer putne mreže nema, to su lokalni putevi, oni treba da finansiraju, Republika tu ne izdvaja i sa ovakvim sredstvima, postavlja se pitanje da li mogu da izfinansiraju sve to što treba da izfinansiraju. Takođe se postavlja pitanje, ako ste kao kriterijum uzeli broj odeljenja osnovnih i srednjih škola. U nerazvijenim opštinama, nema više dece koja idu u osnovne škole, a o srednjim da ne govorimo, gospodine ministre.
Nema, jer je prethodna vlast, a naročito ova sadašnja, ništa nije uradila, jedini koji mogu da urade jeste Stranka srpskog jedinstva, kada dođe trenutak, a sigurno da će uraditi, kada bude uzela deo vlasti u Republici Srbiji. Bolje će uraditi nego što to vi radite.
Dajte malo, odvojite sredstava za nerazvijene opštine, za nerazvijene gradove, da jednostavno tamo mladi ljudi ostaju da stvaraju svoje porodice, pa će imati i dece, pa će imat razloga da se formiraju osnovne i srednje škole, pa će morati sigurno prema ovim vašim kriterijumima i sredstva da budu veća.
Jedan primer bih samo dao, za opštinu Jagodina ste predvideli 64 miliona dinara. Da vam kažem, uzmite u obzir da opština Jagodina u svom budžetu, a koliko sam imao prilike juče da gledam, predvidela je da 22 miliona dinara od svog budžeta, dakle to je trećina od ovih para koje ćete vi dati od Republike, da odvoji za TV Jagodinu. Ako znamo da će ta TV stanica biti vrlo brzo privatizovana za godinu, dve ili tri, pitamo se čije pare i kome se daju.
Mi iz SSJ, budite sigurni, zbog šire javnosti to moram da kažem, sutra ćemo glasati protiv takvog budžeta opštine Jagodina, jer to nije za dobrobit građana Jagodine, ako se zna da ste im upravo od 1. januara uveli i 210 dinara pretplate, a pod pretpostavkom, u Jagodini ima negde oko 15.000 domaćinstava i imaju televizore, plaćaće pretplatu, to je oko tri miliona dinara, pa puta 12, to je cirka 40 miliona dinara što će vratiti građani Jagodine Beogradu, odnosno RTS-u.
Iz svega ovog izloženog, SSJ ne može da podrži Predlog zakona, a ne može da ga podrži iz razloga što u članu 4. ste predvideli da, kada se ispune ova sredstva, da onda dolazi ona druga primena, da se sredstva usmeravaju prema trezoru, tzv. konsolidovanom računu i samo 50% će se usmeriti prema onim opštinama koje od poreza na zarade, od poreza na promet, koje će ubirati ta sredstva. Normalno je gospodine ministre, da će veći gradovi i razvijene opštine pre dostići tu cifru, jer tamo je veći broj stanovnika, više je zaposlenih i smatram da iz tog razloga trebalo je na drugačiji način da pripremite ovaj predlog zakona, da više odvojite sredstava za manje razvijene, za nedovoljno razvijene gradove, tako i opštine, da jednostavno pokušamo da ova Srbija ravnopravnije se razvija i da prestanemo sa onom krilaticom - što južnije to tužnije.
Dakle, mi iz SSJ ne možemo iz navedenih razloga podržati Predlog zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ je podnela amandman na član 7. a on se odnosi na Razdeo 7 koji tretira Ministarstvo finansija, na Razdeo 12 koji tretira sredstva u Ministarstvu poljoprivrede. Amandmanom SSJ tražili smo da se u Razdelu 8 u funkciji 464 kod transfera obaveznog socijalnog osiguranja poveća iznos predviđen iznos u budžetu Republike Srbije za 2003. godinu  a i da se u Razdelu 12 klasifikaciji 451 koja se odnosi na subvencije nefinansijkim korporacijama takođe poveća iznos predviđen Predlogom zakona o budžetu za 2003. godinu, a istovremeno i da se doda nova alineja 19 koja tretira isplatu zaostalog duga proizvođačima šećerne repe.
Zašto smo tražili da se poveća iznos kod Razdela 8 u Ministarstvu finansija kod transfera obaveznog socijalnog osiguranja? Naime, u ovom trenutku država Srbija duguje poljoprivrednim penzionerima, odnosno onima koji su ostvarili penziju po zakonima iz ranijeg perioda, kada su bili bukvalno naterani da moraju da prihvate obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i ako to mnogi nisu želeli i sada im država, za ono našta su bili primorani da plaćaju doprinose, duguje 15 penzija.
U Predlogu zakona o budžetu za 2003. godinu, predviđa se da se isplate samo 12 penzija. Dakle, država ne predviđa da smanji dug prema penzionerima, poljoprivredni proizvođačima, a to su stara i iznemogla lica, koja najčešće ne mogu sami da se izdržavaju, i na ovaj način oni se dovode u potpuno neravnopravan položaj sa ostalim korisnicima penzija.
Takođe se postavlja pitanje - šta će biti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji ove godine stiču pravo na penziju a to pravo će ostvariti bukvalno tek za 15 meseci, kada dođu na red da se isplati penzija na koju oni imaju pravo. Iz tih razloga SSJ smatra da je ovo mali izdatak za Vladu Republike Srbije ali bi bio veliki doprinos poboljšanju materijalnog položaja penzionera koji su to pravo ostvarili kao poljoprivredni proizvođači.
Zato smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman i omogućiti ovim licima da ostvare redovnu isplatu penzija. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati da se vratim na ono za šta smo danas ovde, a to je set poreskih zakona koje nam je Vlada dala na razmatranje, odnosno Ministarstvo finansija.

Počeću od prvog zakona, od Zakona o porezu na promet; samo ću ponoviti stav poslaničke grupe SSJ da je ovo čist marketinški potez Vlade, jer je očigledno da se polako pripremaju građani Srbije za neke izbore, do kojih mora doći u prvoj polovini iduće godine. Na neki način, Vlada i Ministarstvo finansija priznali su grešku time što prošle godine, u martu mesecu, Ministarstvo finansije nije prihvatilo brojne amandmane svih opozicionih stranaka, a među njima i SSJ, koja se zdušno zalagala da se ulje, ili kako se u narodu kaže zejtin, šećer, mast, ne oporezuju.

S druge strane, postavlja se pitanje, osim marketinškog poteza, šta se još dobija ovde - smanjenjem, odnosno ukidanjem poreza na ova tri artikla bukvalno građani Srbije ne dobijaju ništa. Juče smo čuli neke podatke da prosečna porodica troši pet do šest litara ulja, dva do tri kg. šećera itd. To iznosi cirka 40-50 dinara po porodici uštede mesečno, a samo otvorite, poštovane kolege poslanici, današnje novine i videćete da se od 1. januara iduće godine predviđa povećanje cene obaveznog osiguranja za motorna vozila od 40,7%, a ako znamo da u Srbiji po jednoj porodici postoji jedan automobil i da je prosečna cena obaveznog osiguranja oko 2.000 dinara, to znači da će svaka porodica morati da plati povećanje od 1.000 dinara, i na taj način se trostruko anulira ovo što će porodica dobiti time što će se ukinuti porez na promet masti, ulja itd.

Posebno bi želeo da naglasim član 5. Zakona o izmenema i dopunama Zakona o porezu na promet, odnosno to je novi član 54a, gde su predviđene kazne za neposedovanje računa pri izlasku iz radnje. S obzirom da će sigurno poreski policajci dobiti normu; a za vaše obaveštenje, da vas podsetim, one koji ne znaju, imaju normu i saobraćajni i drugi milicioneri u Republici Srbiji, da moraju ispoštovati svakog dana jedan određeni iznos, koji mora da uplate u kasu, a to znači da pet do 10 hiljada svaki saobraćajni milicioner dnevno mora da naplati od građana Srbije.

Sigurno je da će i poreski policajci dobiti takav nalog da će dnevno morati da uplaćuju pet do 10 hiljada dinara, pa se postavlja pitanje - da li će budžet Srbije gubiti ili profitirati. Ja sam siguran, i to ponavljam u ime SSJ, da će profitirati, jer će jedan policajac sedeti pored neke trafike i svakog drugog građanina, koji je kupio paklicu cigareta koje koštaju 20 dinara, ili dnevne novine koje koštaju 15 dinara, a nema račun, zaistaviti i reći - izvolte, platite 1.000 dinara kaznu, a i to ide u budžet Srbije.

Dakle, nema nikakvog boljitka oko ovog ukidanja poreza na promet, osim što se žele zavarati građani Srbije da, eto, Vlada u svom reformskom kursu ukida nešto i pomaže građanima Srbije.

Kad se govori o smanjenju poreza na dobit sa 12 na 14%, pa da je to neka stavka u budžetu, budimo sigurni, uvažene koleginice i kolege, da Vlada tu porez ne bi smanjivala. Prvo, gospodine ministre, u Srbiji treba promeniti neke druge zakone, pa onda promeniti stope poreza na dobit. Po meni, treba promeniti Zakon o knjigovodstvu i računovodstvu, jer se po tom zakonu tako lako može štelovati završni račun da je pitanje - ko će u stvari tako napraviti završni račun da pravi dobit. Doduše, ministar to ne sluša, njega to ne interesuje, on se već dogovorio sa svima kako će pritisnuti zeleno dugme kad se budu usvajali ovi zakoni. No, moram zbog šire javnosti da u ime SSJ izložim ovo.

Kad se radi o Zakonu o upotrebi i držanju određenih dobara, postavlja se pitanje, osim trofejnih oružja, da li će se plaćati porez na nasleđeno oružje?

Da vam pojasnim o čemu se radi - ako otac ili deda imaju oružje, i kad se desi to što se desi, da nestanu sa ovoga sveta, a to oružje treba po svemu sudeći da ostane u porodici, da li to oružje može i treba da nasledi neko od potomaka, i da na to ne plaća porez, jer to je opet u neku ruku trofejno oružje te porodice, da tako kažem.

Mislim da to treba da uzmete u obzir i to osloboditi poreza ubuduće.

Posebno, a pomalo i smešno za nas iz SSJ, to je da Ministarstvo finansija predlaže smanjenje poreza na katastarski dohodak; i tu se jedino slažemo sa uvaženim gospodinom ministrom, da naši poljoprivredni proizvođači ne plaćaju veliki porez na katastarski dohodak, jer se od 1994, odnosno 1995. godine katastarski dohodak nije menjao. Ali, gospodine ministre, da vas podsetim da su mnogi poljoprivredni proizvodi 1994. i 1995. godine, izraženi u markama, imali daleko veće cene nego što imaju danas.

Samo jedan primer - tih godina je prasad prodavana na jagodinskoj pijaci po 3 i 3,5 marke za kg. žive vage, kako se to kaže u narodu, a danas je cena jedva 2 marke za kg. žive vage. Postavlja se pitanje - kako vi to pomažete poljoprivredne proizvođače time što ćete umanjiti porez na katastarski dohodak, a dajte molim vas ministre umanjite doprinose i ostale stvari koje plaćaju poljoprivredni proizvođači.

Jedno poljoprivredno gazdinstvo, jedna poljoprivredna porodica, koja mora da plaća za svoja četiri punoletna člana sve obaveze prema invalidsko-penzijskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju, prema vodama itd. ona ima najmanju stavku upravo na katastarski dohodak, i to će platiti sa par paklica malo boljih cigareta, ali ovo ne može da plati, jer su izuzetno veliki doprinosi, i to se kreće na desetine hiljada dinara.

Pomognite poljoprivredi na taj način, pomognite i poljoprivredne proizvođače, a nemojte, govorim u njihovo ime, nemojte da im smanjujete porez na katastarski dohodak, pomognite im na drugi način. Platite im pravu cenu njihovih poljoprivrednih proizvoda, platite im na vreme, i sve ostalo, a ovo nemojte. Može i da ostane isto i biće vam zahvalni.

Kad se govori o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak, tamo ste, između ostalog, predvideli gospodine ministre da i sportisti moraju plaćati taj porez.

Mi iz SSJ se slažemo da treba i sportisti da plaćaju porez kada zaključe ugovor, dobiju pare na ruke itd. Ali, molim vas, pročitajte dobro, u članu 84a šta ste predvideli - u aliniji 3 i alineji 8, ako me dobro služi sećanje, predvideli ste između ostalog da će se porez naplaćivati i od novčane pomoći koju vrhunski sportisti dobijaju za izuzetne rezultate (to je alineja 3).

U alineji 8. - sportisti će plaćati porez kada dobiju nacionalno priznanje i nagrade za posebne zasluge.

Da li to znači da kada naši strelci npr. osvoje zlatnu medalju na olimpijskim igrama i dobiju pet ili deset hiljada državne nagrade, moraju od tih para da izvade 20% i da vrate gospodinu Đeliću, odnosno državi. Mislim da to nigde nema. To piše u zakonu.

S druge strane, povedite računa malo i o porezu na reklame, koje sportisti nose na svojim dresovima.

Naime, kada neki sponzor želi da reklamira sebe i uplati određeni iznos nekom sportskom kolektivu, a od toga taj kolektiv živi, pošto kolektiv pruža uslugu, on postaje poreski obveznik i plaća 20% poreza državi na to, a on jedna sastavlja kraj sa krajem i jedva je umolio nekog privrednika da mu plati taj porez, odnosno taj novac, da bi mogao od toga da živi i da, jednostavno, trenira.

Vodite malo računa. Ministre, molim vas, ne bi bilo loše, poslušajte savet SSJ, pomognite sport, pomognite omladinu, vratiće vam se to na dobro.

Na kraju, kod omladinskih zadruga, želite da izjednačite ljude koji rade preko omladinskih zadruga sa onim zaposlenim koji rade na određeno vreme u firmama, na mesec, na dva, na tri. Vi ste ovde naveli negativan primer, mislim da ste pomenuli da u Vršcu ima 12 omladinskih zadruga, ako me dobro sećanje služi. Međutim, nemojte da zbog Nikole, koji vas je uvredio, počnete da mrzite i Svetog Nikolu.

Molim vas, uzmite pozitivne primere omladinskih zadruga koje su pomogle mnoge omladince, mnoge siromašne da zarade neki dinar i nemojte ovoliko da oporezujete omladinske zadruge, odnosno ljude koji rade preko omladinskih zadruga, jer je to jedan od načina da omladinske zadruge, odnosno ljudi koji tamo rade zarade neki dinar da prežive.

Socijalna situacija u Srbiji je izuzetno loša, veoma teško se živi. Nije sve u porezima. Dajte, obratite se malo proizvodnji, privredi, poljoprivredi. Tu pomognite, tu dajte reforme,biće vam zahvalni.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva uzeću sebi za  pravo da dam određene napomene koje mi, kao poslanički klub imamo na ovaj zakon i zbog kojih sigurno nećemo podržati ovaj zakon u načelu.
Naime, vi ste u uvodnom izlaganju govorili o razlozima za donošenje ovog zakona, odnosno za ulazak u skupštinsku proceduru i po vama i vašim željama očekujete da se ovaj zakon i usvoji.
Govorili ste, da ne ponavljam mnogo, da je to sveto pismo i tako dalje! Iz vašeg izlaganja nisam čuo nijedan razlog da ovaj zakon treba doneti ovako po hitnom postupku jer da ova sednica nije odložena prošlog utorka, verovatno bi ovaj zakon bio donesen po hitnom postupku donet, iako nisu bili ispunjeni elementarni i pravni uslovi i uslovi iz Poslovnika ove skupštine koji smo usvojili da bi bio donesen zakon po ovakvom postupku.
Međutim, poslanici ove skupštine su bili razumni, pa nisu prihvatili tada taj predloženi dnevni red i evo, ušli smo u neku redovnu proceduru za donošenje ovog zakona. Govorite o razlozima, a nigde niste pomenuli to Ministarstvo finansija - i uz neka druga ministarstva da stvorite privredni i ekonomski ambijent ovoj državi da može da se radi i da se zaradi, pa da od te zarade može redovno da se plaća porez. Jadna je vlada, po nama iz SSJ-a, koja jedino želi da zavuče ruku u džep poreskih obveznika i da tako puni svoj budžet. Treba, ponavljam, stvoriti uslove da se zaradi, radi i zaradi, da bi moglo iz viška da se plaća porez i onda ne bi bile potrebne ni ove sankcije koje su ovde predviđene za neplaćanje poreza.
Ja ću u svom izlaganju, pošto su poslanici SSJ već govorili dosta o ovom zakonu, samo ukazati na neke nelogičnosti nekih članova u ovom predloženom tekstu zakona.
Prvo, kada je reč o članu 76. - govorite o kamati i tamo ste napisali neku u stavu 1. jednu rečenicu, mogu da vam pročitam, ja sam konsultovao neke, da kažem tako ekonomiste koji dosta rade u toj oblasti i oni nisu mogli najblaže rečeno da daju odmah tumačenje šta se želi. Međutim, u stavu 4, tog istog člana, napisali ste: "na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj".
Postavljam pitanje: ako neko ne podnese zahtev za povraćaj više uplaćenog poreza, da li mu država to neće nikada vratiti i zašto 30 dana? Znači, država želi da ukrade od poreskog obveznika, ako ona po službenoj dužnosti ne vodi računa da li je neko više platio porez i mora da mu vrati, jer to je ravnopravnost između poreskih obveznika i države, kao kontrolora da li je plaćen porez ili nije.
Sa druge strane, zašto niste negde predvideli ili ja to možda nisam video, da država kompenzira sa poreskim obveznicima dospelu poresku obavezu. Naime, imamo slučaj da država duguje poljoprivrednim proizvođačima skoro 20 penzija, to je obaveza države, a vi ćete sutra poreskom obvezniku, poljoprivrednom proizvođaču koji nije u stanju da plati dospelu poresku obavezu, da iznesete televizor i da ... ako to ima, onda u redu... onda povlačim, nisam video, izvinjavam se ako nisam video. Mislim da je to obaveza i znači da ste prihvatili sugestiju SSJ od prošle godine kada smo to predlagali, koliko se sećam.
Dalje, moja sugestija se odnosi na član 103. gde se govori da država ima pravo da naplaćuje dospela potraživanja na imovinu članova domaćinstva. S obzirom da kod nas ima dve vrste terminologije, šta je to domaćinstvo, domaćinstvo u užem smislu i domaćinstvo u širem smislu?!
Šta ste ovde želeli da kažete, šta se podrazumeva - domaćinstvo u užem smislu čine roditelji i deca, u širem smislu, a to je čest slučaj u Srbiji, čine deca, roditelji, očevi i majke, dede i babe itd?! I da li želite, gospodine ministre, da sutradan nekom detetu koje je dobilo poklon iz inostranstva, najčešće tako, neku vrednu stvar, da li je to televizor, video, kasetofon, nije bitno, da ne nabrajam, da li želite da tom detetu uzmete taj poklon na ime plaćanja poreza, zato što njegov otac nije bio u stanju da izmiri dospelu poresku obavezu prema državi? Na to pitanje biste morali da odgovorite.!
U članu 165. napisali ste (zbog šire javnosti i građana Srbije bih morao da ga pročitam), gospodine ministre, vi i vaše ministarstvo predlažete da bude usvojeno, a verovatno će biti: "Inspektor poreske policije ima pravo i dužnost da drži i nosi službeno oružje. Akt o službenom oružju inspektora Poreske policije donosi ministar".
Da li to ministar finansija Republike Srbije želi da uzme ovlašćenja koja ima MUP, jer ono određuje ko ima pravo da nosi pištolj, izdaje dozvolu itd? Vi ste ovde napisali da poreski inspektor ima "i dužnost" - šta to znači ako ima poreskih inspektora, koji sada rade u Republičkoj upravi javnih prihoda, koji imaju odbojnost prema oružju? Naročito su to pripadnice nežnijeg, lepšeg pola i ne žele da nose oružje. Da li će morati da nose oružje, ili će izgubiti posao? Na to pitanje morate da odgovorite!
I konkretno, bilo je govora o tome da ste ovim zakonom želeli da uredite i krivično-pravnu materiju, što uopšte ne može da se uređuje ovim zakonom, kao posebnim zakonom, jer postoji na nivou Republike Srbije Krivični zakon Republike Srbije, koji reguliše i propisuje krivična dela i kaznene mere, odnosno sankcije za izvršioce učinjenih krivičnih dela.
Vi ste, između ostalog, u članu 179. u poslednjem stavu, napisali: "Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. i 2. ovog člana učinilac liši života službeno lice, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od 40 godina". Mislim da u republičkom Krivičnom zakonu postoji krivično delo ubitstva i postoji (u stavu 2, 3. i 4.) posebno otežavajuća okolnost, ako se liši života službeno lice. Prema tome, zašto duplirati ovo, ako već postoji u Krivičnom zakonu Republike Srbije!
Mislim da i suviše Ministarstvo finansija uzima sebi za pravo da rešava neku materiju, koju ne treba, i ne može nikako da bude predviđena i rešena ovim zakonom.
Iz tih i iz drugih razloga, poslanička grupa, odnosno poslanici SSJ, neće podržati ovaj zakon.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SSJ smo očekivali da će pauza danas biti od 14,00 sati, kao i svakog dana, ali pošto je predsedavajuća drugačije odlučila, dozvolite mi da se sa par rečenica osvrnem na Predlog odluke oformiranju anketne komisije za ispitivanje tzv. afere Pavković.
Kao što ste čuli od prethodnih govornika iz redova poslaničkog kluba SSJ, iz poznatih razloga, da ne bih oduzimao vreme, nećemo učestvovati u radu ove anketne komisije. Rekao bih da ima i proceduralnih problema da se uopšte formira ova anketna komisija.
Naime, što se tiče pozivanje na Ustav Republike Srbije, na član 135. stav 2, ne bih oduzimao vreme da ga čitam, neka ga čitaju oni koji nisu pravnici, pravnicima je jasno da se pozivanje na ovaj član i na ovaj stav ne može uzeti kao osnov za formiranje ove anketne komisije. Ovo je izgleda želja da se u ovom trenutku, kada je već druga polovina jula, ovaj sukob interesa između dve vladajuće partije unutar DOS-a izloži javnosti Srbije, da građani Srbije zaborave tekuće probleme sa kojima se sukobljavaju u ovom trenutku.
Oni su veoma veliki. Pad standarda je očigledan, narod sve lošije živi. S druge strane, smanjenje proizvodnje. I vaši mediji su objavili da je pad proizvodnje u Srbiji, u odnosu na isti period prošle godine, za oko 1,2%. Plate su sve manje i sve neredovnije se isplaćuju. Penzioneri sve teže žive.
Ova anketna komisija treba da završi posao, kako se predviđa, do kraja avgusta. Posle toga bi trebalo da se bavimo opet izveštajem anketne komisije, a znate da građani Srbije u tom trenutku treba da razmišljaju o nabavci ogreva, knjiga i učila za đake i studente, o tome da treba da spreme zimnicu itd. Treba te probleme građana Srbije gurnuti u drugi plan, da ne bi razmišljali o tome da li imaju para u džepu, da li će ostati bez posla itd.
Da završim samo jednom rečenicom; ovaj sukob između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije me podseća na dvoje mladih koji su se zabavljali deset godina, držali se za ruke, voleli se i ljubili na svakom koraku, a kad su sklopili brak, razvode se posle mesec dana.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SSJ podneli su amandman na član 32. gde predlažu da se u stavu 5. reči "predsednika,  odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije", zamene rečima "narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije".
Zbog javnosti, da pročitam kako glasi predloženi tekst stava 5. člana 32. zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije: "Za svoj rad
predsednik i članovi saveta imaju pravo na novčanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije".
Po mišljenju poslanika SSJ nelogično je i van pameti, da upotrebim malo tvrđi izraz, da se članovi saveta u platama, odnosno u naknadama izjednačavaju sa predsednikom, odnosno sudijama Vrhovnog suda. To je, dame i gospodo, najviša sudska instanca u Republici Srbiji, koja donosi vrlo odgovorne odluke, rešenja itd. i izjednačavati njihov rad sa radom saveta, po nama i po mišljenju SSJ, neprimereno je.
U ovoj republici nema veće sudske instance u redovnom i vanrednom odlučivanju od Vrhovnog suda Srbije. S druge strane postavlja se pitanje šta znači reč "naknada", jer, mada nismo dali amandman na stav 6. istog člana, ako pogledamo šta piše u stavu 6. i koja su ovlašćenja predsednika saveta, postavlja se pitanje da li će on biti u stalnom radnom odnosu, odnosno on i članovi saveta?
Ako će biti u stalnom radnom odnosu, onda se ne može govoriti o naknadi, već se može govoriti o zaradi. Znači, o plati, da prevedem na naš jezik, a ne o naknadi. Naknada se daje za neki rad koji traje mesec, dva, tri ili nedelju dana, ili da se završi neki određeni posao; onda se ugovara naknada; a zarada se ostvaruje za stalni rad, u stvari, ostvaruje se na osnovu prava iz radnog odnosa, odnosno na osnovu Zakona o radu.
Iz tog razloga predlažemo da Vlada usvoji ovaj amandman SSJ, jer mislimo da je primereniji i adekvatniji za ovu vrstu posla, koji treba da rade članovi saveta. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke srpskog jedinstva su podneli amandman na član 78. na tačku 7) i on je u neposrednoj vezi sa već podnetim amandmanom na član 4. tačka 9) ovog zakona, gde smo predložili da se reč "nezavisnih" zameni rečju "samostalnim", a takođe smo u istoj tački predložili da se posle reči "uslovima" briše tačka i da se dodaju reči "koji potvrđuje agencija".
Ne bih da obrazlažem ponovo ovaj amandman u vezi reči "samostalnim" ili "nezavisnih", već je dosta govoreno o tome i predlažem da se ukoliko usvojite amandman na član 4. tačka 9) ovog zakona automatski prihvati i ovaj amandman na član 78. tačka 7).
Istovremeno predlažemo, kao što sam rekao, da se dodaju dve nove reči posle reči "uslovima", iz razloga što smatramo da ove ugovore koji se zaključuju sa samostalnim producentima treba da potvrdi i agencija. Iz navedenih razloga mislimo da je amandman Stranke srpskog jedinstva prihvatljiv i predlažem da prilikom glasanja prihvatite ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ je principijelno protiv uvođenja TV pretplate koja je ukinuta pre nepunih godinu i po dana. Međutim, znajući da DOS-ovska većina i Vlada DOS-a neće prihvatiti naš predlog da se ukine pretplata, mi izlazimo sa sledećim amandmanom, da pomognemo i Vladi da izađe iz ovog ćorsokaka.
Naime, predlažemo da se TV pretplata umesto 210 dinara naplaćuje 50 dinara, a da se pretplata za prijemnik u vozilu umesto 440 dinara naplaćuje 100 dinara.
S obzirom na situaciju u kojoj se nalazi većina građana Srbije, počev od penzionera, poljoprivrednih proizvođača, radnika koji primaju plate ili ih ne primaju uopšte i sličnih, mislimo da bi bilo primereno da TV pretplata bude 50 dinara, odnosno za radio u kolima 100 dinara.
Istovremeno bih podsetio predlagača da uzme stenografske beleške sa Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održanog 12, 13. i 14. februara 2001. godine i da pročita šta su tada ministri u Vladi i pojedini diskutanti iz redova DOS-a govorili o TV pretplati. Mislim da bi bilo najmoralnije da bar ovog trenutka ćute, jer se vrlo dobro zna i tamo piše šta su govorili o TV pretplati.
Mi iz SSJ-a mislimo da se krši član 13. Ustava Republike Srbije gde se govori da su svi građani jednaki u pravima i obavezama pred Ustavom i pred zakonom, na ovaj način, uvođenjem ove TV pretplate, za sve građane koji imaju najmanje jedan TV prijemnik, bez obzira na kojem delu teritorije Srbije živeli; to nije ispravno. Naime, u nekim delovima teritorije Srbije građani Srbije mogu da gledaju samo prvi program, dok u drugim delovima gledaju prvi, drugi, treći i mnoge lokalne programe.
Istovremeno, iz predloga se ne vidi da bi se iz TV pretplate finansirale i neke lokalne TV stanice koje su takođe državne, tako da kažem, jer su opštinske TV stanice formirali opštinski organi, odnosno opštine kao lokalne samouprave i finansiraju se iz budžeta. Tu su velike pare koje plaćaju građani opet posredno ili neposredno kroz porez.
Navešću, pošto dolazim iz Pomoravskog okruga, samo dve opštine koje su udaljene jedna od druge osam kilometara. U Jagodini postoji TV stanica, u Ćupriji postoji TV stanica. U Ćupriji je za ovu godinu određen budžet u iznosu od 500.000 maraka za finansiranje te TV stanice koja se vidi u krugu od desetak kilometara, a Ćuprija, dame i gospodo, u ovim vrelim danima, vrelom letu, nema vodu, pa se sada postavlja pitanje da li građani treba da gledaju program te lokalne TV stanice ili da im iz česama curi voda. Istovremeno, u Jagodini je određen budžet od 15 miliona dinara, a u Jagodini je problem deponije koji i dan - danas nije rešen. Postavlja se pitanje da li građani, pored ovoga što finansiraju lokalne TV stanice iz budžeta, treba sa ovim iznosom da finansiraju i radiodifuznu ustanovu u Beogradu, odnosno Radio-televiziju Srbije.
Iz tog razloga, mi iz SSJ molimo Vladu i tražimo od Vlade da ovaj iznos bude manji, da bude primereniji građanima Srbije, naročito penzionerima, poljoprivrednim proizvođačima itd.
Završiću sledećim, u jednom stavu ovog predloga zakona stoji da će se TV pretplata povećavati svake godine, s obzirom na rast cena na malo u prethodnoj godini. Budite u Vladi principijelni, pa kada to tako radite za TV pretplatu, radite i za poljoprivredne proizvode, pa ako je inflacija 40%, podignite otkupnu cenu, recimo, pšenice za 40%; ove godine to niste uradili.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Stranke srpskog jedinstva je predložio da se u članu 27. u stavu 1. reči: "šest godina" zamene rečima: "dve godine". Razlog zbog koga ovo predlažemo je što smatramo da je u ovom trenutku ovaj izborni period za članove saveta koji treba da budu izabrani na dve godine adekvatan, i da bi se na taj način obezbedilo da ovi članovi budu češće smenjivi, da ne budu u situaciji da pokušaju neke zloupotrebe i da iskoriste ovlašćenja u neke negativne svrhe.
Istovremeno, predlažemo da se stavovi 2. i 3. brišu i da stav 4. postane stav 2. Zašto predlažemo da se stav 2. briše?
Zbog javnosti ću pročitati šta se predlaže stavom 2. "Izuzetno od stava 1. ovog člana, prilikom prvog izbora, tri člana saveta se bira na dve godine, tri člana na četiri godine, a tri člana na šest godina". Dakle, i sam predlagač zakona odmah u startu predlaže da svi članovi saveta ne budu izabrani na isti vremenski period i zato mi predlažemo da se taj član briše.
Posebno je interesantan stav 3. ovog člana, koji ću takođe pročitati, pa ću obrazložiti zašto se predlaže njegovo brisanje. On glasi: "Članovima prvog sastava saveta, čiji mandat traje dve odnosno četiri godine, mandat se određuje i utvrđuje tako što pre odlučivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor na dve, odnosno četiri godine".
Pa, dame i gospodo, pitam predlagača da li mi ovde treba da formiramo i kladionicu u Skupštini Srbije, pa da se kladimo ko će od kandidata biti izabran na dve i na četiri godine? S druge strane, postoji mnogo vrsta žreba.
Da li će ovde da bude kao na "bingu" - onaj krug koji će biti ispisan imenima pa će predsednik Skupštine vrteti taj krug, pa na čije ime stane ona kazaljka, taj će biti izabran na dve godine, a onaj drugi na četiri itd. Budimo ozbiljni i donesimo jedan ozbiljan zakon.
Molim predlagača da usvoji ovaj predlog. I, bez obzira da li će usvojiti da se kandidati biraju, odnosno da se članovi saveta biraju na dve godine, da se usvoji ovaj predlog poslaničke grupe SSJ, i da ne pravimo od ove skupštine cirkus, odnosno da Vlada ne predlaže ovakve zakone; pa nije ovo da mi sada igramo "bingo" ovde u Skupštini Srbije.
Članovi saveta su ozbiljni ljudi i pitanje je da li će žrebom da budu birani najkvalitetniji ljudi, ukoliko ostane ovakav predlog, izabrani na šest godina, odnosno na četiri, odnosno na dve. Mislim da je predlog sasvim umesan i molim vas da prilikom glasanja glasate za ovaj predlog SSJ. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nalazim se u dilemi da li da objašnjavam podneti amandman, jer nemam stav Vlade; možda ga je prihvatila, pa nepotrebno objašnjavam.
Ali, izgleda da ovde neki poslanici znaju kako Vlada razmišlja i da nije prihvatila amandman, pa ubuduće, pošto znaju, predlažem u svoje ime i u ime SSJ da skrate vreme za obrazlaganje amandmana na 15 sekundi, samo da pročitamo broj amandmana i da onda bar ne diskutujemo, da ne gubimo vreme.
No, i pored toga poslanički klub SSJ se trudio da svojim amandmanima pokuša da poboljša loš tekst Predloga zakona o radiodifuziji. Jedan od tih amandmana je i amandman na član 4. tačka 10) predloženog zakona o radiodifuziji, koja glasi: "Nezavisna produkcija; radio i televizijski programi namenjeni isključivo radiodifuziji koje proizvode fizička ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;" predlažemo da se zameni tekstom: Samostalna produkcija; proizvodnja (produkcija) radio i televizijskih programa, ustanova, organizacija i preduzeća koja ne emituju program". Takođe u istom članu u tački 15) predlažemo da se reč "pretežno" zameni rečju "isključivo".
Zašto smo ovo predložili? Smatramo da je rešenje predloženo u našem amandmanu primerenije i preciznije za definisanje navedenih pojmova - samostalne produkcije televizijskih programa bez prava emitovanja istih i definisanje kablovsko - distributivnog sistema kao isključivo kablovske telekomunikacione mreže namenjene distribuciji radio i televizijskog programa. Nadam se, ako neko od predstavnika Vlade sluša ovo obrazloženje, da će prihvatiti, jer sigurno je da je tekst koji je predložila poslanička grupa SSJ mnogo bolji i precizniji, kao i pismeniji.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SSJ  je podneo amandman na član 46. i predlaže da se u stavu 3. tog člana, posle reči "ekonomija", dodaju reči "ili drugi ministar, nadležan za oblast za koju se prikupljaju ponude".
Zašto smo ovo predložili? Smatramo da, bez obzira na sposobnost lica koje obavlja funkciju ministra finansija i ekonomije, treba da se da mogućnost, kad su u pitanju javne nabavke i kad se vrše za druge oblasti, da se tu pitaju i drugi ministri, naročito kad je u pitnju oblast građevinarstva, energetike, poljoprivrede, zdravstva, saobraćaja i sl.
Ponavljam, mislim da je to samo u funkciji da javne nabavke budu što kvalitetnije. Iz tog razloga predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam pročitam kako glasi predloženi stav 2. ovog člana, da biste shvatili o čemu se radi, odnosno šta predlaže SSJ: "Naručilac je dužan da ponuđaču, u slučaju iz stava 1. ovog člana, odredi primeren rok za odgovor, koji ne može biti duži od 20 dana od dana dostavljanja zahteva".
SSJ predlaže da se umesto tačke stavi zapeta i da se doda tekst "niti kraći od pet dana". Jednostavno, razlog za ovaj amandman jeste da se ponuđaču ostavi jedan minimalni rok, jer će se dešavati u praksi da će nekome biti ostavljen rok od jednog dana, a nekome od 15 dana. Znači, mora zakonom da se utvrdi koji je to minimalni rok koji ponuđač mora, odnosno naručilac posla ili javne nabavke, da ostavi ponuđaču da odgovori na ono što traži naručilac. Iz tog razloga, mislim da je ovo samo poboljšanje teksta i mislim, gospodine ministre, da ovo nije ni politika, već je želja SSJ da vam pomogne, da vam tamo gde ste pogrešili zakon bude bolji i zato predlažem da usvojite ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 71. Predloga zakona stoji: "Za planirane javne nabavke čija je okvirna vrednost veća od 50.000.000 naručilac je dužan da najmanje jednom godišnje objavi prethodni raspis o nameri da dodeli javnu nabavku."
SSJ predlaže da ovaj iznos ne bude 50 miliona dinara, već da bude 30 miliona dinara, a imajući u vidu da je srpska privreda u veoma lošem stanju, da je za većinu firmi 30 miliona dinara velika para i da je transparentnije, pošto se vi stalno pozivate na transparentnost, da to bude 30 miliona dinara nego 50 miliona dinara ili pretvoreno u onu valutu koju volite da pominjete, to je negde milion maraka ili 500 hiljada eura ili evra, kako već to neko naziva. Zato vam SSJ predlaže da usvojite ovaj amandman i da ta okvirna vrednost bude 30 miliona dinara.