Tako da, gospodine Božoviću, uz završetak ove polemike sa vama, da, apsolutno stojim iza onoga što su socijalisti i što sam ja radio, zakon Dulić, privatizacija rudnika u Srbiji 2007. godine, sve privatizacije su dovele do toga da su se ti rudnici raspali.

Ja bih pre svega želeo da se zahvalim svim diskutantima od mog poslednjeg javljanja.
Gospodine Kovačeviću, hvala na podršci zakonu i hvala na ukazivanju na određena pitanja koja je neophodno regulisati podzakonskim aktima. U skladu sa onim što ste i vi govorili, podzakonska akta treba da se donesu i usvoje brzo, efikasno i treba da uvaže najveći deo ovih vaših sugestija. Mi ćemo sa pažnjom uzeti još jedanput, nakon zasedanja sednice, stenogram vašeg izlaganja i pokušati da to operacionalizujemo kroz podzakonska akta.
Takođe, hteo bih da se zahvalim gospodinu Jovanoviću na jednoj, zaista nije moje da cenim diskusije narodnih poslanika, sve one imaju, naravno, svoj kvalitet, ali na jednom ukazivanju na određena pitanja iz strategije razvoja energetike. Želim, naravno, upravo da potcrtam ono o čemu je gospodin Jovanović govorio. Pitanje komunalnog otpada, pitanje njegovog stavljanja u funkciju za izgradnju novih energetskih objekata, koji po definiciji treba da budu kombinovane prirode i za proizvodnju toplotne i električne energije, zaista jesu u vrhu naših prioriteta.
Pre svega treba da znamo da je reč o jednom značajnom energetskom izvoru. Reč je o godišnjem kapacitetu, odnosno godišnjem potencijalu od 250 hiljada tona ekvivalentne nafte, tako da to naprosto nemamo prava da ne iskoristimo kao energente. Iz tog razloga pozdravljam sve aktivnosti koje lokalne samouprave po tom pitanju realizuju i pozivam ih da budu još aktivnije. Upravljanje otpadom jeste pre svega komunalna tema, iz domena nadležnosti lokalnih samouprava i zajedno sa Ministarstvom energetike, ministarstvom zaduženim za poslove zaštite životne sredine, u tom trouglu treba da obezbedimo da se takvi projekti realizuju.
Ono što je važno, jeste da je Beograd zaista daleko otišao u realizaciji svog projekta o upravljanju otpadom, koji podrazumeva i izgradnju toplana na otpad. Oni su blizu toga, prošli su ozbiljnu proceduru u procesu obezbeđivanja partnera za realizaciju tog posla. Reč je o međunarodnom tenderu. Verujem da će to biti dobar podsticaj za sve ostale.
Dodatni podsticaj za sve ostale upravo predstavlja i sporazum koji smo u Kini potpisali sa predstavnicima kineske državne kompanije CMEK, jedan memorandum o razumevanju koji ide u pravcu realizacije izgradnje elektrana na otpad. Taj sporazum je jedan dobar vetar u leđa pre svega za Novi Sad, verujem Niš i Kragujevac, koji treba da ozbiljno analiziraju mogućnost izgradnje tih kogenerativnih postrojenja za, ponavljam, električne energije, toplotne energije, a isto tako mislim da bi ovu opciju koja je sada aktuelna, stvaranje regionalnih deponija trebalo dovesti u korelaciju sa korišćenjem komunalnog otpada.
Izuzetno uvažavam i poštujem svaki napor narodnih poslanika da poprave zakonski projekat, zakonsko rešenje. Kada u Vladi Republike Srbije i u ministarstvima analiziramo amandmane, mi zaista ne gledamo da li su oni došli iz redova opozicionih ili vladajućih stranka, već prilazimo njihovom razmatranju sa stanovišta unapređenja zakona. Ponavljam, mi smo dobili stotinak amandmana od strane poslanika i vladajuće većine i opozicije i mi ćemo sutra na Vladi izaći sa predlogom da se prihvati 35 amandmana. Među njima su i neki vaši amandmani, gospodine Pavićeviću. Ponavljam, cenimo napor koji ste imali da zaista izađete sa nekim rešenjima koja će unaprediti ovaj zakon.
Ovo oko olova i cinka smo već rekli.
Po pitanju određenih tehničkih stvari zaista se nosim mišlju da ćemo prilikom pripreme zakona morati u buduće da angažujemo vrhunskog lektora. Da ne postoji sukob interesa, mi bi angažovali vas, ali ne bi bilo to u redu.
I konačno, ja zaista nisam doživljavao pitanje naziva zakona do te mere suštinski bitno. De fakto, finalni proizvod je rudarstvo i mi smo krenuli logikom da ova zemlja mora da ima zakon o rudarstvu, naravno, i o geološkim istraživanjima. Krenuli smo od toga da to daje neki finalni proizvod. Hajde da još malo razmotrimo to, pa ćemo sutra do sednice Vlade da izađemo sa nekim našim stavom. U krajnjem slučaju, kada bude bila rasprava o amandmanima ovde, mi smo i prošli put kada smo imali Zakon o energetici prihvatili, čini mi se, osam amandmana kada smo čuli njihovo obrazloženje od strane poslanika. Znam da moji saradnici nisu baš srećni zbog te moje meke strukture ličnosti, ali videćemo i čućemo obrazloženja.

Ja bih hteo naravno da se zahvalim svima koji su učestvovali u diskusiji, posebno sada ovim poslanicima od mog poslednjeg javljanja, znači, Vladimiru Orliću, Ivani Dinić, Mirjani Đoković, Ljiljani Malušić, Milošu Tošaniću, Branimiru Rančiću, Milanki Jeftović Vukojičić, Vučeti Toškoviću, dr Marku Atlagiću, Miliji Miletiću, Milanu Petriću, gospodinu Rističeviću, naravno Zoranu Babiću, ovlašćenim predstavnicima, na jednom zaista dobrom doprinosu koji su dali ovoj diskusiji.
Želim da istaknem da mislim da je jako dobro što su narodni poslanici zaista posvetili veliku pažnju ovim zakonima, uložili veliku energiju da ih dobro prouče, da imaju jako kvalitetne i konstruktivne diskusije i mi ćemo, naravno, i u samom zakonu, ali i u svom daljem radu imati dosta toga da naučimo iz ove rasprave i da to primenimo u samoj praksi.
Moram da istaknem nekoliko elemenata uz molbu da, znači sve smo pribeležili, ali znači samo na dve stvari da bacim akcenat. Ovo o čemu je gospodin Orlić govorio vezano za vrelovod, odnosno toplovod između TENTA i Beogradskih elektrana, da je to deo ozbiljnih analiza, ozbiljnih studija, da pod nekom da kažem kapom Ministarstva ljudi iz Beogradskih elektrana, Grada Beograda i EPS rade na studiji izvodljivosti tog projekta, da će studija biti završena tokom decembra, da nema dileme da će studija pokazati da je projekat izvodljiv, da je isplativ i da je to nešto što će biti u vrhu naših prioriteta u narednom periodu.
Naravno i da podcrtam ovo o čemu je gospodin Rističević govorio, da upravo ta veza između poljoprivredne proizvodnje i između biomase i proizvodnje energije i zaokruživanja samih proizvodno energetskih ciklusa nad domaćinstvima i velikim gazdinstvima mora biti jedan od prioriteta i sa stanovišta nadležnosti mi ćemo dati podršku tim i takvim projektima, pre svega kroz politiku podsticaja, ali naravno i kroz podršku u obezbeđivanju i sredstava i donacija, što iz IPA fondova, što iz KFE sredstava koja idu u pravcu podrške takvih projekata.
Mi smo ako se dobro sećam, pre par nedelja imali potpisivanje ugovora sa šest investitora i UNDP za izgradnju četiri postrojenja na biomasu i verujemo da će takvih projekata biti još. Mi smo kao država i UNDP te projekte podržali sa 1,6 miliona dolara bespovratnih sredstava i ponavljam, moramo raditi na promociji takvih projekata, moramo raditi na promociji obnovljivih, moramo na biomasi posebno, moramo dati podršku našim poljoprivrednicima da razumeju sve mogućnosti i šanse koje su pred njima.
Na samom kraju, ponavljam, mi nismo ulazili u te elemente izmene oko rudne rente, pre svega polazeći od činjenice da, ponavljam u pripremi je Zakon o naknadama, taj zakon priprema Ministarstvo finansija i očekujem ga vrlo brzo pred poslanicima i smatrali smo da bi bilo necelishodno da sada ulazimo u jednu analizu i raspravu nečega što će se raditi na nivou zakonskog rešenja.
Ja razumem određen stepen nezadovoljstva, pretpostavljam da on postoji kod svih nas, što je rudna renta za naftu i gas 3%, odnosno nije 7% kako je predviđeno, nego je ostala na nivou 3% u praksi. Ponavljam, sada je 2015. godina, a Energetski sporazum je potpisan 2008. godine. Teško je danas o njemu razgovarati sa stanovišta svih elemenata koji su vodili tadašnje državno rukovodstvo da se on potpiše. Ja verujem i želim da verujem da su to bile najbolje namere i najbolje želje za Republiku Srbiju.
Slažem se da je taj sporazum u Srbiji imao tri elementa koja su ključna. Jedno je privatizacija Naftne industrije Srbije, drugo je „Južni tok“, a treća je Podzemno skladište Banatski Dvor. Ali, objektivno mi moramo biti svesni da između bilo kog od ta tri akta ne postoji bilo kakva formalno-pravna povezanost i bilo kakva formalno-pravna posledica. To su sve pojedinačni ugovori i nemoguće je osporiti ih na način na koji se ovde poprilično lagano od strane pojedinih poslanika to pitanje otvara.
Pročitao sam narodnim poslanicima vrlo preciznu i vrlo jasnu formulaciju iz tog energetskog sporazuma, vezano za član 13. i vezano za to da smo doneli zakon i ratifikovali ga u Skupštini, međunarodni ugovor kojim smo se obavezali da dok traje investicioni ciklus u Naftnoj industriji Srbije nećemo pogoršavati uslove za poslovanje Naftne industrije Srbije, a da se kroz pogoršanje uslova u smislu ovog sporazuma podrazumeva uvođenje, odnosno uspostavljanje novih poreza, taksi, carina ili drugih sličnih dažbina, kao ni povećanje poreskih stopa, iznosa taksi, carina ili nekih drugih i sličnih dažbina. Naprosto, to je zakon koji je usvojila ova Skupština i to je nešto što kao međunarodna obaveza i međunarodni ugovor koji smo ratifikovali ima snagu koja je iznad našeg zakonodavstva i naših drugih zakonskih rešenja.
Mislim da bi sada u situaciji kada je, ponavljam, renta 7%, naplaćuje se 3% po starom zakonu koji je bio važeći u trenutku potpisivanja ovog ugovora, da bi sada u ovakvim uslovima podizanje te rudne rente na 10%, a naplaćuje se 3%, što je bilo važeće u tom trenutku, zaista bilo jedno nepotrebno politiziranje i necelishodno delovanje niti Vlade, niti parlamenta. Ja sam pre za to da sa ruskim partnerima uđemo u jedan otvoren prijateljski razgovor i da kroz taj otvoren prijateljski razgovor pokušamo za našu državu da izvučemo što je najviše moguće. To će biti, mislim i pretpostavljam, stav i Vlade u odnosu na ove amandmane o kojima smo govorili, a i politika Vlade koju ćemo voditi u budućem periodu.
Ponavljam, mi smo zemlja koja ima određenu vrstu energetske zavisnosti, zemlja koja ima svoje mesto i položaj na karti sveta. Mi treba da budemo svesni toga i svesni potrebe i činjenice i da budemo mudri, da vodimo mudru politiku i kroz mudru politiku da pokušavamo da obezbedimo za Srbiju i za sve naše građane najviše što je realno moguće. Nismo u stanju i nismo u poziciji da lupamo rukom od sto, pogotovo kada postoje čvrsti zakonski okviri koji nas dovode u poziciju da naša argumentacija nije dovoljno snažna i nije dovoljno jaka.
Još jedanput zahvaljujem na jednoj izuzetno kvalitetnoj raspravi. Mi ćemo sa dodatnom pažnjom pogledati u toku večeri i sutrašnjeg prepodneva još jedanput amandmane. Nadam se da ne treba da dodatno potenciram potpunu otvorenost ovog tima da prihvati svaki amandman koji će da unapredi zakon. Tako smo se ponašali do sada i verujte mi da ćemo se tako ponašati i ubuduće. Ukoliko postoji prostor da i od ovih preostalih 82 amandmana neki budu takvi da unapređuje sistem i sistemska rešenja, mi ćemo i te amandmane prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Verujem da će kolega Božović posle moje diskusije se sigurno javiti.
Pre svega, ovo je jedna važna rasprava. Meni lično iz ove perspektive uopšte ne smeta što imamo performans i sa jedne i sa druge strane i mislim da to zna da bude i simpatično i uopšte ne bih ulazio u taj deo rasprave, ali moram da odreagujem na jednu ozbiljnu, netačnu konotaciju koja je izrečena ovde na samoj sednici i imam jednu sitnicu koja je vezana za gospodina Jovičića.
Kolega Jovičiću, rekli ste dve tačne stvari, znači, jedna zgrada „Ineksa“, 10 miliona evra, apsolutno tačno, samo ste zaboravili da kažete da je 13.000 kvadrata u pitanju i da je to otprilike nekih 800 evra po kvadratu, ali to je sitnica.
Ono zbog čega sam se ja javio, ovo o čemu je gospodin Balša Božović govorio i mislim da je izrekao jednu veoma netačnu i opasnu konotaciju vezano za razvoj Beograda i za sam projekat „Beograda na vodi“, kada je nabrajajući troškove koje ovaj projekat izaziva, pomenuo cifru od 3,2 milijarde evra i nabrojao projekte koji su izazvani projektom „Beograd na vodi“ i rekao da će morati da se gradi. „Metro“ se izmešta, Železnička stanica, Autobuska stanica, drumsko-železnički most Vinča, kao deo obilaznice oko Beograda i na to moram da reagujem.
Kolega Božoviću, vi i ja smo makar bili u više mandata odbornici Skupštine grada i ja sam u dva mandata bio predsednik te iste Skupštine i dobro znate da su to razvojni projekti Beograda koji apsolutno nemaju nikakvu vezu međusobnu, korespodenciju sa projektom „Beograd na vodi“.
Sve ove projekte u planovima razvoja Beograda mi ćemo uraditi u vremenu pred nama, tako da je jako loše izlaziti sa takvom tezom da „Beograd na vodi“ iziskuje dodatne troškove od 3,2 milijarde za projekte koji, ponavljam predstavljaju razvoj Beograda i koji su u svakom slučaju planirani strategijom razvoja Beograda.
Na samom kraju, bez želje da politiziram, moram da vas podsetim da je prvi sastanak kojim se ušlo u realizaciju samog projekta, održan 15. avgusta 2013. godine, gde je na sastanku Vlade Republike Srbije bio sastanak tadašnjeg gradonačelnika, gospodina Đilasa i tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića, gde je formirana zajednička radna grupa Vlade i grada Beograda i u toj radnoj grupi ispred grada Beograda su bili prisutni istaknuti članovi Demokratske stranke i sadašnje Socijaldemokratske stranke…

i da je tada definisano da je zajednički definisano da je Beograd na vodi mnogo iznad partijskih priča. Ja vas molim da se vratite tome i da budete na visini te stranke kojoj pripadate.

Pre svega, mi ovde kao ministri u Vladi Republike Srbije pokušavamo da budemo deo one procedure koju predsednica zagovara i da komentarišemo ono što je sadržaj amandmana i u retkim slučajevima se javljamo da prokomentarišemo ona pitanja koja smo razrešili, ja verujem, u onom prvom delu rasprave koja je bila pre dva dana.

Međutim, zaista u ovom trenutku moram još jednom da se osvrnem na ovu jednu ogromnu, po meni nerazumljivu energiju kod pojedinih kolega iz DS, koji pokušavaju da obesmisle ovaj zakon i ovaj projekat, što je za mene još pogubnije.

Moram ponovo da ponovim i zbog vas i zbog javnosti, projekat „Beograd na vodi“ ili spuštanje Beograda u Savski amfiteatar, to je višedecenijski san, ali prvi sastanak na temu projekta „Beograd na vodi“, održan je 15. avgusta 2013. godine.

Na sastanku je bio gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, sa tadašnjim prvim potpredsednikom Vlade, sadašnjim premijerom, gospodinom Vučićem. Moram da kažem da sam ja za taj sastanak kao tadašnji predsednik Skupštine grada i vaš koalicioni partner u Beogradu saznao iz medija, zato što je DS taj projekat htela samo za sebe, sa nadom da će se realizovati i da će na konto tog projekta DS te 2013. godine ući u vlast i za mene je potpuno nepojmljivo da danas 2015. godine vi imate potpuno drugu priču. O čemu se ovde radi? Da li jedan isti projekat…

Završavam rečenicu.

Da li jedan projekat može biti dobar kada ste u vlasti, a loš kada ste opozicija, ja to ne prihvatam.

Zahvaljujem.
Uvaženo predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na samom početku želim da kažem da će nam se vrlo brzo pridružiti kolega Sertić, ministar privrede i da ćemo danas, naravno u toku dana, pre svega on i ja sa našim saradnicima pokušati da damo sve neophodne odgovore i obrazloženja za ova tri zakonska predloga. Ja ću sada pokušati ukratko da dam te uvodne napomene. Ja sam ovde pre svega zbog Zakona o potvrđivanju Ugovora o projektu Kostolac, druga faza, ali ću dok ne dođe kolega Sertić, dati određena obrazloženja vezana za dva zakona, čiji je predlagač Ministarstvo privrede.
Pre svega, tu mislim na Predlog izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, koji je inicirani pripremljen kako bi se usvajanjem predloženih rešenja, ostajući u okviru koncepta aktuelnog zakona, kroz uvođenje zakonskih izuzetaka na celishodan način sprečio nastanak potencijalno štetnih posledica dejstva važećeg zakonskih ograničenja u delu koji se odnosi na oblast regulisanja statusa i promena, odnosno raspolaganja sopstvenim akcijama pojedinih privrednih društava, odnosno nejavnih akcionarskih društava.
Ovo se posebno odnosi na „Telekom Srbija“ ad, kao akcionarsko društvo od posebnog značaja za Republiku Srbiju, kao i njegove brojne akcionare, građane, zaposlene i bivše zaposlene, čiji je značajni deo osnovnog kapitala tj. 20% izražen kroz tzv. sopstvene akcije, čiji je vlasnik sam „Telekom Srbija“.
Podsećam da je „Telekom Srbija“ vlasništvo nad navedenim akcijama steklo realizacijom transakcije njihove kupovine od ranije manjinskog akcionara „Telekoma Srbije“ telekomunikacione kompanije „Ote“ u januaru 2012. godine.
Predloženim izmenama i dopunama zakona u najkraćem, uvode se sledeća rešenja u vezi za pitanje sopstvenih akcija akcionarskih društva koja se ne smatraju javnim u smislu propisa kojima se reguliše oblast tržišta kapitala, pod jedan, povećava se procenat sopstvenih akcija kroz spomenute kategorije akcionarskih društva koje mogu da sadrže u svom portfelju bez obaveze poništavanja nakon isteka roka od tri godine, od dana njihovog sticanja sa postojećih 10% na 20%, koliko se predviđa ovim izmenama i dopunama zakona i pod dva, zadržavaju se obaveze prava preče kupovine postojećih akcionara u slučaju otuđenja sopstvenih akcija i isključivo za kategorije javnih akcionarskih društva, što isključuje mogućnost da i društva koja nisu javnom odlukom svojih korporativnih organa omogući ostvarivanje prava preče kupovine postojećim akcionarima u slučaju otuđenja sopstvenih akcija, ako to više nije njihova zakonska obaveza.
Vi ste dobili zakon, dobili ste obrazloženje zakona, ne bih čitao detaljno obrazloženje akcija, ali suština predloženog zakonskog rešenja je da otklonimo mogućnost štetnih posledica za bilanse, pre svega „Telekoma“. Bitno je da ova zakonska rešenja budu usvojena do 25. januara, kako bi se postojeća vlasnička struktura i postojeći broj akcija sačuvao na ovom nivou i da ne bi došlo do bilo kakvih poremećaja u samoj strukturi vlasništva, ali i svih ostalih bilansa kompanije „Telekom“. Naravno, tu ćemo gospodin Sertić kada nam se pridruži i ja biti na raspolaganju za sve dodatne odgovore.
Pred vama se nalaze izmene Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije kojim se redefiniše način na koji Fond za razvoj Republike Srbije odgovara za svoje obaveze. Zakonom o Fondu za razvoj uređuje se rad Fonda za razvoj kao pravnog lica koje obavlja poslove odobravanje kredita, izdavanje garancija, kupovina hartija od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, kao i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Razlog zbog kojeg se predlažu izmene Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije je što je jedan od osnovnih ciljeva Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu definisanje fiskalne konsolidacije u narednom periodu, konkretno snižavanjem deficita i zaustavljanjem rasta javnog duga, kao i uspostavljanje trenda njihovog opadanja. Radi lakšeg ostvarivanja ovih ciljeva prioritet je zaključivanje aranžmana sa MMF koji bi dao kredibilitet reformama i obezbedio povoljniju poziciju države na međunarodnom finansijskom tržištu.
Dug koji bi nastao na osnovu obaveza Fonda za razvoj za koji garantuje Republika Srbija, naročito na osnovu neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika za isplatu duga na osnovu garancija izdatih od strane Fonda, predstavljao bi javni dug Republike Srbije, a samim tim obaveza otplata nastalih na osnovu date garancije uslovna je obaveza Republike Srbije i Republika Srbija otplaćuje dospelu, a i ne izmirenu obavezu po osnovu date garancije ukoliko dužnik ne izvrši svoju obavezu blagovremeno u skladu sa uslovima utvrđenim konkretnim ugovorom o kreditu.
U tekstu važećeg zakona Fond takođe donosi godišnji plan. U skladu sa tim vezan je uslovima iz navedenog plana samo za predmetnu godinu. Predloženim izmenama želi se postići veća transparentnost i dostupnost sredstava Fonda za privredni razvoj Republike Srbije.
Na osnovu programa Fonda, za koji se ne donosi samo za predmetnu godinu, budući korisnici kredita će imati informacije o uslovima kreditiranja bez obzira na koju godinu i bez obzira da li podnose zahtev za tu godinu ili ih ti uslovi kreditiranja definišu za neki duži vremenski period.
Ponavljam. Imate zakon pred vama, obrazloženje. Dve su ključne stvari. Prva, Republike Srbija izlazi iz sistema obaveza vezanih za Fond za razvoj i druga, ne postoji više to ograničenje vezano za godišnji plan samog Fonda.
Konačno, ono što je, pre svega, moja oblast. Danas se pred vama nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za drugu fazu paket projekta „Kostolac POWER PLANT PROJECT“ i ja želim danas da kažem da je danas jedan važan dan i za Republiku Srbiju, za sve građane, naravno i za Skupštinu jer danas usvajanjem ovog zakona Srbija pravi taj ključni korak koji će nas dovesti do izgradnje jednog novog energetskog objekta, moram reći, prvog velikog energetskog objekta koji se radi u Republici Srbiji nakon više od dve decenije, energetskog objekta koji će izuzetno značajno uticati na stabilnost našeg energetskog sistema, energetskog objekta koji treba da obezbedi za vreme koje je pred nama sigurno, stabilno snabdevanje električnom energijom svih naših korisnika, mislim i na građane i na privredu, energetskog objekta koji bez ikakve dileme je jedna ozbiljna razvojna šansa i za Republiku Srbiju, jer je reč o investiciji koja svojim kapacitetom treba da omogući i da jedan deo domaće privrede nađe svoj posao, investicija koja treba da omogući da čitav Braničevski okrug doživi jedan dodatni razvoj i naravno, na kraju krajeva, kada taj objekat izgradimo, kada proširimo proizvodnju na Kopu „Drvno“ i kada izgradimo novu termoelektranu, u tom novom energetskom objektu gotovo 500 zaposlenih će naći svoje novo radno mesto.
Reč je o izgradnji energetskog objekta kapaciteta, instalisane snage 350 megavata, ali i deo projekta obuhvata povećanje kapaciteta površinskog Kopa „Drvno“ na 12 miliona tona godišnje sa sadašnjih otprilike devet miliona. Znači, sve u svemu u energetskom smislu jedan izuzetno važan projekat koji značajno utiče na našu proizvodnju električne energije. Sa novih 350 megavata čitav sistem će biti daleko stabilniji i imaćemo tu mogućnost da naš energetski sistem ima bolje bilanse, da bude bolje balansiran u vremenu koje je pred nama, a vreme koje je pred nama bez ikakve dileme doneće u energetskom sektoru dve stvari. Jedna stvar je povećanje potrošnje električne energije i druga je potreba da kao odgovorno društvo u vremenu koje je pred nama damo kroz izgradnju novih energetskih objekata šansu i privatnim investitorima, ali i državi da izgradnjom novih energetskih objekata učinimo da naš sistem bude u potpunosti stabilan i siguran.
Napraviću malu digresiju. Podsetiću da smo neposredno pred Novu godinu usvojili novi Zakon o energetici, da taj Zakon o energetici, pored transponovanja mera iz direktiva EU, koje smo obavezni kao potpisnik Ugovora o formiranju energetske zajednice da primenjujemo od 1. januara 2015. godine, da pored toga i pored jačanja uloge Agencije za energetiku kao nezavisnog regulatornog tela, pre svega je doneo te ključne izmene vezane za stvaranje uslova za tu jednu novu investicionu klimu u oblasti energetike, jedan ozbiljan podsticaj i poziv svim zainteresovanim investitorima da u Srbije grade energetske objekte.
Kad su privatni investitori u pitanju tu pre svega mislimo na energiju iz obnovljivih izvora i vrlo brzo ćemo svi zajedno biti u prilici da pratimo jednu zaista ozbiljnu ekspanziju tih novih objekata, pre svega, iz obnovljivih izvora i podsećam da smo mi kao država, kroz strategiju razvoja energetike u tom osvrtu na obnovljive izvore definisali taj podsticaj odnosno te povlašćene tarife za nešto preko 1000 megavata električne energije iz obnovljivih izvora, od čega je otprilike 50% iz energije vetra, zatim sledeći su po snazi mini hidroelektrane, ali naravno tu su i solarne elektrane, energetski objekti iz biomase, naravno i iz termalne energije.
U vremenu pred nama imaćemo tih energetskih objekata, ja verujem do 2020. godine, gotovo sve u instalisanoj snazi od preko 1000 megavata, čime ćemo postići onu našu obavezu da do 2020. godine 27% ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izbora.
Naravno, pred nama je i modernizacija postojećih kapaciteta. Pre svega mislim na one iz termoenergije, termoelektrane. Pre svega mislimo na velika ložišta sa našom obavezom da ta velika ložišta modernizujemo u vremenu pred nama i naravno, pred nama je izgradnja novih objekata. Kada su novi objekti u pitanju ponoviću ono što sam pre samo par nedelja pred ovim parlamentom i govorio. Mi radimo nekoliko ozbiljnih i velikih projekata. Jedan od tih projekata, koji je u fazi planiranja i verujem da ćemo u 2015. godini napraviti ozbiljne iskorake ka stavljanju tih planova već u neki okvir investicija. Tu pre svega mislim na proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Štavalj“, sa izgradnjom novog objekata nove termoelektrane snage od 300 do 350 megavata. Radimo i jedan ozbiljan projekat. Imamo jednu radnu grupu koja pokušava, na čelu te radne grupe nalazi se moj državni sekretar, gospođa Mirjana Filipović, da napravi neki okvir za moguću investiciju vezano za proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Kovin“ sa mogućnošću izgradnje i na tom mestu još jednog novog energetskog objekta za proizvodnju električne energije.
Projekat koji defakto objedinjava i sve ono što ćemo mi morati da radimo u narednom periodu, ponavljam, da rehabilitujemo i radimo revitalizaciju postojećih velikih ložišta i sa druge strane da gradimo nove objekte je upravo ovaj projekat „Kostolac“. Ovaj projekat „Kostolac“ je nešto što se radi već nekoliko godina počev od prvog ugovora iz 2010. godine i sadržao je nekoliko elemenata. Jedan element je revitalizacija postojećih blokova u Termoelektrani „Kostolac B“, bloka B1 i B2 koji su snage 350 megavata, zatim projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka u Termoelektrani B.
To je faza koja se radi, koja se radila u proteklom periodu.
Pre nekoliko dana smo obišli Termoelektranu „Kostolac B“ i verujem da od danas, ako ne danas, najkasnije sutra, revitalizovani blok u Kostolcu, evo, koleginica mi kaže, danas će biti na mreži u punoj snazi od 350 MW i taj deo posla je izuzetno značajan i sada imamo jedan siguran, stabilan blok koji može da vozi punim kapacitetom, odnosno punom snagom od 350 MW.
Ono što je pred nama je druga faza ovog projekta, ono što je pred nama je, da kažem, razvojna šansa celog ovog projekta, a vezana je za povećanje proizvodnje uglja na kopu „Drvno“ sa postojećih devet miliona na novih 12 miliona i izgradnja novog bloka, Bloka B3, instalisane snage 350 MW.
Napraviću malu digresiju. Ova skupština je za prvu fazu usvojila, odnosno potvrdila Ugovor o zajmu za tu prvu fazu. Mi smo u vremenu za nama mnogo radili, ozbiljno radili i uspeli smo sa kineskom stranom da ispregovaramo sve elemente vezano za ugovor za drugu fazu i moram da konstatujem da su ti elementi značajno bolji od onih elemenata koje je neka od ranijih vlada uspela da ispregovara vezano za prvu fazu.
Iznos kredita u drugoj fazi je 608.260.000 američkih dolara sa rokom otplate od 20 godina, uključujući i grejs period od sedam godina.
Podsetiću, u prvoj fazi su ti uslovi bili drugačiji. Grejs period je bio pet godina, a rok otplate je bio 15 godina, tako da, ponavljam, uspeli smo da obezbedimo te startne elemente značajno bolje nego što je to urađeno 2011. godine. Za prvu fazu, ponavljam, grejs period je sa pet godina povećan na sedam godina i rok otplate sa 15 na 20 godina. Smanjena je kamatna stopa sa one za prvu fazu od 3% godišnje na 2,5% i to je jedna velika ušteda za građane Srbije i za naš budžet, ali su isto tako umanjeni i svi oni ostali elementi vezano za taj ugovor o kreditu. Ono što mislim da treba ovde posebno naglasiti je da je naknada za upravljanje kredita sa 0,75% smanjena na 0,25% na ukupan iznos kredita.
Ponavljam, finansijski izuzetno povoljan aranžman, mislim da je ovo jedan od najboljih finansijskih aranžmana koji su za ovako velike projekte i investicije u Srbiji ikada ugovoreni, sa jedne strane, i, sa druge strane, ovo je izuzetno važna investicija za Republiku Srbiju, za čitav naš energetski sistem, za budućnost čitave naše privrede, jer vreme pred nama će doneti novi privredni rast i razvoj, vreme pred nama će zajedno sa tim novim privrednim rastom i razvojem dovesti nas do toga da će nama kao državi i društvu biti potrebna veća količina električne energije i ovo je prvi korak u izgradnji novih velikih energetskih objekata koje će Srbija bez ikakve dileme morati da gradi.
Pozivam vas, na samom kraju, da podržite sva ova tri zakonska rešenja, ove izmene Zakona o privrednim društvima i Fonda za razvoj koje su vrlo konkretne i koje su vrlo smislene i važne zato što, sa jedne strane, izmene Zakona o privrednim društvima štite vrednost „Telekoma“, a sa druge strane, Fond za razvoj, izmene tog zakona i definisanje nekih pravila igre na drugi način su deo neophodnih mera naše fiskalne stabilizacije i, ponavljam, pozivam sve narodne poslanike da daju podršku tim zakonima.
Sa druge strane, naravno, još jedan put moram da pozovem Skupštinu da, shvatajući značaj Projekta Kostolac B i izgradnju novog energetskog objekta i proširenje proizvodnje uglja na kopu „Drvno“, da svi zajedno date podršku ovom zakonu, jer ovo je zakon koji obezbeđuje energiju za budućnost Srbije i za čitav naš privredni i ekonomski razvoj. Hvala.

Zahvaljujem.
Javio sam se da iskomentarišem ovo o čemu je govorio uvaženi kolega Jovanović.
Pre svega, moram da podsetim na neke elemente. Mi sa Narodnom Republikom Kinom imamo međudržavni sporazum iz avgusta 2009. godine, koji je definisao u oblasti ekonomske i tehničke saradnje i infrastrukture realizaciju zajedničkih projekata. Na osnovu upravo tog sporazuma, 22. jula 2010. godine je zaključen opšti ugovorni sporazum o realizaciji paket projekta „Kostolac B power plant projects“ između EPS, „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i kineske kompanije „China international machinery & equipment corp“ ili skraćeno CMEC.
Dakle, još 2010. godine je definisano da će izvođač radova za sva tri elementa sporazuma biti kineska kompanija CMEC. Revitalizacija dva postojeća veća bloka B1 i B2, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, zatim projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka isto na Termoelektrani B i projekat povećanja kapaciteta površinskog kopa „Drmno“ na 12 miliona tona godišnje, sa izgradnjom novog termobloka B3.
Zašto ovo napominjem? Mi u ovoj fazi nismo imali sa kineskom stranom pregovore na temu ko će biti izvođač radova. To je bilo definisano još 2010. godine. Mi smo sa kineskim partnerima i prijateljima razgovarali jedino i isključivo o uslovima kredita za drugu fazu. Iz toga je potpuno jasno da pitanje da li je srpska strana možda htela da promeni izvođača CMEC, odgovor je da to nije bilo uopšte na dnevnom redu, da to nije bilo na stolu, da se o tome nije pričalo i mi uopšte nismo bili u mogućnosti da tako nešto niti tražimo, niti dobijemo.
Ne želim da ulazim u komentare različitih spekulacija i različitih informacija koje su dolazile i do vas i do nas kao član ove Vlade, da je bilo određenih problema na relaciji kineska Eksim banka – CMEC i da je to de fakto dovelo do određenog usporavanja potpisivanja ovog dokumenta. To su stvari koje smo mi mogli da zaključimo iz nekih razgovora, ali na kraju krajeva, jedino je bitan rezultat. Rezultat je da smo mi imali jedan sjajan samit, na kojem smo imali i kineskog premijera, predsednike vlada iz gotovo svih država u okruženju, da je to bio jedan politički i ekonomski događaj par ekselans mogu slobodno reći nezabeležen u proteklih nekoliko decenija u Srbiji, da je jedan od rezultata tog samita i kasnije bilateralne posete kineskog premijera bilo potpisivanje ovog sporazuma, da je ovaj sporazum izuzetno važan za Srbiju i važan sa više aspekata.
Ono što je meni kao ministru energetike ključno, a verujem i jedna sjajna vest za sve građane Srbije je da ćemo dobiti u trenutku kada taj objekat bude završen, znači, to će već biti maltene nakon 30 godino, konačno prvi veliki energetski novi objekat u Srbiji, da tim objektom i celim projektom podižemo i proizvodnju uglja u Srbiji, ali i dobijamo novih 350 megavata instalisane snage sa jedne strane i sa druge strane, da smo uspeli da ispregovaramo zaista dobar finansijski sporazum. Mogu slobodno da kažem – dobar finansijski sporazum, zato što se jasno da uporediti. Za prvu fazu ovog projekta uslovi su bili 15 godina otplate sa pet godina grejs perioda. Mi smo sada ispregovarali 20 godina sa sedam godina grejs perioda.
Kamata je za prvu fazu bila 3%. Mi smo sada obezbedili 2,5%. Naravno, to neće niko da vam da. Za to morate da se izborite. Mi smo se borili i izborili smo se za ovakve uslove i na današnji dan mogu sa puno ponosa da kažem da Srbija, ako Narodna skupština ratifikuje ovaj sporazum, pravi ključni korak ka izgradnji prvog energetskog objekta nakon više decenija u Srbiji i da kažem da smo za taj posao obezbedili, u jednom ozbiljnom dijalogu sa našim kineskim partnerima, izuzetno povoljno finansiranje.

Pre svega ja bih hteo da se zahvalim poslanicima Miši Petronijeviću, Miletiću, Mihajloviću, Marku Atlagiću, Veroljubu Arsiću i na kraju Marijanu Rističeviću, zato što su sa puno pažnje komentarisali i rekli zaista dosta lepih reči na račun i Vlade Srbije i Projekta Kostolac – druga faza.
Ponavljam, verujem da je danas jedan važan dan za Srbiju i da je ovaj projekat važan za sve građane Srbije i verujem da reči ljudi koji su to osetili dodatno potvrđuju. Ja sam o tome govorio i u uvodnom izlaganju. Srbija kao zemlja koja ispred sebe u budućnosti vidi ozbiljan privredni rast i razvoj mora da gradi nove energetske objekte i mora da izgradi energetske kapacitete koji će pratiti takav rast i razvoj. Ovih 350 megavata koje ćemo graditi u „Kostolcu“ kao blok B3 su samo prvi korak. Mi u toj našoj strategiji imamo još nekoliko stvari.
Znači, ponavljam, iz obnovljivih izvora energije preko 1000 megavata za koje ova država daje podsticaje i koji su sa jedne strane deo naših energetskih potreba, a sa druge strane, deo naših obaveza da povećamo procenat korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji do 2020. godine sa sadašnjih 21% na 27%. To je naša obaveza mi smo to ugovorili, mi smo to potpisali.
Sa druge strane, ponavljam, mi planiramo još jedan broj velikih energetskih objekata, odnosno velikih investicija iz konvencionalnih vidova energije. Tu, pre svega, naravno, mislimo na izgradnju novih objekata u termosektoru, ali na bazi novih naprednih tehnologija sa svim licencama koje su prihvatljive od strane EU i energetske zajednice. Ja sam neke od tih projekata pomenuo i oni jesu nešto na čemu Vlada Srbije i ministarstvo koje ja vodim kroz radne grupe trenutno radi na definisanju tog projekta i tu su, pre svega, „Štavalj“, proširenje proizvodnje uglja, izgradnja novog termobloka i Kovin.
Sa druge strane, kolega Rističević je apsolutno upravu. Mi imamo još projekata koje mogu biti izuzetno interesantni i imamo veliko interesovanje, pre svega, kineskih kompanija koje delom zbog zaista vrhunskih političkih odnosa koje Srbija i Kina imaju, koje su imali i u prethodnom periodu, ali pogotovu sada koji su se dimenzionirali tokom Samita i tokom posete kineskog premijera i razgovora koji je imao sa našim državnim rukovodstvom, pre svega, naravno, premijerom Vučićem. Ti odnosi su dali jednu novu energiju za nova interesovanja, pre svega, kineskih kompanija oko nekoliko projekata. Jedan od tih projekata je ovaj o kome je gospodin Rističević govorio i to je projekat „Kolubara A“.
Postoji veliko interesovanje kineskih kompanija za jedan partnerski odnos koji bi da prave sa našom elektroprivredom i Beogradskim elektranama vezano za izgradnju toplo-dalekovoda od Obrenovca do Toplane „Novi Beograd“ itd, itd. Naravno, tu je i Bistrica, reverzibilna hidroelektrana, postoje interesovanja i za novi blok u Obrenovcu. Postoji interesovanje i za neke aktivnosti vezano za „Đerdap 3“.
Sada smo mi kao država, društvo u situaciji da možemo da jednostavno pravimo procenu tih investicija koje su od tih investicija za nas ekonomski najisplativije i verujte mi da ćemo bez ikakve dileme pristati na sve one investicije koje su u interesu Srbije i tako ćemo poređati stvari. Ono gde je interes Srbije vrlo jasno definisan i gde možemo da ga kroz studio izvodljivosti prepoznamo kao prioritet, to ćemo prioritetno raditi.
Da završim ovo izlaganje. Ovaj projekat vezano za „Kostolac“, to je nešto što je sada, ukoliko Skupština da podršku, to je nešto što kreće u realizaciju odmah. Mi već u toku ove godine, odnosno u prvoj polovini ove godine planiramo da uvedemo kinesku kompaniju i da ta realizacija tog projekta počne.
Ja se isto kao i vi, gospodine Rističeviću, nadam i radujem novim projektima i verujem da će ova Vlada i ministarstvo vrlo brzo izaći u javnost sa već zaokruženim slikama novih energetskih projekata za izgradnju novih energetskih objekata, jer duboko verujem da Srbija može da se razvija samo ako gradi nove energetske objekte. Zahvaljujem.

Moram reći da sam danas poprilično iznenađen ovim nastupom profesora, narodnog poslanika, ali očigledno to mesto nosi tu neku dozu tenzije koja se sa njega posebno ispoljava. Ali, po svom običaju neću da politiziram, nego ćemo se baviti činjenicama, i zaista uvažavam kada to možemo sa opozicijom na bazi činjenica da radimo. Niko od nas nije imao bilo kakvu primedbu, niti je na bilo koji način nervozno odreagovao kada argumentima raspravljamo sa gospodinom Ćirićem. Međutim, ovde uopšte nisu bili argumenti, ovo je bila jedna politička tribina sa mnogo netačnih podataka gospodine.
Pod jedan, vrednost ovog ugovora je 715 miliona pri čemu je vrednost zajma 608, a 107 je učešće Republike Srbije, odnosno učešće EPS-a tako da to nije kamata nego naše učešće.
(Janko Veselinović, s mesta: Kolika je kamata?)
Pa to uzmite pa preračunajte.

Ne mogu da prihvatim bilo kakvu ocenu da se u donošenju ovog i definisanju ovog ugovora o zajmu radilo o bilo kakvoj nesposobnosti Vlade. Pa, baš naprotiv. Gospodine Veselinoviću, ovo je druga faza projekta.
Prva faza projekta i taj ugovor koji je radila ta neka prethodna vlada 2009. ili 2010. godine u kojoj Socijalistička partija Srbije sigurno nije imala mesto ministra finansija i nije nosila tu priču oko samog ugovora o kreditu. Znači, tada su uslovi kredita bili daleko nepovoljniji od ovih. Pa, tada je kredit bio na 15 godina rok otplate sa 5 godina grejs perioda, mi smo sada uspeli da ispregovaramo 20 godina, rok otplate, sa 7 godina grejs perioda. Tada je kamatna stopa bila 3%, sada je 2,5%. Tada su sredstva za obradu kredita bila 0,75%, sada su 0,25%. Ovo je dokaz da je ova Vlada sposobnija od te Vlade, jer je obezbedila bolje uslove za realizaciju ovog kredita.
Kada govorite o zaduživanju i sa tim stajem, pa da, upravo ovo što mi radimo je odgovor i na to vaše prethodno pitanje. Pa, mi u najvećoj meri vraćamo loše kredite koji su vučeni posle 2000. godine sa visokim kamatnim stopama i najveći deo tih novih zaduženja ide upravo na račun vraćanja tih starih.
Zaista, ne želim da polemišem na toj osnovi, ali moram da kažem upravo zbog tog kontinuiteta o kome ste vi govorili, da mislim da ova Vlada daleko bolje i odgovornije radi ovaj ekonomski razvojni posao u Srbiji od te prethodne u kojoj smo takođe bili. To sa jedne strane.
Sa druge strane, mislim da su ocene o tome da je strašno što dinar gubi snagu u odnosu na kinesku valutu. To su neozbiljne ocene ili se radi se o jednom potpunom nepoznavanju opštih ekonomskih faktora u celom svetu. Ljudi, Kina je u ovom trenutku druga svetska ekonomija. Pa, naravno da ne može naša valuta da se takmiči sa kineskom valutom, jer je to druga svetska ekonomija u ovom trenutku. Prva je EU još uvek. Dobro, izvinjavam se ako je prva, onda je prva.
To sa jedne strane. S druge strane, zlonamerno je pričati kako naš BDP pada, pa jedino zbog čega je došlo do pada u BDP je posledica poplava. Mislim da je to jedan zlonameran podatak. U suštini vi znate koliki smo samo gubitak imali u proizvodnji uglja i električne energije kao posledice poplava. Pa, ljudi, mi 27. maja ili 17. maja, od 17. maja do 27. maja je bilo ono najžešće sa poplavama, mi smo proizvodili nula grama uglja u Kolubari. Pa, to je tragedija za ovu zemlju. Ne želite valjda na tragediji da bilo ko pravi političke poene. A danas smo doterali, iako su sve prve prognoze govorile da će nam za to trebati oko godinu i po dana, sada smo došli do toga da samo sedam meseci kasnije, sukcesivno smo podigli na 80 hiljada tona dnevno iz Kolubare.
Ljudi, zaista smo učinili jedan izuzetan posao i ja uopšte ne želim da nam opozicija zbog toga aplaudira, ali ne mogu da prihvatim ni tu dozu zlonamernosti, pogotovo u onim segmentima gde smo dali maksimalne rezultate.
Na samom kraju, očekujem u narednoj Skupštini da pričamo o ozbiljnim stvarima, a ne da se bavimo špekulacijama i netačnim novinskim člancima. Nikada nikome u ovoj Vladi niko nije zalupio vrata niti je to uradio meni kineski ambasador. Sa kineskim ambasadorom imam izuzetno prijateljski odnos i nacionalni sam koordinator za saradnju sa Kinom u mehanizmu Kina i centralna istočna Evropa. Kineski ambasador je naš veliki prijatelj koji je dao ogroman doprinos i veliku pomoć Srbiji i srpskom narodu u dobijanju samita, u pripremi i organizaciji samita. Imali smo ozbiljne pregovore vezano za sve ugovore, memorandume koji su potpisani tokom posete kineskog premijera gospodina Li Kećijanga Beogradu, ali to su zaista bili pregovori.
Ponavljam vam, pa nismo mi obezbedili da uslovi za ovaj kredit 2014. godine budu toliko bolji u odnosu na uslove kredita iz 2010. godine ili 2011. godine tako što nam je to neko dao, poklonio ili palo sa neba. Ne, nego zato što smo pregovarali, imali čvrstu poziciju i tražili za Srbiju i njene građane najbolje uslove i obezbedili ih. Ali, ponavljam to su bili pregovori.

Zaista nisam finansijski ekspert da bih znao kako su se kretale iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec ili svake godine kreditne stope i kako su se kretale kamatne stope, ali ono što je činjenica, ovaj kredit i ova finansijska linija je najpovoljniji ugovor koji je Republika Srbija ikada ostvarila. Ponavljam, iz tog razloga ne očekujem aplauz od opozicije, jer to jednostavno ne pripada delu našeg političkog ambijenta i kulture, ali ne mogu da prihvatim reč kritike o ovom ugovoru.
Ljudi, 20 godina rok otplate, sedam godina grejs period, kamatna stopa fiksno 2,5% sa svim onim ostalim elementima koji su minimalni vezano za takse za upravljanje kreditima i slično. Za izgradnju prvog energetskog objekta koji kada se bude završio to će biti gotovo 30 godina od poslednjeg velikog energetskog objekta, 350 novih megavat sati električne energije i gotovo tri miliona tona uglja više sa kopa „Drmno“. To je jedan biser. Pravimo novu vrednost za našu decu. Taj projekat će se otplatiti u periodu od 15 do 17 godina i posle toga će naša deca i generacije koje dolaze da uživaju apsolutne benefite te jedne velike investicije koju radimo za budućnost.
Ponavljam, ovaj projekat je prošao sve moguće finansijske provere sa stanovišta isplativosti i kao apsolutno isplativ projekat je dobio i finansiranje i odluku naše države da nam tako nešto treba.
Ne mogu da prihvatim da ovo zovete zaduživanje zemlje, jer ovo nije zaduživanje zemlje. Ovo je nova investicija za budućnost Srbije. Jednostavno molim da razgovaramo na bazi ozbiljnih argumenata i u takvoj jednoj raspravi ja sam očekivao da će ovaj projekat dobiti podršku svih poslaničkih grupa, zato što je deo s jedne strane kontinuiteta politike koju je imala i prethodna Vlada, poboljšan za jedan novi kvalitet koji je proistekao iz ozbiljnih pregovora koje smo imali radi ostvarivanja povoljnijih uslova za finansiranje samog projekta.
Hoću da verujem da ovo što ste vi imali je deo dobrog rejtinga i gledanosti, pa ste imali tu potrebu, a da ćete u danu za glasanje glasati za ovaj projekat. Pa, i vaša stranka se ugradila, makar sa jednom malom sličicom, u mozaik koji će dovesti do izgradnje ovog novog energetskog objekta.

Pre svega, nekoliko stvari bih želeo da iskomentarišem.
Kolega Arsić je naravno kao čovek iz tog kraja jako dobro upoznat vezano za Termoelektranu u Kostolcu i naravno sve to što je rečeno je u skladu sa ovim ugovorom i dokumentima koji su poslužili pre svega, kao osnov za realizaciju ovog projekta i tačno je da je period otplaćivanja projekta otprilike nekih 17 godina, a taj period dodatih 17 godina koji je pomenut je period nekih procena do kada će biti adekvatna proizvodnja uglja na kopu „Drvno“ i te procene na današnji dan kažu do 2052. godine.
Međutim, ja želim da verujem da će vek i samog kopa, ali pre svega i termoelektrane biti daleko duži i iz tog razloga je jedan od projekata Ministarstva rudarstva i energetike na kome posebno radimo proteklih dana, nedelja i meseci, jeste mogućnost otvaranja novog rudnika za podzemnu eksploataciju uglja u Ćirikovcu, to je upravo sa druge strane kopa „Drvno“, jedno selo na ulazu u Kostolac i postoji zaista jedna ozbiljna studija koja kaže da bismo tamo mogli da uđemo u novu proizvodnju uglja i da bismo mogli da obezbedimo negde oko dva miliona tona uglja godišnje iz podzemne eksploatacije, uglja koji je sa većom kalorijskom vrednošću, znači kvalitetnije uglja, koji bi mogli da značajno produžimo, da kažem rok eksploatacije celog kopa „Drvno“ i samim tim rok eksploatacije same elektrane.
Na tome ćemo raditi u narednom periodu intenzivno i o tome smo razgovarali i sa našim češkim prijateljima, to će biti jedna od tema mešovitog komiteta koji će biti sa Češkom u martu mesecu i mogućnost da sa češkim kompanijama koje su zaista vrhunske u oblasti rudarstva, radimo i na modernizaciji postojeće podzemne eksploatacije i na otvaranju, ponavljam, novih rudnika.
Vlada Srbije zaista daje ogromne napore i pre svega je posvećena finansijskoj stabilizaciji zemlje, finansijskoj konsolidaciji javnih preduzeća, ali i ekonomskom rastu i razvoju koji su osnovna premisa programa Vlade i od premijera preko svih članova Vlade, to su nam osnovni zadaci i to je ono što je prvi plan i čemu smo potpuno posvećeni.
Duboko verujem u to da će i 2015, ali pre svega 2016. godina doneti ozbiljan privredni rast i razvoj. Godina 2015. će biti godina u kojoj ćemo u potpunosti stabilizovati sve sisteme, pre svega one koji su bili ugroženi poplavama.
Očekujem u 2015. godini da vratimo proizvodnju uglja na onaj nivo iz 2013. godine, tu pre svega mislim da Kolubaru, da se približimo ili dođemo do tih 30 miliona tona godišnje. To je otprilike negde sedam miliona tona više nego što je bilo 2014. godine, kada smo zaista usled poplava doživeli jednu katastrofu i kataklizmu, pre svega u oblasti rudarstva i proizvodnje električne energije i sam taj pokazatelj govori da bi smo samo u tom segmentu u odnosu na 2014. godinu ostvarili neki novi prihod koji smo 2014. godine izgubili od nekih 150 miliona evra.
Otprilike tolika je vrednost te količine uglja koji ćemo 2015. godine proizvesti više u odnosu na 2014. godinu.
Kada se to prevede u električnu energiju, pa sad u zavisnosti da li tu električnu energiju prodajemo na domaćem tržištu gde se ona prodaje ispod ekonomske cene ili je eventualno izvezemo u nekim dobrim aranžmanima može da poraste. Tako da, sve ovo što radimo, ponavljam, ima pre svega pun smisao u toj ekonomskoj sferi.
Ukoliko u vremenu pred nama rešimo ovih još nekoliko ključnih globalno ekonomski važnih privrednih pitanja, tu mislim na Železaru Smederevo, o tome kolega Sertić naravno daleko više zna, ali ja se tome radujem kao ministar energetike, jer Železara Smederevo kada radi sa obe peći, kada radi u punom kapacitetu, to je još nekoliko procenata povećanja naše energetske potrošnje i proizvodnje na godišnjem nivou, tako da i nama u energetici treba da Železara radi.
Znači, Topionica u Boru, ako uspemo da uđemo u neke strateške aranžmane i uspemo da napravimo strateška partnerstva koja će dovesti do povećanja proizvodnje bakra, kojim ćemo sopstvenim sredstvima napuniti Topionicu, to je druga strateška stvar.
Treća stvar na kojoj intenzivno radimo, i danas su bili sastanci, to je vezano za aktiviranje i stavljanje u pun kapacitet hemijskog kompleksa, pre svega mislim na „Petrohemiju“, „Azotaru“ i MSK. Znači, te velike stvari same po sebi dižu našu privredu i naš BDP i to je prvi korak u odnosu na onaj zadatak koji imamo, da moramo da ostvarimo rast, a taj rast će da povuče i sve ostalo, uz čitav ambijent i set mera koje Ministarstvo privrede radi stvaranja uslova u kojima će pre svega mala i srednja preduzeća imati svoju šansu i verujem da će je iskoristiti.
Na samom kraju želim svim narodnim poslanicima da se zahvalim na jednoj dobroj raspravi i zakonu koji će omogućiti da Srbija nakon više decenija dobije prvi veliki energetski objekat.
Ja sam možda previše očekivao i očekivao opštu podršku za ovaj zakon, mada, kada bolje razmislim, kada od 250 poslanika samo jedan govori protiv, to je ipak visok stepen podrške ovom zakonu koji je važan za Srbiju i za njenu budućnost. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, stav Ministarstva je bio da zaista na jedan maksimalno odgovoran način izvrši jednu ozbiljnu analizu svih amandmana koji su uputili narodni poslanici, uvažavajući ovaj visoki dom, ali i potrebu da zajedno Zakon o energetici, kao jedan od ključnih zakonskih projekata koje Skupština usvoji, učinimo boljim.
Mislim da sama činjenica da smo prihvatili 38 od 96 amandmana govori da je naš pristup bio upravo takav da podržimo napor poslanika u zajedničkom cilju da zakonski projekat bude bolji.
Mi smo bez ikakve dileme prihvatili sve amandmane koji su bili mogući i koji su u kvalitativnom smislu ovaj zakon činili boljim.
Ne mogu da prihvatim vašu ocenu da implementacija trećeg paketa energetskih direktiva otvara bilo kakav prostor za malverzaciju, jednostavno mislim da vam ta formulacija nije baš najsrećnije izrečena i pretpostavljam da tako nešto suštinski niste ni mislili jer upravo prihvatanje tih direktiva čine naše zakonodavstvo daleko odgovornijim, daleko koegzistentnijim i zatvaraju mogućnost upravo bilo kakvih špekulativnih aktivnosti koje se mogu dovesti u bilo kakvu vezu sa malverzacijama.
Kada je u pitanju ovaj konkretni amandman, tu moram da istaknem…