Istine radi, morao bih reći da se ovde obmanjuju na određeni način i narodni poslanici, ali i srpska javnost, jer ovo nije amandman Odbora, ovo je amandman Ministarstva, ovo je amandman nevladinih organizacija. Tu je gospodin Omerović… (Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, pre svega bih vas zamolio da ubuduće kada me prekinete prekinete i vreme. Druga stvar, da ste me pažljivo saslušali i da ste imali strpljenja, ne znam zašto ga nemate, onda bi vam bilo mnogo jasnije to što sam želeo da kažem.

Gospođo Čomić, kao pravnik pažljivo koristim reči i veoma dobro znam šta pričam i stojim iza toga što sam rekao. Prisustvovao sam… (Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, molio bih vas, ukoliko mislite da kršim nešto, da mi objasnite način na koji kršim. Kako kažem jednu, dve ili tri reči, vi kažete da sam prekršio Poslovnik.

Gospođo Čomić, zaista nemam nameru da na bilo koji način sa vama raspravljam. Evo, reći ću, istine radi, prisustvovao sam sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, prisustvovao je naravno i gospodin Meho Omerović; ukoliko bilo koju neistinu iznesem, mislim da je on prvi koji će reagovati i reći da to nije istina. Gospodin Meho Omerović je na sednici Odbora sam rekao da je ovo kompromis. Čak mogu i da citiram, ukoliko želite. Naći ću i to, gospođo Čomić. Dakle, gospodin Meho Omerović je rekao da je napravljen kompromis sa predstavnicima nevladinih organizacija koje predstavlja Miljenko Dereta.
Dakle, ukoliko želite, snimljena je sednica Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja…

Gospođo Čomić, prvi put kada sam počeo da govorim rekao sam to što vi kažete, ali ukoliko ste pažljivo pratili, kada pogledate stenograme, prethodna tri puta to nisam rekao. Samo obrazlažem koji su razlozi…

Hvala vam, gospođo Čomić.

Naravno, bez obzira na to nastaviću da obrazlažem ovaj zakon i da obrazlažem koji su razlozi zbog kojih po mom mišljenju i mišljenju SRS ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Ovaj amandman ne treba prihvatiti zbog toga što je gospodin Meho Omerović rekao da je to kompromis sa nevladinim organizacijama. Nadam se da će u salu doći i gospođa Elvira Kovač, evo, tu je i gospođa iz DSS-a koja je prisustvovala ovome odboru, tu su i predstavnici Ministarstva, pa oni mogu da potvrde šta se tamo dešavalo.
Niko osim gospodina Meha Omerovića nije imao tekst ovog amandmana pre sednice, čak su se članovi Odbora bunili i rekli da sa njima nisu obavljene nikakve konsultacije u vezi s ovim. Kasnije je to stavljeno na glasanje i time je to postao amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Kada je to stiglo u materijalu, tada još uvek članovi Odbora (čak ni iz vladajuće koalicije) ništa o tome nisu znali. To je ono što je suština.
Ovaj se amandman ne može prihvatiti, zato što se time ponižava Narodna skupština, zato što smo mi ti koji treba da budu sluge i Vlade Republike Srbije i nevladinih organizacija, koji ne smeju ni o čemu da se pitaju, koji treba da sačekaju nakon tri meseca javne rasprave da se dostavi nekakvo gotovo rešenje, pa da onda predstavnici vladajuće koalicije podignu ruku i za to glasaju. To je ono što je suština, gospođo Čomić.
Dakle, apsolutno nikoga nisam uvredio, apsolutno nisam izrekao nijednu neistinu i apsolutno mislim, gospođo Čomić, da ste pogrešili što ste mi ovu opomenu izrekli, ali o tome će, naravno, suditi istorija. Hvala.

Gospodine Petronijeviću i gospodine Omeroviću, vi kažete da Odbor izuzetno ozbiljno radi i ja se slažem, ali mislim da i građani treba da znaju kako u praksi izgleda ta ozbiljnost. Tu je, ja mislim, sada i gospođa Kovač, ona je prisustvovala. Mi smo, između ostalog, utvrdili na samoj sednici Odbora da je 27. oktobra prošle godine organizovano javno slušanje na kome su bili i predstavnici nekih nevladinih organizacija. To je možda neki način na koji može da se komunicira sa predstavnicima nevladinih organizacija, ali ćete priznati da ni gospodin Meho Omerović, niti bilo ko drugi od predsednika skupštinskih odbora ne može imati nekakvu komunikaciju sa predstavnicima nevladinih organizacija van Skupštine, van procedure, van sednica Odbora.
On je rekao, bio sam veoma vredan pa sam zapisivao, između ostalog – objašnjenje sam dobio direktno od Derete da su amandmani prihvatljivi za nevladin sektor.
Da li je ovo, gospođo Kovač, tačno? Ukoliko lažem, evo, vi recite „Nemanja Šarović laže“ i ja se više po ovom zakonu, iako sam ovlašćeni predstavnik, neću javiti ni jedan jedini put.
Gospodin Meho Omerović je rekao još i sledeće, za Odbor: „Ubuduće treba češće da se sastajemo, jer predsednici odbora ne znaju koji će se zakon iz njihovog resora naći na dnevnom redu Skupštine kada Vlada zakaže po hitnom postupku“. Citiram: „Nadam se da je ovo poslednji put da imamo smetnje na vezama“, kaže predsednik Odbora o načinu na koji je tekla komunikacija između njega i Ministarstva. To je ona ozbiljnost o kojoj vi govorite.
Gospođa Elvira Kovač se žalila da gospodin Meho Omerović prilikom glasanja previše brzo čita, pa ga je molila da malo sporije čita jer se za raspravu o amandmanima nije javljao niko od članova Odbora, nego se samo pročita – amandman na član taj i taj, ko je za, protiv, uzdržani. Gospođa Kovač, predstavnik vladajuće koalicije, usprotivila se tome i rekla: „Molim vas, gospodine Omeroviću, čitajte sporije“, pa se onda žalila. Tu se vodila i diskusija između gospodina Omerovića i gospođe Kovač, da on čak prilikom glasanja i ne digne glavu da pogleda kako je ko glasao. Tvrdila je da je njeno pravo, bez obzira na to što ne pripada opoziciji, da glasa za one amandmane koji su dobri, koji su po njenom mišljenju dobri.
Što se tiče ozbiljnosti, mislim da je tu dovoljno rečeno, a imam ovde još neke citate, pa ukoliko mislite, gospodine Omeroviću, da se dalje upuštate u ovu raspravu i da tvrdite kako je sve divno i krasno, onda ću iznositi i dalje. Vi veoma dobro znate da su se članovi Odbora i predstavnici Ministarstva jedva suzdržavali da ne puknu od smeha, koliko je sednica Odbora bila ozbiljna.
Gospodin Petronijević kaže – postali su amandmani Odbora. Jeste, to je tačno, onog trenutka kada su usvojeni. Gospodine Petronijeviću, onog trenutka kada su vam ti amandmani podeljeni nije moglo stajati „predlog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja“, nego je moglo stajati „predlog Meha Omerovića“ ili „predlog Miljenka Derete“. Tako je jedino moglo da uđe u materijal.
Gospođa Kovač je protestovala zbog činjenice da je predala određene amandmane, ali da ti amandmani nisu umnoženi i podeljeni ostalim članovima Odbora. To je ono što je istina. Neko je unapred odlučio koji su amandmani adekvatni i koji će da prođu.
Čak je bilo, evo, i to da vam ispričam, od četiri amandmana... Pošto je Odbor jedno vreme radio bez kvoruma, pa je utvrđeno da Odbor nema kvorum, jer je u međuvremenu gospođa Kovač na trenutak izašla, pa je predsednik Odbora Meho Omerović rekao – predlažem (kada se vratila gospođa Kovač) da za prethodna četiri amandmana glasamo u paketu. Toliko je ozbiljan rad na Odboru bio. Glasano je u paketu. Proverite, i to je činjenica. Gospođo Čomić, znate da to nije moguće. Ukoliko želite da se držite Poslovnika, izrecite opomenu gospodinu Omeroviću za očigledno kršenje procedure.
Onda sam dao predlog, proceduralni, da se o svim ostalim amandmanima (a to je bilo na početku rada) na zakon o sprečavanju zlostavljanja, koje ne prihvata Vlada, jer to je jedino što je merodavno, glasa u paketu. Znate li šta su odgovorili? Rekli su – to je dobar predlog, hajde da uradimo tako. Javio sam se ponovo i rekao – gospodine Omeroviću, to nije bio ozbiljan predlog, na taj način sam hteo da izvrgnem ruglu na koji način je do tog trenutka Odbor radio. Kaže – ne može, mi smo to već prihvatili. Kažem – ne možete prihvatiti, postoji Poslovnik. Onda su nevoljno prešli na to da glasaju o jednom po jednom amandmanu. To je ono što je činjenica i što je istina.
Gospođo Čomić, verujem da ste sada shvatili šta sam želeo da kažem. Vidite sada da ni trunke zlonamernosti ili neistine nije bilo u onome što sam izneo. Verujem da ste prenaglili. Možda je i vama čak sada žao što ste mi izrekli opomenu. Nije?
Gospođo Čomić, znam da ćete, kao „stub demokratije“, bar jednom smoći snage u ovom sazivu da kažete da ste pogrešili. Budite sigurni da će vam tu činjenicu da ste pogrešili ovoga puta potvrditi svi koji su prisustvovali sednici Odbora.
Gospodine Omeroviću, imam ovde još vaših citata. Ovo nisu bili amandmani Ministarstva, već Miljenka Derete. To je način rada i komunikacija koja je apsolutno neprihvatljiva.
Kakva je uloga Narodne skupštine? Da li je neko od vas skoro pročitao Ustav Republike Srbije? Da li ste pročitali Zakon o Skupštini? Da li ste pročitali Poslovnik o radu? Vlast u Srbiji je podeljena na tri grane: izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Potčinjavanjem i ponižavanjem Skupštine i narodnih poslanika kao najviših predstavnika građana, izabranih, činite mini državni udar svaki put kada to radite, a onda pokušavate da svoju nesposobnost i neozbiljnost pokrijete time što ćete izricati predstavnicima opozicije opomenu.
Gospođo Čomić, izrekli ste mi opomenu bez osnova. Nikoga nisam uvredio, možemo konsultovati stenogram. Izneo sam svoje mišljenje. Imam pravo da ga iznosim, koliko god da je različito od vašeg, do onog trenutka dok ne počnem da lažem, klevećem ili bilo šta drugo. Niste imali osnova da mi izreknete opomenu.
Znam, gospođo Čomić, da sam vam simpatičan i da vam je to bilo teško, ali vi se, valjda, malo promenite. Ne znam da li je problem u toj stolici; veoma ste ljubazni kada se sretnemo u hodniku. Ne znam koga ste uopšte pokušali da zaštitite takvim nastupom. Krajnje prijateljski sam se susreo i popričao i sa gospodinom Omerovićem i sa gospodinom Rasimom Ljajićem i sa gospođom Lakićević-Stojačić, ali to ne znači da ne mogu izneti politički drugačije mišljenje. Vi ste izricanjem opomene meni upravo to pokušali da onemogućite.
To, gospođo Čomić, nije dobro, pogotovo zato što govorimo o zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu. Pogledajte, gospođo Čomić, da li ću ja kada ovaj zakon bude usvojen moći da se obratim sudu i da tražim zaštitu od vas, jer ste vi, gospođo Čomić, ne samo psihički mene ugnjetavali, ne samo pokušali da i mene i srpsku javnost ubedite u nešto što ne može, nego vaša kazna znači ujedno i novčanu kaznu, jednu, drugu, treću, petu. Takvih kazni je naplaćeno na desetine ili stotine u prethodnom periodu.
Siguran sam da niko od ovih ljudi koji su ovde u sali nije spreman da ustane i kaže – Nemanja Šarović je za nešto kriv. Siguran sam da se ni predstavnici Ministarstva sa vama ne bi saglasili. Amandmani koje smo napisali su bili izuzetno dobri. Pokušali smo da popravimo ovaj zakon. Pričaćemo dosta danas o obrazloženjima za naše amandmane, koja su krajnje neadekvatna i koja ne znače ništa.
Molim vas, gospođo Čomić, u hrišćanskom duhu ću vam oprostiti, na vas se ne ljutim. Možda je to deo vaše prirode koji prevagne u nekom trenutku. Zaista se ne ljutim na vas …

Molim vas, gospođo Čomić, da u narednom delu rasprave ipak imate malo više strpljenja i da se ova diskusija ipak odvija više u pravcu zakona, a manje u pravcu povrede Poslovnika. Hvala.

Gospođo Čomić, javljam se u skladu sa članom 101. za repliku.

Da li mogu odmah da odgovorim i gospodinu Petronijeviću?

Pre svega, zahvalio bih se gospodinu Omeroviću što je potvrdio da su svi navodi koje sam izneo tačni, da se o amandmanima glasalo u paketu, da je bilo brojnih drugih nepravilnosti na samoj sednici Odbora, što se tiče samog amandmana.

Hvala vam, gospođo Čomić, najljubaznije, znam da ste vi to dobronamerno rekli i zaista ću se truditi da se krećem u granicama onoga što Poslovnik dozvoljava. Zato ću se bazirati isključivo na činjenicama.
Ako citiram i pročitam zvanični dokument, nadam se da onda nije moguće da povredim Poslovnik. Dakle, ovo je dokument koji sam dobio na sednici Odbora, gde kaže: Predsedniku Narodne skupštine, na osnovu člana tog i tog, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podnosi Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. To je nešto što smo dobili pre sednice Odbora, što je napravljeno pre sednice Odbora, a Odbor je mogao, to ne sporim, usvojiti nečiji predlog.
Znači, dođe Miljenko Dereta ili bilo ko drugi, da predsedniku Odbora nekakav predlog, ali je to u proceduru moralo ući kao predlog toga i toga, ministarstva, nevladine organizacije, Miljenka Derete ili bilo koga drugog. Onog trenutka kada skupštinski odbor većinom to izglasa kao svoj predlog, tek od tog trenutka postaje predlog odbora. To je ono što je suština.
Još jedna činjenica: 27. oktobra, kada je bilo to javno slušanje, kako ga nazivate, Odbor je većinom glasova zaključio da ne može ovaj predlog zakona u načelu prihvatiti, a isti ti članovi Odbora su nekoliko meseci kasnije isti predlog zakona prihvatili.
Koliko se ozbiljno radi najbolje govori i činjenica da je više od 70 amandmana podneto na zakon od 38 članova, dakle, barem dva po članu. Veliki broj tih amandmana su podneli predstavnici Ministarstva, Odbora, u kome vladajuća većina ima većinu i predstavnici vladajuće koalicije, što znači da vi za tih godinu dana niste dobro pročitali zakon i niste podneli amandmane na vreme, nego ono što ste uočili kroz amandmane drugih poslanika, kada smo ih mi podneli. Sada pravite nove amandmane i to ugrađujete u sam zakon. Nama je bila namera da popravimo zakon, ali nemojte vi uzimati kao nešto pozitivno to što su prihvaćena 22 amandmana.

Dame i gospodo, nadam se da će ovo biti još jedan amandman koji će ministar prihvatiti. Ukoliko me sasluša pažljivo, videće da je ovo amandman koji treba prihvatiti.
Amandmanom koji je podneo narodni poslanik Milan Avramović u ime SRS na jedan jednostavniji i precizniji, pravno adekvatniji način reguliše se ko može biti izvršilac zlostavljanja.
U rešenju koje ste vi ponudili, a ja ću krenuti prvo od vašeg obrazloženja zašto ne prihvatate ovaj amandman... Vi kažete da se Predlogom zakona precizira ko može biti izvršilac zlostavljanja kada je u pitanju poslodavac pravno lice, za razliku od rešenja predloženog u amandmanu narodnog poslanika.
Ako, gospodine Ljajiću, uporedite ono što je predloženo amandmanom i ono što je predloženo u Predlogu zakona, videćete da je krug lica koja mogu biti izvršioci zlostavljanja isti. Jedina je razlika u tome što vi kažete da se „izvršiocem zlostavljanja smatra“... Kada kažete da se neko smatra, dakle, smatra se unapred, smatra se unazad ili ne znam ni ja kako, a ukoliko pravno to hoćete da definišete, vi jedino možete odrediti krug lica koja mogu biti izvršioci zlostavljanja.
Dakle, ne može se neko smatrati izvršiocem zlostavljanja, jer je neko izvršilac zlostavljanja, ili to nije, i to se dokazuje u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom.
Ali, u svim zakonima, kada se određuje krug lica kaže se – može biti. Taj deo 3. stava je identičan: može biti poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, može biti odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih itd. U tom delu nema apsolutno nikakve razlike, ali je pravno neuporedivo bolje ovo rešenje koje je predloženo amandmanom.