Gospodine Novakoviću, javio sam se po čl. 104. i 107. i bez obzira na to što ja, kao neko ko pripada stranci koja se zalaže za demokratske principe…

Gospodine Novakoviću, povredili ste član 103. koji kaže da narodni poslanik koji želi da ukaže na povredu Poslovnika ima pravo da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda i da za to ima dva minuta. Samo sam naveo dva člana za koja sam smatrao da su povređena, krenuo da obrazlažem…

Dame i gospodo, iako me malo poremetila ova pauza, neshvatljiva, kao i sve nas, pokušaću da se vratim na temu. Pre svega, moram ukazati na jednu činjenicu na koju do sada niko nije ukazao, a koja je, po mom mišljenju, sramna, a to je da danas u ovoj sali nema Borisa Tadića.
Boris Tadić je već u nekoliko navrata pokazao koliko ga zanimaju srpske žrtve, koliko oseća patnju srpskog naroda, odnosno koliko je ravnodušan prema njima. Još jedan pokazatelj takvog stanja je njegov nedolazak na današnju sednicu. Zaista moram da se zapitam šta je to što ga je danas odvojilo od Narodne skupštine i šta je to za predsednika Republike Srbije važnije, koji je to posao važniji od ove deklaracije kojom osuđujemo zločine počinjene nad srpskim narodom?
Boris Tadić je doduše taj svoj odnos prema zločinu nad Srbima pokazao i time što nikada nije želeo da ode u Bratunac i da se pokloni senima srpskih žrtava, iako je u nekoliko navrata išao u Srebrenicu i klanjao se žrtvama nekih drugih naroda. Mene zaista čudi da Boris Tadić ne oseća žrtve srpskog naroda. One su posebno stravične bile u tom delu oko Bratunca, tim pre što je Boris Tadić i sam bio državljanin Bosne i Hercegovine sve do maja 2004. godine.
Koliko je za ovaj režim značajna deklaracija o kojoj danas raspravljamo, najbolje pokazuje medijska pažnja koju ste joj pridali i za razliku od one deklaracije o Srebrenici, o gej paradi, o kojima ste pričali skoro godinu dana svakodnevno i do kojih je moralo doći po svaku cenu, očigledno je da režimskim medijima, a danas su u Srbiji svi mediji režimski, ova tema nije bila dovoljno atraktivna.
Predložena deklaracija je ograničena, i teritorijalno i vremenski, na 90-te godine, što za nas nije prihvatljivo, jer smatramo da su morali biti osuđeni i genocid koji je počinjen u NDH tokom Drugog svetskog rata, ali je neprihvatljivo i to što je teritorijalno ograničena na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, što znači da vi ne izražavate žaljenje i ne osuđujete žrtve zločina u Sloveniji, a podsetićemo da su upravo ti stravični zločini bili inicijalna kapisla i probni balon za dalje krvave sukobe i za nasilnu secesiju Hrvatske, koja je zatim dovela do građanskog rata.
Ne znam zašto izbegavate da osudite zločin i genocid u NDH, ukoliko je Republika Srbija podnela tužbu protiv Hrvatske za taj genocid, kao i za genocid koji je učinjen tokom 1995. godine kroz zločinačke akcije "Oluja" i "Bljesak" i zašto se toliko ustručavate da javno izgovorite reč genocid i da ono što jeste nesporno genocidno nazovete pravim imenom?
Postavlja se pitanje – da li vi, a to je nešto što bi se moglo i zaključiti iz ove rezolucije, planirate da povučete tu tužbu protiv Hrvatske, jer u stavu 5. deklaracije kažete, između ostalog, da se Republika Srbija zalaže za iznalaženje trajnog rešenja koje bi dovelo do istine i pomirenja.
Da li je to povlačenje tužbi koje je najavljivao Boris Tadić, jer se postavlja pitanje – ko ima pravo da oprosti genocid, u čije ime Boris Tadić i ko mu je dao mandat da pregovara sa Ivom Josipovićem, da trguje srpskim žrtvama, da trguje Jasenovce, da trguje Jadovnom, da trguje logorima za decu koji su postojali samo u NDH, a radi se o Jastrebarskom, Sisku i drugim logorima?
U NDH su za četiri godine izgubila život 74.762 deteta mlađa od 14 godina, a u dečijem logoru Jastrebarsko samo za mesec i po dana je umrlo 768 dece, po svedočenju grobara Franje Ilovara, koji je kasnije izjavio da ih je bilo 768, a tačnu evidenciju je vodio zato što je nagrađivan za sahranu po komadu, kako je rekao.
Međutim, ovo nije tema razgovora između Ive Josipovića i Borisa Tadića, jer su za Borisa Tadića i Josipovića važniji bili hrvatski lipicaneri nego što su hiljade ubijenih Srba i stotine hiljada proteranih sa teritorije Republike Srpske Krajine.
Ono što je još začuđujuće je to što vi krijete tekst te tužbe. Ja sam još pre nekoliko meseci, tu je kompletna dokumentacija, pokušao da dobijem tekst protivtužbe Republike Srbije. Prvo sam od strane Slavice Đukić Dejanović obavešten da ona takvom tužbom ne raspolaže i tražio sam je ponovo, jer smatram da je to potrebno za vršenje poslaničke dužnosti. Onda sam obavešten od strane Ministarstva spoljnih poslova da se tekst te tužbe i priloženi dokazi smatraju tajnim. Kako je moguće da bilo koji državni organ smatra nešto tajnim što zahtevaju narodni poslanici, zaista ne znam?
Boris Tadić najavljuje u poslednje vreme odlazak u Vukovar. Danas je od njega trebalo da čujemo u čije ime i kome će se tamo izvinjavati i trebalo je danas da podnese izveštaj jer je prilikom donošenja Deklaracije o Srebrenici tvrdio kako mi moramo biti prvi da se izvinimo za naše zločine, a da će odmah potom uslediti i u okruženju izvinjenja od strane drugih država i predstavnika drugih naroda.
Naravno, oni su se izjasnili odmah nakon donošenja naše Deklaracije, rekli su da im ne pada na pamet da se nama izvinjavaju, ali su od nas, koje smatraju pravim zlikovcima i zločincima, izjavili i najavili da očekuju nova izvinjenja. Ono što ne sadrži ova deklaracija, što je morala sadržati, to je, pre svega, našu izjavu i naše viđenje toga kako je došlo do krvavih ratnih sukoba i morali ste jasno navesti da je do građanskog rata došlo zbog nasilne secesije koje su sprovele Slovenija i Hrvatska.
Neshvatljivo je da nemate hrabrosti da osudite NATO zločine i NATO bombardovanje, već da kažete da Narodna skupština RS izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava.
Kog međunarodnog prava? Međunarodnog prava u skladu s kojim su bombardovali Srbiju? Međunarodno pravo u skladu s kojim danas uzimaju Kosovo i Metohiju od Srbije? Neshvatljivo je da zločin u Srebrenici, dakle to nije bio genocid, najoštrije osuđuje Narodna skupština RS, a da za NATO bombardovanje izražavate nekakvo žaljenje, kao da se radi o nesrećnom slučaju.
Vi dalje pružate punu podršku organima Srbije u čijoj nadležnosti je da preduzimaju gonjenje u skladu sa zakonom. Da li to znači da podržavate ponovno pokretanje postupaka protiv onih koji su odgovorni za zločin NATO bombardovanja i ubijanja hiljada građana Srbije? Da li to znači da ćete ponovo protiv ratnih zločinaca Solane, Širaka, Klintona i ostalih pokrenuti sudske postupke i osuditi ih u skladu sa zakonom?
Vi ste pre dva dana sa najvišim počastima dočekali Hilari Klinton, ženu Bila Klintona, ratnog zločinca, čoveka koji je naredio NATO napade na Srbiju, u kojima je izginulo hiljade naših sugrađana. Postavlja se pitanje – da li je zločin zločinca dočekati sa crvenim tepihom i počasnom stražom?
Dobar primer odnosa režima prema srpskim žrtvama i politička trgovina povodom hapšenja i zahteva za ekstradiciju Ejupa Ganića. On je uhapšen 1. marta. Tužilaštvo je tražilo ekstradiciju, dostavilo dokumentaciju, a onda je kao grom iz vedra neba stigla izjava Borisa Tadića ,koji je rekao da je svejedno gde će biti suđeno odgovornim za masakriranje vojnika u Dobrovoljačkoj ulici.
Citiraću, 16. marta on je rekao: "Za Srbiju uopšte nije centralno pitanje da Ganić bude izručen, već da se dogodi sudski proces. Srbija nema ništa protiv da on bude izručen Bosni i Hercegovini, jer Srbija želi da veruje da će pravosuđe biti u stanju da obezbedi fer suđenje".
Nakon 18 godina od izvršenja zločina tokom kojih Ganić nije saslušan ni kao svedok, a kamoli kao osumnjičen, samo idiot može da veruje u nepristrasnost i fer mogućnost suđena pred pravosuđem u Bosni i Hercegovini.
Ono što je nakon oslobađanja upalo u oči, a to je obrazloženje i pokazatelj objektivnosti suda u Londonu, to da je on poverovao svedocima odbrane Ejupa Ganića koji su tvrdili "da je napad na kolonu JNA bio čin samoodbrane, jer su pijani vojnici pucali na sve strane", iako postoje video snimci iz kojih se vidi da je to bila klasična zaseda i da je to bio masakr vojnika čija su tela kasnije danima stajala na ulici.
Ganić je oslobođen, režim u Beogradu je glumio iznenađenje, ali već nakon nekoliko dana 6. avgusta vi ste odustali od žalbe na tu odluku. Kaže tužilaštvo: "Nakon opsežne analize zaključeno je da bi ulaganje žalbe i snošenje velikih troškova bilo necelishodno".
Koliko je to po vašim demokratskim standardima celishodno troškova za pravosudno gonjenje onoga ko je odgovoran za smrt više od 50 ljudi? Takođe, što je zanimljivo, to je činjenica, da je sudija Timoti Vorkman saopštio da je u pozadini zahteva za izručenje Ganića politika, odnosno da je u pozadini svega pokušaj Beograda da od Sarajeva dobije podršku za skupštinsku deklaraciju o Srebrenici kako bi bio ubrzan put Srbije ka EU.
Kako kaže, ja sam i tu presudu dobio, Srbija je nudila dve stvari, to je da usmeno garantuje da će pristati da srpski zahtev za ekstradiciju ne bude sertifikovan ili da se ne usprotivi zahtevu Ejupa Ganića za puštanje na slobodu uz kauciju, pod uslovom da se Silajdžić uzdrži od kritikovanja rezolucije srpskog parlamenta o Srebrenici i da Silajdžić prisustvuje Istanbulskom samitu sa predsednikom Tadićem. Ovo su zvanični dokumenti i dobro bi bilo da čujemo i zvanično objašnjenje ko ima pravo i ko mu je dao mandat da trguje srpskim žrtvama?
Pošto mi se vreme koje imam na raspolaganju bliži kraju, moram reći i vama i poručiti građanima Srbije da bolji život i nacionalno dostojanstvo nisu vrednosti koje se isključuju, kako pokušavate vi koji propagirate EU da nas ubedite da se odreknemo tog nacionalnog dostojanstva zarad boljeg života, srpski narod se sada nalazi u jednoj od najtežih borbi za očuvanje otadžbine, za očuvanje celovitosti Srbije. Jedini način da u toj borbi pobedimo je da ostanemo dosledni ideologiji srpskog nacionalizma, ideologiji antiglobalizma i ideologiji rusofilstva.
Vi nam nudite prozapadnu ideologiju vazalnog odnosa, deset godina ispunjavate naloge Zapada, deset godina ponižavate Srbiju, deset godina se iznenađujete što je naš međunarodni rejting na tom bednom nivou na kome jeste. Mislim da je konačno vreme da građani Srbije otvore oči i da se još žešće usprotive diktatorskom režimu Borisa Tadića i DS.

Moje izlaganje je pogrešno protumačeno.

Onda po članu 107. Dakle, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo Kolundžija, veoma dobro znate kada je centralno obeležavanje stradanja Srba u tom delu srpske teritorije. Dakle, ne radi se o 7. januaru, ne radi se o 14. oktobru, radi se o 12. julu.
Boris Tadić je veoma dobro znao kada je centralno obeležavanje stradanja Muslimana u Srebrenici i okolini i on je dva puta išao na to centralno obeležavanje, išao je 2005. i išao je 2010. godine. Svake godine ga pozivaju porodice žrtava onih koji su tamo stradali. Svake godine ga poziva Vlada Republike Srpske. Svake godine to od njega očekuje srpski narod.
To je bila njegova dužnost, kao što je njegova dužnost bila da danas bude ovde. Prošao je 7. januara usput, pa se upisao u knjigu da biste vi imali šta da citirate. To nije dovoljno, gospođo Kolundžija. On je predsednik Republike Srbije, matice srpskog naroda. Majke one nesrećne srpske dece tamo ga očekuju svake godine. Imao je vremena 11. da ode u Srebrenicu sa Erdoganom, ali nije imao 12. vremena da se pokloni srpskim žrtvama.
Znate vi, gospođo Kolundžija, veoma dobro o čemu govorim i nemojte pokušavati da izvrćete teze na način na koji činite. Režim u Srbiji je i ove godine onemogućavao odlazak građana Srbije na obeležavanje stradanja Srba u Bratuncu. Mene lično je policija zaustavila na granici, izvela iz kolone i držala 15 minuta. Tražili su da se pozovem na poslaničku legitimaciju da bi me pustili. To nisam želeo jer ništa nisam skrivio. Moj greh je bio to što sam rekao kada su pitali dokle idem – idem do Bratunca. To je bio moj greh.

Dame i gospodo narodni poslanici, braćo Srbi i sestre Srpkinje, poštovani građani Srbije, donošenjem presude Međunarodnog suda pravde Srbija je doživela veliki udarac. Međutim, ovo nije poraz bilo koga od vas eurofanatika koji sedite u ovoj sali pojedinačno, ni Tadićev, ni Nikolićev, ni Dinkićev, ni bilo čiji drugi, ovo je poraz politike koju vi sprovodite prethodnih godina.
Mi ne tražimo danas, kako neki kažu, nečiju glavu jer - šta bi danas Srbija imala od toga da Vuk Jeremić ili Boris Tadić podnesu ostavke? Srbija je dobila još jednu žestoku šamarčinu od EU i SAD i vi ne možete sada reći da će neko podneti ostavku i da će to tu činjenicu izbrisati, da će biti u redu.
Ne, to nije u redu i ne može biti u redu, jer ovo nije samo lični poraz Borisa Tadića, ili bilo koga od vas, ovo je poraz politike koju zagovarate prethodnih 20 godina i koju prethodnih 10 godina sprovodite u Srbiji. Ovo je poraz politike bespogovornog ispunjavanja uslova EU i politike koja kaže da EU nema alternativu.
Za SRS, Srbija, njen teritorijalni integritet i suverenitet, nemaju alternativu. Dobro je da danas imamo i da se vodi ova rasprava, dobro je jer će neke maske pasti. Dobro je da se vidi koliko se bivšem četničkom vojvodi svidelo u Briselu i Vašingtonu, da mu se svidelo toliko da danas traži da ide ponovo, makar kao poštar Borisa Tadića.
A i kako ne bi išao, kad on uporno ponavlja kako je politika Borisa Tadića dobra, kako bi on tu politiku sprovodio još brže i Srbiju još bolje i brže odveo u Evropu, ali da jedino, eto, ne valjaju neki Tadićevi saradnici?
Međutim, današnja ponuda Vuka Jeremića govori koliko je zapravo srpska diplomatija loša, kada je kao glasnik i kurir Borisa Tadića prihvatljiv neko ko se preko noći transformisao od ultranacionaliste do eurofanatika.
Postavljam pitanje Vuku Jeremiću – može li neko ko je ukrao poslanički mandat, neko ko se odrekao ideologije koju je zastupao prethodnih 18 godina, neko ko je pogazio crkvu, zakletvu datu u crkvi pred Bogom, neko ko 30 godina nije uspeo da završi fakultet, može li neko takav biti moralni i intelektualni autoritet koji će biti emisar predsednika Srbije i ko će ubeđivati nekoga u inostranstvu, predstavljati Srbiju i ubeđivati ga da ne prizna nezavisno Kosovo?
Ako nekome do sada nije bilo kristalno jasno, danas nema nikakve sumnje da su SAD neprijateljski nastrojene prema Srbiji. Možemo li nekoga ko otima deo naše teritorije, danas KiM, sutra Rašku, Vojvodinu ili Šumadiju, smatrati svojim prijateljem? Nema goreg akta neprijateljstva od bombardovanja i otimanja teritorije, a upravo je to ono što su SAD i vodeće zemlje EU učinile prema Srbiji, a vi ih i dalje nazivate našim prijateljima i zaklinjete im se na vernost.
Pre 20 godina otimanje KiM nije izgledalo realno, danas je to realno svima. Pre deset godina otimanje Vojvodine nije izgledalo realno, svakome ozbiljnom u Srbiji danas to izgleda veoma realno i vaš režim upravo izgrađuje novu naciju. Izgrađujete nekakve Vojvođane.
Da li je neko pokušao da prebroji koliko puta dnevno neko ko živi na teritoriji Vojvodine čuje pridev vojvođanski? Vojvođanski budžet, vojvođanski premijer, Vojvođanska akademija nauka, vojvođanski sekretar, vojvođansko ovo ili vojvođansko ono.
Uveliko se propagira, da ne kažem mržnja, ali negativan odnos i neprijateljstvo prema Srbiji i prema Beogradu. Osiromašene, gladne i razočarane građane Vojvodine ubeđujete da bi živeli bolje, ali, eto, nedostaje im EU i smeta im Beograd. Odoše u Beograd sve pare, ode u Beograd budžet, Beograd ne da ovo, Beograd ne da ono. Na kraju ćete se valjda, za dve ili tri godine, silno iznenaditi kada generacije koje danas stasavaju kažu – kakva Srbija, mi smo Vojvođani?
Od koga je Boris Tadić dobio mandat da premijera Turske pusti da vršlja po Srbiji kako hoće? Umesto da Boris Tadić ode u Bratunac i pokloni se srpskim žrtvama, Boris Tadić je u pratnji Erdogana otišao u Novi Pazar i veoma je zanimljivo kako su državni mediji, ponavljam, državni mediji, preneli tu vest.
Citiraću kratko – predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Turske Redžep Erdogan ocenili su danas, nakon razgovora sa gradonačelnicima Sandžaka, da će konkretnu korist od saradnje dveju država imati region Sandžaka. Osim što će Turska učestvovati u izgradnji puteva u Sandžaku, vlada u Ankari će razvoju Sandžaka pomoći tako što će podsticati saradnju i bratimljenje opština.
U dve rečenice - četiri puta Sandžak. Povezujete Sandžak, kako vi kažete, Rašku, kako jeste, sa Turskom, istorijski, i ekonomski, i verski, evo, sada ćete i opštine bratimiti. Postavlja se pitanje – kada budu sve te veze ostvarene između Raške i Turske, čime će to Raška sa Srbijom biti povezana?
Evropska unija nije i neće primiti Tursku u članstvo EU, već to kompenzuje preko naše grbače i pušta Tursku da širi svoj uticaj i moć na Srbiju, na Rašku oblast i na BiH, ne na Sandžak, naravno, kako kaže državna televizija. Da li postoji zakon o teritorijalnoj podeli i da li su svi državni organi i institucije dužni da taj zakon poštuju? Neki su i danas rekli kako nije važno kako se to zove, kako se šta naziva i kako Rašku oblast može nazivati ko kako hoće, da to nije rešenje problema.
Nekada ste tvrdili da nije važno na KiM čije se zastave ističu i koji se nazivi koriste. Vama nije bilo važno, ali Šiptarima jeste bilo važno. Pogledajte dokle nas je to dovelo. Danas vam nije važno, u Vojvodini Srbima nije, ali je važno Vojvođanima.
Nije vam važno u Raškoj čije se zastave ističu, a sve se crvenelo od turskih zastava, nijednu nismo videli srpsku. Vama to nije važno, ali Erdoganu jeste. Kako vam u Raškoj ne smeta mešanje crkve u politiku, u izbor nacionalnih saveta? Zukorlić se kandidovao za nacionalni savet Bošnjaka i čitava Raška je bila oblepljena plakatima sa sloganom – glasaj za muftiju.
Da li je Srbija sekularna država ili u Beogradu jeste, a u Novom Pazaru nije? Šta bi se desilo da je Srpska pravoslavna crkva učestvovala na nekim izborima i da je na plakatu stajalo – glasaj za vladiku? Jedan od najvažnijih razloga što se Srbija danas nalazi u ovako teškoj situaciji jeste povlačenje tužbi protiv zemalja NATO koje su bombardovale Srbiju, jer bi presuda protiv tih zemalja danas bila ključni argument Srbije u upravo negativno završenom postupku pred Međunarodnim sudom.
U čije ime je DOS režim abolirao ubice hiljada građana Srbije? U čije ime ste oprostili i ko vam je dao mandat da oprostite desetine milijardi evra materijalne štete? U čije ime Boris Tadić već nekoliko puta razgovara sa Ivom Josipovićem o povlačenju tužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid?
Ima li mandat Boris Tadić stotina hiljada proteranih, hiljada ubijenih i opljačkanih Srba iz Republike Srpske Krajine? U čije ime Tadić najavljuje odlazak u Vukovar? U čije ime i kome će se u Vukovaru sutra izvinjavati? U čije ime je Boris Tadić bio u Srebrenici? Zašto je MUP Republike Srbije sprečavao građane Srbije da odu u Bratunac i odaju poštu srpskim žrtvama?
Mene je lično zaustavila policija na granici, na Drini kod Zvornika, izvela iz kolone i držala 15 minuta. Tražili su da se pozovem na poslanički imunitet da bi me pustili da pređem granicu. Zašto RTS nije obavestila javnost da je na vojničkom groblju u Bratuncu bio zabranjen pristup svima onima koji su imali majice sa likom Vojislava Šešelja ili Ratka Mladića? Kako je moguće da je jedino reporter RTS bio slep i gluv za transparent od 25 metara, na kome je pisalo ''Tadić nije Srbija'' i ''Srpska nije genocid''?
Danas, ali i čitave prethodne decenije, na delu je rasturanje Srbije, temeljno osmišljeno i uporno. To čine SAD i vodeće zemlje EU. Oni nam otkidaju deo po deo države, a vi ubeđujete narod i građane Srbije kako to nije važno. Vi kažete – važni su ljudi, važan je bolji život. Kažete Srbima da zaborave Kosovo, kako bi bolje živeli i kako bi ušli u EU.
Doneta je presuda protiv interesa Srbije. Žive li danas građani Srbije bolje ako svi kažete da smo korak dalje od Kosova i bliže EU? Da li je pojeftinilo nešto u Srbiji? Hleb? Mleko? Grejanje? Bilo šta? Naravno da nije, i neće ni pojeftiniti. Čak i ako uđemo u EU, za nekih 15 godina, očigledno je da nas tamo ne žele. Nemac ni rođenom bratu ne poklanja evro, a kamoli Srbiji.
Moram reći još jedanput, da vaša fascinacija EU potiče od one komunističke devize – radio, ne radio, svira mi radio. Ubedili ste građane Srbije, da je EU rajski vrt. Kada uđemo, nestaće svi problemi. Onaj ko sebi ne pomogne, ni Bog mu neće pomoći. Nema za Srbiju ni za srpski narod napretka dok sami sebi ne pomognemo, dok privreda ne radi i dok sami sebe ne počnemo da poštujemo ni drugi nas neće poštovati.
Vuk Jeremić tvrdi da je pitanje pred Međunarodnim sudom bilo dobro postavljeno, ali kaže, kako god pitanje da smo postavili, ovakav MSP ne bi odgovorio na suštinu pitanja. Šta to znači? To znači da za Srbiju nema pravde, jer je sud pod velikim uticajem SAD i vodećih zemalja EU, koje i na ovaj način pokazuju da su neprijatelji Srbiji. To pokazuje vaš međunarodni rejting. To pokazuje rejting predsednika Srbije, naše Vlade i naše diplomatije.
Jeremić je naveo kao razlog neprijateljskog odnosa, inertnost politike, koja se nije promenila od 90-ih godina, kada je kako kaže, zacrtano utapanje Republike Srpske u unitarnu BiH i nezavisnost Kosova. Postavlja se pitanje – kakva je uloga Borisa Tadića, koji se jedne nedelje grli sa Sulejmanom Tihićem i Erdoganom, a naredne nedelje sa Miloradom Dodikom? Vi odlučite, i vi i Milorad Dodik, da li želite samostalnu Srpsku ili unitarnu BiH.
Teško je očekivati bolje odnose SAD i EU, ako se svi vi neprekidno zaklinjete, da šta god oni urade, da kako god zlo da nam nanesu, vi svoj kurs prema EU i put evroatlantskih integracija nećete promeniti. Ovo je poslednje zvono za uzbunu, ali ne za vas, jer ste vi tu potpuno nebitni. Ovo je zvono za uzbunu za građane Srbije, za državu. Poslednji poziv Srbima da se usprave, da počnu da pružaju otpor, da veruju u državu.
Ovo je poslednji poziv da politički kurs promenimo za 180 stepeni, da otvoreno kažemo da je evropska perspektiva Srbije mrtva tačka, nemamo mi više šta sa njima da razgovaramo, i da se okrenemo tradicionalnim i jedinim prijateljima Srbije – Rusiji, Kini, Indiji, arapskim državama i južnoameričkim državama.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je izašao u ovom trenutku, nadam se da će se vratiti ubrzo.
Pre svega, moram uputiti proteste zbog činjenice da ministri, kao po pravilu, čekaju kraj rasprave, odnosno ne uključuju se u raspravu, čime obesmišljavaju ovaj naš rad ovde, pa onda sačekaju kraj rasprave da održe nama nekakvo predavanje u onom trenutku kada više ministrima ne možemo u skladu sa Poslovnikom da odgovorimo.
Mi smo i 2008. godine upozoravali koliko je ovaj zakon loš. To je bilo jasno i tada. Međutim, moram priznati da nismo očekivali da ćete ovako brzo poslati taj zakon na doradu, odnosno da ćete zakon koji je ionako veoma loš još dodatno pogoršavati.
Ovim izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije vi praktično otvoreno priznajete da je Srbija partijska država i da u sukobu između zakona i stranačkog interesa, nažalost, strada zakon.
Mi smo morali čuti od ministra pre svega koji su negativni efekti dosadašnje primene zakona. Mislim da se pre svega može i mora govoriti o negativnim efektima, jer da ti efekti nisu bili takvi, ovaj zakon ne bi bio ni promenjen i ne biste ni predlagali njegove promene. Sa druge strane, dobro bi bilo da smo čuli da li postoje bilo kakve pozitivne tekovine primene ovoga zakona.
Informacija koja se pojavljuje u javnosti je da postoji negde oko 2.000 funkcionera koji su i dalje u sukobu interesa. Međutim, mi smo morali danas dobiti od ministra zvanično obrazloženje i tačan podatak, jer mi ne možemo i nećemo nikada prihvatiti da se o takvim stvarima informišemo iz novina.
Ono što je već danas jasno je da je ovaj zakon, koji ste vi pisali, koji ste vi predstavljali kao nekakav evropski zakon, sistemski zakon, bio u stvari samo zakon koji se primenjivao na opoziciju. Najbolji pokazatelj te činjenice je upravo to da je ono malo funkcionera stranaka koje nisu vladajuće na republičkom, pokrajinskom nivou ili u gradu Beogradu, dakle, oni koji su pripadali SRS, na prste ruke se mogu nabrojati takvi slučajevi, oni su naravno morali da podnesu ostavke na tu drugu funkciju koju su obavljali.
To istovremeno nisu učinili funkcioneri koji su iz vladajućih stranaka i onda zaista svako se mora zamisliti kako su to oni mogli znati da se zakon na njih neće primeniti? Koja je poruka ovakvih izmena zakona?
Dakle, bio je rok u kome se morala prijaviti funkcija, bio je rok u kome su funkcioneri morali da se odreknu drugih funkcija. Oni te rokove nisu ispoštovali, a vi sada, nekoliko meseci kasnije, menjate zakon. Da li je to poruka da je Srbija pravna država ili je poruka upravo suprotna, a to je da zakone ne treba poštovati. I praktično kada usvojite ove izmene i dopune, svi oni koji su zakon poštovali, ispašće smešni.
Moram ukazati i na to da je očigledno da su funkcioneri vladajućih stranaka znali kakva će biti odluka Ustavnog suda. Kako su oni mogli znati kakvu će odluku doneti Ustavni sud i Bosa Nenadić? To je možda pitanje na koje bi trebalo ministar pravde da odgovori.
Kao što morate da odgovorite, gospođo Malović, kako su znali predstavnici vladajućih stranaka, DS, LDP-a, SPS-a, G 17 i ostalih da će biti doneta odluka Ustavnog suda kojom će biti poništene odredbe Zakona o lokalnim izborima koje se odnose na ostavke odbornika? Ja ću vam navesti konkretan primer. Naravno, za to postoji dokaz.
SRS je u Skupštini grada Beograda podnela blanko ostavke za šest odbornika, Administrativni odbor je doneo odluku u skladu sa zakonom, kao i više puta pre toga, međutim, vladajuća većina je skinula tu tačku s dnevnog reda, uz obrazloženje da se očekuje donošenje odluke Ustavnog suda koja će na drugačiji način to regulisati. To stoji u stenogramu.
Ne samo što su to uradili, nego su bili, mogu reći, dovoljno nesmotreni, da ne koristim neki grublji izraz, da tako nešto javno izgovore. Naravno, već na narednoj sednici formirana je rezervna odbornička grupa, koja sada po potrebi daje kvorum, koja podržava odluke vladajuće koalicije u Beogradu, ona je nazvana – Odlučno za Beograd.
Mi smo odmah znali o čemu se radi i tvrdili smo istog sekunda da se radi o korupciji, da se radi o kupovini odborničkih mandata i mi smo tu odborničku grupu nazvali – Za Beograd bez morala. Na početku možda nismo imali dokaze, ali su dokazi veoma brzo usledili.
Voleo bih da se i vi sada izjasnite o ovome što sam pričao. I u skupštini gradske opštine Barajevo je formirana odbornička grupa Odlučno za Beograd. Pogledajte na poslednjoj sednici Skupštine grada šta je bilo. U upravne odbore gradskih preduzeća, javnih preduzeća, imenuju se bliski srodnici lica koja su formirala tu odborničku grupu. Šta, gospođo Malović, o ovome kaže zakon? Šta je ovo ako nije korupcija? Evo, ja ću vam pročitati: "Budimka Mandić, žena Ostoje Mandića, bivšeg odbornika SRS; Milijana Despotović…

Hvala vam, gospođo Čomić, ali bih vas upozorio na sledeće. Ovo je zvanični materijal…

Najlepše vam hvala.
Dakle, ovo je zvaničan materijal Skupštine grada Beograda i ova lica su valjda javni funkcioneri, ukoliko su izabrani za članove upravnih i nadzornih odbora, što znači da o tim licima mogu govoriti.

Gospođo Čomić, pokušavam kroz konkretne primere da ilustrujem primenu ovog zakona. Dakle, ne vidim da radim bilo šta nedozvoljeno.

Dakle, voleo bih, gospođo Malović, da se vi izjasnite kako su to u Skupštini grada Beograda znali kakva će odluka Ustavnog suda biti doneta? Da li oni imaju nekakav poseban kontakt sa gospođom Bosom Nenadić i da li će ovim izmenama i dopunama Zakona biti sprečena krađa i kupovina odborničkih mandata u Srbiji?
Pokazao sam, bez obzira što sam prekinut od strane gospođe Čomić, a ima tu još puno primera, da je očigledno da je na delu trgovina i da se radi o pijaci. Postoji tu još veliki broj primera.
Ono na šta bih ukazao to je da se, u skladu sa ovim novim zakonom, više ne prijavljuje imovina onako široko kako je to bilo određeno prethodnim zakonom, pa se ne prijavljuje npr. imovina dece. To kao da je Tomislav Nikolić pisao te članove, jer u toj Naprednoj stranci izgleda da su najviše njegova deca napredovala i bilo bi izuzetno interesantno da on kaže koliku su oni imovinu stekli za ove dve godine, odnosno za sedam godina, otkako se dr Vojislav Šešelj nalazi u Haškom tribunalu.
U svim sredstvima javnog informisanja i to je, u krajnjoj liniji, bio zvaničan izveštaj o finansiranju te političke stranke, objavljeno je da su finansijeri SNS-a u tom periodu 2008. godine, znači ta poslednja dva i po meseca od osnivanja do kraja godine, između ostalog bili žena Tomislava Nikolića, njen brat, njegova dva sina, snajka i da su oni u tom kratkom periodu od nekih 70-ak dana dali skoro dva miliona dinara toj stranci. Postavlja se pitanje – odakle ženi koja je domaćica, govorim o supruzi Tomislava Nikolića, toliki novac?

Gospođo Čomić, koliko sam shvatio, ne smem da pominjem ničije ime. Evo, sada neću, ali se nadam da ćete mi barem dozvoliti da principijelno govorim o načinu finansiranja SNS.

Upravo o korupciji i pričam.

Gospođo Čomić, molio bih vas da ovo vreme koje ste potrošili izuzmete, mislim da zaista ne bi bilo korektno da kada me već prekidate...

Gospođo Čomić, teško je nastaviti, ali evo pokušaću.
Ovim izmenama koje ste sada predložili očigledno idete na ruku ovima koji su do sada kršili zakon. U Srbiji je danas tih ljudi negde oko 2000, a ja ću vam postaviti sada jedno pravno pitanje.
U članu 28. važećeg zakona u poslednjem stavu kaže se – funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Danas je 19. jul. Po sili zakona su kasnije funkcije na koje su ti javni funkcioneri stupili prestale 1. aprila. To je više od tri i po meseca.
Pitam vas, gospođo Malović, kako možete produžavati rok za nešto što je već gotovo? Ne možete predviđati da se sada donosi nekakva odluka ukoliko se nešto dešava po sili zakona. Mogli ste reći da se donosi nekakav zaključak, rešenje ili slično koje bi bilo deklarativnog karaktera, jer promena nastupa po sili zakona, ali ne možete reći da se donosi odluka kojom se utvrđuje nekakvo pravno stanje. To je ono što je jasno.
Kako nameravate da izađete iz te situacije? Tim javnim funkcionerima je u skladu sa zakonom prestala funkcija i morali ste nekako izdejstvovati da se takvo rešenje donese.
Postavlja se pitanje šta ako se ne donese takvo rešenje? Kaznićete organ? Ovde kažete – stalno radno telo organa koje je funkcionera izabralo donosi takvu odluku. Biće zanimljivih situacija da li će i kada će doneti.
Podsećam vas da Nenad Konstantinović, koji je predsednik Administrativnog odbora u Narodnoj skupštini, a predsednik je i Administrativnog odbora na opštini Savski venac, duže od šest meseci nije hteo da zakaže sednicu Administrativnog odbora po zahtevu SRS da se oduzmu mandati našim bivšim odbornicima. Šta će se desiti ukoliko bude i dalje takvih zloupotreba, a očigledno je da će ih biti? Takvu situaciju ne predviđate.
Na kraju, pošto nemam više mnogo vremena, postavio bih vam pitanje vezano za kaznene odredbe. Ovde povećavate iznose kazni, a zakon ne primenjujete. Po informacijama koje imam, do sada ni jedna jedina kazna u skladu sa ovim zakonom nije izrečena.
Postavlja se tu još jedno pitanje – gde su kazne za ove javne funkcionere koji do sada nisu poštovali zakon? Članom 82. dajete im neki novi rok milosti, da obaveste Agenciju o tome koje funkcije obavljaju, a to su već morali učiniti, ali ne predviđate za njih nekakve kazne.