Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Petar Petrović

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Daleko ćemo dogurati sa ovakvim reformama, kada osnovni tekst Zakona dobijamo ovakav kako smo dobili, pa kada Vlada vidi da dođe desetak amandmana sa istim tekstom prihvati. Ako se zna da decu u prvom razredu osnovne škole moraju da uče učitelji koji završavaju Učiteljski fakultet, nelogično je bilo  da izađe predlog da direktor škole može da bude čovek koji ima najmanje višu stručnu spremu. Povlačim amandman.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pošto je vreme kratko, mogu samo da kažem da poslanička grupa SSJ neće podržati predložene izmene i dopune zakona o osnovnoj i srednjoj školi, jer smo očekivali da će ova ekspertska vlada, sa ekspertskim ministrima, dati ekspertske zakone koji će reformisati osnovno i srednje obrazovanje. To  znači  - poboljšati materijalni položaj prosvetnih radnika, uvesti modernu nastavu u školama, smanjiti opterećenje učenika.
Samo da vas podsetim, a vi to dobro znate, da ste u zakonu predložili da se u srednjim školama broj časova poveća sa 30 na 31. Kao što znamo, svakoga dana učenici imaju po šest časova, a sada će jednog dana imati sedam časova. Nalazim se u specifičnim okolnostima, imam dva učenika u osmom razredu, pošto su rođeni istoga dana; oni svakoga dana imaju po pet časova, a jednoga dana šest. Da li može Ministarstvo prosvete da da neki predlog da se smanji opterećenje učenika, da se nastava modernizuje i da malo više spremamo đake u osnovnoj za srednju školu, a u srednjoj da mogu da budu spremni da budu sutra samostalni, kad se budu zapošljavali itd.
Znači, to je predlog stranke SSJ. Iz tog razloga nismo u mogućnosti da podržimo predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kada je stigao dnevni red za ovu sednicu i kada je poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva videla šta je na dnevnom redu, očekivali smo, ne gledajući prispele materijale, da će doći prema predloženim zakonskim projektima do stvarne reforme u obrazovanju, ne samo u visokoškolskom, nego i u srednjoškolskom i osnovnom obrazovanju.
Nažalost, postalo je pravilo da se, kako se promene vlade u Srbiji i kako koji ministar dođe na čelo Ministarstva sporta ili Ministarstva obrazovanja, ili kako se već zovu ta ministarstva, prvo promeni Zakon o univerzitetu. Prema stavu poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, da bi se došlo do univerziteta potrebno je da prvo ti koji dođu na univerzitet završe osnovno obrazovanje, završe srednje obrazovanje, jer se tu regrutuju kadrovi za visoko obrazovanje. Nažalost, mi sada razgovaramo samo o novom Predlogu zakona o univerzitetu, a kroz par dana bi trebalo da razgovaramo samo o nekim malim promenama Zakona o osnovnom obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju.
Neću biti grub kada kažem da pojedini ministri, kada dođu na mesto ministra prosvete, misle da istorija počinje od njih i da su ako promene Zakon o univerzitetu završili sa promenom zakona o obrazovanju u kompletnom smislu te reči. No, da se ne zadržavam na tome. To je sada stvar onih koji predlažu zakone i one vlade koja dobije poverenje u parlamentu da to poverenje i opravda.
Naime, zadržaću se na par primedbi u vezi Predloga zakona o univerzitetu. Tako se u članu 32. govori o tome kako se vrši izbor dekana na fakultetima i tu je data puna sloboda fakultetima da mogu da vrše potpuno samostalno izbor dekana. Međutim, ipak moram da napravim jednu paralelu sa predloženim zakonima o osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno sa izmenama i dopunama, gde se za direktore škola, kada se predlažu, postavljaju ili biraju na školskim odborima, daje saglasnost, odnosno da ipak Ministarstvo mora da da saglasnost. Ono što je dekan za fakultet to je direktor srednje škole za srednju školu, normalno sa većim ili manjim ovlašćenjima. Mislim da je tu trebalo da se napravi određena paralela, odnosno određena sličnost, odnosno da izbor bude sličan.
Mnogi su govorili o članu 141, 142. i 143. Predloga zakona o univerzitetu i ja neću govoriti o tome, jer je već dato dosta sugestija, primedaba, ali bih se zadržao na članu 144. Tačno je da je Vlada prihvatila amandmane na ovaj član i da ga je povukla iz procedure, odnosno neće biti sastavni deo Predloga zakona.
Međutim, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva smatra da uopšte nije smelo da dođe do toga da ovakav tekst uđe u Predlog zakona, a zbog šire javnosti pročitao bih šta se, između ostalog, predlagalo u članu 144: "Protiv nastavnika, saradnika i drugog zaposlenog na univerzitetu odnosno fakultetu koji je u vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine zloupotrebio položaj ili prekoračio ovlašćenja koja je imao po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, pokreće se disciplinski postupak u skladu sa zakonom".
U stavu 2. se kaže: "Ako nastavniku, saradniku ili zaposlenom iz stava 1. ovog člana radni odnos prestane pre isteka šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, postupak iz stava 1. ovog člana neće se sprovoditi". Molim vas, gde to ima da se jednim zakonom mogu osloboditi, jednostavno rečeno, odgovornosti neki ljudi, ukoliko su učinili delo po prethodnom zakonu. Mislim da ovakav tekst uopšte nije smeo da uđe u proceduru.
U članu 42. ovog zakona govori se o tome koliko ispita student može da prenese u sledeću godinu, pa se izjednačavaju svi fakulteti tako što se govori da (da ne čitam sve stavove) za prvu godinu ako ima sedam može dva da prenese, ako ima 9 ili 10 onda može da prenese tri itd., dakle, izjednačavaju se svi fakulteti bez obzira na težinu. Mislim da je zakonom morala da se ostavi sloboda fakultetima da mogu, u zavisnosti od težine fakulteta i svega ostalog, da određuju koliko student može da prenese nepoloženih ispita u sledeću godinu studija.
S druge strane, govorimo o reformi školstva, govorimo o Zakonu o univerzitetu, a nigde, ni na jednom mestu se ne govori koji su to visokostručni kadrovi potrebni ovoj zemlji za narednih pet ili 10 godina. Moralo je nekim članom zakona da dođe do toga da se kadrovi planiraju, da se kaže koji to fakulteti mogu da školuju kadrove, odnosno studente za koje će Vlada da snosi troškove školovanja, a za one koji žele da se obrazuju, da budu tzv. samofinansirajući studenti, da fakulteti sami određuju koja je to cena i da se odredi u kom broju mogu ti studenti da studiraju na tim fakultetima.
U protivnom dolazi do toga da ćemo i dalje školovati visokostručne, visokoobrazovane kadrove za Zajednicu zapošljavanja, odnosno Zavod za tržište rada, kako se to sada zove, a da se ne zna u kom vremenskom periodu će oni moći da se zaposle. Zato Stranka srpskog jedinstva smatra da je neophodno obrazovanje povezati sa planiranjem kadrova, da vidimo šta je to ovoj zemlji neophodno, koji su to visokostručni kadrovi neophodni u sledećih pet ili 10 godina, da bismo znali šta plaćamo i šta ćemo školovati.
Zbog svega napred navedenog poslanički klub Stranke srpskog jedinstva ne može podržati Predlog zakona o univerzitetu i glasaće protiv.
Poštovano predsedništvo, poštovani potpisnici polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, SSJ neće podržati ove polazne osnove iz razloga koji su već ovde navedeni. Samo ću par stvari dodati i pojasniti.
Prvo i osnovno, mislim da je napravljena jedna proceduralna greška prilikom sazivanja ove sednice i stavljanja ove tačke na dnevni red. Nije pozvan idejni tvorac ovih polaznih osnova, da nam objasni kako je do njih došlo, a to je Havijer Solana. Isti onaj koji je poslao one da bombarduju našu decu, da ruše naše kuće i mostove. Sada je došao da nam pravi novu državu. Mislim da je trebalo da dođe da ovde pred ovim parlamentom objasni kako se došlo do polaznih osnova, a naročito zbog toga što je u uvodnim izlaganjima rečeno, između ostalog, da je postojao neki predlog Evropske unije.
Mislim da je najbolje da predlog Evropske unije objašnjava neko ispred Evropske unije. Kada je već napravljena greška i krenulo se sa javnom raspravom, da krenemo od početka i vidimo kako se pristupa izradi ustavne povelje. Ne znam da li su danas prisutni studenti Pravnog fakulteta, ali koliko vidim nisu i sigurno je da će neke generacije iza nas imati da izučavaju kako nešto nije trebalo ili nije valjalo da se radi u stvaranju jedne države.
S druge strane, u ovom dokumentu, se između ostalog, kaže da po isteku tri godine država članica koja pokrene postupak za promenu svog državnog statusa neće naslediti pravo na međunarodno-pravni subjektivitet; da li to znači da Srbija treba sa svojih preko osam miliona stanovnika da bude po isteku ovog perioda talac Crne Gore, odnosno ne naroda Crne Gore, nego režima Crne Gore koji na sve moguće načine želi da na mala vrata izdejstvuje samostalnost Crne Gore, iako je vrlo dobro poznato da je većina naroda u Crnoj Gori za zajedničku državu, jer se radi u stvari o istom narodu.
Postavilo se ovde pitanje i čuli su se razni komentari šta je ovo što se predlaže - konfederacija, federacija ili nešto treće. Čuli smo različita objašnjenja i ne trebada budemo previše pametni, bar mi koji smo završili Pravni fakultet, pa da znamo kako u istoriji prava do sada nije zabeleženo da je ovakva država postojala ili da su bar polazni okviri za stvaranje ovakve države postojali negde na tlu dosadašnje Evrope i šire.
Naime, konfederacija nije, jer nema elemenata konfederacije. Federacija opet nije, jer nema nijedan od elemenata koji čine federaciju. Nije ni savez suverenih država, jer članice neće biti međunarodno priznate suverene države, znači neće imati svoje posebne predstavnike u međunarodnim organizacijama. Šta je ovo? Ovo je recimo jedan hibrid o kome će, kao što sam rekao, svoje mišljenje posle nekoliko godina davati pravni teoretičari, stručnjaci itd.
Postavlja se pitanje, ko je potpisao ove polazne osnove i u čije ime? Ispred Crne Gore, kao federalne jedinice, potpisali su predsednik Republike i predsednik Vlade, ispred Savezne vlade je potpisao potpredsednik Vlade - može. Ispred Savezne Republike Jugoslavije potpisao je predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a ispred druge federalne jedinice je potpisao samo predsednik Vlade. Da li to znači da Srbija nema predsednika Republike? Ako ga nema raspišimo izbore i da izaberemo predsednika Republike.
Šta je ono što čini osnovne elemente za jednu zajedničku državu? Rečeno je, samo ću ponoviti nekoliko elemenata. To su zajedničko tržište (jedinstveno ili zajedničko tržište), vojska, zajednička policija, moneta, narodna banka, a od toga u budućoj državi, kako se predviđa Polaznim osnovama, nema apsolutno ništa.
Ovde se čulo od uvaženih stručnjaka da će biti zajedničkog tržišta, a gospodin Đukanović na sva zvona objašnjava u Crnoj Gori da nema zajedničkog tržišta, da je Crna Gora zaokružila svoje tržište, svoj ekonomski i privredni sistem. Neko ne govori istinu, a ko - valjda će to sutra praksa pokazati.
Još nešto što moram da pomenem ovde, izlazeći da nam pojasne neke stvari neki govornici su dizali glas, da ne kažem da su vikali. Mene su još kao malog učili da što je neko glasniji to je sve manje u pravu, jer kada čovek ima argumente i na osnovu argumenata priča, on će to pričati tiho i argumentovano dokazati da je u pravu. Svojevremeno sam, uvek kada nisam bio u pravu, vikao.
Još jednom da kažem da Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovaj predlog iz razloga koji su već napred navedeni.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što iznesem nekoliko primedaba u ime poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva u vezi sa Predlogom zakona o učešću opština i gradova, da ne čitam ceo naziv zakona, imam jednu principijelnu primedbu Ministarstvu.
Kao što vidim, gospodin ministar je napustio salu, ali evo tu su njegovi pomoćnici, koji takođe ne slušaju. Danas je 27. mart i po zakonu, koliko je meni poznato, do 31. marta opštine treba da usvoje svoje budžete u koje treba da uđu i ova sredstva o kojima mi danas razgovaramo. Možda će se desiti da se oduži rasprava o ovom pitanju - da li će opštine stići da ispoštuju zakon; takođe, koliko je meni poznato, to se iz štampe moglo pročitati, u mnogim opštinama su već održane sednice i budžeti su usvojeni. Znači da je neko rekao tim opštinama, a u većini tih opština DOS je na vlasti, usvajate budžete, ovaj zakon će proći, a forma mora da se sprovede, mora se održati rasprava o njemu.
Kada je Ministarstvo pripremalo ovaj predlog zakona sigurno nije imalo u vidu opštine koje su u proteklim godinama pretrpele ogromne štete od elementarnih nepogoda, kao što su poplave, zatim od agresije NATO pakta, jer su porušeni mnogi objekti i mnogi građani nemaju od čega da žive, a infra i komunalna struktura u tim opštinama je u vrlo lošem stanju; dakle, nije se vodilo računa kada su se određivali procenti i visina sredstava koja će tim opštinama da pripadne.
Takođe se nije vodilo računa o tome, bez obzira što je povećan procenat učešća opština u delu poreza na promet i u delu zarada, da u mnogim opštinama privredni subjekti, prvenstveno društveni i državni, ne rade ili rade sa veoma malim procentom u korišćenju svojih kapaciteta, i odakle će se zahvatiti taj porez na promet i odakle će se zahvatiti porez na zarade kada u tim opštinama nema zarada, nema para.
Dakle, tim opštinama je moralo da se u predlogu da više, da se poveća procenat njihovog učešća, odnosno u nominalnom iznosu. Iz tih razloga poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće glasati u načelu za ovaj predlog zakona, a ukoliko budu prihvaćeni naši amandmani verovatno ćemo podržati ovaj zakon u celini.
Iskoristio bih priliku da sa ove govornice pomenem samo jednu opštinu, pošto se ovde pominju mnoge opštine, a to je jedna od najnerazvijenijih opština kako u Srbiji tako i u pomoravskom okrugu, opštinu Rekovac, koja ima nešto preko 9.000 stanovnika, gde su privredni subjekti u kolapsu. Jednostavno, ne radi 80% privrednih subjekata, građanstvo koje se bavi poljoprivredom je prosečne starosti preko 60 godina, pa pitam - odakle će ta opština da naplati svoja potraživanja ako budžet, odnosno Republika Srbija ne izdvoji višak sredstava da bi mogla da pokrije troškove koje ima kao i svaka opština.
Čini mi se da se u članu 4. govori o većem učešću opština u porezu na promet i porezu na zarade, mislim da je to tako ministar rekao, ako opštine spreče sivu ekonomiju. Kako će to opštine da spreče sivu ekonomiju, ako su svi državni organi, tržišna i finansijska inspekcija, pod ingerencijom republičke vlasti. Šta to ima opština i koje to organe ona ima preko kojih može da sprečava, u ovom trenutku, sivu ekonomiju. Zašto se ne izvrši reforma poreskog sistema na jedan drugi način, pošto smo mi "kao na dobrom putu", pošto stalno čitam taj slogan u novinama i vidim na televiziji, mi smo "kao na dobrom putu", zašto onda nešto sa tog razvijenog Zapada, kada je u pitanju poreska politika, ne pretočimo u naše reformske poreske zakone, pa ćemo verovatno na taj način i sprečiti dalji razvoj sive ekonomije ukoliko neko ne želi da i dalje bude sive ekonomije.
Dakle, mislim da je to samo jedan politički izraz, politički marketing, da se opštine kao bore za sprečavanje razvoja sive ekonomije na svojim područjima.
Rečeno je da je opštinama ostavljen jedan deo poreza i da će na taj način povećati svoje prihode u budžetima. Koji su to porezi na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi ostavljeni u potpunosti na raspolaganje opštinama? Kao što se sećate, to su porezi na prihod od samostalne delatnosti, na prihod od nepokretnosti i vidite koliko će biti velikih poreza od davanja u zakup pokretnih stvari. "Stvarno" će opštine imati vrlo, vrlo veliki prihod.
Zatim, od dobitaka od igara na sreću - valjda treba svi da počenemo da se kockamo, da igramo bingo, da bi naše opštine, u kojima živimo, ukoliko budemo srećniji dobitnici, mogle da naplate porez i od toga prave komunalna dobra za dobrobit svih građana te opštine. Na kraju - na primanja od prihoda od osiguranja lica. Ne bih to ponavljao, koliko se to osigurava itd.
Ima mnogo toga što se još može reći o ovom zakonu - da nije dobar, da opštine od njega neće imati mnogo koristi, jer kako nama privreda radi u celoj Srbiji, kako su nam zaposleni privredni kapaciteti, koliki će biti rast zarada u ovoj godini, mislim da će većina opština tražiti da iz budžeta Republike Srbije nadoknade sredstva koja nisu mogle da ostvare na svojoj teritoriji. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije. U stvari, radi se o članu 103. izvornog teksta odnosno osnovnog teksta zakona. Tu je reč o krivičnom delu silovanja. U Predlogu zakona predlaže se da se u stavu 1. ovog člana brišu reči "sa kojim ne živi u bračnoj zajednici", a ja u svom amandmanu tražim, u ime poslaničke grupe SSJ, da reči "sa kojim ne živi  u bračnoj zajednici" ostanu. Pa, da pojasnim: radi se o krivičnom delu silovanja u bračnoj zajednici. Treba razlikovati bračnu zajednicu od drugih zajednica.
Naime, tamo gde su naročito poremećeni bračni odnosi može da dođe, i vrlo često dolazi, do zloupotreba optužbi za krivično delo silovanja, tako da suprug ili supruga mogu da budu optuženi i da se vodi jedan proces koji ima dalekosežne posledice na te ličnosti. Mislimo da to ne bi bilo poželjno u današnje vreme, da se u našem društvu dozvoli da se ovo krivično delo silovanja u bračnoj zajednici sankcioniše na ovaj način.
Takođe sam predložio da se najniže kaznene mere, odnosno sankcije predviđene za izvršenje ovog krivičnog dela promene, tako da sam predložio da u stavu 1. najniža kazna koja je bila predviđena, a to je jedna godina, bude tri godine, a u stavu 2. bila je predviđena najmanja kazna tri godine, a ja predlažem da to bude pet godina.
Posebno vas molim da obratite pažnju na stav 3. ovog krivičnog dela gde se kaže - ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili je usled njegovog izvršenja nastupila smrt ženskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom, pa je predloženo najmanje pet godina. Ja predlažem da to bude najmanje 10 godina. Zašto? Ako je krivično delo silovanja učinjeno i nastupila je smrt, mislim da je i najniža kazna od 10 godina, objektivno gledajući, mala, ali ipak moramo krenuti od neke kazne i mislim da bi trebalo podići ovu najnižu kaznenu meru, odnosno sankciju, na 10 godina. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o krivičnom delu - prinuda na obljubu ili protivprirodni blud. Svojim amandmanom sam predložio da se najniže sankcije, odnosno kazne predviđene za izvršioce ovih krivičnih dela povećaju - umesto od jedne do 10 godina da budu od tri do 10 godina. U stavu 2. reči "najmanje tri godine", zamenjuju se rečima "najmanje pet godina".
Ja ne bih ponavljao obrazloženje koje sam dao kada sam izlazio i objašnjavao u vezi prethodnog člana, ali sam, najblaže rečeno, iznenađen (i svi mi iz SSJ smo iznenađeni) što predstavnice Ženske mreže ne podržavaju da se na oštriji način sankcionišu izvršioci ovih krivičnih dela, a znamo da su najčešće i jedino su žrtve pripadnice lepšeg pola, odnosno da su žene i devojke te koje su uvek oštećene. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, i ovim amandmanom predložio sam da najniže sankcije za učinioce ovih krivičnih dela budu više nego što su predviđene Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije. Da vas podsetim, za one koji nisu čitali tekst, da se radi o krivičnom delu obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navršilo 14 godina života.
Dakle, radi se o izuzetno teškom i društveno opasnom krivičnom delu i zato poslanička grupa SSJ smatra da najniže predviđene sankcije treba da budu povećane, pa tako predlažemo da umesto "od jedne do deset godina" u stavu 2. bude od "tri do 12 godina"; u stavu 2. umesto "najmanje tri godine" da bude "najmanje pet godina", u stavu 3. umesto "najmanje pet godina" da bude "najmanje osam godina" i u stavu 4. "najmanje deset godina" da bude "15 godina". Stav 4. govori - ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt maloletnog lica.
Da li onaj kriminalac koji izvrši ovo krivično delo nad licem koje nije navršilo 14 godina života treba da bude, pod bilo kojim olakšavajućim okolnostima, osuđen samo na deset godina? Smatram da je i 15 godina malo, ali smo ipak procenili da bi to trebalo da bude najniža mera od koje bi se krenulo prilikom izricanja sankcija. Molim vas da ovo imate u vidu kada pritiskate dugmad za i protiv.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u svom izlaganju ste rekli da je intencija ovih izmena i dopuna Krivičnog zakona Republike Srbije, između ostalog, i pooštravanje kaznene politike. Poslanička grupa SSJ smatra da se u ovom članu ne radi o pooštravanju kaznene politike, nego o izricanju lakših mera.
Naime, u postojećem zakonu je za ona lica koja ne daju izdržavanje bila predviđena kazna zatvora do jedne godine. Sada se alternativno predviđa da se izriču novčane kazne ili kazna zatvora. Zato sam predložio, ispred poslaničkog kluba SSJ, da se reči: "novčanom kaznom ili" brišu i da ostane jedina kazna koja se može izreći, a to je kazna zatvora za ona lica koja ne daju izdržavanje. Upravo je to i prema programu SSJ koja, pod brojem jedan, ima zaštitu porodice, a naročito dece koja u onim brakovima koji su razvedeni nemaju od čega da žive, a mnogi koji treba da daju izdržavanje toj deci da bi mogla normalno da žive i da normalno uđu u život, jednostavno ne daju. Ako bi ostala zaprećena kazna zatvora, čini mi se, da bi ta lica bila u obavezi da daju ta izdržavanja, jer novčana kazna je mnogo blaža kazna nego kazna zatvora. Zato i mislim da treba prihvatiti ovaj amandman.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo konačno ponovo je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, koji je morao sa ranijeg zasedanja da bude skinut sa dnevnog reda dok se ne usvoji savezni zakon, odnosno Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije.
Mislim da je to dobro, da se republički Krivični zakon usaglasi sa saveznim zakonom, dok bar još na papiru postoji savezna država. Ali, mislim da Vlada nema jednak pristup svim zakonskim projektima, jer ako se sećate pre dva meseca, ili nešto manje, sa ove govornice ukazivao sam na veliku nesaglasnost predloženog zakona o radu sa saveznim Zakonom o radnim odnosima. Resorni ministar je tada izjavio da je u ovoj zemlji, citiram po sećanju njegovu izjavu, moguće sve, pa da i republički zakon ne bude u saglasnosti sa saveznim zakonom.
Dobro je što je republički Krivični zakon usaglašen sa saveznim zakonom, međutim, ono što nije dobro je to što se ishitrilo i što se brzo donela odluka da se u Jugoslaviji, a na taj način i u Srbiji, ukine smrtna kazna za učinioce najtežih krivičnih dela, za ubistva, za planirana ubistva, za teške razbojničke krađe sa ubistvima itd.
U obrazloženju Vlade zašto se ukida smrtna kazna, pored već, da tako kažem, fraza koje čujemo, a to su - ulazak u Evropu, ulazak u OEBS i sl, napisano je i sledeće: "Ukidanje smrtne kazne predlaže se stoga što je pravo na život neotuđivo pravo čoveka i niko ga ne može lišiti tog prava, pa ni država".
Postavlja se tu jedno filozofsko, sociološko, pa i pravno pitanje - da li je razbojniku koji uđe u tuđu kuću, na tuđe imanje, neko dao pravo da liši života vlasnika te kuće, tog stana, tog imanja (a znate, da napravim izlet, da u poslednje vreme imamo upade u tuđe kuće, stanove i imanja, gde se ubijaju cele porodice, pa i mala deca od 2-3 godine), da li takvi izvršioci zaslužuju smrtnu kaznu ili zaslužuju 40 godina zatvora.
Po mišljenju Stranke srpskog jedinstva, jedina adekvatna mera, ako već hoćemo da ukinemo smrtnu kaznu, bila bi doživotna robija. Da napravim još jednu paralelu, pošto se stalno govori o demokratiji i demokratskom principu, u najdemokratskijoj zemlji sveta, bar kako oni sebe nazivaju, u SAD, u 25 njihovih saveznih država nije ni dan-danas ukinuta smrtna kazna. U državi Teksas se izvršava pola smrtnih kazni godišnje u odnosu na izvršenje smrtnih kazni u svim SAD.
Toliko kada je u pitanju smrtna kazna i mislim da bismo sledećim izmenama ovog zakona morali da vratimo smrtnu kaznu za najteže oblike izvršenja krivičnih dela, iz razloga što kod nas nisu sazreli ni ekonomski, ni društveni, ni socijalni, ni pravni uslovi za ukidanje ove kazne.
S druge strane, mislim da je u tom zakonu trebalo naći mesta da se bolje zaštiti privatna imovina i privatni posed. Samo ću jednim primerom da pokušam da vas uvedem u to - danas imamo takav propis da, ukoliko vlasnik kuće, stana ili imanja zatekne lopova, razbojnika, kriminalca da pljačka njegov stan, kuću itd, ne sme da primeni nikakvu silu na njega. Jednostavno, ispada da treba da mu kaže: "Dobar dan, dajte mi ličnu kartu da vam uzmem podatke, da bih mogao da vas tužim".
U protivnom, ako primeni neku silu, ići će on u zatvor. Mislim da je morao Krivični zakon da nađe neke adekvatne mere da se privatni posed više i bolje zaštiti.
Kad se govori o novim krivičnim delima koja su uvedena ovim izmenama i dopunama Krivičnog zakona, prvenstveno mislim na dela korupcije, tu je navedeno nekoliko krivičnih dela, kao što su - korupcija u prosveti, zdravstvu, organima uprave, u postupku privatizacije itd. Mišljenja sam da nije bilo potrebno navoditi krivična dela korupcije u svim ovim segmentima društva, već je bilo dovoljno navesti samo krivično delo korupcije, a u postupku donošenja odluke, odnosno izricanja mere, sud bi cenio društvenu opasnost dela, odnosno gde je delo i u kojim uslovima izvršeno, da li u zdravstvu, da li u prosveti itd.
Jer, ako malo bliže uporedimo najviše i najniže predviđene kazne za krivično delo korupcije, videćemo da tu baš nije određena prava mera kad je u pitanju zdravstvo, prosveta, organi uprave i da ne nabrajam dalje.
I na kraju, mislim da ovim predloženim izmenama Krivičnog zakona, kad su u pitanju krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala, prvenstveno mislim na silovanje, na obljubu i protivprirodni blud nad nemoćnim licem ili nad licem koje nije navršilo 14 godina starosti, da su tu kaznene mere morale da budu daleko, daleko strožije nego što su predviđene ovim izmenama zakona.
Poslanička grupa SSJ je u tom smislu podnela i nekoliko amandmana, u kojima traži da se najniže mere, odnosno zaprećene kazne za izvršioca ovih krivičnih dela povećaju, jer mislimo, a i statistika pokazuje, da su ova krivična dela u Republici Srbiji u porastu. Hvala na pažnji.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici u ime SSJ podneo sam amandman na član 6. i upravo ovaj amandman se odnosi na onu vrstu sporova koju vode obični građani pred sudovima opšte nadležnosti, a koji se odnose na tužbe, protivtužbe i prigovore prebijanja, kao što sam rekao pred sudovima opšte nadležnosti, opštinskim sudovima, i sudovima koji u drugom  stepenu postupaju po prvostepenim presudama ovih sudova. Predložio sam da se u stavu 2. u alineji 1. iznos od "10.000 dinara" zamenjuje iznosom od  "30.000 dinara".
To znači da bi najmanja vrednost spora koja bi iznosila 30.000 dinara i na nju bi se plaćalo 1.000 dinara sudske takse. Predložio sam da se u drugim alinejama 2, 3, 4. i 5, gde se takse pored nominalne vrednosti plaćaju i u procentualnoj vrednosti, da se smanje za 50%; tako - od 4% na 2%, od 2 na 1, od 1 na 0,5 i od 0,5 na 0,2. Odgovor Vlade je da bi na ovaj način takse bile i nešto niže nego što su sada.
Dajmo jednom da izađemo u susret tim običnim građanima koji vode sporove male vrednosti pred sudovima opšte nadležnosti, pa da nešto ova vlada pomogne tim građanima, da bar nešto pojeftini u ovoj državi, da se bar nešto smanji. Na taj način bismo ipak pomogli ljudima koji su siromašni da ne koriste to siromaško pravo, da bi mogli da ostvare neko svoje pravo pred sudovima opšte nadležnosti.
Kao što vidite SSJ se nije upuštala u promenu predviđenih taksi, kada su u pitanju sporovi pred privrednim i pred trgovinskim sudovima, jer smatramo da pravna lica (da li privatna ili državna, društvena) imaju dovoljno para da plaćaju takse. Ipak, fizička lica, to jest građani, treba da budu pomognuti na ovaj način i da takse budu smanjene. Pozivam vas u ime SSJ da prihvatite ovaj amandman.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti sa galerije, kao što je rečeno, a ja ću samo ponoviti, poslanička grupa SSJ neće podržati ovaj predlog zakona o davanju garancije na zajam kod ove banke, da ne citiram ceo Predlog zakona, iz razloga koji su se ovde čuli; samo ću još navesti nekoliko razloga.
Međutim, na početku bih postavio jedno pitanje Vladi, odnosno predstavnicima Vlade koji su ovde: da li je ovo presedan koji je sada pred Narodnom skupštinom i pred nama narodnim poslanicima da se daje garancija za ovaj zajam, kao što smo čuli, gde je EPS već uzela i potrošila pola, pa mi sada retroaktivno treba da damo garancije ili će ubuduće za svaki zajam koje neko od javnih preduzeća Srbije bude zatražilo i dobilo od neke međunarodne banke Vlada Republike Srbije davati garanciju? To je sa jedne strane.
Sa druge strane, da li ova banka ima toliko nepoverenje u sistem EPS-a kada traži garanciju države, odnosno Republike Srbije, za 51 milion evra, a to je ako se ne varam cirka 100 miliona maraka. Zar EPS ne vredi malo nešto više od 100 miliona maraka?
Postavlja se pitanje zašto - ovaj kredit sada i u ovo vreme? Svi smo očekivali da će baš u ovo vreme krenuti da dolaze sredstva od onih obećanih šest milijardi dolara, a ovih 100 miliona maraka, pa to je jedna kap u moru tih šest milijardi dolara. Za šta nam treba kredit ako su to obećane pare koje čekaju, odnosno evo već treba da uđu u Srbiju?
Sa druge strane, da li na ovaj način Republika Srbija ne želi dalje da učestvuje u razgovorima, pregovorima i naporima da naplati bar deo štete koju je između ostalih pretrpela i EPS u NATO razaranjima 1999. godine. Sa druge strane, zašto se ovaj zajam, koji će biti utrošen za obnovu i razvoj EPS-a, jednostavno nije tražio od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koja je i po funkciji ta koja treba da pomaže ove zemlje u tranziciji, odnosno da pomaže njihovu obnovu i razvoj. Postavlja se pitanje, zašto je u ovom slučaju nosilac kredita EPS, a ne država, ako država već daje garanciju, a javno preduzeće je EPS. Država je mogla da bude i nosilac kredita, znači ne treba garancija, jednostavno novac da usmeri u fondove za obnovu i razvoj EPS-a.
Postavlja se pitanje zašto se država, ako se već zalaže i daje garancije za ovaj kredit, ne zalaže da se dobiju krediti koji će se usmeriti u primarnu proizvodnju? Vrlo dobro znamo da su nam kompleksi crne metalurgije, obojene metalurgije, poljoprivredni kompleksi u vrlo teškom stanju, da je proizvodnja u tim oblastima i u tim segmentima privrede stala i zašto se ne uzmu krediti da se usmere u te delove privrede, pa da se odatle iz stvorenog profita finansira obnova i razvoj Elektroprivrede Srbije. Na taj način bi većini radnika u ovoj državi bilo mnogo bolje.
Stranka srpskog jedinstva i njeni poslanici se pitaju ko će 2004. godine vraćati ove pare. Da li gospoda koja sada potpisuju ugovore o kreditu misle da će 2004. na redovnim izborima, koji tada treba da budu održani, ponovo pobediti, pa će oni vraćati kredite? Mislim da se varaju, da će drugi ljudi doći tada, koji će preuzeti ovu obavezu da vraćaju kredite koji se sada uzimaju, a mislim da će to biti između ostalih i Stranka srpskog jedinstva.
Kao što je najavljeno, u proleće nas čeka drastično povećanje cene struje. Znači, unapred se znalo da će ovaj kredit biti uzet ili je već uzet i moraće da se nadomesti novac koji nedostaje u Elektroprivredi Srbije, znači kroz cenu struje, jer kao što znamo sadašnja cena struje, kako nam govore čelnici u Elektroprivredi Srbije, ne pokriva ni prostu reprodukciju.
Iz svega rečenog ponoviću još jednom, Stranka srpskog jedinstva ne može podržati ovaj predlog zakona o davanju garancije na zajam od strane države Srbije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, onaj ko je hteo malo pažljivije da čita ovaj predlog zakona o vraćanju nadležnosti mogao je da vidi da su svi članovi ovde slični, osim četiri ili pet članova, i to 22, 23, 33, 51. i, čini mi se, još jedan.
U čemu je razlika? Ova nabrojana četiri člana, kao i član 23. koji je SSJ predložila da se briše, počinje sa: "Osniva se pokrajinski fond ..." itd. Dakle, već ovim zakonom ne ostavlja se mogućnost autonomnoj pokrajini da može, u skladu sa zakonom i statutom, nešto da uradi, već se ovim zakonom odmah osniva Pokrajinski fond za penzijsko - invalidsko osiguranje. Mislim, a i poslanički klub SSJ smatra, da je to u direktnoj suprotnosti sa postojećim republičkim zakonom koji reguliše oblast invalidskog i penzijskog osiguranja, kao i u direktnoj suprotnosti sa Statutom Republičkog fonda penzijsko - invalidskog osiguranja.
I drugo pitanje se ovde postavlja - šta je sa Republičkim fondom za osiguranje zemljoradnika; da li je i on ovde objedinjen ili nije obuhvaćen, jer to se iz ovog predloga zakona ne vidi.
Ako se dalje pažljivije pogleda šta je nadležnost pokrajinskog fonda, ukoliko se osnuje, on - tačka 1) - vrši "pripremu i izradu materijala za pregovore sa inostranim nosiocima penzijskog i invalidskog osiguranja".
E, tu "leži zec", onda Vojvodna želi, preko pokrajinskog fonda, da preuzme ovlašćenja koja su u isključivoj nadležnosti Republike, da vrši pregovore sa nosiocima ino-osiguranja, penzijsko - invalidskog osiguranja.
S druge strane, postavlja se pitanje - šta će raditi, kako će raditi i kome će odgovarati sadašnji fondovi, koji postoje na teritoriji autonomne pokrajine, čije je direktore postavio direktor Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje i koji odgovaraju direktno Upravnom odboru Republičkog fonda.
Pored fondova postoje, kao što je poznato, u manjim mestima i drugi, niži oblici organizacionih jedinica. Da li su to jedinice, ili su već isturena odeljenja, ili već kako se zovu, nije bitno. Tamo penzioneri ostvaruju svoja prava na osnovu Zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju. Da li će na ovaj način pokrajinski fond praviti novu organizacionu šemu ovih jedinica u AP Vojvodini?
S druge strane, u stavu 4. kaže se: "Pokrajinski fond ima podračun preko koga se vrše uplate i isplate sredstava Republičkog fonda na teritoriji autonomne pokrajine". Da li to znači da će penzioneri sa teritorije AP Vojvodine pre ili kasnije dobijati svoje penzije u odnosu na ostale korisnike sa teritorije ostatka Republike Srbije? Ako u ovom fondu bude imalo para, možda će dobiti pre, a ukoliko ne bude para, onda će možda dobiti kasnije svoju penziju, koju su zaradili.
Na osnovu svega, očigledno je da se na ovaj način, preko osnivanja ovog fonda, želi da se AP postepeno otcepljuje od Republike Srbije, da dobija sve atribute republike, da bi sutradan lakše napravila i taj završni korak i otcepila jedan neotuđivi deo Republike Srbije od svoje matice. Mislim da to, dame i gospodo, neće ići tako lako.
Stranka srpskog jedinstva garantuje svim Srbima na teritoriji APV da će se zdušno boriti da Vojvodina ostane ono što jeste, a to je sastavni deo nedeljive Republike Srbije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ je, kao i za niz članova ovog zakona, i za član 33. predložila da se briše; a za one koji uopšte nisu ni čitali ovaj zakon, da ih podsetim i da im ukažem da se odnosi na zapošljavanje.
U ovom članu 33. govori se o tome da se osniva pokrajinski fond, odnosno zavod za tržište rada, kao organizaciona jedinica i nabrojana su svega tri osnovna posla kojim će se baviti pokrajinski zavod za tržište rada.
Međutim, ono što je simptomatično u ovom članu jeste to što predlaganjem, odnosno osnivanjem pokrajinskog zavoda za tržište rada nije rečeno u prelaznim i završnim odredbama da se brišu određene odredbe članova koje regulišu ovu oblast u Zakonu o zapošljavanju, kao i određene odredbe iz drugih zakona a koje se odnose na ovu oblast.
Naime, ako će pokrajinski zavod za tržište rada preuzeti određena prava i obaveze koje su do sada bile u filijalama Republičkog fonda, odnosno Zavoda za tržište rada, a nalaze se u svim većim mestima Vojvodine, i ne samo Vojvodine, već i ostalog dela Srbije, šta će ovaj fond, odnosno pokrajinski zavod za tržište rada u Vojvodini raditi?
Između ostalog, daje mu se i pravo da samostalno programira zapošljavanje i vršenje priprema za zapošljavanje i profesionalnu orijentaciju. Do sada su taj posao radili zavodi po Srbiji, pa i Vojvodini, pa se to sve slivalo u Republički zavod za tržište rada, gde se pravio zajednički program za zapošljavanje i zajednički program za profesionalnu orijentaciju. Oni koji su se malo više bavili ovom problematikom sigurno to dobro znaju.
Ovo je, kao što sam u prepodnevnoj raspravi o amandmanima, kada je bilo reči u vezi sa invalidskom i penzijskom zaštitom, govorio, čini mi se, a to je i tvrdnja SSJ, samo jedan od prvih koraka ka preuzimanju nadležnosti Republike i prelasku tih nadležnosti u nadležnosti organa autonomne pokrajine. A šta je to nego prvi korak ka secesiji i ka otcepljenju Pokrajine Vojvodine od svoje matice - Republike Srbije.
Još jednom ponavljam, više zbog građana Srbije, da građani Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine budu sigurni u jedno, da će članovi SSJ čvrsto stati u odbranu jedinstva Republike Srbije i da neće dozvoliti da se AP Vojvodina otcepi od svoje matice. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam u ime poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva da se član 16. Predloga zakona briše iz sledećih razloga. Naime, učenički i studentski standard je vrlo važna oblast i važna kategorija u društvenom životu da bi se prepustilo da autonomna pokrajina na poseban način ovu oblast reguliše za studente i đake sa svoje teritorije.
Da bih vas podsetio o čemu se radi u ovom članu pročitaću samo nekoliko tačaka. Dato je pravo autonomnoj pokrajini da "utvrđuje mrežu domova učenika i studentskih centara i drugih ustanova učeničkog i studentskog standarda".
Zatim, dato je pravo da "sprovodi konkurs za prijem u domove učenika i studenata; utvrđuje uslove za regresiranje prevoza učenika i studenata u međugradskom saobraćaju; imenuje i razrešava članove upravnog i nadzornog odbora u ustanovama učeničkog i studentskog standarda".
Ovde sam istakao samo nekoliko tačaka i pokušaću da objasnim zašto se poslanički klub SSJ ne slaže sa predlogom ovakvih rešenja u ovom članu i zato traži brisanje.
Naime, postavlja se pitanje da li će učenički i studentski standard, učeničke i studentske stipendije i krediti biti na poseban način utvrđene i njihova visina uređena u autonomnoj pokrajini u odnosu na ostale delove Srbije. Ako govorimo o konkursu za prijem u domove učenika i studenata, i do sada su se konkursi sprovodili na fakultetima gde je sedište tih fakulteta, a uslovi su bili jedinstveni, koliko je meni poznato, za celu teritoriju Srbije. Zašto bi se sada drugačije određivalo?
Sa druge strane, kada govorimo o načinu regresiranja prevoza učenika i studenata u međugradskom saobraćaju, kako će se regresirati prevoz nekog učenika ili studenta iz nekog mesta koje je 50 kilometara od Beograda na teritoriji autonomne pokrajine, a studira u Beogradu i obrnuto, ako neki student studira u Novom Sadu i putuje svakog dana iz Beograda do Novog Sada? Ko će utvrđivati regres i na koji način će se pomagati tom studentu, odnosno učeniku?
Kada se govori o upravnom nadzoru i vršenju upravnog nadzora, mislim da su i vrapci na granama već mogli da nauče, na osnovu prethodnih diskusija, da ovo ne može da se uradi i da ne može da se poveri autonomnoj pokrajini jer je to u direktnoj suprotnosti sa ustavnim rešenjima Ustava Republike Srbije, kao i sa zakonima koji regulišu razne društvene oblasti života i rada u Srbiji.
Iz ovih razloga, i mnogih drugih koji su se čuli, a da ih ne bi ponavljao, Stranka srpskog jedinstva je između ostalog i predložila da se briše ovaj član i molim vas da prihvatite da se ovaj član briše iz Predloga zakona koji je pred nama.