Pa, ja govorim o životnom iskustvu, kao i vi.

Pa, evo pustite mene da ja u ovih 30 sekundi završim to.
Znači, činjenica je da ovaj zakon i ovi članovi imaju nameru da uvedu privrednog upravnika, i da će to da košta građane, kao što ste vi pričali o vašem iskustvu, jedino ste zaboravili ili nam niste rekli koliko to vas košta sada. Evo, ja imam isto iskustvo da podelim.

Mene umesto 500 dinara, koliko je bilo ranije kad smo dobili profesionalnog upravnika plaćamo 1.200. Ja sam srećan što tako plaćam, jer se sad neke stvari rešavaju, ali to košta. I ono što ste vi govorili da ćete isprazniti ovim zakonom dalje novčanike građana Srbije…

Želja je bila da malo popravimo ovaj član i da možda najveću nelogičnost, onako kako je predloženo Predlogom zakona, da ministar određuje vrstu, obim i dinamiku aktivnosti, vezano za hitne intervencije, izbrišemo. Naravno, potpuno je nerealno da ministar određuje dinamiku, vrstu i obim aktivnosti ako negde pukne kanalizaciona cev. Šta, ljudi, da stane sve, da čekaju da ministar ili ministarka, „supermen“ ili „super žena“ dođu i vide koja je to dinamika i obim radova koji treba da se preuzmu, da bi se taj kvar sanirao. I dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman koji jeste jednim delom brisanje, ali samo jednog dela člana.
Želim da kažem ovde, pošto vidim da postoje stalno kritike oko toga ko kakve amandmande piše i da li se zakoni čitaju ili ne čitaju. Znači, naša poslanička grupa je na ovaj Zakon o stanovanju dala 54 amandmana, Vlada je prihvatila 17. Znači da smo zakon pročitali, napisali veliki broj amandmana koji nisu „briše se“, nego su određene izmene i Vlada je prihvatila i posle godinu i po dana rada, videla je da neke stvari mogu i bolje, ali smo mi za ovaj zakon, recimo, imali osam plus šest dana…

… imali smo 15 dana da se spremimo. Za druge zakone nemamo tri dana i onda imate amandmane o Deda Mrazu… (Isključen mikrofon.)

Mi smo pokušali da ovaj član 71. izmenimo, učinimo ga jasnijim i pre svega transparentnijim. Ta transparentnost bi trebala da se vidi u tome da se uvede obaveza organa koji daje stanove za službene potrebe da na svojoj zvaničnoj internet stranici, da li je to Vlada, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, objavi spisak tih stanova, kao i odluke kome su dodeljeni ti stanovi. Mislim da bi se na taj način izbegle razne spekulacije u javnosti, pa onda senzacionalistički tekstovi kada se s vremena na vreme pojavi spisak ko sve koristi te stanove, bez jasnog navođenja osnova pod kojim uslovima i slično.
Žao nam je što Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Žao nam je zbog prvog dela amandmana, koji govori da se stan za službene potrebe može izdati licu koje ima mesto prebivališta više od 100 kilometara od mesta gde obavlja funkciju, jer mislimo da bi se na taj način i smanjio broj korisnika. Postavlja se pitanje da li je potrebno da neko ko živi na manje od 100 kilometara i ima svoj stan ili nekretninu, već gde živi, dobije pravo na korišćenje službenog stana?
Mislim da ceo ovaj zakon u ovom delu gde se govori o korišćenju, a u onim članovima koji su naknadno izmenjeni i otkupu tih stanova i govori o skrivenoj nameri predlagača ovog zakona da se stvore uslovi da neko stanove otkupi. Pošto je bio pritisak javnosti, onda se od te ideje odustalo, jer i da je stvarno postojala humana ideja, ne bi se tako lako od nje odustalo. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Ovaj amandman je prihvaćen od strane predlagača, kao jedan 16, odnosno 17, s obzirom da je moj kolega Nenad Konstantinović u raspravi uspeo da ubedi ministarku da prihvati još jedan od naših predloženih amandmana i mislim da to govori o nameri i principu rada naše poslaničke grupe da čitamo zakone kada za to imamo vremena, kada oni dođu u Skupštinu u primerenom roku, pa možemo da se upoznamo sa njihovom sadržinom, pa možemo da se konsultujemo sa ljudima iz te oblasti, pa onda na kraju reagujemo sa ne malim brojem amandmana, 54 na ovaj zakon, i na kraju onda predlagač eto prihvati 16, odnosno 17. Videćemo do kraja, možda prihvati još neki. Siguran sam da bi bilo dobro da svi, koji do kraja nisu prihvaćeni od strane predlagača, budu na kraju prihvaćeni, jer su dobri i poboljšavaju zakon.
Naravno, kada zakoni dolaze na drugi način preko noći u roku od tri, četiri dana zajedno sa brdom drugih zakona i očekuje se da onda poslanici se za njih kvalitetno spreme i diskutuju, da to nije realno. Možete podneti amandmane „briše se“, možete da ne podnesete amandmane, a možete da podnesete i neke treće amandmane.
Mislim da je odgovornost na tome kako će i kojim kvalitetom da se obavlja rasprava na rukovodstvu Skupštine koja zakazuje. Vlada šalje zakone kako ih šalje, stavi hitan postupak bez bilo kakvog obrazloženja, ali na kraju skupštinska većina, odnosno rukovodstvo Skupštine, predsedavajući je taj koji određuje i dan održavanje sednice i predlog dnevnog reda.
Dobro je prihvatanje ovog amandmana, i to je manir rada naše poslaničke grupe koja i ima najveći broj prihvaćenih amandmana u prošlom i u ovom sazivu, ali nekada ne možete da kvalitetno učestvujete u pripremi za sednicu, jer nemate za to vremena.

Hvala, predsednice.
Poštovana potpredsednice Vlade, naše intervencije generalno u zakonu imale su intenciju da zakon učine jasnijim, preciznijim, i da uklone ona mesta koja po našem mišljenju ostavljaju prostor za tako kažem kreativno tumačenje Vlade u budućnosti ili već ovoga ko bude zakon primenjivao.
U tom smislu i u članu 1. gde se u stavu 2. precizira šta se dešava u raznim slučajevima koje mogu da se dese kod upravljanja aerodroma, da se davanje u koncesiju postupak davanja koncesiji za aerodrom isključuje, primenjuje zakon kojim se utvrđuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Ovako kako je napisano, po našem tumačenju, mogu se primenjivati i drugi zakoni. Pošto su tamo navedeni razni slučajevi i razni zakoni u stavu 2. ovog člana. Mi smo svojim amandmanom izuzeli i dodali novi stav koji kaže da se na postupak davanja koncesije za aerodrom primenjuju isključivo odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
U vašem obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana vi kažete da se to navodi kao mogućnost u stavu 2. Mi smatramo da nije precizno dovoljno definisano, da je ova bolja formulacija, jer i sam Zakon o koncesijama kaže da se ovaj postupak davanja koncesije uređuje Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i isključivo tim zakonom. Tako da smatramo da je bilo prostora i potrebe da se ovaj amandman prihvati i žao nam je što Vlada nije to uradila. Hvala vam.

Mislim da bi bilo važno da bi napravili okvir današnje rasprave, da li ćemo se držati Poslovnika i govoriti o temi i u raspravi u pojedinostima govoriti o amandmanima, ili ćemo ponavljati priču iz načelne rasprave.
Mislim da je dobro što je od strane poslanike vladajuće većine sada definisano da može da se govori o svemu i da se ponavljaju diskusije iz načelne rasprave u raspravi o pojedinostima. Slušali smo o aerodromu u Somboru, očigledno ima neki scenario da se pričaju priče koje nisu ispričane ili da se ponove kada je bila načelna rasprava. Mislim da je važno na početku samo da konstatujemo da ste vi odredili taj okvir i da ako sa ove strane skupštinske sale budu diskusije koje možda budu izašle malo van okvira samog amandmana ne reagujete, kao što niste reagovali ni sada, pustili kolegu poslanika da ispriča ono što je ispričao, što nema nikakve veze sa amandmanom koji je tema rasprave, onda vas samo molim da taj kriterijum zadržite do kraja ove rasprave, pošto je rasprava obimna, četiri zakona, 800 i nešto amandmana. Ja sam siguran da ćemo u nekom trenutku doći u situaciju da će se postaviti pitanje da li raspravljamo o amandmanu ili ne. Ako ste ovako definisali raspravu, mislim da je važno da svi to znamo da do kraja možemo svi da se ponašamo onako kakva pravila važe danas na zasedanju. Hvala.

Hvala predsednice.
Član 3. ima naziv – pojmovi, i od šest tačaka, pet su prepisani pojmovi Zakona o vazdušnom saobraćaju. Znači, od reči do reči, i mi smo predložili da se to briše. Ako već postoje u tom zakonu ne vidimo razlog da budu i ovo, prepisani, isti delovi zakona.
Da li treba ili ne? Da li je to po pravilima, metodološkim pravilima za izradu propisa, možemo da diskutujemo, ali je problem što Vlada ne primenjuje isti kriterijum. Znači, nekad ide da se stavi u zakon manje, nekad ide da se stavi više. Naš utisak je bio da je stavljanje ovih tačaka jednostavno bila potreba Vlade da ovaj zakon učini, da kažem, na izgled ozbiljnije, da on sad ima više članova, da ti članovi imaju više stavova i da kada neko čita misli da je zakon dobar. Ono što hvali ovom zakonu, to je ovo što ste slušali i kada je bila načelna rasprava i sada, evo od početka rasprave što je on nedovoljno precizan u svojim drugim delovima što nema jasnih kriterijuma, što ne govori o tome na koji način će ta koncesija biti data.
Ja ne znam da li ste vi gospođo potpredsednice Vlade bili ovde kad je bila rasprava o budžetu, nama je premijer ovde nedvosmisleno rekao da, kao nema eto u budžetu takvih prihoda od koncesije za aerodrom koji ćemo da uradimo sledeće godine. Znači, on nije ostavio nikakvu dilemu da ćemo ka tome da idemo.
Vi sada tvrdite, ne zna se. Ja vam tvrdim kako je pisan ovaj zakon da samo treba nekako rešiti rebus da dobijemo ime firme za koju je pisan. I vi govorite, meni je jako drago što vi govorite nekoliko puta ste rekli Vlada stvara uslove za poslovanje. Evo, na tom primeru javne rasprave vidimo kakvo je to poslovanje.
Znači, sve po zakonu da može da se javi samo jedna firma, verovatno nekog partijskog čoveka koji jedini ima one naslikane deda mrazove kako je to naslikano na tenderu i onda se javi jedna firma i samo u Beogradu dobije 200 miliona dinara posao za rasvetu u Beogradu, pa se to ponovi u nekoliko drugih gradova, gde verovatno sve partijski drugari, članovi glavnog odbora SNS-a otvore firmu preko noći, jave se i dobiju posao. I to je poslovni ambijent koji vi stvarate. Pa, jeste to je poslovni ambijent. To je poslovni ambijent zbog koga vi ni ove godine nećete imati dve milijarde direktnih stranih investicija.
To je problem zašto nam je privredni rast, kojim se vi hvalite najmanji u regionu, odnosno ima jedna zemlja koja je manja od nas. I zato ovi zakoni nisu dobri, ni za Srbiju, ni za njene građane. I mi ćemo diskutovati ovde koliko budemo imali vremena na svih ovih osamsto i kusur amandmana, verovatno, nažalost, nećemo stići o svima da govorimo. Zašto ovi predlozi zakona, kakvi su predloženi nisu dobri? Hvala.

Dobro je primećeno da je ovaj član tu da bi zakon izgledao ozbiljnije, a suštinski je prepisan iz drugog zakona i već postoji u pravnom sistemu Srbije.
Vezano za uslove poslovanja, ista ta Svetska banka kaže da je Srbija prva u Evropi po stopi ugroženog stanovništva od siromaštva. To je cena tih vaših reformi koju građani Srbije plaćaju, pogrešne politike. Znači, vi govorite o nekom pomaku za izdavanje građevinskih dozvola, super je pomak, sa 176 na 36 mesto, pozdravljam.
Kada ćete da srušite vile predsednika republike, nelegalno sagrađene na obali Save?

Hvala poštovani predsedavajući.
Upravo ovaj stav 4. o kome se dosta govorilo smo mi predložili da se drugačije definiše. Treba da glasi da u slučaju poremećaja u obavljanju delatnosti upravljanja aerodrom na način iz člana 7. ovog zakona kada je delatnost upravljanja predmet koncesije, davalac koncesije preuzima mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ugovorom o koncesiji.
Mislimo da je bitno da se jasno definiše stav šta se dešava u svim onim slučajevima kada se dešavaju problemi kako je to definisano u članu 7. ovog zakona, jer prethodni stav ovog zakona praktično oslobađa koncesionara bilo kakve obaveze delovanja. Dok to postoji kao obaveza i ovlašćenja osnivača i navode se slučajevi u kojima se preduzimaju mere i kakve se mere preduzimaju, i onda samo stav 3. kaže da se, ako je upravljanje aerodromima predmet ugovora o koncesiji, to se ne odnosi na koncesionare.
Mislimo da je to loše. Očigledno je namera Vlade da koncesionara za koga, ponavljam, sigurno zna već o kome se radi, oslobodi nekih obaveza koje tu govore i o zaštiti životne sredine i o drugim stvarima. Mislimo da je to loše i da zakon treba da tretira koncesionara, odnosno korišćenja koncesije na isti način u pravima i obavezama kao i osnivači u ovom zakonu. Mislim da je važno da i u ovoj raspravi, pošto smo ponovo čuli od ministarke o nekim navodnim gubicima, aerodrom u prošlosti, ja bih voleo da čujem tačno godine i iznose kad su bili gubici.
Ja sam sada proverio na sajtu Aerodroma Beograd „Nikola Tesla“ podatke, finansijski izveštaj može svako da proveri, da vidi kakvi su finansijski izveštaji. Za 2008. godinu, dobit 1,350 milijardi dinara, 2009. godina 1,7 milijardi dinara, 2010. godine 2,24 milijarde dinara, 2011. godine 1,58 milijardi dinara. To su iznosi koji su manje više isti u odnosu na dobit koji je Aerodrom Beograd ostvario 2014. i 2015. godine. Nisu ti iznosi nešto dramatično povećani, kao što je i rast broja putnika, što takođe može da se vidi, ja ću da pročitam, pošto, ako neko nema mogućnost da sada ode na internet, a može da pogleda, 2007. porast broja putnika za 13%, 2008. godine za 5%, 2009. godine pad za 10%, 2010. godine porast za 13%, 2011. godine porast za 16% putnika više, 2012. porast za 8% putnika više, i onda jeste, najveći porast 2014. godine 31%. Da, ja neću sada da prećutim to. Ali, u poslednje dve godine, taj porast je samo 3%. Samo 3%, jer je Aerodrom Beograd potpuno okrenut samo jednoj avio-kompaniji, „Er Srbija“. Druge avio kompanije nisu poželjni partneri Aerodroma Beograd, oni se sada preusmeravaju na druge aerodrome, što ne mora da bude loše.
Ja se nadam da će recimo, Aerodrom u Nišu dostići onaj nivo putnika koji ima Aerodrom u Temišvaru. Aerodrom u Temišvaru ove godine ima milion putnika. Temišvar je 320.000 stanovnika, gotovo isto kao Niš, a odatle leti milion ljudi.
Ja bi voleo da vidim plan Vlade da i u Nišu za dve, tri godine imamo milion putnika. Ja bi to pozdravio i glasao za to u svakom slučaju, ali problem sa ovim zakonom i ovom koncesijom je problem cele politike Vlade.
Znači mi smo slušali u raspravi o budžetu kako ta koncesira vredi nekolik stotina miliona evra, koji će doći u budžet Republike Srbije. Ja onda postavljam pitanje gde će te pare biti potrošene? Da li će biti potrošeno na opraštanje duga „Petrohemiji“, recimo, 105 miliona evra koje treba da otpišemo do kraja godine?
Evo ga, zakon je stigao i treba da ga otpišemo, jeste 105 miliona evra, kako pokazuje kolega, nema veze, kako došlo tako i otišlo, 105 miliona evra poslovanja, rukovodstva „Petrohemije“ koje je postavila ova Vlada. NJihov rad ili nerad ili neodgovoran rad mi sada treba amnestiramo tako što će građani Srbije preuzeti taj dug na svoja leđa, bez da utvrdimo nečiju odgovornost u tom procesu.
Mi smo protiv toga i dok se ne bude radilo transparentno mi nećemo podržavati ovakve zakone. Ja sam sada izneo ministarki podatke tačne koje sam našao na sajtu Aerodroma „Nikola Tesla“, pa bih voleo da mi opovrgne to. Nisam imao mnogo vremena i načina da istražim bolje od toga, nego što sam otišao i pogledao finansijski izveštaj Aerodroma „Nikola Tesla“ od 2008. godine do danas. Hvala.

Izuzetno je interesantan ovaj član 12. koji govori o tome ko može biti korisnik eksproprijacija i administrativnog prenosa ili nepotpune eksproprijacije. Naime, ovaj član 12. kako u njemu stoji – korisnik eksproprijacije može biti pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Mi smo tražili da se obriše ovo većinski vlasnik. Po našem mišljenju i tumačenju ovaj član uvodi mogućnost osnivanja pravnog lica gde će većinski vlasnik biti Republika Srbija ili AP ili jedinica lokalne samouprave, ali manjinski vlasnik će biti neko. Taj neko će kroz učešće u osnivanju pravnog lica postati vlasnik eksproprisanog zemljišta ili nekog drugog dobra, kako to definiše ovaj član.
Smatramo da je ovo jedno od mesta koje ukazuje na mogućnost korupcije. Po kom kriterijumu će neko dobiti zemljište kao manjinski deo vlasništva u pravnom licu koje je korisnik, odnosno vlasnik određenog zemljišta ili imovine. Naravno, Vlada je odbila naš amandman govoreći o tome da korisnik eksproprijacije može biti samo pravno lice, a ne njegovi vlasnici. Nisam pravnik ali mislim da vlasnik pravnog lica koje koristi neku imovinu u kolokvijalnom rečniku je sasvim sigurno vlasnik i raspolaže svom imovinom pravnog lica čiji je osnivač.
Mene zanima, iako ministarka i dalje tvrdi, ona mene nije ubedila da se ne zna ko će biti budući koncesionar. Nekako sam skloniji da verujem onome što nam je rekao predsednik Vlade, a to je da će dogodine biti data koncesija za aerodrom, rekao je to ovde u raspravi za budžet, a govorio je i o iznosima koje ćemo dobiti. Stoga će i sam budžet na kraju 2017. godine izgledati još bolje, sa još manjim deficitom. Sve ovo, ovakva priprema govori da se tačno zna, da se zna i ko će biti taj manjinski vlasnik. Mene samo zanima koji je to član glavnog odbora SNS koji će biti taj manjinski partner u celom tom poslu, koji će graditi hotele ili ne znam šta uz aerodrome i time ostvarivati ekstra profit u budućnosti. Hvala.

Kao što je rekla prethodnica, ovaj član govori o finansiranju izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture. Onda navodi izvore finansiranja i onda se nalazi ključna reč za netransparentnost i korupciju u Srbiji, izuzetno. Izuzetno sredstva iz stava 1. tačka 2, a to su sredstva iz budžeta, mogu da se dodele i onda se razrađuju tri stava na koji će se način koristiti podsticaji u slučaju davanja koncesije.
Vi imate u planu, možda na Vladi nije razgovarano, ali sam siguran da je u nekim kabinetima razgovarano i dogovarano ko će biti koncesionar i kako će se stvoriti uslovi za njegov rad u budućnosti. Znači, izuzetno. Čemu zakon ako ovde stoji izuzetno, po pravilima koja će da usvoji Vlada, kako kaže poslednji stav. Tu se krije korupcija, tu se krije netransparentnost, to je problem svih zakona koji dolaze ovde u mandatu ove Vlade, to što se ostavlja da Vlada odlučuje, bez jasnih kriterijuma koji su poznati javnosti. Koliko god vi nama, potpredsednice Vlade, objašnjavali da će to biti drugačije kažem vam da neće.
Vaš kolega, iz Vlade prethodne, je Ugovor o upravljanju „Železare Smederevo“ krio godinu dana od javnosti, plaćao je kazne, zato što je kršio zakon, opet parama iz budžeta građana. Nije hteo da nam kaže koliko je ekspertsko, najbolje rukovodstvo na svetu angažovano od strane Vlade za upravljanje „Železarom“ plaćeno. I mi to ni danas ne znamo. Ali znamo rezultat upravljanja „Železarom“ od strane tog rukovodstva, 145 miliona evra duga u 2015. godini. Zato je problem sa ovim vašim zakonima, u vašem radu nema transparentnosti.
Vi hoćete da vam verujemo, ne verujemo vam. Nema potrebe da stoje ovi stavovi izuzetno, pa dalje izuzetno Vlada će ovo, Vlada ono. To nije transparentno. Ne može u zakonu da stoji reč izuzetno. Čemu onda nabrajanje i prethodni definisanje uslova i pravila svega, čemu zakoni ako može da stoji reč izuzetno? To znači da ne važi zakon. I to je problem sa celim ovim zakonom. To je jedan lex specialis koji vi krijete i punite ga nekim stavovima, prepisujete iz drugih zakona, da bi on izgledao kao zakon. Mogao je da ima tri člana, gde piše dajemo koncesiju toj i toj firmi. Vi pošto to nećete da kažete, vi ste napisali zakon od nekih tridesetak članova i mi sada pokušavamo da rešimo rebus kako se zove firma kojoj ste vi namenili koncesiju Aerodroma “Nikola Tesla“. Hvala.

Možda grešim, možda nije doneta odluka u kabinetima, nego ste bili dole na večeri u Geozavodu ili gde već idete tamo, u toj zgradi, koju ste svojim partnerima dali, poklonili, na 30 godina da je koriste. Znači, kao što je priča o „Beogradu na vodi“ – milijarde, ne znam ni ja, a onda smo dobili 20 miliona ulaganja stranog partnera i ne znam koliko desetina miliona kredita.
Znači, doneta je neka odluka, ne znam da li je vi znate, možda stvarno ne znate, možda ste zato i vi baš ovde danas da branite ovaj zakon, što bi rekli – prošli bi poligraf, na njemu bi se videlo da stvarno ne znate i možda vi stvarno i ne znate, ali onaj ko upravlja ovom zemljom sigurno zna.
Kad govorite o tim nekim prošlim vremenima, govorite o sporazumu vezano za prodaju NIS. On je bio ovde u parlamentu, usvojila ga je Skupština. Da li ćete vi ugovor doneti ovde u parlament, da vidimo? Sumnjam. Ali, evo, videćemo u narednom periodu šta će biti.
Ja ne vidim tu političku logiku koju SNS ovde pet godina koristi u svim situacijama – vi ste radili isto to, pa možemo sad i mi. Ja ne vidim kako mislite da to doprinosi boljitku građana Srbije? Ako smo mi radili nešto što nije trebalo, valjda ne treba ni vi to da radite, a ne da kažete – vi ste radili ovako ili onako, možemo sada i mi. Pri tom, ne govoreći istinu. Ne govoreći istinu, koristite jedan primer koji je potpuno suprotan od svega onoga što vi danas radite, i stavljajući odgovornost na tadašnjeg predsednika Republike, Borisa Tadića, koji nije imao tada većinu u Vladi, kada je konkretno taj sporazum dogovaran, već ga je dogovarala Vlada u kojoj Demokratska stranka nije učestvovala, pa se uključila u nekom trenutku. Ali je donet na kraju ovde, glasovima svih u Skupštini.
I ono što želim da vam kažem vezano za Železaru, naravno da je nije trebalo zatvoriti, ali, da li je trebalo poslovati tako da se napravi 145 miliona evra duga? Godine 2012. taj dug je bio 20 miliona, 2013. je bio 35 miliona i onda dramatično raste. O tome se radi. Ko je odgovoran za tako loše poslovanje? Ne radi se o tome da li je trebalo ili nije trebalo, nego zbog čega se poslovalo sa tako lošim rezultatima? Jer, očigledno je tu postojala svesna namera da se neke pare izvuku. Hvala.