Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, danas već peti dan raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Vi ste, gospođo Malović, imali priliku da čujete jako puno amandmana u vezi s nekim sudovima koji će biti ukinuti. Tu su se javljali i poslanici iz opozicije i poslanici s ove strane sale.
Samo ću vas podsetiti da smo mi iz SVM-a podneli nekoliko amandmana i da smo govorili o tim amandmanima. Suština tih amandmana jeste da opstane Prekršajni sud u Bačkoj Topoli, Osnovni sud da se očuva u Bačkoj Topoli, kao i u Senti i Bečeju.
Izneli smo više argumenata u prilog opstanku ovih sudova. Naravno, ne želim da ponavljam te argumente. Rekao sam da ima više grupa tih argumenata, da tu ima i istorijskih argumenata, ima i geografskih, ima i argumenata u vezi sa službenom upotrebom jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, a ima i određenih socioloških razloga za očuvanje ovih sudova.
Rekli smo i to da ne osporavamo ceo koncept reorganizacije mreže sudova i javnih tužilaštava i rekli smo više puta da smatramo da smo podneli samo one amandmane za koje smatramo da ne remete ceo sistem. Kao primere sam naveo, recimo, sud u Kanjiži, ili sud u Adi, ili sud u Temerinu, u vezi s kojima nismo podneli amandmane, zbog toga što smo smatrali da biste, podnošenjem amandmana o očuvanju tih sadašnjih opštinskih sudova, mogli da izvedete zaključak da ne poštujemo ceo sistem reorganizacije mreže sudova koji je izradilo Ministarstvo pravde. Mi to nismo želeli.
S druge strane, smatramo da opstankom ovih sudova ne remetimo ceo sistem i da ima jako puno argumenata koji govore u prilog opstanku ovih sudova.
Pre nekoliko dana, moj kolega Laslo Varga vam je poklonio deo jedne mape. Siguran sam da imate taj deo te mape. Još uvek se nadam da ćemo na kraju ove rasprave, za nekoliko dana, moći da spojimo taj deo koji vi čuvate i ovaj malo veći deo, koji je kod nas, i da neće ostati ta rupa na mapi AP Vojvodina, koju ste vi, nažalost, u Ministarstvu pravde, planirali u pravosudnoj mapi AP Vojvodina. Naravno da takvih rupa ima i na drugim područjima Republike Srbije.
Upravo sam iz tih razloga rekao, pre nekoliko dana, da nije realno očekivati da se usvoje samo amandmani SVM-a. Ne bi bilo realno, štaviše, ne bi bilo ni pošteno da mi, kao deo vladajuće koalicije, uslovimo podršku ovom zakonu usvajanjem naših amandmana i da kažemo – što se tiče ostalih područja Republike Srbije, neka se poslanici snađu kako žele.
Kažem i s ovog mesta, mi se zalažemo za to da budu prihvaćeni naši amandmani u vezi s Vojvodinom, da nestane ta rupa koja je predviđena u pravosudnoj mapi, ili u pravosudnoj mreži AP Vojvodina. Isto tako, da budu prihvaćeni neki amandmani opozicije i da te, eventualne, rupe nestanu i sa drugih područja Republike Srbije.
Želim i ovom prilikom da ponovim, ne smatram da bi bila katastrofa da Republika Srbija od 1. januara 2010. godine nema 34 osnovna suda, nego da ima, recimo, 42. Tim rešenjem ne bismo doveli u pitanje reformu celog sistema mreže sudova, jer trenutno u Srbiji ima 138 opštinskih sudova. Vi planirate opstanak 34 takva suda. Mislim da ne bi bila katastrofa da ostanu 42, ili 43 suda. Mislim da imamo argumente za to i prihvatanjem ovih naših amandmana i još nekih amandmana opozicije taj zakon bi bio mnogo, mnogo bolji i sigurno bi bio usvojen velikom većinom narodnih poslanika.
Želim da kažem još nekoliko stvari. Vi ste, gospođo Malović, rekli da građani neće morati da putuju. Mi nismo ni tvrdili da će građani morati da putuju, ali smo tvrdili nešto drugo. Znamo kako stvari funkcionišu u Srbiji i dan-danas.
Neke institucije se mogu ukinuti za sekund. Rekao sam, sada želim da ponovim, mnogo je lakše ukinuti sudske jedinice nego sudove. Bojimo se sledeće stvari. Za pet ili 10 godina, možda nećete vi biti ministar u tom trenutku, možda će biti neka druga vladajuća većina u Narodnoj skupštini, ali, postoji osnovana sumnja, tako da kažem, ili mogućnost, da sledeća vlada, ili jedna od sledećih vlada, za pet ili 10 godina, predloži izmene i dopune ovog zakona i da u tim izmenama i dopunama predloži sledeće – ukidaju se sudske jedinice.
To je jedan realan problem. Zbog toga mi predlažemo da ne dovedemo u pitanje ceo sistem reforme i racionalizacije mreže sudova, ali da ipak očuvamo još neke sudove, one sudove za koje postoje argumenti za njihovo očuvanje. Nije isto da li će u jednom mestu postojati sudska jedinica ili će postojati sud. Zalažemo se za to da opstanu sudovi, a ne sudske jedinice, tamo gde za to ima istorijskih, geografskih, socioloških i svih drugih razloga.
Mogli da čujemo argument jednog poslanika iz vladajuće većine da treba ukinuti ove sudove zbog toga što u malim mestima, u malim sudovima, beogradski advokati ne mogu dobijati sporove.
To je vrlo opasna rečenica. Mogao bih i da kažem ko je to, ako insistirate, gospođo Malović, reći ću vam ko je to rekao s ovog mesta. Biće prilike i sledećih dana, treba da ostavim nešto i za sledeće dane, pošto će ova rasprava još potrajati. Mogu i stenografske beleške da donesem, ali nije mi to cilj.
Samo vam tvrdim, odgovorno, da je jedan poslanik, inače advokat iz vladajuće većine, rekao da beogradski advokati ne mogu, a rekao sam da je Beograđanin, dobiti sporove u malim mestima, zbog toga što postoji povezanost između sudija i građana, stranaka u sporu, u tim malim mestima.
To je sigurno tako. Problem je, da li mi tu zastupamo interese beogradskih advokata, ili zastupamo interese građana Srbije, a i tih građana. Znate, svi advokati su građani, ali nisu svi građani advokati. Mi bi trebalo da zastupamo interese svih građana Republike Srbije, a posebno građana sa teritorije onih opština i gradova čiji sudovi se ukidaju.
Želeo bih da pročitam nekoliko rečenica iz preporuka SO Bečej, od 21. novembra 2008. godine, da biste videli da ovo o čemu pričamo nisu samo naši argumenti, nego su i argumenti građana i lokalnih čelnika određenih lokalnih samouprava.
Prošle nedelje sam čitao odlomke iz zaključaka sa sednice SO Bačka Topola. Govorili smo i o Sudu u Senti, o Bečeju još nismo govorili. Sada ću pročitati nekoliko rečenica iz preporuka SO Bečej, usvojenih 21. novembra 2008. godine.
"SO Bečej izražava svoje najenergičnije neslaganje sa takvim predlogom kojim bi ova opština ostala bez opštinskog suda, kao jedine preostale državne institucije koja daje i oslikava značaj opštine Bečej, njen ponos i važnost kao budućeg regionalnog, turističkog, školskog i privrednog centra."
U ovim preporukama se govori i o tome da se samostalnost pravosuđa u Bečeju meri vekovima, od vladavine Marije Terezije itd., te istorijske argumente ću preskočiti, ali kaže dalje ovako: "I u prošlosti, i u sadašnjosti, ali, ubeđeni smo, i u budućnosti, jedno od merila značaja i jačine snage jedne sredine, lokalne samouprave, opštine, biće i ostaće činjenica da li ima svoj samostalni sud ili ne."
Slažemo se duboko s ovom konstatacijom i ovu grupu argumenata smo nazvali sociološkom grupom argumenata. Kaže se da je Bečej višenacionalna sredina, sa oko 41.000 stanovnika, ali područje osnovnog suda u Bečeju, koji smo mi predložili, imalo bi više od 100.000 stanovnika, sa ovim ostalim opštinama koje bi pripadale ovom području.
Ovim preporukama se, dalje, govori o propisanim zadacima obezbeđivanja ravnopravnosti pisma nacionalnih zajednica na njenoj teritoriji i govori se da, od ukupno 9 sudija, na koliko Opštinski sud u Bečeju ima pravo, samo jedan sudija zna mađarski jezik, a i on sledeće godine odlazi u penziju. To je opasna stvar, jer ste vi, gospođo Malović, tvrdili, odnosno ne vi, nego Ministarstvo pravde, da će se ukinuti oni sudovi gde postoji mali broj sudija, ali se ne bih složio da se sud gde postoji 9 sudija smatra malim sudom. Zbog toga smatramo da bi, između ostalih, i Osnovni sud u Bečeju trebalo da opstane, ne kao sudska jedinica preglomaznog Osnovnog suda u Novom Sadu, nego kao samostalni sud.
U ovim preporukama se govori još da se, umesto da se vodi politika decentralizacije, podizanja značaja lokalnih samouprava, sa vraćanjem njihove bespravno oduzete imovine, oduzimaju svi atributi koji bi ove opštine u budućnosti činili značajnim centrom, gradom i opštinom. To je u suprotnosti sa deklarisanim programima koji teže ka evropskim vrednostima, ali i ovo je već politika.
U ovom svom obraćanju sam želeo da ukažem na one argumente koji su stručno utemeljeni, o argumentima koji govore o tome da je u interesu celog pravosuđa da sudovi u Bečeju, Bačkoj Topoli i Senti opstanu kao osnovni sudovi i od 1. januara 2010. godine.
Mi se još uvek nadamo da je moguće da ovi naši amandmani budu prihvaćeni, da još jednom ponovim, da budu prihvaćeni i neki amandmani iz opozicije i da vi, kao Ministarstvo pravde, omogućite narodnim poslanicima da glasaju za predlog zakona koji je stručno utemeljen i koji nije protivan interesima onih građana, koje mi, bez obzira na to da li dolazimo iz opozicionih stranaka ili iz stranaka koje čine vladajuću većinu, zastupamo u Narodnoj skupštini.
Ova rasprava će sigurno trajati bar još dva dana, još uvek se nadam da je moguće da prihvatite ove amandmane. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog obraćanja, iskoristio bih priliku da čestitam, u ime Poslaničke grupe manjina, Kurban bajram svim građanima koji slave ovaj veliki islamski praznik,.
Gospođo ministarko, ne znam šta još da kažem. U prepodnevnom delu sam rekao skoro sve što sam imao o našim amandmanima. Nemam nameru da sada sve to ponavljam i nemam nameru da puno pričam. Mislim da u petom danu rasprave nema smisla puno da se govori, barem je moja pozicija takva. Mi smo imali prilike da iznesemo sve naše stavove, sve naše argumente. Niko nije izneo nikakve kontraargumente na osnovu kojih smo mogli da povučemo, recimo, ove naše amandmane.
Mi smo još uvek ubeđeni da bi bilo najcelishodnije i najbolje da Ministarstvo pravde prihvati ove naše amandmane u vezi s osnovnim sudovima u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Izneli smo argumente iz sfere istorije, geografije, službene upotrebe jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, sfere sociologije itd. Citirali smo zaključke i preporuke određenih lokalnih samouprava. Danas pre podne sam citirao određene delove preporuka SO Bečej od 21. novembra 2008. godine. Prošle nedelje sam citirao neke delove zaključaka sa sednice SO Bačka Topola od 30. oktobra 2008. godine.
Rekli smo sve što smo imali da kažemo u prilog opstanku ovih sudova. Rekao sam danas pre podne i to da je jedan od poslanika vladajuće većine izneo stav da je potrebno racionalizovati sistem mreže pravosuđa, zbog toga što beogradski advokati ne mogu da dobiju sporove u malim mestima. Čuli smo i protivargumente, nazoviprotivargumente s ove strane u proteklim danima, da se mi zalažemo za opstanak ovih sudova zbog toga što je SVM na vlasti u tim opštinama. To niste vi rekli, gospođo ministarko, ali je bilo takvih stavova.
Ti stavovi nisu tačni. Naravno da naša motivacija nije ta što imamo vlast u tim opštinama. Ni u Bečeju, ni u Bačkoj Topoli, ni u Senti ne vršimo vlast ''sami''. U svim tim opštinama su koalicije na vlasti, odnosno drže većinu u tim skupštinama opština i te većine su veoma slične ovoj većini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
S druge strane, imamo apsolutnu većinu u Kanjiži, ali za Kanjižu nismo predložili opstanak samostalnog osnovnog suda, zbog toga što uvažavamo vaše argumente. Uvažavamo to da najmanje 50.000 stanovnika treba da bude na teritoriji jednog osnovnog suda. Pošto je Bor najmanji prema predlogu, gde ima oko 50.000 stanovnika, uvažavamo i taj vaš argument da se mora izvršiti racionalizacija i da se mora svesti na nekakvu razumnu meru broj sudova u Republici. Po našem mišljenju, bilo bi dobro da bude oko četrdesetak sudova, a ne 34, jer bi nam u tom slučaju bilo omogućeno da glasamo za ovaj predlog zakona.
Sa treće strane, citirao sam zaključke SO Bečej. U toj SO su sve stranke i svi odbornici glasali za ove zaključke kojima se predlaže opstanak suda u Bečeju. Glasali su odbornici iz DS-a, glasali su odbornici i iz drugih stranaka, koji su prisutni u toj SO.
Gospodin Dušan Jovanović je predsednik SO Bečej. On je potpisao ove zaključke u vezi s očuvanjem suda u Bečeju. Nije tačno da smo mi na vlasti u tim opštinama i da nam je ta motivacija da bismo očuvali ove sudove.
Znači, mi smo izneli sve argumente i nema odgovora na te argumente, pa nemamo nameru, gospođo ministarka, da se javljamo i dalje povodom ovih amandmana. Nama nije namera da vršimo nekakvu opstrukciju, rekli smo sve što smo imali, pet dana smo govorili o svim ovim amandmanima i znamo da ove naše ideje imaju većinu u Narodnoj skupštini, a o tome je gospodin Laslo Varga govorio u petak, čini mi se. Sve opozicione stranke su podržale ove naše amandmane, i SRS, i DSS, i NS, i LDP, LDP je imala amandmane vrlo slične ovim našim amandmanima, i SNS je podržavala ove naše amandmane.
Znači, mi imamo većinu za ove amandmane i to je vrlo čudno, jer bih vas podsetio, gospođo ministarka, da se, prema mojim informacijama, od 2001. godine samo jedanput desilo da jedan zakon nije dobila većina u Narodnoj skupštini. Bilo bi vrlo, vrlo loše da ovaj set pravosudnih zakona ne dobije većinu u Narodnoj skupštini u danu za glasanje.
Želim nedvosmisleno, još jednom, da ponovim da, ukoliko ne budu prihvaćeni naši amandmani, za koje smatramo da su racionalni i da ne remete ceo sistem reforme pravosuđa u Srbiji, onda ćemo mi biti u sali u danu za glasanje, ali nećemo ubaciti kartice i neće biti kvoruma za glasanje, jer je to naša jedina šansa.
Ja to moram da kažemo nekoliko dana unapred i nije prvi put da to kažemo s ovog mesta, da posle ne bude zabune i da posle ne gubi cela Narodna skupština na tome da će se ispostaviti, u danu za glasanje, da vi nemate većinu za ovaj predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Nadam se da će se u narednim danima, do dana za glasanje, naći rešenje – ili da se prihvate ovi naši amandmani i još neki amandmani opozicije koji su, isto tako, racionalni, ili da vi povučete ovaj predlog zakona i da probamo naći nekakav zajednički jezik u vezi s njim, jer pre upućivanja u skupštinsku proceduru, i o tome sam govorio pre neki dan, nije bilo konsultacije s koalicionim partnerima, i to nije dobro kod jednog ovako značajnog predloga zakona.
Tačno sam naveo da je 28. oktobra objavljena ova verzija. Neke ranije verzije su bile u opticaju i o tim ranijim verzijama smo mi razgovarali, ali ova najradikalnija verzija je stavljena na sajt 28. oktobra, a 30. oktobra je već bila usvojena na Vladi u vidu predloga. Znači, nije bilo mesta i vremena za razgovore.
Ne vi, lično, naravno, nego Ministarstvo i Vlada nisu smatrali bitnim da razgovaraju s koalicionim partnerima o predloženim rešenjima i zbog toga je sada Ministarstvo u ovakvoj situaciji. Znači, ja sam ovo još jedanput, najkorektnije, rekao, ne kao pretnju, nego da se zna šta možete očekivati. Mi smo uvek bili korektni, bićemo to i dalje.
Apelujem da vi sada kažete, molim vas, gospođo ministarka, kako će ovaj zakon biti izglasan u danu za glasanje. Ukoliko nemate odgovor na ovo moje pitanje, onda vas najlepše molim da probamo naći nekakav zajednički jezik i da ovi naši amandmani i još neki amandmani opozicije budu prihvaćeni, da bismo izglasali ovaj zakon i ceo set pravosudnih zakona, jer su oni dobri, moderni, u skladu s evropskom praksom; jedino vas molim da povećamo malo, ne u velikoj meri, broj predviđenih sudova i javnih tužilaštava. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Poslovnika.
Želeo bih i s ovog mesta da uputim, dok još nije kasno, jedan apel Vladi, da ne uputi u skupštinsku proceduru Predlog budžeta koji je protivustavan.
Ukazivali smo prethodnih dana na to da se mora poštovati Ustav Republike Srbije u celini, da se mora poštovati, između ostalih, i član 184. Ustava Republike Srbije, koji kaže – budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% budžeta Republike Srbije.
Moram da kažem sa SVM nema nameru da glasa protiv budžeta Srbije. SVM nema nameru da ruši Vladu. Za nas je od važnosti da se u 2009. godini ukinu vize za građane Republike Srbije i da Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Ova dva cilja možemo postići isključivo ako Vlada bude stabilna i ukoliko ne izgubimo godinu dana na novu predizbornu kampanju, na nove izbore, na formiranje nove vlade.
Iz tih razloga, želimo da budemo faktor stabilnosti u vladajućoj koaliciji. Isto tako, s ovog mesta želim da ponovim, nismo u mogućnosti da glasamo za budžet koji je protivustavan. Zbog toga, upućujem apel Vladi da poštuje Ustav.
SVM je ukazivao da je ovaj ustav štetan za Srbiju, da je štetan za Vojvodinu, ali je važeći i zbog toga ga poštujemo. Svi narodni poslanici i svi ministri, najverovatnije, poštuju ovaj ustav, ali ukoliko poštujemo Ustav, onda poštujmo svaki član Ustava i nemojmo razmišljati na način da se treba poštovati samo određena odredba, odnosno određeni delovi Ustava. Zbog toga apelujem na Vladu da u skupštinsku proceduru uputi budžet, i to što pre, koji predviđa najmanje 7% za Vojvodinu.
Još jednom želim da kažem, i s ovog mesta, gospodinu Cvetkoviću, premijeru Vlade Republike Srbije, da ne ponavlja izjave da u Ustavu ne piše iz kojih izvora treba obezbediti 7% za Vojvodinu. Naravno da iz budžeta Srbije treba obezbediti 7% za Vojvodinu. Nećemo valjda reći da je član 184. Ustava Republike Srbije samo neka vrsta neobavezujuće preporuke za Vladu i za Parlament Srbije, a Vojvodina, nažalost, nema izvorne prihode i ne može se obezbediti 7% iz drugih prihoda, ni iz budžetske rezerve, nego isključivo iz Budžeta Republike Srbije.
Nadam se da će Vlada ...
(Predsednik: Vreme.)
... uputiti Predlog budžeta koji je u skladu s Ustavom, koji poštuje Vojvodinu, koji poštuje interese Vojvodine i da će SVM biti u mogućnosti da glasa za Predlog budžeta. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maraci, zahvaljujem vam se što ste mi učinili čast da budem prisutan i da saslušam vaše obraćanje.
Od 14. februara 2007. godine ovo je prvi put da neki poslanik iz Demokratske stranke koji je pripadnik mađarske nacionalne zajednice dođe na ovo mesto i da kaže nešto u interesu svoje nacionalne zajednice, u interesu one opštine iz koje dolazi. Zahvaljujem vam se. Nadam se da ste videli da ovo ne boli i da ćete i ubuduće dolaziti ovde i govoriti i u ime Demokratske stranke i mađarske nacionalne zajednice, a nadam se da će i gospodin Tot da vam se pridruži u budućnosti i da ćemo zajedničkim snagama uspeti da nešto izdejstvujemo za naše građane i za naše opštine i gradove iz kojih dolazimo.
Gospodin Varga je već govorio o vašem amandmanu i rekao je da podržava duh ovog vašeg amandmana. U svoje lično ime želim ovo da ponovim. Nadam se da će ovaj amandman biti usvojen, jer je uistinu neophodno da opstane sud u Bečeju, da opstane sud u Senti, da opstane sud u Bačkoj Topoli. Naravno da se slažemo i sa idejom da opstane sud u Kanjiži, pošto je zgrada suda u Kanjiži, ministarka verovatno zna, jedna od najsavremenijih zgrada sudova u Republici Srbiji i veoma je velika šteta da se ukida sud. Znam da će ostati sudska jedinica, ali to nije isto. Znači, ukida se sud u mestu gde je jedna od najlepših i najsavremenijih zgrada u celoj Republici Srbiji što se tiče pravosuđa, što se tiče sudova.
Isto tako, mi nismo predložili konkretno rešenje da ostane sud u Adi i da ostane sud u Kanjiži zbog toga što nismo želeli da remetimo ceo sistem ove pravosudne reforme. Mi smo vas razumeli, gospođo ministarka, da je namera da ostanu samo oni sudovi u kojima radi najmanje devet ili deset sudija i da ostanu samo oni sudovi koji pokrivaju najmanje 55.000 građana. To, nažalost, sa Kanjižom i sa Adom nije slučaj. Jeste slučaj sa Bečejem, sa Bačkom Topolom i sa Sentom.
Gospodin Maraci nije dao odgovore na ona pitanja koja je gospodin Varga postavio u vezi sa vašim ponašanjem u danu za glasanje. Ukoliko ste vi ovo predložili samo iz razloga da biste pokazali Ađanima i Kanjižanima da zastupate njihove interese, onda je to dvoličnost i licemerje. To moram da kažem sa ovog mesta, pa me vi demantujte. Možete me demantovati samo ukoliko dođete ovde i ukoliko kažete da vi nećete podržati ovaj zakon, na isti način kako ga neće podržati ni SVM, ukoliko ne opstanu ovi sudovi čiji opstanak ste predložili. Ako to ne učinite sa ovog mesta, onda je ovo licemerje.
Što se tiče vašeg amandmana, apsolutno se slažem sa ovim što ste izneli sa govornice – da je neophodno da opstane sud u Kanjiži i zbog graničnog prelaza, da je neophodno da opstane sud u Kanjiži i zbog tradicije i zbog zgrade suda. Ne znam zašto to niste napisali u obrazloženju vašeg amandmana. Citiraću obrazloženje vašeg amandmana koje je dosta čudno, a mislim da će se složiti i ostali poslanici, koleginice i kolege.
Kaže ovako, jedna rečenica je obrazloženje: "Ovim amandmanom se postiže bolja komunikacija između opština koje su navedene u tekstu amandmana." Kakve veze ima bolja komunikacija između opština sa opstankom suda u Kanjiži, Adi, Bečeju, Bačkoj Topoli itd?
(Iz sale: Zbog suđenja predsedniku opštine.)
Ali, predsednik opštine u Kanjiži je iz redova SVM, pošto smo dobili 19 mandata od 29. Znači, neće biti suđenja protiv predsednika opštine u Kanjiži, to treba da znate. Dobro.
Znači, trebalo je da napišete u obrazloženju to što ste ovde govorili. Pošto niste, ovaj amandman stoji na staklenim nogama. Mi ćemo svakako zdušno podržati ovaj amandman, jer podržavamo vašu nameru. Isto tako, od vas očekujem, a i od gospode Tota i Lodija, da ne glasate za ovaj zakon ukoliko ne bude usvojen ovaj vaš amandman, jer očekujemo od vas da nećete glasati protiv direktnih interesa onih građana zahvaljujući kojima sedite tu u Narodnoj skupštini.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, počeću svoje izlaganje bez obzira na to što nije prisutna gospođa ministarka, ali će se, nadam se, pridružiti za koji minut.
Ovaj naš amandman se odnosi na ustanovljavanje prekršajnog suda u Bačkoj Topoli. Govoriću i o ovom konkretnom amandmanu i obrazložiću vam zbog čega smatramo važnim da se formira prekršajni sud u Bačkoj Topoli.
Pre toga, dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica uopšte u vezi sa ovim predloženim zakonom o sedištima sudova i javnih tužilaštava. Nemam nameru da ponovim ono što sam već jednom rekao u načelnoj raspravi, ali najznačajnije stvari iz tog mog obraćanja ću ipak morati da ponovim, pošto je Vlada Republike Srbije dala negativno mišljenje i o ovom našem amandmanu i o svim drugim amandmanima Saveza vojvođanskih Mađara.
Pre nedelju dana, otprilike, ili možda malo više, rekao sam da će SVM moći da podrži zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava samo pod uslovom da budu prihvaćeni naši amandmani. Ovo nismo želeli da iznosimo kao nekakav uslov, kao vrstu pretnje Vladi i članicama vladajuće koalicije, nego smo želeli da ukažemo na to da smatramo da narodni poslanici pre svega treba da zastupaju interese građana, interese birača zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Ako želite, to mogu da formulišem i na taj način da moramo da zastupamo interese onih opština, gradova ili regija čiji smo mi narodni poslanici.
Što se tiče SVM, bez obzira na to da li smo trenutno deo vladajuće koalicije ili smo opozicija, nikad nećemo podržati ni jedan jedini zakon koji će, prema našem dubokom ubeđenju, biti protivan interesima onih građana koje mi želimo zastupati u Narodnoj skupštini. Ovaj zakon, u predloženoj formi, prema našem dubokom ubeđenju, jeste protiv građana Vojvodine, protiv građana cele Republike Srbije, jer ovaj predlog zakona pokušava da uvede racionalizaciju koja je jednostavno neracionalna.
Ova racionalizacija je neracionalna zbog toga što predlaže smanjivanje broja osnovnih sudova, odnosno opštinskih sudova sa 134 na 38 i smanjivanje broja organa za prekršaje sa 173 na 45. Jednostavno je nedopustivo da u Vojvodini bude svega osam osnovnih sudova. Nedopustivo je da ta racionalizacija postane iracionalna. Vrlo je slična situacija i sa prekršajnim sudovima. Zbog toga smo podneli amandmane želeći da poboljšamo ovaj predloženi tekst predloga zakona, a ti amandmani se odnose na uvođenje posebnog prekršajnog suda u Bačkoj Topoli i osnovnog suda u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju.
Mislimo da ova rešenja nisu preterana, u smislu da ne remete ceo sistem predloženog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava. Ne želimo da rušimo ceo sistem i koncepciju ovog zakona i ne želimo da uvodimo 10, 15 ili 20 novih prekršajnih sudova ili osnovnih sudova, ali želimo da očuvamo one sudove, bilo da se radi o prekršajnim ili osnovnim sudovima, čije je opstajanje racionalno, štaviše, ne samo racionalno nego i neophodno.
Naravno da smo svesni toga da nije moguće da budu usvojeni samo naši amandmani. Naravno da smo svesni toga da nije moguće da vi uvedete tri nova suda na teritoriji AP Vojvodine, a da se to ne dogodi srazmerno i u užoj Srbiji i na drugim područjima Republike Srbije. Zbog toga smatramo da bi bilo racionalno od strane Vlade Republike Srbije da prihvati ove amandmane SVM koji su racionalni, a isto tako da prihvati neke amandmane naših kolega koji su predložili očuvanje nekih sudova u užoj Srbiji, očuvanje nekih sudova na teritoriji centralne Srbije.
Smatramo da to rešenje ne bi dovelo u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koja je uistinu neophodna. Tim rešenjem bismo očuvali one sudove čiji opstanak ima i istorijske i geografske opravdanosti. Pored toga, postoji još jedna grupa argumenata, koja se odnosi na korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, a tu su i neki sociološki razlozi.
Kada govorimo o istorijskim razlozima onda mislim da vi iz Vlade Republike Srbije želite ukinuti sudove koji neprestano funkcionišu 150 i 200 godina. Takvih sudova ima i na teritoriji AP Vojvodine i na teritoriji uže Srbije.
S druge strane, kada kažem da ima geografskih razloga i argumenata za očuvanje nekih sudova, onda mislim na to da se Predlogom zakona predviđa, u sferi osnovnih sudova, da na teritoriji AP Vojvodine opstanu jedino sudovi u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu i Pančevu. To je osam opština ili osam gradova na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Ako pogledate na geografskoj karti, videćete da se stvara ogromna rupa u sredini Vojvodine. Videćete da između Subotice i Novog Sada, sa jedne strane, i između Sombora i Kikinde, sa druge strane, nije predviđen ni jedan jedini osnovni sud. To je ogromna rupa na karti Srbije. To je ogromna rupa na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Stvaranjem takve rupe dovodi se u pitanje ravnopravan tretman građana na sudu i dovodi se u pitanje princip prava na dostupnost pravde građanima Republike Srbije. Upravo iz tog razloga smo predložili ova tri suda.
Mogli smo da predložimo opstanak i nekih drugih sudova, na primer, suda u Adi, suda u Kanjiži i još nekih drugih sudova, ali smo imali razumevanja za koncept Ministarstva pravde, za koncept Vlade Republike Srbije. Zbog toga nismo želeli da podnesemo amandmane u vezi sa očuvanjem još nekih sudova koji su takođe veoma bitni. Smatramo da naš predlog može da se uklopi u ceo sistem predloženog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava.
Kada kažem da je treća grupa argumenata za opstanak ovih sudova garancija korišćenja u službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina, onda mislim na to da se ukidanjem ovih sudova dovodi u pitanje korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima. To je nedopustivo. Ne mogu se složiti sa gospođom ministarkom da je svejedno da li će se jezik nacionalnih manjina direktno koristiti u jednom sudskom postupku ili će se taj jezik koristiti preko tumača. Svaki građanin zemlje ima pravo na tumača u svim sudskim postupcima u Republici Srbiji. Nije valjda svejedno da li se radi o pripadniku rumunske nacionalne manjine ili mađarske nacionalne manjine ili o nekom Norvežaninu koji se zatekne na teritoriji Republike Srbije i koji treba da učestvuje u bilo kom svojstvu u sudskom postupku? Zbog toga se ne možemo složiti da li se pravo koristi preko sudskog tumača ili direktno, pošto je ovo pravo, pravo na službenu upotrebu jezika, zagarantovano Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika iz 1991. godine.
Kada kažem da je četvrta grupa argumenata za očuvanje ovih sudova sociološki razlog, onda mislim na sledeće: Srbija je danas, nažalost, najviše centralizovana država u Evropi. Mi o tome jako puno govorimo u Skupštini, jer želimo to da promenimo. Treba da se donese zakon o imovini lokalnih samouprava. Treba da se da saglasnost na statut Vojvodine itd. Ne da se ne ide u tom pravcu, nego se ukidaju neki sudovi.
Više od stotinak opštinskih sudova se ukida. Ako u tim opštinama, u tim gradovima ukinete sudove, onda će ti gradovi, te opštine izgubiti sva ona obeležja po kojima se objektivno mogu nazvati gradskim sredinama. To je vrlo loše.
Vratiću se na konkretan amandman. Mi predlažemo očuvanje prekršajnog suda u Bačkoj Topoli. Smatramo da za to ima jako puno argumenata. Lokalna samouprava, SO Bačka Topola je 30. oktobra 2008. godine donela zaključke. U tim zaključcima piše i sledeće: "Opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorijalno i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica, učestalost saobraćajnih nezgoda, višenacionalno stanovništvo i njegova brojnost, kao i specifičnost ovih opština, rad i vođenje sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, broj katastarskih opština, tradicija od oko 150 godina postojanja i neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli garantuju zakonski osnov za to."
Nažalost, predstavnici Ministarstva pravde ne smatraju ove argumente utemeljenima. Ne znam kakve argumente bi još trebalo izneti da bi oni promenili svoje mišljenje, ali se još uvek nadam da će oni promeniti mišljenje, da će biti usvojeni ovi naši amandmani, da će biti usvojeni još neki amandmani poslanika opozicije i da ćemo onda imati četrdesetak osnovnih sudova umesto 34. Neće se remetiti ceo sistem, ali ćemo dobiti jedan moderan evropski pravosudni sistem od 1. januara 2009. godine.
Na kraju, želim da ponovim da ukoliko se ovi amandmani ne podrže mi nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon, jer nećemo glasati protiv građana i protiv birača sa teritorije ovih opština iz kojih dolazimo. U tom slučaju, jedina mogućnost je da se ovaj zakon povuče iz zakonske procedure. Ili vi možda za nas imate nekakvu zamenu iz opozicionih stranaka, u šta čisto sumnjam, jer su sve stranke opozicije do sada rekle da neće podržati ovaj zakon. Pre svega bih rekao da je gospodin Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, rekao da zbog iste ove argumentacije LDP ne može da podrži ovaj zakon. Ako je to tako, a sigurno je tako, onda će ovaj zakon, ukoliko se ne usvoje naši amandmani, biti usvojen pomoću neke opozicione stranke, koja nije bila za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, a to će biti vrlo loš signal.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krasiću, ja se maksimalno slažem sa vama, to moram da kažem odmah u prvoj rečenici, samo tu postoji jedan mali problem – ti principi o kojima ste vi govorili nisu bili poštovani prilikom izrade ovog predloga zakona. Vrlo je teško sada naknadno popraviti ovaj predlog zakona, jer će se javiti problem čiji amandman će biti prihvaćen.
Gospodine Krasiću, moram da ponovim ono što sam pričao malopre. Ne znam, ili niste bili u sali ili niste obratili pažnju na ono što sam govorio, nisam tražio da se samo naši amandmani usvoje. Kolege se sigurno sećaju, rekao sam – mi tražimo sud u Bečeju, sud u Bačkoj Topoli i sud u Senti na teritoriji Vojvodine. Isto tako sam rekao da bi trebalo očuvati još nekoliko sudova na teritoriji uže Srbije da bi isti ovi principi o kojima sam ja govorio bili poštovani na teritoriji čitave Republike Srbije. Rekao sam i to da ne bi bila nikakva katastrofa da Srbija od 1. januara 2010. godine nema 34 osnovna suda, nego, recimo, 42. I tada bi ta racionalizacija bila postignuta i tada bi ta reforma bila postignuta, a isto tako bi u mnogo većoj meri bilo postignuto načelo dostupnosti pravde svim građanima Republike Srbije.
Vidim da postoje naznake da će amandman gospodina Radovana Radovanovića biti prihvaćen. Ne znam da li sam dobro to uočio, ali sam tu neke naznake video.
Znači, u istovetnom tekstu amandman su podneli gospodin Radovanović, gospođa Judita Popović i gospodin Slobodan Maraš ispred LDP-a, kao i mi ispred Saveza vojvođanskih Mađara. Izgleda da će amandman gospodina Radovanovića biti usvojen, da će zahvaljujući tome prekršajni sud u Bačkoj Topoli opstati i tome se radujem, ako je to tako kako sam razumeo. Ne znam da li sam dobro razumeo, videćemo u danu za glasanje, ali je nama iz Saveza vojvođanskih Mađara bitno da ovi sudovi o kojima govorimo opstanu.
Mislimo da imamo jako dobre argumente za to. Ja sam o tim argumentima govorio, a još ćemo govoriti i narednih dana o tim argumentima, jer želimo da ubedimo predstavnike Ministarstva pravde da su ovi amandmani dobri, da ovi amandmani treba da postignu to da ovaj zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava bude još bolji, da građanima u još većoj meri bude dostupna pravda na sudu i da građanima koji su pripadnici nacionalnih zajednica službena upotreba njihovih jezika bude zagarantovana i da tu nemamo smanjivanje dostignutih standarda.
Upravo iz tih razloga smo i mi podneli amandman. Ako smo mi podnošenjem tog amandmana doprineli tome da amandman našeg kolege iz druge stranke, iz poslaničke grupe bude usvojen, onda smatram da smo to dobro uradili.
Ali, isto tako očekujem i nadam se da će i naši amandmani ili nečiji drugi amandmani doprineti tome da osnovni sudovi u Bečeju, Bačkoj Topoli i Senti opstanu.
Ako to postignemo, onda ćemo sigurno biti zadovoljni ovim predlogom zakona i sigurno ćemo glasati za ovaj zakon, jer će onda taj zakon biti u skladu sa interesima svih onih građana čije interese mi želimo da zastupamo u Skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, član 226. u vezi s članom 82 - pripremanje i sazivanje sednice. Moliću objašnjenje od predsednice Narodne skupštine u vezi sa stavljanjem statuta AP Vojvodine na dnevni red.
Naime, u dnevnom listu "Danas" od 22. novembra vi ste, gospođo predsednice, dali intervju pod naslovom: "Statut Vojvodine neće biti usvojen do kraja godine". Rekli ste u tom intervjuu da je Skupština sada već ''u cajtnotu'', da je na zakone o kojima raspravljamo podneto mnogo amandmana i da će se rasprava o njima odužiti. Isto tako ste rekli da je statut mrtvo slovo na papiru bez zakona o primeni statuta i time ste objasnili da statut neće doći na dnevni red Narodne skupštine do kraja ove godine.
Gospođo predsednice, zamolio bih vas da obavite konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa na ovu temu, da vidimo da li je zaista nemoguće da davanje saglasnosti na statut AP Vojvodine dođe na dnevni red do kraja tekuće godine. Isto tako bih vas zamolio da zatražite od Vlade Republike Srbije obaveštenje da li je tačno da Predlog zakona o nadležnostima AP Vojvodine, odnosno prateći zakon, zaista nije pripremljen, pošto imam informacije da je radni nacrt ovog zakona pripremljen i da nije nemoguće da do kraja godine damo saglasnost na statut AP Vojvodine. Isto tako, nije nemoguće da se izglasa i zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
Želeo bih da podsetim sve narodne poslanike kao i vas, gospođo predsednice, da je Skupština AP sa 89 glasova "za" usvojila Predlog statuta AP Vojvodine u Pokrajinskoj skupštini još 15. oktobra tekuće godine i da je od 16. oktobra Predlog statuta Vojvodine u skupštinskoj proceduri.
Isto tako moram da kažem da ogromna većina građana AP Vojvodine očekuje od Narodne skupštine da da saglasnost na Predlog statuta AP Vojvodine, iz razloga što je decentralizacija veoma važna i što je Republika Srbija i dan-danas, nažalost, najviše centralizovana država u celoj Evropi.
Ova vlada je napravljena na osnovu nastojanja da uvede ovu državu u EU, a pored toga je bitan cilj i socijalna pravda. Želim da vas podsetim da bez decentralizacije nema ni priključenja EU, kao što nema ni socijalne pravde. Znači, elementarna decentralizacija je veoma bitna, a prvi korak ka decentralizaciji je davanje saglasnosti na Predlog statuta AP Vojvodine. Nadam se da će se to desiti do kraja 2008. godine. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara će naravno podržati Predlog zakona o udruženjima. Nama je veoma bitno što je napokon ovaj predlog zakona stigao na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi smatramo da je pokazatelj razvoja jednog društva činjenica kako se država ophodi prema nevladinom sektoru, kako se država ophodi prema udruženjima građana.
Svi mi znamo da danas važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz davnih vremena.
Podsetio bih vas da Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana potiče iz 1982. godine, objavljen je u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije" 1982, a savezni Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije potiče iz 1990. godine.
Znači, bilo je krajnje vreme da se na moderan način uredi oblast funkcionisanja i delovanje udruženja građana i vrlo nam je bitno što će Narodna skupština za nekoliko dana izglasati ovaj zakon.
Isto tako moram da kažem da smo u proteklim godinama imali prilike da vidimo više verzija ovog zakona. Jedna verzija je objavljena u julu prošle godine, a druga verzija je stigla u skupštinsku proceduru pre nekoliko meseci.
Znači, trebalo je i ovaj zakon usvojiti još pre više godina, ali je bitno što će sada biti usvojen.
No nisam ovo rekao zbog toga da bih samo ukazivao na to da su postojale više verzija ovog nacrta, nego sam ovo izneo zbog toga što smatramo da su neka rešenja pogoršana u ovom nacrtu zakona u odnosu na prethodne verzije nacrta ovog zakona i na to ću sad ukazati, a ukazaću i na to da smo mi podneli konkretno osam amandmana na ovaj predlog zakona.
Želeo bih da kažem ministru da smo mi ove amandmane podneli dobronamerno. Znamo da se amandmani mogu podneti iz više motiva. Amandman se može podneti samo zbog toga da bi imali prilike da pričamo o nekoj stvari, o nekim viđenjima. Amandman se može podneti iz razloga da se poboljšaju određena zakonska rešenja.
Naravno da je legitimno i jedno i drugo, naravno da je legalno i jedno i drugo, ali smo mi isključivo iz razloga želje za poboljšanjem osnovnog teksta podneli ove amandmane.
Želim da kažem i to da ovi amandmani nisu samo amandmani narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, nego smo mi organizovali pre tačno godinu dana jednu javnu raspravu unutar mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini.
Tamo smo pozvali više desetina udruženja građana vojvođanskih Mađara i mi smo im dali priliku da kažu, da iznesu svoja viđenja u vezi onog prethodnog nacrta zakona o udruženjima građana, i mi smo te predloge uvažili, formulisali u formi amandmana i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni ili na sednici Vlade ili tu u danu za glasanje.
Kada sam malopre rekao da je postojalo više verzija nacrta ovog zakona i da su pojedine odredbe pogoršane u odnosu na prethodni nacrt, onda sam pre svega mislio na rešenje iz člana 41. Predloga, koji kaže da je Republika Srbija primalac imovine udruženja građana, a u prethodnoj verziji Nacrta zakona je naslov iznad ovog člana glasio - jedinice lokalne samouprave kao primaoci imovine udruženja građana.
Ne znam zašto opet idemo ka centralizaciji. Naravno da razumem kao pravnik da je to možda suština ista, pošto će jedinice lokalne samouprave imati pravo korišćenja nad imovinom udruženja građana ako udruženje građana prestane i nema drugog pravnog naslednika, ali pošto je Srbija jedna visoko centralizovana država i dan-danas, i pošto mi još uvek nismo usvojili ni zakon o javnoj imovini, i pošto još uvek lokalne samouprave, opštine i gradovi, nemaju ni svoju imovinu, a nemaju ni one nadležnosti koje bi trebalo da imaju, mislim da je ovo jedan loš gest, jedan loš signal, da je ovo rešenje iz prethodne verzije nacrta pogoršano i da tu u naslovu stoji da je Republika Srbija primalac imovine, a ne jedinica lokalne samouprave.
Bez obzira na to što je rešenje u krajnjem slučaju isto ili veoma slično, mislim da je ovo jedan loš signal i da nije trebalo na ovakav način to urediti u ovoj verziji Predloga zakona. Mi na ovaj član nismo podneli amandman.
Drugo rešenje koje je gore od rešenja iz prethodne verzije zakona je rešenje iz člana 64. Predloga zakona.
Pre toga moram da kažem da pozdravljamo apsolutno rešenje iz člana 26, koji kaže da organ Autonomne Pokrajine Vojvodine vodi registar udruženja koja imaju sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali nam nije jasno zašto u članu 64. ne piše da nadzor nad radom udruženja sa teritorija Autonomne Pokrajine Vojvodine vrši organ Autonomne Pokrajine Vojvodine, a to je stajalo u prethodnoj verziji nacrta zakona.
To je isto jedan vrlo loš signal. Umesto da što pre potvrdimo statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, umesto da učinimo nešto u cilju regionalizacije države, ne samo da to ne činimo, ne samo da nam nije poznato kada će biti potvrđen statut Autonomne Pokrajine Vojvodine u Republičkoj skupštini, nego se brišu određena rešenja koja su bila predviđena ne samo u prethodnoj verziji nacrta zakona o udruženjima, nego se brišu i rešenja koja su predviđena Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine iz 2002. godine ili iz Omnibus zakona.
Ovo jednostavno nije jasno i ne vidimo razlog za centralizaciju. Smatramo da ovo rešenje iz prethodne verzije nacrta treba da stoji u Predlogu zakona.
Mi smo i podneli amandman u vezi ovoga i nadamo se da će ona odredba koja je bila predviđena u prethodnoj verziji nacrta biti vraćena u tekst koji će Narodna skupština usvojiti u danu za glasanje i da će organ Autonomne pokrajine Vojvodine imati pravo da vrši nadzor nad radom onih udruženja koja imaju sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Isto tako nam nije jasno zašto predlagač odnosno Vlada i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi da briše član 60. stav 1. tačka 2. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Zašto umesto da damo ozbiljnije nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, umesto da potvrdimo statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, mi brišemo i one nadležnosti koje funkcionišu od 2002. godine, ona rešenja koja funkcionišu zahvaljujući zakonu koji je usvojen u ovom visokom domu? Znači, mi ne možemo pozdraviti ovaj vid centralizacije i nadamo se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Kada govorimo o još nekim konkretnim članovima iz Predloga zakona, onda bih želeo da skrenem pažnju gospodina ministra na član 20. Predloga zakona o udruženjima koji kaže - svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim opštinskim sudom itd. Vi vrlo dobro znate, gospodine ministre, da smo pre ove tačke imali set pravosudnih zakona na sednici Narodne skupštine i da od 1. januara 2010. godine neće postojati opštinski sudovi, i ovo ste morali uzeti u obzir i molim da ovo ispravite i da date amandman na član 20. jer bi taj član bio neprimenljiv ukoliko bi ostao u ovoj formi.
Imate pravnu mogućnost da date amandman na ovaj član. Nadam se da ovaj zakon donosimo za više godina, da će biti u primeni više godina Ne bi bilo dobro da se menja samo zbog toga što je predviđena nadležnost opštinskog suda, koji neće postojati za malo više od godinu dana.
Kada govorimo o amandmanima, iskoristio bih mogućnost da ukratko ukažem kakve amandmane smo podneli na ovaj predlog zakona o udruženjima. Želeo bih da apelujem sa ovog mesta na ministra Markovića da usvoji, odnosno da podrži usvajanje ovih naših amandmana. Radi se o tri grupe amandmana.
Jedna grupa amandmana se odnosi na nadležnost AP Vojvodine, na član 64. i na činjenicu da Ministarstvo želi da ukine određene nadležnosti iz Omnibus zakona AP Vojvodine. O tome sam malopre govorio i ne bih želeo da to ponavljam. Nadam se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Druga grupa amandmana se odnosi na član 13. Predloga zakona koji uređuje naziv udruženja građana. Vrlo je dobro što je predlagač zakona imao u vidu činjenicu da je ovo jedna multinacionalna država i da pripadnici nacionalnih manjina imaju vrlo razvijen sektor nevladinih organizacija, i da će ovi građani Republike Srbije želeti da se udružuju i da osnuju neka udruženja građana. Vrlo je dobro što je predviđena mogućnost da naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Smatramo da ovo rešenje iz Predloga zakona treba precizirati. Predložili smo jedan amandman na član 13. koji na sveobuhvatnije načine reguliše ovo pitanje.
Naime, ako bi zakon bio usvojen u ovoj formi, odnosno ovaj član 13. kako je predložen, onda bi postojala obaveza prevođenja naziva ovih udruženja na srpski jezik i ispisivanje istih ćiriličkim pismom, bez izuzetaka, i to bi imalo za posledicu postojanje zbunjujućih, a u nekim slučajevima i neozbiljnih naziva nekih udruženja, pa iz ovog tehničkog razloga predlažemo usvajanje ovog amandmana. Mi smo u obrazloženju našeg amandmana dali konkretan predlog takvog zbunjujućeg naziva udruženja, ako ovaj naš amandman ne bi bio usvojen.
Što se tiče treće grupe naših amandmana, oni se odnose na poboljšanje uslova delovanja udruženja građana odnosno nevladinog sektora. Naime, ako se slažemo da je razvoj nevladinog sektora pokazatelj razvoja jednog društva, odnosno jedne države, onda smatramo da treba učiniti sve da bi ta udruženja što jednostavnije mogla funkcionisati.
Trebalo bi učiniti sve da se oni susreću sa što manje administrativnih poteškoća, sa jedne strne, a sa druge strane trebalo bi učiniti sve što je u našoj moći da i u finansijskom smislu bude lakše delovanje nevladinog sektora.
Upravo iz ovog razloga smo podneli grupu amandmana. Jedan amandman se odnosi na član 33. Predlažemo novi član 33a, koji bi glasio: "Na zahtev zastupnika udruženja, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva izdaje se izvod iz registra".
Ovo je jedno vrlo praktično pitanje. Naime, udruženja građana učestvuju na raznim konkursima i u zemlji i u inostranstvu. Na tim konkursima oni uvek moraju da prilože i izvod iz registra koji ne može biti stariji od mesec dana ili zavisi od konkretnog konkursa. Oni vrlo često nisu u mogućnosti da učestvuju na određenim konkursima iz razloga što Ministarstvo blagovremeno ne izdaje izvod iz registra i zbog toga smatramo da je potrebno propisati rok u kojem Ministarstvo, odnosno nadležni organ za vođenje registra treba da izda registar o upisu određenom udruženju.
Drugi naš amandman se odnosi na to da izdavanje izvoda iz registra bude oslobođeno plaćanja republičke administrativne takse. Smatramo da je to jedno veliko opterećenje udruženjima građana, a sa druge strane ne znači ozbiljniji prihod za državu Srbiju i zbog toga smatramo da treba učiniti jednostavnijim delovanje nevladinog sektora, udruženja građana i da ih treba osloboditi plaćanja republičke administrativne takse.
Treći amandman se odnosi na oslobođenje udruženja građana od plaćanja poreza na nasleđe i poklon od 2,5%. Svi vrlo dobro znamo da udruženja građana funkcionišu u vrlo teškim uslovima, da svoje delovanje mogu izvršavati zahvaljujući raznim projektima, raznim konkursima. Sredstva koja oni dobijaju vrlo često su nedovoljna za izvršavanje određenih projekata. Zbog toga smatramo da treba osloboditi udruženja građana od plaćanja poreza na nasleđe i poklon.
To je jedan vid poreza, odnosno oblik poreza koji ne znači mnogo državi, ali bi oslobađanje od plaćanja ovog poreza značilo jako puno udruženjima građana. SVM smatra da treba izaći u susret udruženjima građana.
Ovo je inače jedno rešenje koje nismo mi izmislili, ovo je bilo predloženo na onoj javnoj raspravi koju smo organizovali pre više od godinu dana i predstavnici udruženja građana su nas zamolili da predložimo ovaj amandman i da učinimo sve u interesu toga da ovaj amandman bude usvojen.
Na kraju bih želeo da ukažem na još jednu činjenicu iz člana 72. Nismo želeli da podnesemo amandman na ovaj član, ali nam stvarno nije jasno zašto u procesu preregistracije, odnosno u procesu usklađivanja delovanja udruženja sa novim rešenjima iz ovog zakona treba podneti statut udruženja u tri primerka.
Ako idemo ka E ili I upravi i ukoliko želimo da učinimo državnu upravu modernom, onda nam stvarno nije jasno zašto statut treba podneti u tri primerka, zašto Ministarstvo nije u mogućnosti da fotokopira ovaj statut u tri primerka ili u onoliko primeraka koliko je potrebno. To je jedno opterećenje za udruženje građana.
Na kraju bih želeo da ukažem na još jednu činjenicu koja nije u vezi sa ovim predlogom zakona o udruženjima, ali je u vezi sa izmenama poreskog sistema Republike Srbije.
Sigurno znate, gospodine ministre, da u nekim zemljama, na primer u Mađarskoj, postoji mogućnost da 1% od svog poreza na dohodak građani izdvajaju raznim udruženjima građana.
Smatramo da bi tu mogućnost trebalo dati i našim građanima. Zato je neophodno izmeniti Zakon o porezu na dohodak građana, ali se nadam da Ministarstvo razmišlja o toj mogućnosti i da će prilikom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana biti razmatrana ova mogućnost. To bi jako puno značilo i za nevladin sektor, sa jedne strane, a i za građane koji bi bili u mogućnosti da finansiraju, odnosno da pomažu rad određenih nevladinih organizacija, pa bi to bilo jedno moderno rešenje koje će, nadam se, i Republika Srbija usvojiti.
Još jednom da ponovim, glasaćemo za ovaj predlog zakona jer je moderan, jer svakako treba izmeniti anahrone propise koji trenutno regulišu ovu oblast. Podršku ovom zakonu ne uslovljavamo ni najblaže usvajanjem naših amandmana, ali smatramo da je u interesu i nevladinog sektora, a i parlamenta i Vlade, da ovi naši amandmani budu usvojeni, pa se nadam da će to tako biti. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije imamo set pravosudnih zakona, ukupno sedam zakona iz sfere pravosuđa. Kada su, poslednjih nedelja, u ime Vlade obrazlagali potrebu donošenja ovih novih zakona, onda je uvek rečeno da je potrebno doneti ove nove pravosudne zakone iz tri razloga. Prvi, što je neophodno reformisati pravosudni sistem u Srbiji. Drugi, što je usvajanje ovog seta pravosudnih zakona neophodan preduslov za to da budemo kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Treći, da je ova reforma pravosuđa najveća od 1946. godine.
To je sve tačno. SVM se slaže da sistem pravosuđa treba racionalizovati i reformisati. Slažemo se i sa činjenicom da je ovo preduslov za to da bismo postali kandidati za ulazak u Evropsku uniju, što je cilj broj jedan i za SVM. Što se tiče toga da ovakve reforme nije bilo od 1946. godine u Srbiji, to je činjenica. O činjenicama, o notornim činjenicama se ne raspravlja.
Međutim, za SVM su prihvatljivi šest, od sedam ukupno, zakona predloženih iz sfere pravosuđa. Jedan zakon za nas nije prihvatljiv, to je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Imamo dve grupe razloga iz kojih ne možemo u izvornom obliku podržati Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Postoji formalni i suštinski razlog. Što se tiče formalnog razloga vi svi vrlo dobro znate da je bilo više verzija Nacrta zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava poslednjih nedelja, poslednjih meseci. Međutim, ova poslednja verzija Nacrta zakona je stavljena na sajt Ministarstva pravde 28. oktobra i već 30. oktobra je taj nacrt zakona bio usvojen na Vladi. Samo dva dana je politička i stručna javnost imala prilike da svoje ocene da o najnovijoj verziji Nacrta zakona, a ta najnovija verzija nacrta zakona se umnogome razlikuje od prethodnih verzija Nacrta zakona.
Ukoliko koalicioni partneri, sa kojima zajedno činimo ovu Vladu, misle na Savez vojvođanskih Mađara kao na koalicione partnere, onda je nedopustivo da uopšte nije bilo nikakvih konsultacija u vezi predloženih zakona. Pogotovo kada znamo da ovakve reforme nije bilo od 1946. godine i pogotovo kada znamo da je tema pravosuđa jedna ogromna tema u svakoj državi, o kojoj se moraju voditi razgovori i među koalicionim partnerima i sa predstavnicima stručne javnosti. Do toga nije došlo.
I još jednom da ponovim da je to nedopustivo, da se jedan ovakav zakon donosi na ovakav način, bez konsultovanja koalicionih partnera.
Savez vojvođanskih Mađara nikada nije bila stranka koja se previše bavi formom, koja se lako uvredi i zbog toga ovaj formalni razlog još ne bi bio dovoljan da mi glasamo protiv ovog Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Postoji suštinski razlog koji je mnogo bitniji, zbog kojeg mi u ovakvoj formi ne možemo da podržimo ovaj predlog zakon. Mi smo to rekli i predstavnicima Ministarstva, odmah kada je taj predlog zakona stigao u proceduru Narodne skupštine. O tim suštinskim razlozima je govorio i gospodin Laslo Varga, član skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu.
Kada je Vlada počela da izrađuje predloge ovih zakona, pogotovo Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, onda je rečeno da je racionalizacije neophodna. Mi se slažemo sa time da je racionalizacije neophodna, ali racionalizacija, pre svega, pored toga što treba da bude ekonomična treba da bude i racionalna. Ne možemo da podržimo racionalizaciju koja nije racionalna, a prema nama ovaj način racionalizacije uopšte nije utemeljen i nije racionalan.
Nije racionalan zbog toga što je bilo rečeno da se vodi računa o istorijskim činjenicama, o geografskim činjenicama, da se vodi računa o upotrebi službenih jezika u sudskim postupcima, da se vodi računa o tome da pravda svakom građaninu Republike Srbije bude dostupna. Bilo je rečeno da se vodi računa o tome da svi građani mogu na adekvatan način ''konzumirati'' usluge pravosudnih organa, a prema predloženom Nacrtu, sada već Predlogu zakona, nažalost, to nije tačno i to se ne bi desilo.
Zbog toga smo mi u ime Saveza vojvođanskih Mađara podneli tri amandmana. U stvari, podneli smo više amandmana, ali te amandmane možemo grupisati u tri celine. Podneli smo više amandmana zbog toga što smo smatrali racionalnim da ono što predlažemo za osnovne sudove bude predloženo i za prekršajne sudove, i da to bude predloženo i za javna tužilaštva.
Zbog toga smo podneli više amandmana, ali se sve svodi na sledeće – predložili smo da se očuva, kao samostalan sud, osnovni sud u Bačkoj Topoli, koji bi bio nadležan za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš. Drugi amandman se odnosi na to da se očuva, kao samostalan sud, osnovni sud u Senti, koji bi bio nadležan za teritoriju opština Novi Kneževac, Kanjiža, Ada, Čoka. Predložili smo treći amandman kojim predlažemo očuvanje suda u Bečeju, koji bi bio nadležan za teritoriju opština Žabalj, Srbobran, Temerin i Novi Bečej.
Mi smatramo da ovim predlozima ne remetimo ceo sistem tzv. racionalizacije mreže sudova, a, sa druge strane, usvajanje ovih amandmana bi značilo ostvarivanje onih načela o kojima su predstavnici Vlade prethodnih nedelja govorili, a to je, dostupnost pravdi i to je mogućnost konzumiranja usluga pravosudnih organa na adekvatnom nivou.
Ako pogledate ove kriterijume o kojima su predstavnici Vlade govorili onda možete zaključiti da i u slučaju osnovnog suda u Bečeju i u slučaju osnovnog suda u Bačkoj Topoli, a i u slučaju osnovnog suda u Senti, postoji geografska opravdanost postojanja ovih sudova kao samostalnih sudova, kao i istorijska opravdanost, pošto ovi sudovi postoje 150, 200 godina.
Dakle, imaju tradiciju, a s treće strane, očuvanje ovih sudova je neophodno zbog omogućavanja službene upotrebe jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima.
Znam da su predstavnici Vlade i Ministarstva pravde u izuzetno teškoj situaciji. Oni su u izuzetno teškoj situaciji zbog toga što će ukoliko usvoje ove naše amandmane krenuti lavina, pa će svi zahtevati, sa ove strane i sa ove druge strane, da se usvoje njihovi amandmani i da se osnuju još neki sudovi, odnosno da se očuvaju neki sudovi.
Želeo bih da napomenem sledeće – mi nismo predložili opstanak sudova u onim mestima ili sa teritorija iz kojih mi dolazimo. Mi smo ovaj predlog dali zbog toga što smatramo da je racionalan, da ne remeti ceo sistem i da je neophodan da bi pravda bila dostupna svima. Smatramo da je neophodno da i dalje jezici nacionalnih manjina budu korišćeni u sudskim postupcima. Vi vrlo dobro znate da nije isto koristiti jezik neke nacionalne manjine u sudskom postupku i nije isto koristiti jezik nacionalne manjine preko sudskog tumača. To su dve različite stvari i zbog toga smatramo da je neophodno očuvanje ovih sudova.
Meni nije jasno kako je moguće da narodni poslanici sa one strane smatraju da je normalno da u sredini AP Vojvodine, ne postoji ni jedan jedini samostalan sud. Ne mogu da shvatim kako je moguće da narodni poslanici iz vladajuće koalicije smatraju da je normalno da sud na teritoriji Vojvodine postoji jedino u Sremskoj Mitrovici, Somboru, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Vršcu i u Pančevu.
Ako pogledate, Sombor je opština koja se graniči sa Hrvatskom. Subotica je opština koja se graniči sa Mađarskom. Vršac i Pančevo su u južnoj Bačkoj, blizu granice sa Rumunijom. Isti je slučaj u srednjem Banatu i sa Kikindom i sa Zrenjaninom. I, imamo još i sud u Novom Sadu, što je sasvim normalno, pa nećemo valjda ukinuti i sud u Novom Sadu.
Ako pogledate na geografskoj karti, vidite da u sredini Vojvodine nema nijednog samostalnog suda i to je nedopustivo. Nedopustivo je da od 34 suda, koliko bi opstalo na teritoriji Republike Srbije, postoji svega osam samostalnih sudova na teritoriji AP Vojvodine. Tu se nije vodilo računa o srazmeri, o tome koliko građana ima Vojvodina i nije se vodilo računa o tome da je Srbija, pogotovo Vojvodina, multietnička regija, Pokrajina unutar Republike Srbije i da se ta multietničnost mora uzeti u obzir. O tome ne treba govoriti samo kao o bogatstvu Srbije, što je činjenica, nego treba nešto i uraditi zarad toga, da bi ta multietničnost bila očuvana i za sledeće vekove.
Iz tih razloga predloženi zakon možemo podržati jedino u slučaju ako se usvoje ovi amandmani u vezi suda u Bečeju, suda u Senti i suda u Bačkoj Topoli. Još jednom bih želeo da podvučem da su, prema nama, ovi amandmani utemeljeni, da ovim amandmanima ne izlazimo iz onih okvira koji su definisani Predlogom originalnog zakona. O tome sam govorio i na konferenciji za štampu u petak, želim i ovde da kažem da mi u izvornom obliku ovaj zakon ne možemo podržati.
Vladajuća koalicija, stranke vladajuće koalicije, naši partneri i Vlada ne treba to da dožive kao pretnju SVM, nego treba da doživite, dame i gospodo sa ove strane, ova naša nastojanja, kao nastojanja u interesu onih građana čije interese mi zastupamo.
Ne bismo želeli da se vratimo u naše sredine i da kažemo, dame i gospodo, nismo se borili za sud u Senti, dame i gospodo i građani, nismo se borili za sud u Bečeju ili u Bačkoj Topoli. Mi to ne želimo. Isto tako smo se borili, pošto ovim amandmanima je predviđen opstanak suda u Adi, kao sudske jedinice suda u Senti, opstanak suda u Kanjiži, kao sudske jedinice suda, isto tako, u Senti i još nekoliko sudskih jedinica, recimo, u Novom Kneževcu, Novom Bečeju, Srbobranu i Temerinu.
Ako pogledate, u svim tim mestima ne čine Mađari većinu, ni apsolutnu, ni relativnu. Ne borimo se isključivo za interese naših sunarodnika, nego se borimo za interese svih građana ovih opština. Interes svih tih građana sigurno nije to da se ukine sud i nije to da se degradira sud koji postoji 200 godina na sudsku jedinicu nekog suda.
Iz tog razloga ne možemo podržati ovaj zakon u predloženoj formi. Pregovori sa predstavnicima Ministarstva su u toku i nadam se da ćemo zajednički iznaći rešenje da se usvoje ovi naši amandmani i da se omogući SVM da čiste savesti i mirne duše može glasati za predloženi zakon.
Što se tiče ostalih predloga iz seta pravosudnih zakona, oni za SVM apsolutno nisu sporni i za ostale predloge zakona ćemo sigurno glasati. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsednice, gospođo ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je dosta specifičan, najmanje iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je poslednji za danas, poslednji za večeras prema dogovoru, a drugi razlog je što je Odbor za finansije podržao ovaj amandman. Ovaj amandman je bio jedini koji je podržao Odbor za finansije, ali nažalost, Vlada nije podržala ovaj amandman i to je razlog zbog kojeg moram da pričam o ovom amandmanu i da vas ubedim, dame i gospodo narodni poslanici, da podržite naš amandman u danu za glasanje. Svi narodni poslanici Poslaničke grupe manjina su potpisali ovaj amandman koji se odnosi na finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Naime, u budžetu za 2008. godinu predviđeno je da nacionalni saveti nacionalnih manjina raspolažu sa iznosom od 150.000.000 dinara. Nažalost, stanje je malo pogoršano predlogom rebalansa budžeta za ovu godinu, jer u predloženom rebalansu nije tačno navedeno koliko pripada nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a trenutno imamo 15 nacionalnih saveta, znači 15 nacionalnih zajednica formiralo je svoje nacionalne savete.
Kada kažem da nije precizno određeno koliko iz budžeta pripada nacionalnim savetima onda to kažem iz razloga što je u predloženom rebalansu navedeno, citiram: "deo sredstava ove aproprijacije", radi se o razdelu koji reguliše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, "namenjen je za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina i za predsedavanje Dekadom Roma".
Predložili smo da ovaj član glasi - deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od 150.000.000 dinara namenjen je za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Isto tako smo predložili određeni iznos, taj iznos koji je bio i u originalnom budžetu za 2008. godinu, za finansiranje Dekade Roma.
Znači, po ovom osnovu je dosta specifičan amandman, jer smo predložili da se dodeli više sredstava nacionalnim savetima. Nismo predložili da se dodeli manje sredstava, jednostavno, radi se o jednoj metodološkoj intervenciji, jer ako bi ovo ovako ostalo onda bi to mogao biti presedan i za budžet za 2009. godinu, što bi već mogao da bude problem.
Nacionalni saveti moraju znati unapred koliko sredstava pripada tim nacionalnim savetima ukupno, da bi mogli na osnovu određenih kriterijuma podeliti među sobom taj iznos. Nije nikakva tajna da koordinacija predsednika svih nacionalnih saveta raspoređuje predložena sredstva između nacionalnih saveta, na osnovu objektivnih kriterijuma kao što su brojčanost, odnosno broj stanovnika koji pripadaju određenim nacionalnim zajednicama, broj članova nacionalnih saveta, broj institucija određene nacionalne zajednice itd. Zbog toga predlažemo da se na precizan način odredi koliko pripada nacionalnim savetima nacionalnih manjina, na način kako je to bilo predviđeno izvornim budžetom za 2008. godinu.
Međutim, tu postoji još jedan problem na koji moram da vam ukažem a to je, o tome smo govorili i prošle i pretprošle godine, da se nacionalni saveti i dan-danas vode kao nevladine organizacije. To jednostavno nije stanje koje odgovara Ustavu i to nije stanje koje odgovara pravnom sistemu Republike Srbije. To ne odgovara odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine.
Naime, na osnovu člana 75. Ustava Republike Srbije, pripadnici nacionalnih manjina mogu, radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, izabrati svoje nacionalne savete. Nacionalni saveti nisu nevladine organizacije. Nacionalni saveti nisu udruženja građana. Naravno da nacionalne zajednice imaju i svoja udruženja građana, kao što imaju svi, odnosno mogu imati svi u ovoj državi, ali to nisu nacionalni saveti.
Molim predstavnika, odnosno predstavnicu Ministarstva finansija da ovo ispravimo u budžetu za 2009. godinu, jer su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije na osnovu Ustava i na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Nacionalni saveti su osnivači izdavačkih preduzeća, novina, kulturnih zavoda itd. Nacionalni saveti bi trebalo da budu posebna stavka, odnosno posebna ekonomska klasifikacija u zakonu o budžetu i da se konkretno vidi koliko sredstava je predviđeno za finansiranje nacionalnih saveta u sledećoj godini i u sledećim godinama.
Bitno je i to što je formirano, na naš predlog, na naš zahtev, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
To ministarstvo je ovih dana izradilo radnu verziju Nacrta zakona o nacionalnim savetima i ja se nadam da će taj nacrt zakona biti usvojen u Vladi do kraja godine i da će se naći pred poslanicima početkom sledeće godine, jer taj zakon trebalo je usvojiti još pre više od četiri godine. To je sledeći korak u regulisanju položaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina u pravnom poretku Republike Srbije.
Do sada sam govorio o nacionalnim savetima, ali na kraju želim da kažem i to da bismo želeli da nacionalne manjine budu u većoj meri prisutne u budžetu za 2009. godinu u odnosu na budžet za 2008. godinu. Mi smo imali određene amandmane na predlog budžeta za tekuću godinu pre godinu dana. Ti amandmani, nažalost, nisu bili usvojeni, ali se nadam da ćemo uspeti u sledećim nedeljama da se dogovorimo sa ministarkom i sa ministrom za ljudska i manjinska prava da ti amandmani, odnosno amandmani slične sadržine budu uključeni u budžet, jer se radi o veoma bitnim stvarima, koje nisu predviđene ni ovim budžetom, nisu bile predviđene ni budžetom za 2007. godinu, ni budžetima u prethodnim godinama.
Tu se radi, na primer, o formiranju fonda za nacionalne manjine koji je isto tako, na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, trebalo formirati još 2002. godine. Radi se o finansiranju projekata nacionalnih zajednica iz oblasti kulture i informisanja; radi se o finansiranju učeničkih domova čiji osnivač nije država nego nevladin sektor ili tradicionalne crkve i verske zajednice. Na primer, vojvođanski Mađari imaju četiri ili pet takvih učeničkih domova i bilo bi jako bitno da se oni finansiraju iz budžeta, jer imaju vrlo važne obaveze, odnosno izvršavaju "vrlo bitne zadatke".
Isto tako, predložili smo prošle godine adaptaciju crkava nacionalnih manjina. Ni taj amandman nije prošao, pa sam iskoristio mogućnost i priliku da ukažem na bitnost tih amandmana i da apelujem sa ovog mesta da sada, kada još uvek imamo vremena za to, razmotrimo ove amandmane, odnosno ove prioritete i da ti prioriteti budu uključeni u budžet za 2009. godinu i da se nacionalne manjine u mnogo većoj meri vide u budžetu nego što je to bio slučaj u budžetu za ovu godinu i u budžetima za prethodne godine.
Što se tiče ovog amandmana, molim narodne poslanike da podrže ovaj amandman, kada već to Vlada nije učinila, jer bi to bilo vrlo bitno sa metodološke strane i bilo bi vrlo dobro da na taj način bude formulisan budžet za 2009. godinu. Hvala na pažnji. Laku noć.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, istine radi, moram da kažem nekoliko činjenica.
Godine 2002, kada je gospodin Jožef Kasa bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, jeste donet Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Istina je i da je tada donet taj zakon u Saveznoj skupštini, pošto je postojala savezna država i to je bilo u nadležnosti savezne države.
S druge strane, nemojte misliti, dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi toliko jeftini da podržavamo ovu vladu samo zbog toga što je prihvatila ovaj amandman, kojim nije predviđeno povećanje ni za dinar. Mi smo tu samo intervenisali u metodološkom smislu. To ne znači da smo promenili mišljenje, gospodine Krasiću, ni o Demokratskoj stranci, ni o svim ostalim strankama.
Zahvaljujemo se Demokratskoj stranci Srbije što će podržati ovaj amandman, ali sam malopre rekao koji amandmani prošle godine nisu prošli, u vezi sa poboljšanjem položaja nacionalnih manjina, u budžetu za 2008. godinu. Svi znamo kakva vladajuća koalicija je tada postojala.
Mi smo zahvalni svim strankama koje su svesne činjenice da evropske vrednosti uključuju i poboljšanje položaja nacionalnih manjina. Ali, nije rešeno pitanje privatizacije medija na jezicima nacionalnih manjina. Još uvek nije donet zakon o nacionalnim savetima, još uvek se ne finansiraju iz republičkog budžeta institucije nacionalnih manjina.
Još uvek su pripadnici nacionalnih manjina u nedovoljnoj meri zastupljeni u organima državne uprave, u policiji, carini itd. Mi se nadamo da će to biti poboljšano za vreme ove vlade, ali, nažalost, u prethodnom periodu nije učinjeno ništa u vezi sa privatizacijom medija, u vezi sa donošenjem zakona o nacionalnim savetima, u vezi sa merama kojima bismo poboljšali učešće pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave.
Pozivam sve poslanike i sve stranke da iskreno rade na poboljšanju položaja nacionalnih zajednica, a nacionalne zajednice će sigurno tačno znati da prosude koja stranka je manje, a koja stranka je više učinila zarad poboljšanja položaja nacionalnih manjina. Hvala lepo.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jankoviću, SVM i Poslanička grupa manjina će, naravno, podržati predlog zaštitnika građana.
Smatramo da je vrlo bitno za građane Srbije da je donet Zakon o Zaštitniku građana, dobro je što je pre malo više od godinu dana izabran i prvi Zaštitnik građana u Srbiji, a isto tako je bitno da se steknu svi uslovi da bi Zaštitnik građana mogao da obavlja one zadatke koje mu u nadležnost stavlja zakon i Ustav Republike Srbije.
Kada govorimo o tim uslovima, svakako moramo reći da je jedan od preduslova za obavljanje tih funkcija izbor njegovih zamenika, a s druge strane, Republika Srbija mora da obezbedi sve materijalne i tehničke uslove da bi Zaštitnik građana mogao da obavlja svoju funkciju. Jer, moram da napomenem, Zaštitnik građana nije samo zakonska kategorija u Srbiji, nego je od 2006. godine i ustavna kategorija.
S druge strane, Republika Srbija je među poslednjima u Evropi dobila instituciju Zaštitnika građana. To, nažalost, dosta govori o Republici Srbiji i o prioritetima prethodnih vlada i prethodnih parlamenata, ali je vrlo dobro što je sad već izabran Zaštitnik građana i nadam se da će za nekoliko dana biti izabrani i njegovi zamenici.
Isto tako, očekujem da će Vlada i država Srbija učiniti sve da u najkraćem roku otkloni sve prepreke i obezbedi sve materijalne i tehničke uslove da bi ombudsman, Zaštitnik građana, mogao da izvršava svoje zakonske i ustavne obaveze.
Isto tako moramo reći da izbor Zaštitnika građana i njegovih zamenika nije uslov za priključenje Srbije EU. Nije poenta u tome da ovaj posao moramo da uradimo da bismo se približili Evropskoj uniji, nego je izbor Zaštitnika građana i izbor njegovih zamenika stvaranje uslova za rad ove značajne institucije u interesu Republike Srbije i svih njenih građana.
Zbog toga parlament mora da odradi vrlo hitno ovaj posao. Želim da napomenem i da vas podsetim da ovaj predlog gospodina Jankovića stoji tu, u Skupštini, od oktobra prošle godine i vrlo je loše što tek sada pristupamo izboru zamenika ombudsmana, izboru zamenika Zaštitnika građana Republike Srbije.
Što se tiče njegovih zamenika, želeo bih da istaknem još samo sledeće. Dobro je što je prošle godine, kada je usvajan Zakon o Zaštitniku građana, usvojen amandman Saveza vojvođanskih Mađara. Mi smo tada predložili da se nedvosmisleno odmah u članu 1. Zakona naglasi da se Zaštitnik građana stara o zaštiti specifičnih prava pripadnika nacionalnih zajednica, nacionalnih manjina, i dobro je što će imati zamenika koji će biti specijalizovan za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.
Često se priča o pravima nacionalnih manjina u Srbiji. Možemo se susresti sa dva načina viđenja. Jedan način viđenja je da pripadnici nacionalnih manjina uživaju sva kolektivna i individualna prava koja se mogu zamisliti u Evropi. To, nažalost, nije tačno. Ima još dosta da se uradi na planu poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, ali isto tako nije tačan ni način viđenja prema kojem pripadnici nacionalnih manjina ne uživaju skoro nikakva prava.
Naravno da pripadnici nacionalnih manjina uživaju određena prava, naravno da je došlo do određenih pomaka u poslednjim godinama, ali ne treba davati paušalne ocene ni u jednom pravcu, nego treba raditi na poboljšanju institucionalnog i zakonskog okvira i posle izbora Zaštitnika građana koji će biti specijalizovan za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.
Sa ovog mesta bih želeo da apelujem na sve činioce u Republici Srbiji, prvenstveno na Vladu, da što pre pripremi zakon o načinu izbora, nadležnostima i finansiranju nacionalnih saveta nacionalnih manjina jer taj zakon u vrlo velikoj meri nedostaje da bi pripadnici nacionalnih manjina mogli da uživaju ona individualna i, pre svega, kolektivna prava koja su im Ustavom zagarantovana.
Da zaključim, Poslanička grupa manjina će podržati predloge gospodina Jankovića i apelujemo na Vladu i na državu Srbiju da što brže i što hitnije otkloni one nedostatke koji sada postoje u pravnom sistemu Republike Srbije, da bi pripadnici nacionalnih manjina u što većoj meri mogli da koriste ona prava koja su im zakonom i Ustavom zagarantovana. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 93. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Taj član Poslovnika određuje redosled govornika u pretresu Narodne skupštine. Kao šef poslaničke grupe čekam već sat i po vremena da dođem na red, a niko ko se ovde javlja po Poslovniku ne govori o povredi Poslovnika nego učestvuje u raspravi.
Tražim dozvolu predsednice Narodne skupštine da nastavim sa svojim izlaganjem kao šef poslaničke grupe.

Hvala lepo.
Imamo na dnevnom redu sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, koji je potpisan 25. januara 2008. godine. Savez vojvođanskih Mađara će svakako glasati protiv potvrđivanja ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Mi smo to rekli i u januaru, mi smo o tome govorili i u predizbornoj kampanji. Mi smo jedna dosledna stranka.
Jeste da smo sada trenutno deo vladajuće koalicije zbog toga što matematički bez nas nije bilo moguće formirati proevropsku vladu, ali to ne znači da olako moramo menjati naše stavove, to ne znači da moramo podržavati nešto za šta smo ubeđeni da je protivno građanima Vojvodine, da je protivno cele Srbije, da je protivno svim građanima Republike Srbije i zbog toga, bez obzira što smo deo vladajuće koalicije, mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma.
Ukratko ću naravno navesti razloge iz kojih smo protiv ratifikacije ovog sporazuma. Kao prvo, sporazum je u mnogim elementima neodređen, ne može se uporediti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je sporazum na nekoliko stotina stranica. Ovaj sporazum je napisan na sedam ili osam stranica i vrlo je neodređen.
Pored toga je i teško razumljiv u nekim elementima, neki elementi, neke odredbe nisu u skladu sa praksom formulisanja međunarodnih ugovora. Ima nažalost čak i jezičkih grešaka. Kad bih hteo da budem ciničan, mogao bih da kažem da je sreća što je merodavna jedino verzija na ruskom jeziku jer se neće tumačiti verzija na srpskom jeziku, ali kad bih želeo da budem ozbiljan, a trebalo bi da svi mi budemo ozbiljni u Narodnoj skupštini, onda treba da kažem da je ta odredba gde je jedino ruska verzija merodavna ponižavajuća i nezamisliva odredba u praksi sklapanja međunarodnih ugovora i međunarodnih sporazuma.
Što se tiče ciljeva sporazuma, ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma, to je povećanje energetske sigurnosti, uzajamno korisna saradnja u unapređenju naftne i gasne privrede Srbije i Rusije i stvaranje povoljnih uslova za projektovanje, finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i korištenje objekata gasne i naftne privrede na teritoriji Republike Srbije.
Što se tiče ciljeva ovog sporazuma, ti ciljevi uopšte nisu sporni i te ciljeve podržava maksimalno Savez vojvođanskih Mađara. Šta je tu problem? Problem je u tome što se na osnovu odredaba ovog sporazuma do ovih ciljeva stiže na ovaj način kako je to predviđeno ovim sporazumom i taj način nikako ne možemo podržati.
Ali, kad smo već kod ciljeva, jedan od ciljeva je i izgradnja na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema. To je svakako isto tako nesporno. Znači, možemo naravno podržati izgradnju deonice gasovodnog sistema na teritoriji Republike Srbije, ali ne znamo da li je to magistralni gasovod, ne znamo da li je to jedan krak i smatramo da je to trebalo svakako regulisati ovim sporazumom. To je jedan od jako bitnih elemenata koji nije određen ovim sporazumom.
Isto tako se predviđa izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja Banatski dvor koji se, a reći ću zbog građana koji to možda ne znaju, nalazi u opštini Žitište, 60-tak kilometara severoistočno od Novog Sada, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija.
Treći cilj je rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije. To je isto tako nesporno, ali je sporan način, kako će se ''modernizovati i rekonstruisati'' Naftna industrija Srbije. Znači, još jednom da ponovim, ciljevi nisu sporni, ali je sporan način postizanja predviđenih ciljeva.
Predviđa se Sporazumom da će 51% udela u Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije pripasti Rusiji, odnosno drugoj ugovornoj strani i neki narodni poslanici su o tome govorili da mi gubimo mogućnost uticaja na poslovanje NIS-a, da to niko iz okruženja na takav način nije sa Rusima regulisao i smatramo da smo svakako morali, u interesu Srbije i njenih građana, sačuvati tu takozvanu zlatnu akciju da bismo imali mogućnost i pravo uticaja na poslovanje Naftne industrije Srbije.
Isto tako se protivimo tome da se Naftna industrija prodaje na način da se ne organizuje javni tender u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbom o načinu prodaje metodom javnog tendera. Malo je i čudno što se neće NIS prodati na tenderu.
U članu 10. se predviđa sledeće: izbor izvođača ili više izvođača, kao i isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata obavljaju kompanije i Akcionarsko društvo Naftna industrija Srbije na osnovu konkursa tendera.
Malo je čudno što kod izvođenja određenih radova imaće obavezu da organizuju javni tender, što je naravno u redu, pošto je maksimalno u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, a za prodaju Naftne industrije Srbije nije potrebno organizovati tender, bez obzira na činjenicu što se tako direktno krši Zakon o privatizaciji i Uredba o prodaji društvenog kapitala metodom javnog tendera.
Isto tako se Sporazumom garantuje pojednostavljena procedura prelaska granica.
Apsolutno možemo to podržati, ali tu postoji mali problem, postoji jedno pitanje: zašto se ne obezbeđuje pojednostavljena procedura prelaska granica i drugih investitora u drugim poslovima iz drugih zemalja ili isto tako iz Rusije drugim ulagačima, odnosno potencijalnim investitorima koji bi želeli u Srbiju da investiraju svoj novac i tako stvaraju nova radna mesta? Znači, to je jedna takva vrsta diskriminacije ostalih potencijalnih investitora da ni to nikako ne možemo podržati.
Isto tako piše u Sporazumu da će srpska strana za realizaciju projekata obezbediti dodelu zemljišnih parcela. To je isto tako dobro, ali postavlja se pitanje kod drugih potencijalnih investitora, kod drugih ulagača - zašto lokalne samouprave nisu u mogućnosti da daju, da dodele, da dodeljuju zemljišne parcele? Pa zbog toga što lokalne samouprave nemaju zemljišnih parcela.
Zašto nemaju? Nemaju zbog toga što je Srbija i 2008. godine jedna visokocentralizovana zemlja, u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu, nemaju svoje parcele koje bi svakako mogle da ponude potencijalnim investitorima. To je jedno stanje koje se vrlo brzo mora promeniti jer je Srbija jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu. Zbog tog razloga ne mogu, na primer, dodeljivati parcele investitorima i zbog toga investitori ne ulažu u Srbiju u meri kako bu ulagali da je ova situacija drugačija.
Da ne govorim o tome da ni Autonomna Pokrajina Vojvodina ni dan-danas nema svoju imovinu. Nadam se da će Narodna skupština u toku ove godine doneti i zakon o imovini lokalnih samouprava i zakon o imovini AP Vojvodina.
Isto tako se predviđa u Sporazumu, isto tako ću ovo da citiram, da će srpska strana razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi, neophodni za realizaciju projekata navedenih u prvom članu ovog sporazuma oslobode poreza na dodatnu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.
Dame i gospodo, koji investitor, koji ulagač ili koji potencijalni ulagač u Srbiju ima ovu mogućnost da se oslobodi poreza na dodatu vrednost; ne nekih drugih vidova poreza, za koje još i postoje mogućnosti oslobađanja od plaćanja tih poreza pojedinim velikim ulagačima, ali koji još ulagač u Srbiju ima mogućnost da legalno ne plati porez na dodatu vrednost? To je jedno interesantno pitanje zbog kojeg ne možemo podržati ovaj sporazum.
Još jedan razlog, isto tako ću da citiram Sporazum, u slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja, do dostizanja isplativosti datih projekata vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
To je isto tako jedna mogućnost, po nama nelegalna, koja je data ruskoj strani kojom je ruska strana stavljena u takav neravnopravan položaj u pozitivnom smislu prema ostalim investitorima i potencijalnim ulagačima, da mi to nikako ne možemo podržati, i ne samo da ne možemo podržati nego, jednostavno, ne možemo razumeti kako je to moguće da se ovakve povlastice daju u ovom konkretnom međudržavnom sporazumu.
Na kraju, da zaključim i da ponovim koji su glavni razlozi zbog kojih će SVM glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma. Ima pet glavnih razloga.
Želeo bih da naglasim, kao prvi razlog, da nismo protiv Ruske Federacije. Naravno, nismo protiv ruskog kapitala. Jednostavno, ne možemo glasati za sporazum koji neopravdano favorizuje investitora iz bilo koje države na štetu drugih i to iz političkih razloga.
Isto, kada bih želeo da budem ciničan, pošto svi mi znamo zbog čega se daju ovakvi uslovi ruskoj strani, mogao bih da kažem da na osnovu ovog sporazuma, posle ratifikacije ovog sporazuma, opravdano bi mogla i Narodna Republika Kina i Indonezija da očekuju od srpske skupštine, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije da im poklonimo ili EPS ili neko drugo javno preduzeće. To je jednostavno nepojmljivo i to je jednostavno nemoguće i zbog toga ne možemo glasati za ovaj sporazum.
Bez obzira, još jednom da ponovim, što nismo ni protiv Ruske Federacije a nismo ni protiv ruskog kapitala, ali smo protiv toga da se bilo koje društveno ili javno preduzeće privatizuje izvan zakonskog okvira, izvan pozitivno-pravnih propisa Republike Srbije, tj. prosto rečeno, izvan privatizacionog postupka koji je zakonom i uredbom propisan. Znači, NIS je trebalo da bude privatizovan u procesu prodaje tenderom, u procesu privatizacije. To je drugi razlog. Znači, mi smo protiv zaobilaska redovne zakonske privatizacione procedure.
Kao treći razlog bih mogao da navedem sledeće. Mi smo protiv toga da se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine. Malo pre sam rekao da je trebalo doneti zakon o imovini AP Vojvodine, da se vidi šta je imovina Republike Srbije, a šta je imovina AP Vojvodine, koja je, naravno, sastavni deo, koja je autonomna pokrajina Srbije. To se nije desilo i zbog toga ne možemo podržati ovaj sporazum.
U ovoj grupi razloga moram da kažem i sledeće. Ne samo da se ne poštuju interesi građana AP Vojvodine, nego nije zatraženo čak ni neobavezujuće mišljenje Pokrajinskog izvršnog veća ili Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Pokrajinskog izvršnog veća. Čak i ne tražim da se traži mišljenje Skupštine AP Vojvodine, ali barem Sekretarijata za energetiku Pokrajinskog izvršnog veća, barem mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku je trebalo zatražiti.
Isto tako se može u ovu grupu razloga navesti odnosno mogao bih da postavim pitanje, a malo pre sam odgovorio na to pitanje, gde je Banatski Dvor? Banatski Dvor je u opštini Žitište, AP Vojvodina, Republika Srbija. Znači, to je jedan od razloga zbog kojih je trebalo tražiti mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.
Isto tako, ne znamo čiji je i pošto je NIS. Znamo čiji je bio "Naftagas", sada ne znamo čiji je NIS, a bez obzira na to, prodaje se, i to bez tendera, bez privatizacionog postupka. Gde se ostvaruje skoro celokupna proizvodnja nafte i gasa u Srbiji? Pa, u Vojvodini, i to je jedan od razloga zbog kojeg je trebalo tražiti mišljenje Sekretarijata za energetiku Izvršnog veća Vojvodine.
Gospodin Bajatović je malopre pomenuo i Mokrin kao drugo nalazište nafte. Pa, i Mokrin se nalazi, dame i gospodo narodni poslanici, na teritoriji AP Vojvodine.
Kao treći razlog, pored toga što se zaobilazi redovna privatizaciona procedura i pored toga što se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine, ne razmišlja se, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ni o strateškom, privrednom, političkom interesu države Srbije i svih njenih građana.
Na osnovu čega tvrdim da se ne razmišlja o interesima Republike Srbije i svih njenih građana? To tvrdim na osnovu toga što Srbija gubi pravo na vlasništvo nad naftnim resursima koje je prirodno bogatstvo, na takav način neće biti u prilici da utiče na cenu i snabdevenost nafte.
Gubimo mogućnost i prava uticaja na poslovanje NIS, a znamo mi svi dobro da u modernoj politici suverenitet umnogome zavisi od prirodnih bogatstava i jačina jedne države umnogome zavisi od prirodnih bogatstava jedne države. Srbija gubi svaki vid ili mogućnost ili pravo uticaja nad naftnim resursima.
Isto tako se može postaviti pitanje da li postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima? Pa, ne postoji, to ne piše u sporazumu, ali je očito da posle ratifikacije ovog sporazuma ne postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima, a i to je na štetu Republike Srbije i svih njenih građana.
Na kraju, pored konstatacije da ruska strana nažalost nema nikakvih, skoro nikakvih obaveza iz ovog sporazuma, ima samo povlastice, ima samo prava, a realne obaveze nema, znači, pored te konstatacije, moram da kažem i sledeće - nema ni reči o zaštiti životne sredine i o ekološkim standardima u ovom sporazumu, a to nije samo protivno interesu građana Vojvodine, nego je to protivno interesima države Srbije i svih njenih građana.
Iz ovih pet razloga SVM ostaje dosledan sebi i, bez obzira na činjenicu što smo deo vladajuće koalicije, glasamo protiv sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, SVM i svi poslanici iz Poslaničke grupe manjina će glasati za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima EU i Srbije.
Ratifikacija SSP je drugi korak Republike Srbije na dugom putu evropskih integracija, ali je prvi veći bitan formalni korak ka institucionalizaciji odnosa Republike Srbije i EU.
Pre iznošenja vrednosnih ocena, želeo bih malo da govorim o hronologiji našeg pridruživanja EU i o dosadašnjim važnim stanicama na putu ka EU. Mislim da će ovo biti poučno.
Dana 10. oktobra 2005. godine počeli su pregovori o pridruživanju Republike Srbije. Posle drugog kruga pregovora Evropska komisija je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju, tada još Srbije i Crne Gore.
Dana 13. juna 2006. godine pregovori su nastavljeni, obnovljeni pregovori su trajali tri meseca, a 10. septembra 2007. godine delegacije Srbije i EU usaglasile su u Briselu tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum je 7. novembra prošle godine i parafiran u Briselu, a potpisan je 29. aprila tekuće godine u Luksemburgu.
Iz ove male hronologije možemo videti da su pregovori trajali dve i po godine, sa jednogodišnjim prekidom zbog nedovoljne saradnje naše zemlje sa Haškim tribunalom. Od parafiranja Sporazuma u Briselu, do ratifikacije Sporazuma u Narodnoj skupštini proteći će skoro godinu dana. To govori da je moglo brže i da je trebalo mnogo brže.
Malopre sam rekao da je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju drugi korak na putu ka EU. Prvi korak je Studija izvodljivosti sklapanja pregovora o stabilizaciji i pridruživanju 25. aprila 2005. godine, a ovo je drugi korak. Međutim, postoji, prema našim viđenjima, i nulti korak na putu ka EU i želeo bih malo da govorim o tom nultom koraku.
Šta mi nazivamo nultim korakom Republike Srbije na putu ka EU – taj korak je Rezolucija o pridruživanju EU. Ta rezolucija je 13. oktobra davne 2004. godine izglasana velikom većinom u Narodnoj skupštini i želeo bih da citiram nekoliko odredbi iz ove rezolucije o pridruživanju EU. Ovaj visoki dom je doneo tu rezoluciju u kojoj piše:
"Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije u punopravno članstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj. Narodna skupština izražava punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u EU.
Narodna skupština izražava punu spremnost za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije i odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba, u periodu od 1991. do 2000. godine, na teritoriji bivše SFRJ, privredu pravdi, u skladu sa pozitivnopravnim propisima i međunarodnim obavezama.
Narodna skupština se obavezuje da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa.
Narodna skupština očekuje od Vlade Republike Srbije da jednom u tri meseca informiše Narodnu skupštinu Republike Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama i o realizaciji svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za ubrzanje procesa pridruživanja. Narodna skupština traži od Vlade Republike Srbije da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje EU."
Ovo su bili citati iz Rezolucije o pridruživanju EU koja je prihvaćena 13. oktobra 2004. godine u ovom cenjenom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Šta se ostvarilo od svega ovoga što sam citirao iz ove rezolucije? Nažalost, skoro ništa se nije realizovalo iz svega ovoga, što je bila naša obaveza, što je bila obaveza i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. To je vrlo loše, jer je nečinjenjem dovođeno u pitanje ovo što je pisalo u Rezoluciji – da je priključivanje Srbije EU strateški državni i nacionalni cilj.
Zbog toga smo mi u SVM ubeđeni da je trebalo i da će biti potrebno mnogo brže ove procese voditi, koji će na kraju ovog puta dovesti nas na prag EU, koji će nas uvesti u EU.
Šta je konkretno urađeno od svega ovoga što piše u Rezoluciji?
Nacionalni program za integraciju u EU izradila je Vlada i to je vrlo dobro, ali bih želeo da kažem da u tom Nacionalnom programu ima nekoliko grešaka i nadam se da će te greške biti ispravljene u Strategiji Srbije za pridruživanje EU.
Navešću dva primera iz sfere prava pripadnika nacionalnih manjina. Npr. na strani 76. piše da u opštinskim sudovima u Temerinu i Vrbasu svi zaposleni govore mađarski jezik. To, jednostavno, nije tačno. Drugi primer, piše na strani 76. Nacionalne strategije Srbije za pridruživanje EU, da u AP Vojvodini Mađari čine 3,9% stanovništva. Prema poslednjem popisu, Mađara ima 14,28% na teritoriji Vojvodine i nadam se da takvih grešaka nema više u tom programu, kao i da se te greške neće ponoviti u Nacionalnoj strategiji.
Posle hronologije i nabrajanja dosadašnjih važnih stanica na putu ka EU, želeo bih da iznesem i vrednosne ocene, kao i to zbog čega Poslanička grupa manjina i narodni poslanici SVM podržavaju ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pre svega zbog ciljeva pridruživanja, a ti ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Tu se kaže da se uspostavlja pridruživanje zbog jačanja demokratije i vladavine prava, zbog stabilizacije regiona, zbog stvaranja okvira za politički dijalog, zbog podržavanja napora Srbije da razvija privredu i međunarodnu saradnju i kroz usklađivanje svog zakonodavstva, zbog potrebe završetka tranzicije u funkcionalnu tržišnu privredu u Srbiji i zbog postepenog stvaranja zone slobodne trgovine i podsticanja regionalne saradnje.
Ovi ciljevi su za SVM neprikosnoveni i svakako podržavamo ove ciljeve. Pored toga, iz Sporazuma možemo videti da će se trgovati po olakšanim uslovima sa EU, bez carina i količinskih ograničenja, posle stupanja na snagu Sporazuma. Vidimo i to da se obezbeđuje ne samo slobodan protok robe, već i radnika. Postepeno se uspostavlja zona slobodne trgovine, a istovremeno ne isključuje se očuvanje i uspostavljanje carinskih unija zona slobodne trgovine. Znači, ništa ne gubimo u tom smislu. Obezbeđuje se zaštita oznaka geografskog porekla i naših žigova i naših oznaka geografskih na teritoriji cele EU. Doprinosi se ukidanju državnih monopola.
Srpskim privrednim društvima, stupanjem na snagu ovog sporazuma, biće omogućen pristup postupcima za dodelu javnih ugovora u Zajednici i predviđa se saradnja u nizu oblasti, od usklađivanja propisa do političkog dijaloga i finansijske saradnje Srbije i EU. Obuhvaćene su sve važne oblasti od trgovine preko obrazovanja, do socijalne zaštite. Pridaje se naročita pažnja oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, usklađivanju zakonodavstva, održivom razvoju, smanjenju siromaštva i zaštiti životne sredine, što je dobro.
Zajednica i Srbija će uspostaviti blisku saradnju, regionalnu saradnju i razvoj dobrosusedskih odnosa i to je isto jedan od glavnih ciljeva Sporazuma. Bilateralni sporazumi će se sklopiti u roku od dve godine od stupanja na snagu Sporazuma, što je uslov za dalji razvoj odnosa između Srbije i EU.
Šta je za nas od prvorazrednog značaja – to je odomaćivanje evropskih vrednosti u Srbiji. Mi znamo da to treba da bude jedan proces, da to neće ići preko noći, ali na tome treba svi mi zajedno da radimo, i Parlament, i Vlada i sve stranke koje su trenutno parlamentarne.
Nešto malo treba da kažem i o pretpristupnim fondovima. Nešto manje od milijardu i po evra će Srbija u narednih pet godina dobiti na osnovu tog sporazuma, što je dobro.
Znači, milijardu i po evra. Poređenja radi, u istom ovom periodu Mađarska, koja je punopravna članica EU, dobija 22,4 milijarde evra za razvoj od EU. Znači, Srbija dobija milijardu i po, Mađarska skoro 22,5 milijardi evra i to je jedna značajna razlika, to je jedan argument zbog čega treba ratifikovati ovaj sporazum.
Isto tako je nužna regionalizacija države. Uspostavljanje statističkih regiona će biti preduslov za mogućnost korišćenja najbogatijih fondova za članice EU, odnosno kohezivnih i regionalno-razvojnih fondova. To je isto jako bitno i zbog toga treba regionalizovati zemlju. Niko ne pravi državu u državi, niko ne stvara Vojvodinu sa atributima države, ali jednostavno Srbiju treba regionalizovati. To je jedan od preduslova za ulazak u EU, ali to ne treba da uradimo zbog EU, to ne treba da uradimo zbog dvadeset sedmorice, nego to treba da uradimo zbog Srbije i svih građana Republike Srbije.
Još nešto malo bih rekao o realnostima, preduslovima i zadacima Srbije na putu ka EU. Više puta smo upozoravali sa ove govornice da se ne sme licitirati datumima, ne smeju se pominjati apsolutno nerealni datumi, jer to šteti Srbiji i šteti građanima Srbije. Moram upozoriti i na to da se zaključkom Evropskog saveta, iz decembra 2006. godine, insistira na kopenhagenskim kriterijumima i kaže se da se ne može preduzeti sledeći korak u evropskim integracijama dok prethodno potpisani sporazumi nisu stupili na snagu.
U ovom kontekstu moramo svi znati da se ne mogu početi pregovori o članstvu u EU sve dok Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne stupi na pravnu snagu, a za to je potrebno 29 ratifikacija, ukupno, i za to će biti potrebno najverovatnije oko dve godine. Pridruživanje će se sprovoditi postepeno i biće u potpunosti ostvareno u prelaznom periodu najviše od šest godina. Znači, ne radi se o tome da smo pred kapijama EU. Nažalost, jako, jako puno treba još da radimo zarad toga da bismo mogli postati članica EU.
Isto tako bih hteo da napomenem jedan podatak. Mađarska, Poljska i Češka su 13. decembra 1990. godine potpisale SSP, a postale su punopravne članice EU 1. maja 2004. godine. Iz ovoga možemo videti da je nerealno da Srbija bude u EU, recimo, za četiri godine, ali sve treba da uradimo zarad toga da bi Srbija što pre bila punopravni član EU. A da bi se to desilo moramo ispuniti političke i pravne preduslove. SVM se zalaže za to da svi ti uslovi budu u najkraćem mogućem roku ispunjeni.
Što se političkih uslova tiče, svi mi znamo, politički uslov je Ratko Mladić i Goran Hadžić u Hagu. U ime SVM moram da kažem sa ove govornice da se nadamo da će se to desiti najkasnije do kraja ove godine, jer nije moguće i nije dobro da smo svi mi, sedam i po miliona građana Srbije, taoci dva čoveka. Pored ovoga, moramo ispuniti i pravne uslove.
Treba da harmonizujemo naš pravni sistem sa pravnim sistemom EU, a to znači, dame i gospodo, da ovaj parlament treba da usvoji zajedno sa Vladom oko 150 hiljada stranica propisa. To ne treba da uradi samo Parlament, jer tu ima i podzakonskih akata, ali veliki deo posla treba da odradi Narodna skupština. Zbog toga, jako je velika odgovornost na ovom sazivu Narodne skupštine.
Kada govorimo o harmonizaciji, mi smo slušali i prošle godine da će Skupština usvojiti oko 40-ak zakona koji su neophodni za stavljanje Srbije na belu šengensku listu i na priključenje EU. Nažalost, ovaj parlament je jako malo od toga uradio i zbog toga u Parlamentu treba da bude atmosfera radna. Vlada treba mnogo, mnogo brže da prosleđuje nacrte zakona Parlamentu da bi se ovaj zakonodavni rad ubrzao u interesu svih građana Republike Srbije, jer koliko je meni poznato, nijedna parlamentarna stranka ne kaže da je protiv ulaska Republike Srbije u EU.
Zbog toga se zalažemo za ubrzanu harmonizaciju, za ispunjenje političkih i pravnih uslova, za prihvatanje sistema vrednosti, evropskih vrednosti i nadamo se da će u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o pridruživanju Evropskoj uniji oktobra 2004. godine priključenje Srbije Evropskoj uniji biti uistinu prvorazredni nacionalni i državni cilj. Hvala vam.