Član 36. – poslovi agencije, što bi naravno trebalo da bude pre izbora direktora, jer bi bilo logično da prvo definišete šta su tu poslovi nekog pravnog subjekta, državnog organa, pa da onda u odnosu na to pravite organizaciju, biranje kadra. To vam je kao da prvo kupite hardver, pa onda pravite softver. Ne, prvo se napravi softver, pa se onda u odnosu na to šta vam je potrebno, postavi se cilj, pa se nastavi softver za ostvarivanje tog cilja, a onda kupujete hardver koji vam je neophodan za to. U ovom slučaju su i direktor i zaposleni i članovi upravnog odbora hardver, jedan humani hardver, ali ipak hardver.
Dakle, da sarađuje sa državnim organima. Prvo, pa odmah najteže. Znači, agencija, ako je državni organ, ima da sarađuje sa državnim organima, organizacijama, nosiocima javnih ovlašćenja itd. Vrlo neobično. Dalje, prati primenu ovog zakona i predlaže odgovarajuće mere. U kom smislu prati? Da li utiče, da li sprovodi zakon ili ga prati zbog svoje lične informisanosti, zbog edukacije, zbog čega? Nejasno je zašto. Učestvuje u pripremi programa i projekata privrednog i regionalnog razvoja. Privrednog razvoja? Pa zar to nije posao vašeg ministarstva, gospodine ministre? Kako sada prevaljujete to na tu jadnu agenciju, gde će da se pojavi neko na mestu direktora ko je izgubio ličnu kartu ili je našao ličnu kartu, u svakom slučaju imaju neki problem sa svojim identitetom? Morate vi da preuzimate odgovornost. Ne može državna uprava da prebacuje, a posebno ministri, članovi Vlade da prebacuju svoju odgovornost na druge. To je bežanje od odgovornosti. To je nedostojno ozbiljnih ljudi.