Ali vi smetate tako što mi upadate u reč, tako što ne slušate šta pričaju drugi koji, rekao sam malopre, poslanici vlasti koji ne jednu reč, nego jedno slovo nisu rekli o amandmanu, pa to ne čujete.
Ja vas stvarno molim da zavedete …

Ne, da vas obavestim da posle gospodina Pavićevića dvojica govornika su govorila. To možete da pogledate u stenogramu.

Ja vas stvarno molim da …

  Ne mogu ja da dozvolim vama ništa.

Ne mogu da vam dozvolim ništa, dozvolite vi meni da potrošim svoje …

Ne pada mi napamet da maltretiram bilo koga, vas posebno. Ali, dopustite mi da potrošim svojih dva minuta.

Ali, to da se neko trudi da neko radi 18 sati dnevno, ako pravi gluposti sve vreme, ne mislim tu na vas, to nije u korist bilo koga.
Prema tome, nije poenta da se neko trudi, nego da neko završi posao. I vi niste tu postavljeni i izabrani da se trudite, nego da vodite sednicu.
Dakle, to je član….

A to što ste vi govorili u mom vremenu, to je u redu, jel tako?
Malo pre ste rekli gospodinu Babiću koji vas je upozorio…

Nemojte da trošite moje vreme, pod a.

Amandman predlaže u tekstu da se član 11. stav 2. menja i da glasi: „istim rešenjem prvostepeni sudija određuje rok u kome je sudija u osnovnom postupku dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duže od četiri meseca, i primeren rok u kome ga sudija izveštava o preduzetim radnjama“. Ovim smo želeli da uskladimo sa izmenama koje su predložene amandmanima na član 7. i na član 5.
U obrazloženju se kaže da se ne prihvata naš amandman, iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnih poslanika Zorana Živkovića i Pavićevića na član 5. Predloga zakona i razloga navedenih za neprihvatanje amandman narodnog poslanika Pavićevića na član 7. ovog Predloga zakona. Tako da je obrazloženje je dosledno i sa onim što je Vlada rekla i za član 5. i za član 7. i za član 12, ali to ne znači da je nešto dobro.
Mi smo uvereni da je rešenje koje smo ponudili bolje. Ako sam dobro pratio i ministar ovde prisutni, rekao da su to moguća rešenja, ali da ste se vi opredelila za neku drugu forumu i neku drugu logiku. Tako da ja potpuno razumem zašto se odbija ovaj amandman, ali to, naravno nikako ne znači da je on loš na bilo koji način.
Vrlo interesantna logika kojom se vode poslanici o tome da su dobri đaci, pa pričaju kada dolaze u školu, kada glasaju, koliko dugo ostaju, da li su…

Ja odgovaram na ono što je jedan od prethodnih govornika rekao, tu koncentraciju koju posvećujete meni kada ja govorim, podelite malo i na neke druge poslanike.
Dakle, ko nije završio dobro osnovnu školu, taj celog života hoće da bude dobar đak, ali to ne možete, ne stiče se mudrost godinama.

Naravno istrajaćemo u našoj pravednoj borbi za poboljšanje ovog zakona.
U članu 12. stav 3. reči „predsedniku suda“ zamenjuju se rečima „prvostepenom sudiji“.
U obrazloženju ovaj amandman je podnet kako bi se tekst amandmana na član 7. uskladio u pogledu definisanja cilja, a u odbijanju se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Predloga zakona.
Gospodin Pavićević je u neposrednom izlaganju pre ovog mog rekao šta je naša osnovna intencija u izmenama ovog zakona, odnosno amandmanima koji bi trebalo da ga učine boljim, a to je da se žalbe i proces odlučivanja upućuje ne prema predsedniku suda, koji ima neke druge poslove i neka ograničenja u vršenju tog posla, nego da se najstariji sudija te godine koji ima najviše godina i najviše staža, bude zadužen za odlučivanje po žalbama za suđenje u razumnom roku.
To je, naravno, jedno moguće rešenje, rešenje koje nije ni u kakvoj suprotnosti sa bilo kojim zakonom, sa bilo kojim ustavnim rešenjem, sprovodljivo je, održivo je, i nije prihvaćeno u načelu. Ali, to ne znači da mi treba da odustanemo od toga da ubeđujemo i dalje, naravno pre svega, srpsku javnost, jer od vas smo digli ruke, nego građane i građanke Srbije da oni shvate šta je poenta tog dobrog rešenja.
Naravno, još dvadesetak amandmana imamo i naravno da ćemo o svakom da diskutujemo, osim ako atmosfera u parlamentu ne bude takva da obesmišljava dalju diskusiju.

Predlažemo da se u članu 14. stav 2. menja i glasi: „žalba može da se podnese i ako je prigovor usvojen, ali neposredni viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od osam dana do dana prijema rešenja prvostepenog sudije, ako prvostepeni sudija ili neposredni viši javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, ili ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen“.
Naravno da je i ovaj amandman usmeren ka tome i podnet je da bi se tekst amandmana na član 7. uskladio u pogledu definisanog cilja i ona reč zatim je po mom mišljenju suvišna, ali tu smo dobili obrazloženje ministra da su jezikoznalci rekli da to treba da bude tako, sa čim mogu da se složim, ali i ne moram.
Potpuno je irelevantno da li neke kolege poslanici čitaju zakone, jer čitanje je samo jedan deo procesa saznanja. Treba i razumeti to što se čita. Ako postoji neka teza o povećanju od 5% nečega kada mi govorimo, možda se to odnosi na telesnu težinu, možda se odnosi na neku drugu osobinu, ali teško da može da se odnosi na nivo rejtinga bilo koje stranke, pa makar to bila i vladajuća stranka. Vi jako dobro čujete, očigledno, šta ja pričam, tako da nema potrebe da vam ponavljam.

Prethodni govornik uopšte nije govorio o amandmanu, a ne znam kako se prepoznao u onome što sam ja govorio. To je verovatno njegov problem. Verovatno mi je neko dobacivao sa strane, neko ko jako dobro čuje. Ali, ja mislim da je to loš običaj.
Mi se stvarno trudimo, i gospodin Pavićević i ja, ma koliko smo malobrojni u ovom trenutku, makar bili i jedini članovi te stranke, ali je jako čudno da jednu veliku stranku, koja je potpuno po svojoj veličini nadmašila sve dosadašnje, bar po mišljenju njenih funkcionera, zašto se plašite jedne male stranke koja ima dva člana? To je jako interesantna stvar.
Ja mislim da je vaš strah opravdan. To je jedini dobar zaključak koji ste doneli danas. Hvala.

O tome ko će koliko dugo biti na vlasti će naravno odlučivati građani Srbije, kao što su odlučili i pre godinu dana i to je njihovo legitimno pravo. Kako glasaju, tako će i biti i tu nema nikakve sumnje. To je potpuno jasno kao dan.
Stvarno ja retko dajem sebi tu slobodu da gubim vreme da komuniciram sa ljudima koji stvarno nemaju šta da kažu. Danas je taj neki poseban dan da dajem sebi malo oduška i u tom smislu, tako da uvrede koje se iznose svakodnevno, svuda gde se to može, su deo nekog sistema, koji ste vi očigledno, kao stranka, osmislili u cilju da što duže budete na vlasti. To je isto legitimno sa strane SNS, ali to nije suština postojanja vlasti u jednoj državi.
Suština postojanja vlasti u jednoj državi je da građanima bude bolje, a ne da maltretirate opoziciju ili ombudsmana ili bilo koga drugoga ko sme da razmišlja, ko je shvatio odavno da je pao Berlinski zid, ko nema ništa protiv da politička korektnost opstaje i van socijalizma, ko se ne plaši da kada izgubi ličnu kartu to prijavi nadležnom organu, a ne da mu se desi da se osnivaju firme za pranje para u njegovo ime. Znači, sve su to stvari koje su potpuno normalne u jednoj normalnoj zemlji. To tako treba da bude.
Čuo sam da je neko rekao da nije obukao bundu. Lepo je što je to rekao, jer inače izgleda kao da jeste.