Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8739">Aleksandar Antić</a>

Govori

Izvinjavam se, završavam rečenicu, oprostite.
Znači, ugovor kaže da su odluke obavezujuće, a taj ugovor je ratifikovala Skupština Republike Srbije, tako da ne može da se kaže da nemamo obavezu, niti da je prihvatanje tih odredbi protivustavno.
Naravno, mogućnost da AP Vojvodina ostvaruje regionalnu saradnju postoji. Ona proističe iz Ustava i čitavog seta drugih zakonskih rešenja.
Međutim, član 9. ne definiše saradnju regiona međusobno, nego saradnju Republike Srbije na regionalnom nivou. Ako posmatramo jugoistočnu Evropu kao region, onda je to učešće Srbije u okviru te šire regionalne saradnje, tako da AP Vojvodine može da ostvaruje saradnju sa drugim regionima u skladu sa Ustavom i ostalim zakonima, ali ne može da ostvaruje saradnju kao entitet na nivou jugoistočne Evrope, to radi Republika Srbija. Mislim da je potpuno jasno. Ovaj član ne obrađuje tu materiju o kojoj vi govorite.
Pre svega, ja želim još jednom da podsetim da smo u budžetu za 2015. godinu zadržali ovaj nivo socijalne brige i socijalne pomoći za ugrožene građane, u skladu sa nekim elementima koji se definišu sa centrima za socijalni rad. Naime, 680 miliona dinara će ove godine sa razdela Ministarstva rudarstva i energetike otići za energetski zaštićene kupce, od 120 do 2409 kilovat-sati električne energije, odnosno određene količine gasa i toplotne energije.
Kolega Božoviću, ja se suštinski slažem sa vašim amandmanom i suštinski ga i kao ministar i kao čovek koji se bavi politikom apsolutno podržavam. Ali, on nije pravno moguć zato što Zakonom o energetici mi ne možemo da propisujemo zakonom ono što se plaća, odnosno ne možemo da uređujemo trošenje budžetskih sredstava lokalnih samouprava. Jednostavno, to je nemoguće na taj način rešiti. Kada se bude donosio zakon o lokalnoj samoupravi, možemo da izmenimo član i da uvedemo to kao kategoriju, ali, ja jednostavno ne mogu sada, ovaj zakon nije leks specijalis u odnosu na ostale zakone i ne možemo da propisujemo tu vrstu obaveza lokalnim samoupravama.
Pa, ja ne znam da li imam mogućnost na član 11. ali saglasan sam - nije sjajan odgovor, kao što mislim da amandman nije neophodan, jer mi suštinski smo obezbedili potpunu javnost kada su oba dokumenta u pitanju i na svaki zahtev odbora mi reagujemo tako što propratno dostavljamo sve tražene informacije, ali ja kao ministar prihvatam i amandman na član 11. i na član 13.
Znači, prihvatam amandman na član 11. i amandman na član 13.
Ovo sada pitanje nije za ovaj član, niti je za ovaj zakon, jer ako bi sada to što ste rekli, s čim ja mogu i da se složim, jer metodologiju pisanja zakona ne određuje moje ministarstvo, niti je ovo prvi, niti je poslednji zakon koji će se pisati. Međutim, svi imaju tu jednu zajedničku odrednicu da sve pišu u jednini. Pogledajte. Onda biste morali svaki član da promenite, jer već u sledećem članu 18. piše – energetski subjekt. To onda znači da bi morali svaki član, jer u svakom članu ima makar nešto. Evo, član 19. - licenca se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica. Svuda je metodologija da se piše u jednini. Mi već u ovom trenutku imamo više javnih preduzeća koja obavljaju energetsku delatnost: Javno preduzeće Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije, Srbijagas, Transnafta. Tako da, ovde nije pitanje jednine ili množine, nego je pitanje metodologije izrade zakonskih propisa, koja je očigledno ovakva kakva jeste i očigledno je tako u svim zakonima.
Kad je ovaj amandman o kome sada govorimo u pitanju, mi nismo bili u mogućnosti da ga prihvatimo iz razloga koji su propisani obrazloženjem. Agencija ne može da propisuje bilo kakve uslove za izdavanje licenci, ni merila, ni kriterijume, a svaki energetski subjekt koji pribavi licencu dužan je da ispunjava sve propisane uslove za period za koji je licenca izdata. Tako da, zakon je u tom delu potpuno jasan.
Kada je u pitanju vaš amandman na član 16, mislio sam da ste iz obrazloženja mogli da u potpunosti razumete suštinu. Jednostavno, mi ne možemo i direktive, ali i čitava suština tog posla je takva da delatnost proizvodnje mora biti tržišna delatnost. Čim je tržišna delatnost, to znači da mi ne dajemo više delatnost od opšteg interesa.
Znači, samo uvođenje tržišne u delatnost proizvodnje električne energije nas više na nivou da je to samo isključivo i jedino delatnost od opšteg interesa. Tako da mi sada tu imamo jednu zamenu teza, znači, kad vi mene pitate da li je to od opšteg interesa? Da, suštinski to jeste od najvećeg interesa za ovu zemlju, proizvodnja električne energije, ali u toj klasifikaciji šta je delatnost od opšteg interesa. Proizvodnja ne može biti zato što je ona u potpunosti tržišna delatnost.
Ovde je zaista došlo do nerazumevanja. U ovom trenutku jeste rasprava o članu 22, ali kolega Bradić me je vratio na član 16. i zamolio da obrazložim, a pošto ja imam danas visok prag tolerancije prema gospodinu Bradiću, jer je jutros nakon 55 minuta čekanja da počne Odbor za privredu i energetiku, usled toga što nije imao kvorum, gospodin Bradić, kao poslanik opozicije dao kvorum za početak odbora i ja sam mu za to posebno zahvalan. Tako da ću svaku stvar sa njim da prokomentarišem pa makar ponekad i malo izašli iz konteksta.
Mi smo se sada još jedanput, pošto ja zaista nemam ni jedan problem, niti trunku sujete, da kada i čujem obrazloženje od narodnih poslanika na licu mesta prihvatimo amandman i dva amandmana sam kao takva i prihvatio do sada.
Međutim, evo sad smo napravili ponovo jednu konsultaciju. Ovo rešenje, kako je u zakonu predloženo i ovo obrazloženje koje smo dali je apsolutno tačno i ispravno.
Pokrajina i njeni inspektori učestvuju u ovome u prvoj fazi da bi neko uopšte ostvario to pravo da ima tu skladište i govore o ispunjenosti uslova. Sad je ovo dalje kontrola i u toj kontroli ne učestvuje ni moja inspekcija, nego tržišna. To je jednostavno tako i definisano je u članu 367. stav 1, 2, 3, 4. i 5. gde se govori da nadzor nad sprovođenjem, koje se odnosi na markiranje, monitoring, kvalitet derivata nafte vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine, preko tržišnih inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina i zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.
Mi ovim zakonom ostvarujemo zaista, na mnogo mesta, neke kontrolne mehanizme. Mehanizme koji proceduru definišu na jedan kvalitetan, optimalan način, način koji je celishodan.
Mi stojimo čvrsto na stanovištu da predlog da se na savetu ovakve odluke i čitav ovaj set odluka koje ste vi predložili donose jednoglasno, jednostavno, nije celishodan sa stanovišta procedure, procesa. Ponavljam, nije deo nikakve regulative kod nas kada su ostali regulatori u pitanju, i konačno, to nije praksa nigde u svetu, tako da zaista ne vidim koji je to kvalitet koji mi ovim postižemo.
I pravo da vam kažem, apsolutno smo protiv usvajanja ovog amandmana, jednostavno ne vidimo bilo kakvo njegovu funkcionalnost i mislim da bi mogao čak u pojedinim situacijama da sprečava funkcionalnost rada agencije i da više otvori mogućnost lobiranja od ovoga o čemu vi govorite. To znači da je u toj situaciji dovoljno da neko izlobira jednog člana agencije i da čitav proces se zaustavi i da se nešto blokira.
Protiv smo ovog amandmana i ne možemo da ga prihvatimo.
Zaista ne vidim šta ovde nije jasno. Znači, rekli smo da može biti lice koje ima visoko stručno obrazovanje tehničke, pravne ili ekonomske struke. Znači širimo obuhvat ljudi, ali sva ta stručna zvanja moraju biti iz oblasti energetike, a ne iz rada javnog preduzeća.
Naprosto, šta bi to drugo bilo i koja je to druga oblast od značaja za poslove energetike? Ne vidim šta je to „oblast od značaja za obavljanje poslova Agencije“? Jedini značaj za obavljanje poslova je energetika jer je Agencija o energetici.
Mislim da ovaj amandman nema smisla i kao takav nismo mogli da ga prihvatimo.
Ovde sad možemo ovu priču da obrćemo i da je posmatramo iz različitih uglova. Ono što je činjenica je da, pod jedan, taj geotermalni potencijal se ne može razvijati. On predstavlja prirodni resurs i njega imamo onoliko koliko imamo.
Mi možemo razvijati korišćenje i procese korišćenja geotermalnih potencijala i ono što je važnije od ove polemike i da li ćemo to formulisati na jedan ili drugi način je što su geotermalni potencijali deo našeg Akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije. To je nešto na čemu zaista planiramo ozbiljno da radimo i bez ikakve dileme već radimo i bez ikakve dileme će predstavljati potencijal za Srbiju.
Mi o tome izveštavamo Vladu, a čini mi se da kroz ovo što definiše član 66, da, mi izveštavamo Vladu, ali o tom izveštaju Vlade mi možemo da izveštavamo i Skupštinu i da imate jedan potpun uvid u to kako se odvijaju ti, da kažem, procesi koji za cilj imaju korišćenje energije iz obnovljivih izvora, sa posebnim akcentom na geotermalne.
Možemo o tome svemu da držimo jednu posebnu sednicu i odbora i na njoj da kao ministarstvo, pre svega moji saradnici i državni sekretar gospođa Filipović, ali i pomoćnik za obnovljive izvore prof. Banjac malo više tu materiju približe i narodnim poslanicima i svima onima koje to interesuje.
Pre svega, želim da se zahvalim i ljudima iz USAID i NALED-a i grupi narodnih poslanika koja, pre svega, u fokus stavlja ubrzavanje procedure i jedan relaksiran odnos državnih organa prema investitorima.
Naravno, to jeste deo politike Vlade Republike Srbije i sve te aktivnosti su uvek za pozdraviti.
Mi smo tokom čitave rasprave o Predlogu zakona o energetici imali zaista veliki broj predloga i sugestija, pre svega od tih institucija koje u prvi plan stavljaju investitore. Ja sam i u delu rasprave, kada smo razgovarali o zakonu u celini, govorio da ovaj zakon postiže te ciljeve i da je investiciono podsticajan i da otvara mogućnost da investitori imaju jednu bolju klimu u odnosu na sve ono što je bilo do sada. Međutim, to sve ide kod nas u ministarstvo do onog trenutka dok ne uđemo u segment koji se zove tehnička zaštita sistema.
Licenca je deo zaštite sistema i dokaz ispunjenosti uslova da neko proizvodi električnu energiju na kvalitetan, zakonit, bezbedan i siguran način,
Mi ne možemo da odustanemo od licence. Licenca je preduslov da bi neko dobio status povlašćenog proizvođača. Molim vas da to tako razumete, da je to pre svega iz razloga ozbiljnosti sistema koji je visoko sofisticiran i koji ne dozvoljava da se sa njim igramo na bilo koji način.
Ovaj drugi deo gde govorite o kapacitetima, mi stojimo na stanovištu da je taj deo suvišan, jer dobijanjem privremenog statusa povlašćenog proizvođača, automatski se vrši ta rezervacija, tako da mi na svim ovim bilansima i kvotama gde vodimo za različite kategorije, obnovljivih izvora, registar, slobodnih kapaciteta, taj registar izgleda ovako – jedna kolona su privremeni, sledeća kolona su povlašćeni i ona ne može u zbiru da bude veća od onog što je maksimum.
Neko ko je dobio status privremenog povlašćenog proizvođača, ukoliko ispuni sve one uslove koji su mu neophodni, ne može da izgubi svoj normalan put do statusa povlašćenog proizvođača.
Kolega Veselinović, koji se onako lepo našalio sa mnom malopre, je postavio pitanje koje smo već prošli i za koje se ja slažem da nisam bio dovoljno eksplecitan, vezano za amandmane na članove 28. i 29, vezano za skladišta derivata, kontrolu, davanje saglasnosti.
Moram da kažem da je to sistem vrlo uređen i da niko tu pokrajinskim organima ne oduzima bilo kakvo ovlašćenje. Ministarstvo daje samo saglasnost koja se radi na osnovu izveštaja pokrajinskih inspektora. Mi smo ovde sada probali da napravimo analizu i da vidimo da li postoji neka greška sa naše strane i opcija da se to poboljša.
Ljudi kojima ja bezgranično verujem mi tvrde da je ovo rešenje jedino moguće i ja vas molim da nam verujete, zato što smo zaista pokušali u analizi svega onoga što su sve poslaničke grupe predlagale, a ponavljam ima i amandmana koje je predložila grupa poslanika iz svih poslaničkih grupa, zaista smo pokušali da svaki amandman prihvatimo. Znači, to nam je bila ideja. Krenuli smo sa namerom da ga prihvatimo i one koje nismo prihvatili, zaista nismo mogli, jer nismo našli utemeljenje.
Kada su u pitanju cene i reči mogu ili moraju, naš stav je da formulacija „mogu“ jedino moguća zato što je reč o postepenom otvaranju tržišta i ta liberalizacija zahteva da izlazimo iz sistema moranja kao regulatornog okvira.