Hvala, predsednice.
Pa, prvo, ja nisam bio tu kada ste uvodili ponovo PDV na hranu i na bebi opremu, a uvodili ovu meru mogućnosti povraćaja. Nisam bio poslanik u tom sazivu, tako da sigurno nisam to kritikovao. A, oslobođenje od PDV-a na hranu i opremu za bebe je po meni najbolje rešenje. I mi predlažemo ovde već godinu i po dana da se smanji stopa PDV-a hrane na bebe sa 20% na 10% i za to nema razumevanja i nema podrške.
Ali, kritikujem, naravno, sada ovo rešenje koje još lošije, još lošije, jer vi ukidate jednu jedinu preostalu meru socijalne brige i brige za građane i budućnost Srbije, koja postoji u Zakonu o PDV-u, pravdajući se donošenjem nekog zakona za koji ne znamo kako će da izgleda i koji će to biti iznos jednokratne pomoći koja će biti isplaćivan roditeljima za isplatu za bebi opremu i za hranu. Mi ne znamo koliko će to biti i nismo čuli to, ni od koga ovde, jer tog zakona još nema. A s obzirom da taj zakon dve i po godine ne može da se donese, sumnjam da će biti donet. Da, ostaje isto, ostaje isto, ali to nije dovoljno.
Mi imamo problem u ovoj državi, demografski problem, koji ne može da reši savet za borbu protiv abortusa, što čujemo da Vlada ima nameru da donese, uključujući crkvu i ne znam koga još u taj problem. To se tako ne rešava, gospodo, u modernim državama, nego aktivnim merama podrške porodicama sa decom. E, toga nema. To je ono što nedostaje.

Hvala.
Imam problem, odnosno sada malo bolje razumem zašto je ministarka Brnabić danas ovde. Vi ovde jeste prvi put danas u Skupštini …
(Poslanici SNS: Nije.)
… prvi put ste u Skupštini da obrazlažete ove zakone za pomeranje rokova. Znači, drugi članovi Vlade su to već radili i oni ne mogu sada da kažu to što ste vi nama rekli – evo, moramo sada, sedam godina je prošlo, neki posao se nije završio. Ko je sedeo u Vladi pet od tih sedam godina? Ko je sedeo? Oni sa kojima vi sedite u Vladi. O tome se radi. Ne možete vi da kažete – ja sam tu četiri meseca, nemam nikakve veze sa tim. Znači, ista većina je birala vašu prethodnicu i ministra pre toga. Dobro, bio je neki posao za dve godine, da li je urađen ili nije, možemo, ali vi ste imali još pet godina da uradite, pa niste uspeli. O tome se radi, ministarka.
Razumem zašto gospodin Vujović nije tu. On je dolazio ovde tri, četiri puta i pomerao ove rokove u Zakonu o poreskoj administraciji i bilo mu je neprijatno, kaže – mislili smo, ali evo ne može, znate i sada je čovek digao ruke, jer ne može da pravda to, jer on više ne može. Vama je ovo prvi put i sada kažete – nećemo više. Ja vam ne verujem. Odmah da vam kažem, jer nije samo do vas, radi se o Vladi, o sistemu rada, odnosno nerada, i to što mi danas, 2016. godine, uvodimo te elektronske servise je poražavajuće za sve nas, jer je to nešto što je trebalo da se uradi pre pet ili deset godina.
Evropske integracije o kojima govorite i koje pokušavate da opravdate, one idu najsporije u Srbiji od svih zemalja. Od 2012. godine kada smo dobili članstvo kandidata, najsporije idemo već pet godina.

Hvala predsednice, povredili ste član 103. time što su prethodna dva poslanika potpuno suprotno pravilima za ukazivanje povrede predsedavajućeg u postupanju i poštovanju Poslovnika dobili pravo da diskutuju i da repliciraju koleginici Tepić na ono što je ona tokom svog izlaganja rekla. Za to postoje pravila u ovoj Skupštini, ovaj Poslovnik je napisan i vi …
(Veroljub Arsić, s mesta: Sedi dole, sram te bilo.)
… kao predsedavajući bi recimo trebalo da sankcionišete ove što arlauču u sali sa druge strane.

Hvala, predsedavajuća.
Želim da iskoristim da kažem još nekoliko stvari i o nekim od tačaka dnevnog reda i da ponovim da je potpuna neistina da su tačke povezane i da su sve vezane za finansije, jer izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ili izbor članova Saveta REM sasvim sigurno nema veze sa finansijama, a pitanje je i mnogi drugi od ovih zakona na koji način su vezani sa finansijama.
Bilo bi dobro da ovi zakoni koji imaju veze sa finansijama, imaju neki pozitivan rezultat po finansije građana Srbije, ali nažalost to nije slučaj. Tako Predlog zakona o porezu na dodatnu vrednost ne donosi nikakvo olakšanje ili smanjenje poreske stope, recimo, za opremu ili hranu za bebe, nego govori o ukidanju jedine olakšice koja je uvedena kada je vraćen porez na opremu za bebe i hranu za bebe.
Uvedena je olakšica, pa su građani, a tada je to predstavljano kao super ideja i super projekat, morali da skupljaju račune i onda jednom godišnje da ih podnose poreskoj upravi i da dobiju refundaciju.
Sada, vidim Vlada kritikuje, odnosno poslanici vladajuće većine kritikuju to rešenje kao nepraktično, zaboravljajući da su upravo oni, odnosno ova vladajuća većina to rešenje doneli.
Najveći problem u svemu tome je što nema alternative, što mi ne vidimo nikakve mere, vidimo, ponavljam ponovo najavu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, zakona koji nije menjan od 2009. godine i najavu neke jednokratne pomoći umesto ove mere refundacije sredstava.
Ali, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom je mnogo širi i treba da obuhvati ne samo pomoć pri rođenju deteta, nego pomoć kroz ceo život deteta i njegovo odrastanje, jer u tome leže razlozi smanjenog broja novorođenčadi u Srbiji svake godine i negativnog priraštaja koji raste iz godine u godinu.
Kada to ukombinujemo sa odlivanjem stanovništva, 58.000 ljudi koji je po proceni OECD-a iz Srbije otišlo samo u 2015. godini u zemlje OECD-a, trebalo bi da upali sve alarme u Vladi Republike Srbije, ali toga nema. Da ste takav zakon danas doneli, pa i po ovoj proceduri, ovako hitno, dva dana, bez mogućnosti da se upoznamo sa zakonima, pa ja bih prihvatio da glasam da ih i ne pogledam, za zakon koji ima takvu nameru da spreči odliv stanovništva, da da podršku porodicama koje planiraju decu, ali toga svega ovde nema. Ima samo brige za budžet, kao neko vrhunsko božanstvo kome svi treba da se klanjamo.
Budžet treba da bude mesto gde se skupljaju sve politike koje Vlada planira da vodi u jednoj godini i o tome smo govorili kada je bila rasprava o budžetu. I vidim da se koristi jedan, za mene potpuno neverovatan argument, za opravdavanje ove brzine sazivanja sednice, kaže – pa, što se žalite ako ste podneli 1.400 amandmana? Pa, šta je cilj vladajuće većine, da se ne podnese ni jedan amandman, da se u Skupštini ne diskutuje? Da li je to vaša ideja demokratije? Da li je to ono što vi hoćete da svedete parlament Srbije, na mesto gde će se bez rasprave i bespogovorno usvajati sve što dolazi od strane Vlade Srbije, da će se usvajati predlozi koji nisu u skladu sa Poslovnikom?
Ja sam se ovde u načelnoj raspravi malo našalio govoreći o vremeplovu, zato što imamo predlog odbora koji je potpuno neuredan, zato što neko ne zna da uradi svoj posao. Umesto da govorimo o tome šta je razlog da se prave propusti u državnoj upravi, šta je razlog što postoje redovi, konkretno za zamenu zdravstvenih knjižica, dobijemo odgovor – mi smo ponudili da se elektronski ljudi prijave. Ali, to nije dalo rešenja. Redovi i dalje postoje. Obaveze Vlade je da nestane taj red, da nađete način da red nestane, a da na kraju te knjižice koje na kraju ljudi dobiju imaju bilo kakvu svrhu.
Ne znam da li ste videli te knjižice i šta ljudi rade sa njima danas, oni koji ih imaju. Imaju nalepljeno rukom ispisan broj kartona, jer sistem ne radi. Ne radi sistem. Čemu nam služe te knjižice elektronske ako ne mogu da se koriste i zašto se ljudi maltretiraju da stoje na hladnoći u redu da ih dobiju, ako ne mogu nikakav kvalitet da ostvare na osnovu toga što dobijaju? To je najveći problem ove Vlade.
Govorite o nekim obavezama prema približavanju EU. Pa, nemojte da ispunjavate samo formu. Hajde da govorimo o suštini, hajde da govorimo o tome koje mere u tim okvirima koje postoje mogu da se preduzmu. Zašto je hrana i oprema za bebe jeftinija u svim zemljama okruženja u odnosu na Srbiju, pre svega u onima koje su u EU? Zato što tamo imaju odgovornije vlade, vlade koje vode računa o budućnosti svoje zemlje. Ovde ne, ovde samo govorimo o budžetu i o borbi, evo, danas je vidim aktuelna borba protiv sive ekonomije. Sve ono što smo ukazivali ovde da nema i da je rezultat povećanja sive ekonomije, tek sada kada vam MMF kaže da se povećava siva ekonomija, vi se spremate da reagujete.

Poštovani predsedavajući, skoro dva sata pokušavamo da poslaničku većinu ubedimo da vrlo kvalitetne predloge zakona stavi na dnevni red zasedanja koje smo započeli, verovatno poslednjeg redovnog zasedanja u 2016. godini, inače sramno sazvanog juče, samo osam minuta pre isteka roka, sa željom upravo da se izbegne ovaj deo sednice da poslanici daju predloge za dopunu dnevnog reda i svoje ideje za zakone.
Od ovih 27 tačaka koje vladajuća većina ima nameru da usvoji i spoji u jedinstvenu raspravu, ima svega samo nema ni jednog zakona koji donosi nešto dobro građanima Srbije. Sve su tu strpali, i kuso i repato, što se spojiti može i ne može, u želji da sakriju svoje neznanje, to što ne umeju da vode Srbiju i to što građani iz godine u godinu teže žive.
Jedan od zakona koji ću predložiti da se danas stavi na dnevni red, ali na žalost unapred uveren da neću dobiti podršku vladajuće većine zato što famozno zvonce neće se oglasiti, je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Naime, negde u oktobru mesecu Vlada je predložila, a skupštinska većina usvojila izmene ovog zakona kojima se prihodi lokalnih samouprava iz poreza na dohodak građana smanjuju sa 80% na 76%. U toj raspravi nismo uspeli da čujemo koja je namera Vlade bila, odnosno šta sa tih pet milijardi dinara, koliko je projektovano da će se naći u budžetu Republike Srbije po ovom osnovu, a neće se naći u budžetima gradova i opština, koja je namera Vlade na koji način da potroši te pare.
Pošto je jedini argument bio da su se lokalne samouprave složile sa ovim umanjenjem, a složile su se tako što im je prvo prećeno da će im biti oduzeto duplo više, pa su onda srećni prihvatili ovo oduzimanje svega pet milijardi, mi predlažemo da se vrati ova stopa, ali zajedno u paketu sa Zakonom o porezu na dohodak građana koji ovu poresku stopu smanjuju sa 10% na 9%, kako bi krenuli ka procesu rasterećenja privrede i omogućavanju onima koji stvaraju dodatnu vrednost u Srbiji da lakše posluju. Hvala.

Hvala.
Dakle, porez na dohodak građana, izmena koju predlažemo je izmena promene ove poreske stope i njenog umanjenja sa 10% na 9%. Naime, opterećenje na bruto zarade u Srbiji je jedna od najvećih u svetu i sasvim sigurno najvećih u regionu i prepreka je za nove investicije u Srbiji kao što je i prepreka za efikasnu borbu protiv sive ekonomije.
Da rezultata u borbi protiv sive ekonomije nema potvrdio je i šef Misije MMF-a za Srbiju, koji je rekao da po poslednjim podacima siva ekonomija u Srbiji raste, raste umesto da se smanjuje. Naravno da raste zato što Vlada donosi takve zakone i stvara takvu politiku i takvo ekonomsko okruženje koje pogoduje rastu sive ekonomije.
Koliko je danas radnika spremno da se sa svojim poslodavcem dogovori da umesto 70%, koliko odlazi od bruto zarade, odnosno da 70% od neto zarade odlazi državi, koliko je radnika danas spremno da ima dogovor sa svojim poslodavcem da se na račun uplaćuje minimalna zarada, a da se ostatak zarade isplaćuje na ruke? Stotine i stotine hiljade radnika tako danas u Srbiji prima svoju platu, zato što je to opterećenje veliko, a zato što je država neefikasna i neekonomski netransparentno troši novac iz budžeta, zato što vam država ne garantuje da će onaj deo, onu penziju koju bi trebali da dobijete zato što izdvajate određeni procenat svoje plate svakog meseca od svoje zarade, to vam garantuje određenu penziju, vama ova država ne garantuje tu penziju. Ova država kaže – dobićete penziju onoliko koliko vam mi odredimo. I zbog toga raste siva ekonomija.
Ono što mi predlažemo je promena, slanje poruke da će se ekonomska politika promeniti smanjivanjem stopa u ovom slučaju poreza na dohodak građana, a kasnije i stopa za penziono – socijalno osiguranje.
Ove mere bi dovele do stvarnog napretka privrede, do stvarnih rezultata u borbi protiv sive ekonomije, do stvarnog ozdravljenja srpske ekonomije i rasta zasnovanog na investicijama i privrednom rastu, na nečemu što ne zavisi od svetskih trendova, što je trenutno jedini razlog uzlazne linije srpske privrede.

Hvala.
Mi smo predložili još pre jedno mesec dana u proceduru dopunu Zakona o akcizama, sa idejom da se uvede akciza na zaslađena pića, zaslađene sokove i zaslađenu vodu. Razlog za to smo videli u apelu Svetske zdravstvene organizacije koja je proglasila epidemiju gojaznosti i pozvala je sve vlade zemalja u svetu da reaguju i kao jednu od mera predložila uvođenje poreza ili akciza na zaslađena pića koja su jedan od uzroka povećane gojaznosti pre svega kod dece.
Bilo mi je zanimljivo kada je bila rasprava o budžetu što je ministar finansija rekao da on lično nema ništa protiv takvog predloga, ali da postoje interesne grupe kojima to smeta. Evo, mi imamo predlog od Vlade izmena i dopuna Zakona o akcizama, ali nažalost, nema u tom Vladinom predlogu predloga da se uvede ova akciza. Ta akciza postoji u preko 16 zemalja. U Mađarskoj postoji od 2011. godine i imala je efekat da se za 20% smanji potrošnja zaslađenih sokova, a da se za isto toliko poveća proizvodnja, odnosno korišćenje prirodnih sokova. Takve mere postoje u Norveškoj, u Meksiku postoje od 2013. godine, Irska je izglasala da sa takvim merama kreće od 2018. godine.
Podaci vezani za broj gojaznih u Srbiji su alarmantni, 21% stanovništva Srbije je gojazno, a 35% je u predgojaznom stanju. Kod dece je stopa gojaznosti povećana u poslednjih 10 godina sa 2,6% na 4,9%. To sasvim sigurno zahteva određenu politiku i mere Vlade u jednoj normalnoj zemlji, a pošto nažalost Srbija u poslednjih pet godina sa Vladom Aleksandra Vučića ne može da se kvalifikuje kao normalna, onda jedina briga Vlade da se kroz da se izmene i dopune Zakona o akcizama koje ona predlaže puni budžet, umesto da na ovaj način pet milijardi dinara, kako mi predlažemo, koje bi ušle u budžet, bude iskorišćeno za jedan zdrav obrok i edukaciju o zdravoj ishrani mladih ljudi, Vlada jedino brine kako će da popuni budžet kojim će da spašava „Petrohemiju“ i ostale gubitaše koji godinama posluju sa gubitkom samo zato što ih vode nesposobnim …

Hvala.
Ovaj predlog podneli smo 6. juna ove godine. Znači, prošlo je više od šest meseci i ovo je sigurno šesti ili sedmi put da stavljamo ovaj predlog da se uvrsti kao dopuna dnevnog reda. Naravno, svaki put je odgovor bio negativan. Jasno je da je to iz prostog razloga što iza rušenja u Savamaloj u izbornoj noći 24. aprila ove godine stoji vrh SNS-a, s obzirom da je i sam premijer 8. juna imenovao vrh gradske vlasti kao odgovorne za to rušenje. Članovi, odnosno funkcioneri vrha gradske vlasti su visoki funkcioneri SNS. Jasno je da je SNS ta koja stoji i potpuno je prirodno što poslanici SNS u parlamentu Srbije ne žele da glasaju o formiranju anketnog odbora, kao što i Vlada preko uticaja na rad policije i na rad tužilaštva ne želi da se dobije odgovor na ova pitanja u institucijama sistema, jer da tog pritiska nema, onda bi sasvim sigurno postupajući tužilac saslušao građanina Aleksandra Vučića u svojstvu građanina, koji ima informacije o izvršenom krivičnom delu koje je podelio pred milionskim auditorijumom građana Srbije, rekavši da je za rušenje u Savamaloj odgovoran vrh gradske vlasti.
Prethodno je opisao te ljude kao kompletne idiote. Zato često govorim da su za ovo rušenje odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, ali očigledno se taj krug kompletnih idiota ne završava samo u vrhu gradske vlasti, nego takvi kompletni idioti postoje u tužilaštvu, u policiji, pošto je, evo, novoimenovani direktor policije izjavio da je bilo propusta u radu policije u noći 24. na 25. maj, isti čovek koji je u toj noći bio v.d. direktora policije. Sada kada je izbrisao ono svoje v.d, izgleda da je dobio neku pamet ili hrabrost, ne znam šta, pa govori o propustima. Sada ne znam propust koga je i čija je odgovornost što je bilo propusta? Da li njegova kao v.d. direktora policije iz tog vremena, ili direktora beogradske policije, ili beogradske komunalne policije?

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Ovo je jedan zakon čija najava donošenje označava i najavu izbora. Prošli put, pre dve godine, formirana je, po rečima ministra, Radna grupa za izradu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koja je, navodno, vredno radila na tom predlogu zakona, s obzirom da postojeći zakon nije menjan od 2009. godine. I radila i radila, ali onda su, iznenada, ničim najavljeno i ničim izazvano, raspisani vanredni parlamentarni izbori u 2016. godini i ovaj zakon nije mogao da dođe na dnevni red. Zato je ministar, gotovo odmah, pošto je ponovo izabran na funkciju u septembru mesecu, formirao novu radnu grupu i ona valjda sada radi.
Ako čitamo, što je meni bilo zanimljivo u ovom kratkom vremenu, da pročita, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je predložila Vlada, tamo vidimo ukidanje mere povraćaja PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe, koji se vezuje za usvajanje Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Vrlo je interesantno da smo dobili ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV, ali ne i zakon poslat od strane Vlade o finansijskoj podršci porodici sa decom. S obzirom da imamo najave novih parlamentarnih izbora, koje mi pozdravljamo, jer su prilika da se rešimo nesposobne vlasti Aleksandra Vučića, nemate predlog i ja vas pozivam da glasate za ovaj predlog zakona.
Vlada je u svom mišljenju, koji je dala na naš predlog zakona, nije osporila ni jednu meru koju smo predložili. Navela je sudbinu vladinog predloga zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali nije osporila ni jednu našu meru i najavila novi zakon. Najavljujete ga vi, ali paralelno sa izborima. Bojim se, ako ne raspravimo do kraja ovog jesenjeg zasedanja u 2006. godini predlog zakona, da nećemo opet stići pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora i da će ponovo ovaj zakon sedeti u nekoj fioci i čekati drugu polovinu sledeće godine.
Situacija ljudi koji imaju decu u Srbiji je danas izuzetno teška, 30% dece je ugroženo siromaštvom i potrebna je akcija države odmah. Hvala.

Hvala.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi predložili smo zato što smatramo da je zakonsko rešenje, usvojeno u februaru mesecu ove godine, na kraju prethodnog saziva Skupštine, loše u dva dela. Prvo je što se umetnička fotografija ne nalazi kao delatnost u oblasti kulture, nego Vlada smatra da se to podrazumeva kao deo zakona koji govori o vizuelnoj umetnosti, iako takva praksa nije u evropskim zemljama i ne omogućava potpunu zaštitu i pravo na zaštitu umetničkog dela umetničke fotografije.
Druga suštinska izmena je vezana za ostvarivanje nacionalnih naknada u oblasti kulture za one kulturne radnike koji dobiju najviša međunarodna priznanja. Naime, Vlada je prvo došla sa predlogom zakona u Skupštinu u kojem se ova nacionalna priznanja potpuno ukidaju, onda je na pritisak javnosti reagovala tako što je kroz amandmane usvojeno da ostaje mogućnost davanja nacionalnih priznanja za one zaslužne kulturne radnike, ali na osnovu uredbe Vlade. Znači, potpuno proizvoljno, na osnovu odluke Vlade koja nije transparentna, na osnovu kriterijuma koji nisu dostupni javnosti i koji se ne nalaze u zakonu koji je teže mnogo promeniti, mada to očigledno u ovakvom sazivu nije slučaj, jer imamo na ovom dnevnom redu šest zakona koji su došli u Skupštinu pre dva dana i očigledno da ova vladajuća većina misli da može sve da promeni, bez bilo kakvih konsultacija ili upoznavanja javnosti sa namerama na koji način i šta se menja.
Ono što mi tražimo izmenama ovog zakona je da se, kao i u slučaju vrhunskih sportista, automatski, po slovu zakona, u slučaju dobijanja najviših međunarodnih priznanja, po automatizmu, dodeljuju na isti način, kao i u slučaju sportista, nacionalne penzije. Smatramo da je važnost kulture, u najmanju ruku, ista kao i važnost sporta, posebno mi je bila interesantna izjava predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska koji je, podržavajući proteste u Poljskoj, rekao da bez kulture i medija svaka demokratija postaje diktatura, i to se ovde dešava.

Ovo nije predlog zakona koji je predložila Vlada. Neka poslanici obrate pažnju, pa da ne pomisle da je ovo, pošto se isto zove zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, predložila Vlada. Predložila je i poslala Skupštini 19. decembra, a mi danas 22. decembra
raspravljamo o tome. Pitam – koliko poslanika zna šta u tom predlogu vladinog zakona piše? Zašto Vlada predlaže izmene tog zakona, kada je taj zakon donet u februaru mesecu ove godine, pred izbore, da bi se zadovoljila misija MMF-a, a rok primene ovog zakona je 1. januar 2017. godine?
Vlada je svoje izmene predložila zato što nije bila u stanju da za 10 meseci uradi ono što se obavezala da će, po tom zakonu, uraditi i stvoriti uslove za njegovu primenu od 1. januara 2017. godine.
Zakon koji je usvojen tada je loš, on je smanjio prava zaposlenih u javnom sektoru, a pre svega je loš zato što je napravio ključan propust, time što u javni sektor nisu uvršćena javna preduzeća, čiji je osnivač Republika, AP ili lokalna samouprava, nije uvrstila Narodnu banku Srbije, javni medijski servis i brojne druge institucije.
Naravno, Vlada sada umesto da kaže, nismo bili sposobni da uradimo ono što smo se obavezali, sada prolongira rokove za primenu ovog zakona. Vlada pokazuje svu svoju nesposobnost i bahatost takvim svojim pristupom. Samo ovaj zakon umanjuje prava zaposlenih u javnom sektoru. Čuli smo ovde priču kako je, navodno, smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za 55.000. Naravno, ta cifra nije tačna, pravi broj je 27.000, koji je, pre svega, rezultat prirodnog odliva, ali nije urađeno ništa da se u javni sektor i javna uprava, onako kako to zakon definiše, učine efikasnijim i korisnijim građanima Srbije. Odlazili su upravo suprotno, najsposobniji ljudi koji su nalazili mesto u privatnom sektoru, a oni manje sposobni zbog apsolutne pasivnosti Vlade su ostali i time učinili javni sektor loš.

Hvala, poštovana predsednice.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost koju sam predložio, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe SDS, Narodni pokret Srbije je drugačiji od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV, koji je predložila Vlada.
Naravno, Vlada kroz svoje izmene i dopune ne vodi računa o građanima, o njihovim potrebama, o njihovim problemima, nego vodi računa isključivo o budžetu, koji se postavlja kao vrhunsko merilo i vrhunska vrednost u svakom političkom radu. Umesto da budžet bude merilo ostvarivanja određenih politika, ovde se sva politika u Srbiji svela na služenje budžetu i peglanjem prihodne i rashodne strane. Kao rezultat toga imamo da privredna aktivnost u Srbiji kaska, da rezultata borbe protiv sive ekonomije nema, imamo poresku upravu koja je neefikasna i koja posle dve godine kašnjenja sa donošenjem poreskih rešenja za privrednike koji dobijaju paušalna poreska rešenja, šalje poreska rešenja u višestruko većem iznosu, i time stavlja katanac na bravu brojnih ljudi koji pokušavaju da se izbore svakoga dana, da zarade pošteno svoj hleb, i tera ih u sivu zonu. Videćete u narednoj godini porazne rezultate takve politike, politike Vlade u godini koja je proglašena za godinu borbe za male privrednike. Mali privrednici će u Srbiji nestati.
Naš Predlog izmena i dopuna PDV-a je da se hrana za bebe oporezuje manjom poreskom stopom, umesto opšte poreske stope od 20% poreskom stopom od 10%. Vlada nije prihvatila ovo rešenje, ali evo vidim u svom predlogu briše rešenje o povraćaju PDV-a za kupljenu hranu i opremu za bebe, hranu i opremu koja je najskuplja u Srbiji u odnosu na zemlje regiona, i koja zbog te situacije imaju mladi bračni parovi, bračni parovi, nažalost više ne i mladi, nego i stariji, koji se odlučuju za zasnivanje porodice samo još više problema. U Vladi nemaju saveznika u tome.

Mislim da svaki put kada dođem do ovog zakona kažem kako je predloženi dnevni red od strane Vlade, odnosno većine, pravi primer zašto je potrebno donošenje ovakvog zakona, i uvek sa rečima da gore od toga ne može. Svaki put me vladajuća većina demantuje. Tako i ovaj put.
Dvadeset sedam tačaka, od kojih su sve do jedne stavljene u proceduru po hitnom postupku, bez ijednog jedinog objašnjenja zašto je to urađeno tako. Osim potrebe da Skupština što pre završi sa radom, verovatno da sledećeg četvrtka u ovo vreme ne bi bio premijer da odgovara na pitanja poslanika, jer se on očigledno toga plaši najviše na svetu.
Ovaj predlog zakona treba da onemogući svaku većinu, ovu, ali i onu sledeću, sasvim sigurno drugačiju od one koja će biti posle narednih parlamentarnih izbora, da zloupotrebljava nejasnu odredbu Poslovnika koja govori o mogućnosti da se zakoni stavljaju u proceduru po hitnom postupku, ali tražeći da se taj hitan postupak obrazloži. Vladajuća većina je sada, trenutno, toliko bahata da čak i ne navodi tu rečenicu zašto je potreban hitan postupak. Čitao sam predlog, nekoliko tačaka dnevnog reda za ovu sednicu, gde se ni jednom jedinom rečju ne navodi zbog čega po članu 167. Poslovnika Skupštine treba u ovu tačku dnevnog reda uvrstiti po hitnom postupku.
Da se to ne bi dešavalo potreban je ovakav zakon. U normalnim zemljama bilo bi dovoljno i ovo zakonsko i ustavno uređenje koje imamo sada, ali za ovu poslaničku većinu to očigledno nije dovoljno. NJena želja da sve stavi pod svoju kontrolu vidi se iz svake tačke dnevnog reda. U institucije gde predlažu svoje partijske kadrove, Ustavni sud koji je izabran, u koji su ušli odbornici izabrani sa liste SNS i svi drugi primeri govore koliko je potrebno imati jedan ovako čudan zakon i čudnog naziva u pravnom sistemu Republike Srbije.
Suština zakona je da donošenje akata po hitnom postupku u parlamentu Srbije ne bude praksa, ne bude pravilo, već izuzetak. Naravno, znam da kada posle mog govora usledi glasanje, neće biti zvona, i da ovaj predlog neće biti prihvaćen.

Više od godinu i po dana od kada je donet u Skupštini Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, poslanička grupa SDS, Narodni pokret Srbije predlaže izmenu, odnosno predlaže zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Ovaj Zakon je doživeo svoju izmenu na prethodnoj sednici, tako što je praktično privremenost koja se nalazila u jednom članu tog zakona, sada postala trajna, trajnost. Mislim da građani Srbije treba da znaju, i to ćemo ponavljati svaki put kada budemo imali priliku da govorimo o stavljanju ovog zakona na dnevni red Narodne skupštine Srbije, da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija trajan.
To je poručio i predsednik Vlade, Aleksandar Vučić i njegov ministar finansija Dušan Vujović. Da ovaj zakon ne bi bio trajan očigledno ne postoji većina i podrška u ovoj Skupštini Srbije i zato je promena promena. Potrebna je promena na izborima i zato se radujemo tim izborima. Siguran sam da onih 700.000 ljudi kojima su penzije umanjene za 20 ili 25%, a ne 5,8% kako im je besramno predsednik Vlade poručio ovde u parlamentu, da oni sigurno neće dati podršku takvoj politici.
Imaju izbor širok na političkoj sceni od levog do desnog i druge poslaničke grupe imaju sličan predlog predlogu naše poslaničke grupe, jer to jeste bolna tačka za 700.000 ljudi koji su potpuno nepravedno i nezasluženo opljačkani, mogu slobodno da kažem, od Aleksandra Vučića i njegove hajdučke Vlade, tako što im je oduzeta…

Ja vas molim, ako hoćete da vodite računa o poslanicima koji stoje i ometaju me dok govorim…