Gospođo Gojković, član 27. Poslovnika vas obavezuje da sednice vodite ne po svom nahođenju ili trenutnom raspoloženju, već u skladu sa odredbama Poslovnika.

U skladu sa Poslovnikom, nema replike na repliku. Gospođa Radeta je dobila repliku na izlaganje ministra Stefanovića. Ministar Stefanović je sve vreme koje ima u skladu sa Poslovniku po ovom amandmanu iskoristio. Član 158. stav 7. Poslovnika kaže – predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od tri časa. To je ograničenje za ministre, koji su ionako privilegovani time što u načelnoj raspravi mogu da govore koliko hoće i da se javljaju koliko god puta hoće. Oni to pravo koje, slobodno mogu reći, nije u skladu sa parlamentarnom demokratijom i najvišim demokratskim načelima, koriste široko i dolazimo u situaciju da oni ovde govore mnogo duže nego poslanici. U raspravi po amandmanima njihova prava su striktno ograničena.

Ako treba da ponovim još jedanput, dakle, predlagač ili ovlašćeni predstavnik predlagača zakona može o svakom amandmanu da govori do dva minuta. Tačka, nema dalje, nema druge mogućnosti. Replika na repliku ne postoji. Ako je dobila gospođa Radeta repliku na izlaganje ministra, onda je on nakon toga morao da bude strpljiv, da čeka neki naredni član da eventualno još nešto odgovori, ali je na ovaj način zloupotrebljeno i vreme i Poslovnik.

Gospodine Arsiću, vi nastavljate sa svojom starom praksom da kršite Poslovnik.

Prekršili ste član 27, prekršili ste član 104. i to…

(Aleksandar Marković: Koji stav?)

Miran.

Ja vam preporučujem gospodine Arsiću, da sad pokažete da držite isti aršin, pa da lepo ovom gospodinu koji dobacuje, gospodinu to sam ga naravno častio, ali da sada njemu izreknete opomenu.

Vi sedite na svom mestu i očigledno ne pratite raspravu i nije vam smetala činjenica da niko od prethodnih govornika nije govorio o zakonu, nije govorio čak ni o amandmanima koji su podneti, nego je to bilo kao da je opšta tema.

Druga stvar, vi ste jedan od tih gospodine Arsiću, koji bi trebali da budete i lično pogođeni kada neko kaže da SRS ništa dobro nije uradila. Mi smo pravi rasadnik talenata. Vidite, ne bi bilo države da nije nas. Koliko hvalite tog Aleksandra Vučića, a gde je on napravio svoje prve političke korake, nego u SRS. Sad, što je u jednom trenutku došlo do te čuvene proevropske transformacije, to je drugi problem. Ali, maltene, pola ovde sale ne bi sedelo da im nije bilo SRS. Bili su svi članovi SRS, branili njenu ideologiju i sada kada su se oni proevropski transformisali, sada bi nama da drže lekcije. Ne, gospodo, vi ste ti koji ništa nisu uradili. Da jeste, govorili biste o sebi, ne bi vam Aleksandar Vučić… (Isključen mikrofon)

Gospodine Arsiću, prekršili ste dostojanstvo Narodne skupštine, jer vi ne možete da delite poslanike ovde po bilo kom osnovu. Treba da znate i morate da znate da su narodni poslanici jednaki, barem oni koji su izabrani glasovima građana, a ne po nalogu američkog ambasadora Skota.

Mlađi poslanik, stariji poslanik, krupniji, sitniji, sa plavom kosom, zelenim očima, to ne znači ništa, to je diskriminacija i to je uvredljivo. Svi ovde imaju ista prava, iste obaveze, moraju znati Poslovnik, a vi gospodine Arsiću morate znati, a ne znate, i nigde to ne piše u Poslovniku, da neko ko je isprovociran, kako kažete, ima pravo da krši Poslovnik i da vređa druge poslaničke grupe. To nigde ne piše. Vi ste rekli da je bio isprovociran gospodin Knežević, pa mu je onda dozvoljeno da govori o drugim poslaničkim grupama i da vređa. Ako za vas nije uvreda kada neko kažete da nikada ništa dobro niste uradili, za mene jeste i za poslaničku grupu SRS jeste. Mislim da je to očigledno.

Problem je to što ne poštujete Poslovnik, nego čist voluntarizam, kako vam kada odgovara, šta vam odgovara. Nekada može i replika na repliku, kada se vama to svidi, kada vi procenite. To je kršenje Poslovnika. Danas je ministar govorio duže od tri minuta, nema pravo, dozvolili ste mu. To sa poslanicima ne radite.

Dakle, gospodine Arsiću, vratite se Poslovniku i nemojte da procenjujete nas iz opozicije, nego budite rigorozni pre svega prema ovima iz vlasti. Vi ste utonuli bili potpuno da kažem u letargiju i možda je i dobro što je neko dobacio. Drugo, nije prvi put da se dobacuje. Najviše dobacuju iz vaše poslaničke grupe, ali nikada ne dobijaju, čak i u slučaju teških uvreda, nikada ne dobijaju opomenu. Vežbajte vi tu strogoću malo prema njima prvo, ako imate hrabrosti i doslednosti.

Da, želim.

Gospodine Arsiću, ponovo kršite Poslovnik. Član 103. kaže – da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine. Gospodin Martinović, opet častim sa tim gospodin …

(Aleksandar Martinović: Koliko to košta? Koliko sam dužan?)

…nijednom svojom rečju nije govorio o tome kako ste vi povredili Poslovnik.

(Aleksandar Martinović: Koliko sam dužan?)

Vi ste predsedavajući, e sad možete da mu koknete opomenu da iskoristite te vaše aršine kad neko dobacuje, onda izričete opomenu. Malo čas ste izrekli gospodinu Miljanu Damnjanoviću dve opomene, potpuno nezasluženo i to ne govori o vašoj veličini, o vašoj političkoj hrabrosti gospodine Arsiću nego upravo suprotno.

Sada što se tiče teme odbrane Kosova i Metohije, reći žuti su započeli izdaju jednostavno nije dovoljno. Reći žuti su započeli Briselski sporazum to nije dovoljno. I to gde se brani Kosovo i Metohija izgleda da se sada brani u Briselu. Kako se brani i kakav će rezultat biti, nažalost vi vrlo dobro znate i nemojte da budete iznenađeni kad vam neko kaže, moraćete da priznate. Pa, prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, mrtav hladan izjavi u Dnevniku, na nacionalnoj televiziji kako možda neće ni postojati EU do 2025. godine, kako mi tamo ne možemo da uđemo jer nismo spremni da priznamo a očigledno je da oni to traže.

To ima jer ste gospodine Arsiću bili dužni, evo, još jedanput sam vas izazvao da pokažete svoje pravo lice, da prekinete Aleksandra Martinovića koji je govorio dva i po minuta, a ne da prekidate mene, ali ja sam deo opozicije, a vi ste to što ste, bolje da ne kažem šta, jer ćete onda imati pravog osnova da i meni izreknete opomenu.

Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.

Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.

Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.

Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.

Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.

Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.

Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.

Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.

Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?

Dakle gospodine Arsiću, vi ste prekršili član 27. i član 107. i mi smo kada vi predsedavate svedoci toga da je moguće i ono što nije moguće i svedoci smo da u zavisnosti od dal dana, doba dana, vašeg raspoloženja, govornika, da se menjaju aršini po kojima vi postupate.

Podsetiću vas koja je tačka dnevnog reda trenutno i da ta tačka dnevnog reda nema apsolutno nikakve veze ni sa stabilnošću kursa dinara, nema veze sa Bujanovačkom banjom, nema nikakve veze sa iznošenjem smeća tamo i sa javnim preduzećima i jednostavno je skandalozno da puštate da se na taj način troši vreme, da se na taj način diskutuje i da nikoga od prethodnih govornika ni jednog trenutka niste opomenuli. I to ne bi bio problem kada biste vi taj aršin imali za sve, kada bi bio isti, kada bi i poslanici opozicije mogli na taj način da troše svoje vreme, kako oni misle da treba.

Ovi amandmani su po mom mišljenju, a posebno imajući u vidu mišljenje Vlade, da nisu u logičkoj vezi sa članovima na koje su podneti, morali su biti odbačeni. Uveli ste nov princip da se može podneti bilo kakav amandman na bilo koji član zakona. Sve može.

Nekada su se, dok je mislim ipak više vođeno računa ovakvi amandmani odbacivali. (Isključen mikrofon.)

Tako je. Vi gospodine Marinkoviću, vodite demokratski uglavnom sednice kada predsedavate, ali ne može se baš sve ni istrpeti. Znate, mora se negde podvući crta, postoji nešto nevezano za parlamentarnu demokratiju, postoji valjda i kućno vaspitanje.

Mi smo čuli doktora nauka kome je osnovni politički argument protiv druge političke stranke nečija boja košulje i to na najbolji mogući način govori o njemu i o njegovom obrazovanju. Inače, radi se o čoveku koji se učlanio u Srpsku radikalnu stranku, pa posle 15 dana pretrčao u neku drugu. Toliko o tome ko ima mišljenje, ko nema.

Što se tiče gospodina Živkovića, i svih ovih kvazi demokrata on kaže – radikalština. Pre je demokratština. Znate, ako već pričamo šta je čija zaostavština, onda je SNS zaostavština Demokratske stranke. Oni su je stvorili. Oni su im zaštitili mandate i pred Ustavnim sudom promenili praktično Ustav Srbije i na sednici Administrativnog odbora, oni su ih finansirali, oni su im davali medijski prostor, oni su im dali ideologiju i što je veoma bitno dali im kadrove, pa je nekom pripao Vesić, nekom je pripao Siniša Mali, a nekome je pripao Kena, Šule, Jelena Trivan opet na ovoj vamo strani.

Mi sa tim nemamo veze. Mi niti smo menjali kadrove, znači niti smo uzimali ljude iz drugih stranaka koje su se do juče zalagali za nešto potpuno suprotno. Niti smo uzimali tuđu ideologiju, ponosimo se svojom, čuvamo svoju, borimo se za svoja politička uverenja.

Prema tome, ako imate želju da se politički nadmećete, morate smisliti nešto pametno, morate imati nekakav argument, a zadržati makar dozu pristojnosti.

Gospodine Marinkoviću, prekršili ste čitav niz članova Poslovnika, od člana 27. preko člana 103. Vi jednostavno nemate pravo da kada se naljutite u toku izlaganja nekog poslanika kažete – nema više, brišem listu. Vi ste time suspendovali Poslovnik. A u parlamentarnoj demokratiji, ako suspendujete Poslovnik, onda ste suspendovali i Ustav. To je mini državni udar. Ne može tu ništa zavisiti od vaše dobre volje. Ništa.

Šta to znači – nemoj više? Nismo se mi ovde grabili oko kifli, pa da kažete – nema više. Poslovnik daje pravo svakome da ukaže na povredu Poslovnika. I ja ukazujem poslednjih 20 minuta. Nekoliko govornika je dobilo reč a mene ste preskakali, iako imam prednost po Poslovniku. To je nedopustivo.

Ne možete suspendovati kada poželite Poslovnik, Narodnu skupštinu, parlamentarnu demokratiju i Ustav Srbije. Jednostavno ne možete. A samo zato što vam je to politički opravdano u tom trenutku. Morate izabrati.

Druga stvar, vi ste maločas doveli praktično u zabludu građane Srbije time što ste rekli da ste Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke oduzeli dva minuta zbog zloupotrebe Poslovnika od strane njihovog poslanika. Od čega ste oduzeli, kad oni imaju nula minuta na raspolaganju? Šta sad, imaju minus dva? Vi na taj način stvarate privid da kažnjavate poslanike vladajuće koalicije, da primenjujete rigorozno Poslovnik prema njima, a oduzimate vreme koje nemaju. Šta sad, minus dva, pa sledeća zloupotreba minus četiri minuta? Hoćete i nama oduzimati tako?

Molim vas da poštujete Poslovnik. Pridržavajte se osnovnih pravila parlamentarne demokratije.

Dakle, gospodine Marinkoviću, zaista me čudi da vi kao čovek koji dobro poznaje ovaj Poslovnik niste do sada reagovali. Povređena su dva člana, najpre član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovo što smo mi do maločas slušali sa tim nema apsolutno nikakve veze.

Nama je ovde ministar objašnjavao kako je zakon prošao široku raspravu, kako su se usaglašavali, kako je prolazio više puta Vladu, došao ovde itd. Ako je toliko kvalitetno obavljena ta rasprava, kako je moguće da i sami poslanici koji podržavaju Vladu podnesu 350 ili 450 amandmana. Ne radi se samo o tim amandmanima koji su podneti da bi bili povučeni, kao što svi dobro znamo, već ima i čitav niz amandmana koji su prihvaćeni.

Ispade, izvesna gospođa ili gospođica Dušica Spasojević, kako se već zove, Stojković, evo ispravljaju me iz moje poslaničke grupe. Ona ispade najveći ekspert za ova pitanja, veća je od ovih u Vladi, veća je od ministra, veća je od svih ostalih. Brdo njenih amandmana je prihvaćeno. Što se tiče toga koliko rasprava ima uticaja, nema ni malo. To svi dobro znamo. I mnoge stvari su već zakucane, i nije kvalitetna diskusija ono što može da promeni, nego je kvalitetna diskusija potpuno stavljena sa strane, a ono što može da promeni je konačan izgled zakona je zvonce. Zvonce u toku glasanja, ako zazvoni menja se, ako ne zazvoni ne menja se.

Još jedna stvar, pošto ste pustili u skladu sa članom 158….

Zaista, gospodine Marinkoviću, mislim da jedan ovako epohalan amandman ne zaslužuje da prođe bez dodatnog komentara. Bez obzira što se podnosilac amandmana skoro čitav minut mučio da pročita to što je napisao, još jednom ću, pre svega zarad onih koji ovo gledaju kod svojih kuća, pročitati član i amandman, odnosno, hajde samo amandman, da skratimo. Kaže: „rodna neutralnost izraza odnosi se i na stranca-investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i osnaženje sistema odbrane“.

Dakle, član se već odnosi na rodnu ravnopravnost i to je definisano, a ovo je nešto što je potpuno besmisleno, što tvrdi i Vlada. Dajte, molim vas, kako rodna ravnopravnost izraza stranac koji investira i kako taj stranac koji investira može osnaživati sistem odbrane? Dakle, sve je ovo potpuno besmisleno, čak i oni kojima su ovi amandmani dati da ih potpišu u ovim danima koji su prethodili raspravi nisu mogli nijedan argument, nijedan osnovan argument da smisle i da izađu i da kažu – evo, ovo treba zbog toga, toga i toga.

Dakle, polako, budite strpljivi, gospodine Marinkoviću, imam još 30 sekundi. Dakle, ovo je vaše ogledalo. Možete vi reći – podnosi opozicija amandmane, ali to posao opozicije i jeste u razvijenim parlamentarnim demokratijama, za razliku od vlasti, čiji nije posao da na ovaj način ometa u diskusiji poslanike opozicije, da dobacuje. Ako ste već toliko jaki, ako ste već toliko mudri, ako su vam toliko dobri amandmani, možda da organizujete jednu emisiju na RTS-u, ali isključivo među sobom, pa da onda i u udarnom terminu objasnite građanima Srbije zašto je ovo ovoliko bitno.

Dakle, gospodine Markoviću, vi očigledno imate problem i sa stvarnošću, a ponajviše sa prošlošću. Kao što naš narod kaže – poturica govori…

Molim?