Prihvatili ste nula. Dakle, šta to govori o vašem mišljenju i kako vi kvalifikujete rad narodnih poslanika vladajuće koalicije? Da li su oni potpuno promašili temu? Imaju li bilo kakvu ideju šta piše u ovim … (Isključen mikrofon.)

Povredili ste, gospodine Arsiću, član 27, povredili ste član 103, povredili ste član 107. i povredili ste član 158. stav 7.

Vi imate obavezu da vodite sednice Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom.

U skladu sa Poslovnikom, poslanici imaju pravo na repliku kada neko pogrešno protumači njihovo izlaganje, što je nesumnjivo prethodno bio slučaj, jer je gospodin Trivan rekao kako su sa podnetih 300 amandmana na tri člana poslanici vladajuće koalicije njega podržali. Pazite, 300 izmena na tri člana?

Drugo, hajde još jedanputa, ponovo ste dozvolili gospodinu Trivanu da govori duže i to je ono što vi uvek radite kada su ministri u pitanju, to je ono što uvek radite kada su poslanici vladajuće koalicije u pitanju i onda nekada pustite i nekoga iz opozicije dve, tri, pet ili deset sekundi duže i kažete – pa, pustio sam i vas.

(Aleksandar Martinović: Pusti ga pola sata da govori.)

Jeste, ali nikada niko od nas nije govorio ni četiri, ni pet minuta.

(Aleksandar Martinović: Evo, pusti ga.)

Opomenite tu osobu da ne dobacuje. Ako nešto ima da kaže neka se javi u skladu sa Poslovnikom. Ako nema, onda je najbolje da ćuti.

Znate, jedan pametan čovek je rekao – bolje ćutati i da ljudi sumnjaju kakvog ste intelektualnog stanja, nego progovoriti, pa da onda razvejete svaku sumnju.

Gospodine Arsiću, još jednom kršite Poslovnik. Poslovnik kaže da je dužan predsedavajući da da odgovor narodnom poslaniku, da li je po njegovom mišljenju prekršen Poslovnik.

Dakle, vi ste dužni da date odgovor, kakav takav. Ne možete da kažete - Nisam razumeo, pa vam neću dati odgovor. Ako ne razumete onda dajte da predsedava neko drugi.

Druga stvar, vi ste dužni ako poslanik nije zadovoljan odgovorom, a ja nisam zadovoljan, jer ga niste ni dali i ne mogu biti zadovoljan, vi ste dužni da me pitate - da li želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome da li je povređen Poslovnik; što je u ovom slučaju jedino rešenje, jer vi niste razumeli i niste znali da je povređen i da mi omogućite da odgovorim. Jedini način na koji je to moguće u Narodnoj skupštini je da mi date reč, ne da pričam pet minuta ili dva, ali da kažem - ne želim da se Skupština izjasni ili želim da se Skupština izjasni. Konkludentne radnje ovde ne postoje. Šta, treba da odvežem pertlu na cipeli pa će te to shvatiti sa da ili ne? Da klimam glavom, da mašem, ne pada mi na pamet.

Dakle, nemojte kršiti dostojanstvo u Narodnoj skupštini i da ste mi dali reč da se izjasnim, to bi trajalo pet sekundi. Ovako moram da vas podučavam Poslovniku, pa to traje dva minuta. Ne možete tražiti od poslanika da mašu, da skaču, da namiguju, da ne znam šta rade, pa da vi na osnovu toga zaključujete šta oni žele.

Jedan jedini način, u skladu sa Poslovnikom, postoji da se izjasnim a to je da mi date reč i da odgovorim. Prema tome, nemojte to više raditi. Šta vam to znači?

Gospodine Arsiću, povređen je član 27. i povređen je član 107. i povređen je član 103. Vi niste saslušali do kraja gospođu Vesnu Vukajlović. Da jeste, siguran sam da bi ste i vi shvatili šta je ona želela da kaže. Želela je da kaže da je vašim načinom vođenja sednice i načinom tumačenja da li neko ima pravo ili nema u skladu sa Poslovnikom na repliku, da je takvim postupanjem narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, sa čime se ja apsolutno slažem.

Nema potrebe da unosite nervozu u ovu diskusiju. Ministar je odgovarao, bilo je i replika i u prethodnom toku sednice i nije bilo ružnih reči i nije bilo vređanja i nije bilo nervoze. Jedino vi svojim odbijanjem da kada je očigledno da poslanik SRS ima pravo na repliku, vi tu repliku uskratite i onda naravno da ne možete očekivati da neko reaguje blagonaklono na to.

Dakle, radi se o tome da morate uspostaviti jedinstven kriterijum i da morate poštovati pravo poslanika i na repliku i da se javi po Poslovniku i to u punom obimu.

Pravo da neko ukaže na povredu Poslovnika kaže da poslanik ima dva minuta da obrazloži na koji način je učinjena povreda. To znači da vi ne možete samovoljno proceniti, nakon pet ili 10 sekundi, da je prošlo to vreme i da vas nije dovoljno ubedio. Jer, da vi imate mogućnost da procenjujete posle sekund, ili posle pet, onda ne bi Poslovnik odredio dva minuta.

Dakle, svaki put kad ne dozvolite dva minuta da se obrazloži, da vas ubedi poslanik da je prekršen Poslovnik, vi ste ga prekršili.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Mene čudi da vi kršite Poslovnik, to obično radi Veroljub Arsić. Ja sam se zbog toga javio, da bih ukazao na povredu koju je on prethodno napravio.

Vi ste povredili član 103, koji govori da poslanik ima pravo da ukaže i da povreda Poslovnika ima prednost u odnosu na druga javljanja, odnosno javljanja po drugim osnovama.

Ja sam se javio još pre pauze, koja je određena u skladu sa članom 87. Poslovnika i to je redovna pauza. Činjenica da je prošlo sat vremena, naravno ne znači ništa. Sednica se nastavlja u onom delu gde je prekinuta. Dakle, ako sam ja u tom trenutku bio prijavljen za povredu Poslovnika, da ukažem na nju, u tom delu se sednica nastavlja.

To što vi, gospodine Marinkoviću, niste predsedavali, već neko drugi, apsolutno nema nikakve veze. Dakle, sednica se nastavlja, a razlog zbog kog sam se javio je da ukažem na povredu iz člana 158, i to ne zato što je jedanputa do nje došlo, već više puta.

Naime, član 158. u svom stavu 7. kaže sledeće – predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da u svakom amandmanu govori do dva minuta. Do dva minuta u svakom amandmanu. Mi smo ovde svedoci da se čak ni ovaj Poslovnik, koji je loš i koji daje mnogo više prava ministrima u odnosu na poslanike, da se čak i on ne poštuje. Vi ste svaki put puštali ministra da govori tri, četiri, pet i duže minuta što ne može. Znate, nije slučajno, i mi bi voleli da govorimo duže od dva minuta po amandmanu, ali to jednostavno nije moguće.

Dakle, dva su ograničenja. Dva minuta po amandmanu i ukupno da ne može ministar, odnosno ovlašćeni predstavnik govoriti duže od tri sata po tom poslovničkom osnovu. Dakle, vodite o tome računa, jer zaista da se na ovaj način gaze poslanici, da se dozvoljava da ko god uđe u ovu Skupštinu ima više prava od nas koji smo nosioci suvereniteta građana, zaista nema smisla.

Ja nisam dužan da vodim računa o proteku vremena. To ste bili dužni vi kao predsedavajući da mi ukažete na to.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, već je nekoliko poslanika ukazivalo na jedan problem i veliko zagađenje u Srbiji koje potiče od korišćenja plastičnih kesa. Poslednjih dva meseca u Beogradu veliki trgovinski lanci su započeli, umesto besplatno da dele te plastične kese, počeli su da ih naplaćuju. Tu su mnogi pozdravili, jer je u nekoj meri smanjena upotreba plastičnih kesa.

Međutim, mi smo kao narod veoma spremni da nešto što krene iz nekih dobrih namera da to zloupotrebimo i ono što je trebalo da bude neka ekološka akcija, zapravo sada služi za pravljenje ekstra profita velikih trgovinskih lanaca.

Ja mislim da samo naivni ljudi mogu misliti da su prethodno trgovinski lanci besplatno delili te kese. One su, naravno, bile uračunate kao trošak poslovanja i zato su deljene. Ali, bilo je za očekivati da nešto i pojeftini posle toga.

Druga stvar, sada se kese naplaćuju negde pet, negde 10 dinara i imalo bi smisla kada bi taj novac odlazio u državnu kasu i kada bi taj novac bio korišćen kasnije za ekološke projekte, za čišćenje životne sredine i slično. Ali, svedoci smo da to nije tačno.

Još jedan veliki problem koji postoji, mi smo čuli da valjda od sledeće godine u gradu Beogradu će u potpunosti biti zabranjena upotreba plastičnih kesa. To kao ideja jeste dobro, ali, po mom mišljenju, ne može se ostavljati na volju, dobru ili lošu, lokalnim samoupravama. To mora biti delo države. To je nešto što vi kao ministar koji se brine o očuvanju životne sredine morate se izboriti da se takav propis donese na nivou čitave Srbije.

Moj predlog, konkretno vezano za naplaćivanje kesa, to mora da se radi i to jeste svakako u siromašnom društvu možda i najefikasniji način da se spusti upotreba i da se smanji upotreba tih plastičnih kesa, ali insistirajte preko Ministarstva finansija da se nađe odgovarajući način. Da li će biti naplata takse u iznosu od 10 dinara, bolje je da bude taksa pa da to naplati država, a da se koristi dalje za ekološke projekte, ili će biti, na primer, porez, da se preko osnovne cene koštanja, ako košta kesa 30 para, sve preko toga, 95% neka ide u državnu kasu. Onda bi i ti trgovinski lanci izgubili možda interes da na taj način pre svega potkradaju građane Srbije, a građani Srbije bi, ako već finansiraju nešto, znali da finansiraju u interesu i budućih pokoljenja i samih tih građana koji žive u određenoj sredini.

Ne znam da li smo se dobro razumeli, nisam kritikovao rešenje, ja jesam za potpunu zabranu korišćenja plastičnih kesa i smatram da to ne može biti osnov za ekstra profit velikih trgovinskih lanaca, nego da se od toga, nešto što je društveno korisno finansira. To je ono što je potpuno jasno.

Druga stvar, veliki problem jeste i PET ambalaža, na žalost tu nije još ni zagrebano, ni ne nazire se bilo kakvo rešenje problema. Postoje rešenja. Vi pogledajte neke visoko razvijene zapadne zemlje. Primera radi, u Nemačkoj, da li je staklena flaša, da li je plastična, da li je limenka, za sve se plaća kaucija, apsolutno za sve i ljudi onda kada dođu da kupuju u trgovinskim lancima oni to vraćaju, dobijaju odsečak, bukvalno kojim posle plaćaju račun na kasi.

Mislim da takva rešenja koja jesu dala rezultate, a koja su krajnje jednostavna. Najlakše će se, naravno ako neko zna da može dobiti za plastičnu flašu 30 dinara ili 50 za staklenu, budite sigurni da će istog trenutka kada bi to uveli u Srbiji, da bi odmah porasla ta ekloška svest i da bi odmah mnogo više ljudi brinuli o životnoj sredini, jer ponavljam, ne treba zaboraviti da mi jesmo siromašno društvo i da ljudi ono što neće, možda iz neznanja, možda iz nekog bunta, ali ako budu bili svesni da na taj način mogu popraviti stanje svog kućnog budžeta onda će to raditi i oni koje zaista ekologija ne zanima.

Dame i gospodo, gospodine Trivan, evo nakon praktično nekoliko meseci duge letnje pauze, Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja o Zakonu o zaštiti životne sredine, o zaštiti retkih ptica, slepih miševa i drugih životinjica.

Neko to da gleda sa strane, neko ne upućen, rekao bi čovek da je, evo, Srbija srećna zemlja, možda bi pomislio da se radi o Norveškoj, pa kaže – sve su druge probleme rešili, još ostalo par finesa da doteramo vezano za ekologiju, sve ostalo je u državi perfektno.

Međutim, građani Srbije koji ovde žive, ja mislim da su više nego svesni da to jednostavno nije tako, da mi imamo mnogo problem. Sa jedne strane, neshvatljivo je da, umesto da raspravljamo o onim gorućim pitanjima, da raspravljamo o tome što je cena benzina skoro, odnosno dizela skoro dostigla 170 dinara, da raspravljamo o penzijama, da raspravljamo o tome što je umesto obećanog povećanja i stimulacije rađanja, dovedeno do toga da neke trudnice i porodilje dobijaju po 800 ili 900 dinara nadoknade mesečno, mi raspravljamo o ekologiji.

Ne želim da umanjim značaj ekologije u bilo kom smislu i to jeste značajno za svako društvo. Međutim, znate, moramo raspravljati o pitanjima koja moraju imati prednost. Narodna skupština Republike Srbije ne raspravlja o Kosovu i Metohiji. Jesu li slepi miševi važniji od građana Srbije na Kosovu i Metohiji od teritorijalnog integriteta, od suvereniteta, od poštovanja Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije? Mislim da nisu. Više ne održavaju ni sednice Odbora za Kosovo i Metohiju i jednostavno se guraju pod tepih one teme koje u ovom trenutku jesu bitnije i ja mislim, gospodine Trivan, da ste vi žrtva vladajuće većine. Jer, zanimljivo je i to pitanje, ja sam maločas baš gledao, 399 amandmana je podneto samo na ovaj Zakon o zaštiti životne sredine o kome sad raspravljamo. Većinu tih amandmana su podneli predstavnici vladajuće koalicije.

E, sad, kako se vi osećate kao predstavnik vladajuće koalicije kada upravo oni koji bi trebali da vas podrže iskažu toliko nepoverenje i toliko neslaganje sa onim što ste vi mukotrpnim radom uspeli da pripremite i pošaljete ovde pred poslanike? Da li vi imate problem kako se osećate, da li je potrebna zaštita? Mi smo uvek spremni, radikali, da zaštitimo one koji su spremni da rade dobro svoj posao. Možda ste i vi među njima.

Elem, da se vratimo na temu. Ovo jeste, pre svega, dimna zavesa i ja sam se i zbog toga potrudio da malo iskočim iz ovog šablona, iz ove dosadašnje priče, jer ovo nije realno stanje u Srbiji i ovo nije realna slika Srbije. Neko će pomisliti da je Srbija srećna zemlja, ali budite sigurni da nije.

Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Ako znamo koji je zakon danas u pitanju, ne znam gospodine predsedavajući kakve je ovo veze imalo sa tim. Druga stvar, pre svega sam se javio, prosto mi je neprijatno kada Veroljub Arsić i ovi iz SNS ovako brutalno napadaju svoje koalicione partnere. Krivo mi je zbog vas gospodine Marinkoviću i zbog ove gospode iz SPS, pa ovih što su prešli iz DS, to su valjda upravo ti iza kojih ostaje pustoš.

Ne znam kako ti ljudi mirno sede i slušaju da su opustošili Srbiju, da je njihov učinak jednak atomskoj bombi ili kako već reče gospodin Arsić, znate, već jednom treba to vrzino kolo da se razreši. Ako su toliko loši, šta ćete sa njima u vlasti. Vi ste njih u vlast uzeli i kada ste mogli sami da formirate Vladu, dok ste imali toliko poverenje građana. Naravno, to poverenje se osipa, sada je manje, pa ste sada možda i prinuđeni da ih uzmete, ali vas to ne abolira.

Dakle, ako vodimo računa o dostojanstvu Skupštine, a to je član 107. onda treba reći istinu, treba reći stvari onakve kakve jesu. Ovde sede neki ljudi koji su bili i u ovom režimu i u prethodnom i u nekom režimu pre toga, nemojte zaista svoje koalicione partnere na taj način da omalovažavate. Zamislite kada nama bude neprijatno koliko je to otišlo.

Odličan je bio gospodin Arsić, zaista treba mu češće davati priliku. Ja mislim da briljira i da u značajnoj meri doprinosi popularnosti SNS.

Ja sam se javio u skladu sa članom 104, da to ne bih zaboravio, pobeže gospodin Arsić, ako priča o tome ko je bio u koaliciji sa Draganom Đilasom, pa bili ste vi iz SNS, čije je dnevne novine „Pravda“, Dragan Đilas finansirao sa više od 100 miliona dinara iz budžeta Grada Beograda. To sam ovde izneo konkretne podatke u mandatu, gospodinu Arsiću, kada ste vi, doduše jedno vreme jeste, drugo niste bili srpski radikal. Vi imate večito taj problem.

Znate, dvojna registracija, nikad kad se obraćate ja ne znam ko priča, da li priča Veroljub Arsić radikal ili priča Veroljub Arsić naprednjak, vi sami sebi ne verujete. Vi ste izgubili tlo pod nogama. To je vaš problem.

Vi možete sada da pričate laži, ali smo mi, evo tu je i gospodin Trivan koji je u to vreme bio gradski sekretar za ekologiju, pa neka vam on kaže ko je bio opozicija i kako su izgledale sednice Skupštine grada, dok sam ja bio na čelu odborničke grupe SRS, a kako su izgledale dok je bio Aleksandar Vučić. Dok je bio Aleksandar Vučić, pola sata sednica, 20 ili 120 tačaka potpuno svejedno. Međutim, mi smo nakon toga pokazali šta je opozicija i argumentima i znanjem i upornošću i čašću i doslednošću. To je tlo na kome vi jednostavno nemate nikakve šanse. Ne možete se takmičiti sa nama. Bolje nemojte ni pokušavati, gospodine Arsiću, previše se dobro znamo. To je vaš problem. Znamo ko ste.

Gospodinu Arsiću se očigledno dosta toga pomešalo znate. Ne zna on više ni ko je, ni šta je, ne zna kojoj političkoj stranci pripada i te gluposti koje je sada pričao o nekakvoj likvidaciji, o tome…

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Da sam ja bio stečajni upravnik SNS to nije tačno. Ja mogu i pomenuti koji je kolege i o čemu je, ali mislim da nije u redu, jer taj čovek sada više nije među nama, pa je o tome glupo i pričati.

Godine 2009. ja nisam ni bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je isto veoma lako proveriti. Mnogo kasnije sam došao, tek posle više od dve godine. Da jesam, gospodine Arsiću, siguran sam da bi borba za istinu o onome što se dešavalo u SRS, bila mnogo efikasnija.

Gospodine Marinkoviću, prekršili ste član 27. Poslovnika, koji kaže da ste dužni da se starate o primeni Poslovnika. Vi znate da ja ne bežim od političke borbe i razmene stavova, ali u svemu treba imati meru.

Prethodni govornik, ne govorim o gospođi nego o prethodnom govorniku…

Gospodine Marinkoviću, prekršili ste član 27, prekršen je član 103, 104. i 107.

Kao što rekoh, nemam ništa protiv političke borbe, ali ako vas neko optuži za likvidaciju i to ni manje ni više nego čitave odborničke grupe, onda treba znati i šta znači likvidacija i da je pet ljudi minimum koliko može formirati odborničku grupu, ja nit sam bilo koga likvidirao nit sam ubica i te su optužbe ozbiljne. Ja sam rekao, doći ću pre svega, zarad javnosti, da se obratim i da kažem da to nije istina.

Istine radi, ponovo, SNS nikada nije ni imala odborničku grupu u tom periodu u Skupštini grada Beograda, jer nije izašla na izbore. Prema tome, nemoguće ih je bilo i likvidirati, nikada je nisu formirali, jer je poštovan član 102. Ustava Republike Srbije. Ustava Republike Srbije koji se nije poštovao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, baš zbog toga što su njihovi koalicioni partneri iz DS sprečili da se Ustav primeni. Prema tome, molim vas, kada su ozbiljne neke optužbe u pitanju, onda je minimum nekog poštenja i političke korektnost da se dozvoli da se odgovori na tako nešto.