Građani i građanke Srbije, imamo ponovo jednu nepotrebnu aktivnost u Skupštini, a to je spajanje tačaka, spajanje nespojivog sporazuma o granici, avio saobraćaju, železničkom saobraćaju i žičarama.
Ja ne vidim ni jedan razlog, da li je to strah od diskusije ili je to previše posvećenost reformama, pa ne može da se stigne ni da se otrpi ni jedna parlamentarna rasprava o nečemu, nego sve mora da ide preko kolena, iako je interesantno da kolega koji je predložio spajanje tačaka nije trenutno tu.
Zakon o žičarama, na prvi pogled to je preregulacija. Da li su žičare baš toliko važan deo našeg života da za to mora da postoji zakon? Ali, prihvatamo i kolega Pavićević i ja da ako je bila namera da se to reguliše zakonom, mi prihvatamo to kao jednu od opcija. Moguće je možda bilo i nekim drugim aktom koji je niže vrednosti da se to reši, ali tu je tekst zakona pred nama i mi nemamo neke bitne primedbe na taj zakon, tako da ćemo dati svoju podršku tom zakonu, kao što smo se već izjasnili.
Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju je isto jedan zakon koji može da dobije prelaznu ocenu, ali mislim da ga je neophodno popraviti. Mi smo dali 12 amandmana, od kojih su neki posvećeni ponovo odbrani jezika, pošto ima tu svega i svačega što prođe. Očigledno da nije samo posledica neopreznosti, nego i nečeg malo goreg od toga.
Ali, neki amandmani su posvećeni i tome da preciziraju neke odredbe norme, tako da mislim da je zakon načelno dobar i da može da bude vrlo dobar ako budu usvojeni naši amandmani.
Naravno, stanje u železnici je uvek interesantna tema i tu ne treba prebacivati ovoj vlasti, prethodnoj vlasti. To je jedno preduzeće, jedan vid saobraćaja, koji u ovoj državi pravi gubitke 40-ak i više godina, ja mislim. Kada sam ja počinjao privatni posao 1986. godine, bio je porez na železnice, 2% se plaćao na svaki promet, na svako plaćanje virmansko, između ostalog, a sigurno je bilo i pre.
Kakva je realnost? Danas je realnost da imamo, po mojim saznanjima, 1000 mašinovođa i 100 lokomotiva, 1000 mašinovođa koji su u radnom odnosu i 100 lokomotiva koje mogu da budu upotrebljene za saobraćaj, još ako tu vidimo ove što su u remontu, da li vagoni, da li lokomotive sa tih 60 i pet, šest miliona evra krađe, onda stanje postaje još gore.
Neophodne su reforme. Neophodno je da se to preduzeće podeli i tu postoji naša podrška i u jednom delu tih stremljenja Vlade, ako se to istera do kraja, praktično ste i prepisali naš program, program Nove stranke o saobraćaju i pošto on nije autorsko delo zaštićeno, nego je svima dostupan, drago nam je ako se to bar poklapa.
Te pronevere od 2005. godine do današnjih dana, mislim da nema potrebe da se ta tema previše politizuje. Naravno, sve je politika. U ovoj državi je sve živo politika. Ovo je Skupština Srbije koja se bavi politikom i potpuno je prirodno da u njoj govorimo na takav način, ali to ko je kada bio na vlasti, da li su bili naprednjaci, radikali, demokrate, ovi, oni, od neke godine do neke godine, mislim da to teško može da nam pomogne. Treba kazniti krivce imenom i prezimenom i da neko od tih koji su prozvani najzad završi u zatvoru. Imamo tri godine prozivanja. I pre toga smo imali pet, šest godina prozivanja, te ovog ćemo u zatvor, te onog ćemo u zatvor, te Miškovića, te Šarića, te Kosmajca, ne znam koga sve. Niko nije osuđen, a njihovi advokati se hvale da se to neće ni desiti.
Konačno, neki ljudi koji su danas u SNS na visokim pozicijama su bili u vlasti i 2005. godine kao savetnici potpredsednika Vlade, kao članovi upravnih odbora EPS, ako se dobro sećam. Prema tome, da ne delimo sada to vreme kad je bilo i kad smo bili.