Hvala lepo.
Ako se dobro sećam, ministar je obećao da će prihvatiti sve amandmane koji su ovog tipa bili, odnosno, dobro, ovaj član 3. koji niste prihvatili, ali je bilo obećanje ministra da će prihvatiti te amandmane, tako da je interesantno da se promenio stav, ali, šta da radimo, to je deo politike verovatno.
Obrazloženje je interesantno za odbijanje amandmana. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što će uočena tehnička greška biti otklonjena kroz pravno-tehničku redakciju teksta.
Mislim da ovaj parlament zaslužuje, i srpska javnost, da dobije tekst koji je već prošao pravnu-tehničku redakciju, pre nego što dođe kod nas. To naravno, nije suština zakona i to neće da promeni ništa dramatično, ali govori, opet, o jednom odnosu prema parlamentu koju iskazuje izvršna vlast na taj način.
Koristim pet minuta, predsednice. Pet minuta koristim, da znate samo.
O zakonu, kada smo već pričali prošle nedelje, pa da ponovim i sada. Evo, sada čujem da je zbog hitnosti se odustalo od donošenja novog zakona i ostalo se na principu da se promeni do 50%. Moje je pitanje - koja je to hitnost? Šta je to tako hitno što je nateralo ministre, ministarstvo i Vladu da ne donesu novi zakon, koji, svi se slažemo, da bi bio bolji?
Siguran sam da ministarstvo ima potencijal da napravi bolji zakon od ovoga, to je nesumnjivo, i vrlo je interesantno - šta je to hitno? Da li je to neka navala velika za kupovinu stanova u „Beogradu na vodi“ ili je tu neki drugi razlog. U svakom slučaju, voleo bih da dobijem odgovor na to pitanje.
Ovi amandmani koji su usvojeni, koje smo pisali kolega Pavićević i ja, odnosno dva su usvojena, će biti dovoljan razlog da podržimo vaš zakon u danu za glasanje, ali ostaje ta žal za tom šansom da se napravi novi zakon. Očekujem da, ako ti razlozi hitnosti nisu baš nešto previše opasni i obavezujući, da će Ministarstvo što pre ući u proces pisanja nacrta novog zakona, koji će na savremeniji način da obuhvati ovu oblast.
Naravno, slažem se sa kolegom Dejanom, koji je govorio pre mene, da tu treba da se prati ta dinamika događanja u oblasti turizma vrlo intenzivnije. Turizam, naravno, u Srbiji nikada neće biti vodeća grana, bez obzira na našu želju. Naprosto, ko ima more, taj uvek ima 10 kilometara prednosti u toj trci za turiste. Mi to nemamo, ali one potencijale koje imamo možemo da iskoristimo na bolji način uz viši nivo kontrole, razvoja, stimulacije i svega onoga što treba da poveća učešće turizma u našem BDP-u i stvaranje uslova za njegov razvoj iz mnogih razloga. To je ono što je jako važno.
Koristim priliku da svim kolegama i ministru Ljajiću čestitam 5. oktobar. Svako ima neki razlog da bude srećan zbog tog dana, i oni koji su tada pobedili i oni koji su tog dana izgubili, i mislim da je to jedan veliki dan u istoriji Srbije i da su, naravno, svi oni koji kažu da su izneverena očekivanja u pravu, ali svako treba da vidi i svoj deo odgovornosti na to. Bilo bi sreća za Srbiju da se ne ponovi takav događaj nikada, a uslov za to je da dalja demokratizacija i razvoj Srbije, koja u ovom trenutku ide u pogrešnom smeru. Hvala.