Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko komentara vezano za ovo o čemu je gospodin Petrović govorio. I ja bih krenuo od onoga o čemu je premijer, a i gospodin Petrović, govorio vezano za investicije i industrijsku zonu u Šapcu, samo u pravcu toga da je to jedna, da kažem, aktivnost koja zahteva zaista široku akciju i lokalne samouprave, Vlade i javnih preduzeća i u sklopu toga, jedan od važnijih segmenata razvoja te lokacije, koji treba da omogući priliv tih investicija, jeste upravo, da kažem, i energetsko opremanje tih lokacija i obezbeđivanje neophodne količine električne energije. Upravo iz tog razloga, u dogovoru sa lokalnom samoupravom i gradonačelnikom, smo u program za 2016. godinu stavili značajno povećanje te transformatorske, odnosno distributivne stanice u Šapcu, koja treba da omogući da se priključe novi korisnici, pogotovo veliki korisnici koji se najavljuju. To je bilo u planu za neke tamo kasnije godine, 2017. i 2018, ali smo zajednički prepoznali to kao prioritet.
Po pitanju ovih tema koje je gospodin Petrović naveo, u potpunosti se slažem da su to izuzetno značajne teme, pri čemu ne mogu da se složim samo oko toga da nije napravljen značajan ili nikakav ozbiljniji iskorak. Pre svega, sa stanovišta energetske efikasnosti se uporno čine neki koraci koji treba da nas uvedu u neke ozbiljne aktivnosti. Podsetio bih da prošle godine i ove godine u budžetu Ministarstva energetike se nalaze stavke koje upravo podstiču i stimulišu projekte iz oblasti energetske efikasnosti.
Nažalost, ta sredstva su mala. Ni ja neću da se žalim poput kolege Dačića, ali budžet Ministarstva energetike je izuzetan i skroman, pogotovo skroman u tim projektima koji treba da dovedu do razvoja neke nove vrednosti, ali objektivno, takav je trenutak i ostaje nam onda da budemo kreativni. Ta kreativnost u ovakvim situacijama se ogleda u privlačenju određenih projekata koji mogu da imaju što donacija od strane, pre svega KFW, povoljne kreditne stope ili određene aranžmane koje treba da aktiviraju i privredni kapital u takve projekte.
Jedna od onih stvari koja je za nas izuzetno značajna i bitna su ti
Ministarstvo rudarstva i energetike učiniti u prvoj polovini 2016. godine jesu izmene i dopune Zakona o racionalnom korišćenju energije. To je taj zakon o efikasnom korišćenju energije, koji će biti pravo mesto i vreme i prilika da mi kao Ministarstvo i Vlada, i vi kao parlament, napravimo taj okvir koji će nam omogućiti da se te stvari zaista sistemski i ozbiljno rade, jer upravo i mi definišemo kao jedan od ključnih problema u našem energetskom sektoru, to što mi, da kažem, ne samo na nivou Evrope, nego i u regionu, zaista najviše se rasipamo energijom i što ocenjujemo da bi se svaki dinar, koji se uloži u energetsku efikasnost, najbrže i najbolje vratio.
Mi nismo to mogli da uradimo brže i bolje u kraćem vremenu, jer smo za ovih godinu i po dana kao Ministarstvo doneli tri izuzetno značajne strateške stvari – Zakon o energetici, Zakon o rudarstvu i Strategiju razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine. Upravo smo u svemu tome predvideli nekoliko kapitalnih stvari, a jedna od tih kapitalnih stvari je ono za šta smo se obavezali, što nam nameće energetske direktive EU da do 2020. godine za 9% smanjimo finalnu potrošnju energije.
Za to ima određenih projekata, napredaka, a ja mislim da smo mi do sada 1,5% smanjili u odnosu na referentnu 2010. godinu, ali ima još uvek puno posla pred nama.
Naravno, taj segment energetske efikasnosti jeste značajan, ali ima tu prostora i u daljinskim sistemima grejanja, u prenosnoj i distributivnoj mreži kada je električna energija u pitanju.
Znači, mi smo prepoznali to, znamo šta su nam parametri, znamo šta su nam ciljevi i dajte da napravimo svi zajedno ozbiljne izmene i dopune zakona kojima ćemo postaviti taj okvir i definisati zajedničke ciljeve.
Da naslonim na to priču o biomasi, a pretpostavljam da je vam promaklo, kao što je i većini javnosti promaklo da smo mi pre nekoliko nedelja potpisali kao Vlada Ugovor o donaciji od 1,6 miliona dolara za razvoj šest projekata, za proizvodnju kombinovanih objekata, za proizvodnju električne i toplotne energije. Znači, 1,6 miliona dolara smo dali bespovratnih sredstava za razvoj šest takvih objekata na teritoriji Vojvodine, polazeći od toga što procenjujemo da je to veliki potencijal.
U Strategiji razvoja energetike, mi smo definisali da je godišnji potencijal iz biomase oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte, otprilike je to 50:50, što iz poljoprivrede, što iz onog našeg šumskog potencijala. To zaista predstavlja veliki potencijal. Vi znate da je ukupna potrošnja nafte i naftnih derivata na teritoriji Srbije, otprilike tri i nešto miliona litara, otprilike sve ono što potrošimo nafte, naftne derivate, TNG-a, dizela, kerozina, sve je to negde na nivou našeg potencijala za proizvodnju energije iz biomase.
Ja verujem da tu postoji ogroman potencijal i verujem da ćemo znati da taj potencijal stavimo u određenu funkciju. Verujem da na teritoriji istočne Srbije, trebalo bi da prebacimo sisteme daljinskog grejanja na te kombinovane energetske objekte, koji bi proizvodili i električnu energiju i toplotnu energiju i naravno, na tome treba raditi. Znate da za razvoj takvih projekata je potrebno ozbiljno vreme.
Konačno, mislim da smo u proteklom periodu zaista napravili ogromne korake, to nisu iskoraci, to su koraci, vezano i za naše ruske partnere iz „Gasproma“, rešavanje svih onih višegodišnjih nerešenih problema vezano za dugovanja, međusobne odnose i imovinu i slično. Jedan od tih segmenata gde smo već pri kraju, odnosno radna grupa, a ja očekujem da će u toku sledeće nedelje taj posao okončati, jer to su polazne osnove za razvoj NIS, na osnovu koje će se napraviti strategija razvoja NIS-a do 2025. odnosno do 2030. godine, gde su definisani svi prioriteti i svi razvojni projekti koji treba da se realizuju.
Premisa celog tog dokumenta upravo leži na tome da NIS mora biti profitabilna kompanija, bez obzira koju naftu koristi, da li je to domaća, uvozna nafta. Mi postavljamo jedan takav sistem i jedan od segmenata postavke tog sistema je u okviru one neke planirane prerade u rafineriji od nekih pet miliona tona godišnje, da se uspostavi sistem duboke prerade, a mi smo je definisali i ona ulazi u investicionu fazu. Postoji ozbiljna polemika i mislim da to dobro znamo i vi i ja na temu da li je to hidrokreking ili koksovanje, postoje razlozi i za jedno i za drugo. Hidrokreking, bez ikakve dileme jeste efikasnija metoda duboke prerade.
Sa druge strane je značajno veća investicija i sa treće strane postoje određene rezerve kod strane Gaspromnjefta sa stanovišta pouzdanosti te tehnologije.
Sa druge strane određene strukture, odnosno određeni organi u okviru Nafte industrije Srbije su se u ranijem periodu već izjasnili za koksovanje, kao metodu. U tom izjašnjavanju su svoj glas dali i pojedini predstavnici Republike Srbije u tim organima upravljanja. Mi pokušavamo da tu stvar i dalje analiziramo sa našim partnerima iz Gaspromnjefta, ali je u ovom trenutku to teško vratiti tih nekoliko koraka unazad.
U svakom slučaju, ono što je za nas, u ovom trenutku, najznačajnije je da upravo duboku preradu stavimo u prioritet Naftne industrije Srbije i da to kao država, Vlada i politika uguramo u finansijski i operativnu realizaciju, a stručnjaci nek se još malo ispolemišu na temu da li je to hidrokreking ili koksovanje.
Ono što ste dobro primetili da u toj strategiji, odnosno tim polaznim osnovama i verujem sutra u strategiji ima dosta nekih dobrih elemenata u odnosu na raniji period. Jedan od njih jeste i finalizacija i stavljanje u potpunu funkciju produktova između Pančeva i Temišvara, koji, pre svega, predstavlja taj razvojni korak, jer mi osećamo, nadam se, i imamo dobre analize da taj region zapadne Rumunije gravitira ka našem tržištu i da je sa stanovišta transporta to najbrža, najpouzdanija, najefikasnija linija snabdevanja tog regiona, jer su druge rafinerije u Rumuniji po 300-400 kilometara udaljene od te oblasti.
Ja lično mislim da taj projekat će doneti jednu dodatnu injekciju i vetar u leđa NIS i verujem da će NIS nizom ovih mera koje mi zajedno sa njima realizujemo uključujući i mere koje treba da obezbede da više ne dugujemo, koliko smo im dugovali u proteklom periodu, da će ostati stabilna, efikasna kompanija i jedan od stubova naše ukupne privrede i ekonomije. Hvala.

Ja naprosto duboko uvažavajući potrebu da Vlada Republike Srbije upravlja svim procesima ipak verujem i u podelu nadležnosti.
Dobro svi znamo da je pitanje daljinskih sistema grejanja kao komunalna delatnost u nadležnosti lokalnih samouprava sa jedne strane. Sa druge strane, da smo dve sezone, ovo je druga sezona u kojoj Vlada Srbije, moje ministarstvo, Direkcija za robne rezerve, NIS, AD Nafta kao kompanija, kičmu smo polomili da obezbedimo svima neophodne energente, tako da smo tu vrlo prisutni i, sa druge strane, da postoje vrlo jasno definisane podsticajne mere za sve koji su zainteresovani da uđu u sisteme, koji pre svega kao energenti imaju bio masu.
Vi znate da postoji fiding tarifa za bio masu. Pokušavam samo da pročitam kolika je. Ta fiding tarifa je od 8,22 do 13,26, u zavisnosti od veličine energetskog objekta. Gde ćete veću pozivnicu i podsticaj za sve one koji razmišljaju u tom pravcu od toga, s jedne strane?
S druge strane, moram da podsetim da smo prilikom posete koju smo gospodin premijer, gospodin Sertić i ja imali Narodnoj Republici Kini, kao jedan od memoranduma koji sam ja potpisao je upravo taj memorandum sa kineskom kompanijom CMEK o izgradnji kombinovanih energetskih objekata za proizvodnju električne energije i toplotne energije iz komunalnog otpada. Tako da, to je velika šansa i velika prilika pre svega za, ja mislim, Novi Sad i Niš, kao najveće gradove, ali i za one centre gde su nam smeštene one regionalne deponije otpada, da i taj segment uključe u ovaj čitav sistem, jer nažalost, i otpad maltene dođe kao obnovljivi izvor energije jer ga neprekidno stvaramo i svake godine je deo našeg ciklusa života na ovoj planeti. Hvala.

Zahvaljujem. Vrlo kratko.
Moram da se pridružim kolegama ministrima koji su istakli značaj otvaranja direktne linije koje bi povezivale Srbiju i Severnu Ameriku, odnosno SAD, kao neko ko se neko vreme i bavio tim poslom što svojevremeno u JAT-u, a jedno kratko vreme u Ministarstvu saobraćaja.
Moram da istaknem da je to zaista jedna vest koja ohrabruje i nešto što može multiplikovano pozitivno da se odrazi na čitavu našu zemlju. Nije reč samo o jednoj prostoj saobraćajnoj komunikaciji od tačke A do tačke B, već o jednoj ozbiljnoj razvojnoj šansi koja od naše zemlje može da pretvori u jedan ozbiljan hab u ovom delu Evrope, koji bi bio mesto gde se susreću sve avio linije, sve avio destinacije iz susednih država, iz čitavog regiona i odatle da se uspostave brojne linije, što prema Zapadnoj Evropi, što prema Severnoj Americi.
To sve naravno stvara više efekata od povećanja broja putnika na beogradskom aerodromu sa svim onim elementima koji to samo po sebi nosi, ali i čitav set drugih poslovnih mogućnosti, različite forume, kongresni turizam.
Znači, zaista nešto što ne mogu ni kao čovek koji se bavi politikom ni kao građanin da shvatim, kao potrebu da bilo ko od narodnih poslanika, bez obzira da li dolazi iz vlasti ili iz opozicije, dovodi u pitanje sa stanovišta svog značaja.
Ono ključno zbog čega sam se ja javio, je set netačnih podataka koje je kolega, narodni poslanik gospodin Veselinović izneo, a vezano za povećanje akcize na naftne derivate.
Pošto pretpostavljam da je kolega to mogao da je bio raspoložen i da je imao vremena da dodatno i da bolje izanalizira, ja radi javnosti želim da istaknem tačne i precizne brojke i podatke, jer nema potrebe da uznemiravamo građane.
Znači, novi iznos akciza koji se uvodi ovim zakonom je u iznosu od 1,45 dinara za benzin, 2,95 dinara za dizel gorivo i 0,16 dinara za tng ili tečni naftni gas.
To otprilike daju sumnje onaj neophodan iznos koji je ovaj budžet zahtevao, a čitav odnos je napravljen pre svega iz potrebe da smanjimo zahvate na tng koji je do sada bio, maltene identično pod tim opterećenjima, kao i ostali derivati, a znamo da svi da su naši građani proteklih godina puno uložili u instalacije i određene sisteme, kako bi prilagodili svoja vozila korišćenju naftnog gasa, da je cena tog tečnog naftnog gasa proteklih nekoliko godina porasla i da to nije više toliko rentabilno.
Namera nam je da manje opterećujemo tng, dakle, ponavljam kolegi Veselinoviću i ostalim narodnim poslanicima i građanima, 1,45 benzin, 2,95 dizel, 0,16 TNG.
Kao ministar koji se u ovom trenutku dnevno bavim ovim pitanjima vezano za snabdevanje energentima čitave naše zemlje, moram da iznesem svoje očekivanje, da usled daljeg pada cene sirove nafte koje doživljavamo i danas.
Danas je cena barela tipa brent, otišla ispod 40 dolara, da to sve stvara jednu projekciju da je moguće da će usled ovog pada ova akciza biti pokrivena tim padom cene sirove nafte i da se u krajnjem neće odraziti na povećanje cene prema krajnjim potrošačima.
Za TNG sam apsolutno siguran, za benzin je to gotovo izvesno, a verujem i nadam se da će tako nešto da se desi i za dizel, ako se i ne desi, tu možemo imati minimalno povećanje cene, tako da nema potrebe plašiti javnost, pogotovo ne zaista licitirati neki samo vama znanim brojkama, tipa dvocifreni dinarski iznosi, apsolutno nigde ne stoji, nisu deo ovog zakonskog projekta.
Konačno, apropo ovoga o čemu je i kolega Vulin govorio, moram da dodam i nešto što se nalazi na stavci u budžetu Ministarstva energetike, a u prošlom budžetu za 2015. godinu, na poziciji podrške našim najugorženijim sugrađanima, odnosno sunarodnicima je bila za svrhu energetski ugroženog kupca, 700 miliona dinara za besplatne kilovate, besplatne kubike gasa, a ove godine je na toj poziciji 1,6 milijardi nešto više od 900 miliona dinara, više za podršku našim građanima kojima je pomoć najpotrebnija uz veći obuhvat ljudi koji će biti deo tih uredbi, pored onih socijalnih kategorija, dakle, nezaposlenih, uveli smo i kategoriju onim ljudima kojima je potrebna podrška zbog narušenog zdravstvenog stanja, onim ljudima kojima naprosto država i sistem ne mogu da uskrate isporuke električne energije, jer bi time njima bilo ozbiljno dovedeno zdravlje i život, i na taj način mi ćemo u zavisnosti od visine prihoda po članovima domaćinstva, broja članova domaćinstva, tim ljudima kojima je podrška i pomoć najpotrebnija, tu podršku davati od 120 kilovat sati do 250 kilovat sati, besplatnih mesečno i 30 do 70 metara kubnog gasa, kao besplatna pomoć i podrška našim građanima kojima je pomoć najpotrebnija. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista neću da nepotrebno polemišem sa narodnim poslanicima. Pokušaću samo kratkim intervencijama da reagujem na ono što mislim da je ključno važno.
U toku rasprave u načelu, po pitanju naziva zakona, sam izneo stav Ministarstva da zakon treba da se zove Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, polazeći od toga da je, kao takav, Zakon o rudarstvu prepoznat u svim zakonodavnim okvirima. U zemljama u okruženju je to najčešće Zakon o rudarstvu i nigde se ne pominju geološka istraživanja. Naprosto, mi smo Ministarstvo energetike i rudarstva, a geološka istraživanja su u širem kontekstu deo tog procesa koji dovodi do rudarskog posla u Srbiji. To je naš stav. Ako se ne slažemo i ako to bude ključna stvar oko koje se nećemo složiti, mislim da to i nije toliko strašno.
Moram da reagujem po pitanju Bora, a sa stanovišta vaše opaska da Vlada ne čini ništa kako bi se ta situacija popravila, i da izađem sa samo nekoliko podataka. Prvo, ovaj zakon posebnu pažnju posvećuje i do kraja zaoštrava pitanje rekultivacije, pitanje rešavanja istorijskih jalovišta koja su proces rudarstva u nekim rudnicima koji su već zatvoreni. To je sa jedne strane.
Sa druge strane, kada je Bor u pitanju upravo smo ogromnu energiju uložili kako bi se završila Topionica i Fabrika sumporne kiseline, kako bi se smanjila emisija svih tih elemenata koji su loši za život i zdravlje ljudi sa jedne strane i sa druge strane upravo ovo ministarstvo realizuje projekat regionalnog razvoja Bora, odnosno rešavanje onog Kriveljskog kolektora koji treba da spreči potencijalnu ekološku katastrofu.

Uvažavajući potrebu, koja dolazi pre svega od opozicionih poslanika, da se malo i politički unese neka dinamika u ovu raspravu o Zakonu o rudarstvu i energetici, koja je pre svega očigledno posledica nedostatka mogućnosti da se o zakonu priča jer zakon očigledno ima takvu crtu da ga karakteriše ogromna većina kao dobar, ja moram samo jednu malu ispravu, pre svega gospodinu Babiću, koji je rekao da gospodin Vučić, SNS i Vlada imaju preko 50%. Ako tome dodamo SPS sa svojim partnerima, to je preko 65%, gospodine Babiću. Ali, ja se nisam javio da bih politički polemisao, ovde sam u svojstvu ministra rudarstva i energetike i pričam o zakonu. 
Gospođo Čomić, pitali ste oko rekultivacije. Evo, samo nekoliko malih primera, ali to se prožima kroz ceo zakon. U članu 78, gde se navodi šta je neophodno za odobrenje za eksploataciju, pod 8) su obaveze u vezi sanacije rekultivacije prostora, angažovanja lica sa odgovarajućom stručnom spremom i poslovima tehničkog rukovođenja, stručnog rada, bezbednosti i zdravlja na radu, blagovremenog izveštavanja nadležnog organa i inspekcijske službe. U članu 102. je isto vrlo precizno navedeno i vezano za odobrenje za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova. Pod tačkom 5) – obaveze u vezi sanacije i rekultivacije prostora, angažovanja lica sa odgovarajućom stručnom spremom itd.
U članu 72. je navedeno da ministarstvo, odnosno nadležni pokrajinski organ može ukinuti odobrenje za eksploataciju ili eksploataciono polje, pa koji su razlozi mogući, pored toga da ako se eksploatacijom ugrožava život i zdravlje ljudi i tome slično, da se pod tačkom 7) ne vrši postupak rekultivacije u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom i godišnjim operativnim planovima.
Znači, mi na godišnjem nivou pratimo, po novom zakonu, sve aktivnosti svakog rudarskog subjekta na rekultivaciji prostora, uključujući i to da smo članom 153. predvideli obaveze onoga ko je aktivno privredno lice…

Izvinjavam se, ovo je kapitalno važno.
…i u stavu 3. da i za ove stare slučajeve, ukoliko se otvori postupak likvidacije ili stečaja nad nosiocem eksploatacije, prioritetno se iz likvidacione mase ili stečajne mase podmiruju troškovi sanacije i rekultivacije zemljišta.
Znači, rekultivaciju i sanaciju zemljišta smo zaista izdigli maksimalno koliko je bilo moguće ovakvim zakonskim projektom.

Mi smo neposredno pre sednice parlamenta imali sednicu odbora i dogovor koji smo postigli sa predsednicom odbora je da upravo idemo na ovakav način da ovaj amandman prihvatimo na samoj skupštini, uzimajući u obzir da smo dobili otprilike tri, odnosno suštinski tri ista amandmana koji imaju određene tehničke razlike i da smo se složili da je u tehničkom smislu ovaj amandman najbolje složen.
Želeo bih naravno pre svega da se zahvalim gospođi Tomić na visokom stepenu razumevanja i kreativnosti da nađemo rešenje i izlaz iz ove situacije i, naravno, predlažem da se, odnosno izjašnjavam se da ovaj amandman prihvatamo.

Mislim da mi ovde nemamo nikakav suštinski problem, samo blago nerazumevanje nadležnosti ovog zakona. Niko ne spori da su vode najvažnije. Naravno, vode su najznačajnije od svega.
Međutim, mi stavljanjem te odrednice određenih mineralnih resursa, napominjem mineralnih resursa od strateškog značaja za Republiku Srbiju, pre svega, to dovodimo u vezu sa drugim i novim procedurama vezano za eksploataciju upravo ovih mineralnih sirovina koje smo nabrojali, kojima smo definisali od eksproprijacije i svega ostalog u eksploatacionom smislu i u smislu ekonomije.
Ovaj zakon ne tangira eksploataciju voda. Eksploatacija voda se uređuje drugim zakonom i kroz vodne dozvole. Ovaj zakon može vodu da tretira isključivo sa geološkog stanovišta i sa stanovišta istraživanja, tako da u ovom smislu voda, odnosno podzemne vode ne mogu biti definisane kao mineralni resurs od strateškog značaja za Republiku Srbiju, pri čemu niko time ne umanjuje značaj voda, kao prvog pitanja kojim se bavimo danas, a tek ćemo se baviti u budućnosti.
Izvinjavam se predlagačima amandmana na očiglednoj tehničkoj greški u obrazloženju razloga zbog čega se ovaj amandman ne prihvata, a poklonili smo ogromnu pažnju tome da svako obrazloženje bude dobro i zahvaljujem se gospodinu Živkoviću, nisam stigao da komentarišem njegov amandman u koji je izuzetno uložena velika energija u ovaj amandmana, ali jednostavno mi nismo bili u prilici da ga prihvatimo, pre svega iz razloga što ulazi u određenu materiju koju mi ne regulišemo.

Samo molim da se razumemo do kraja dobro i sa vama i sa gospodinom Živkovićem i Pavićevićem i gospođom Tomić i poslaničkim klubom SNS, koji su u suštini predložili identičan amandman.
Mi nismo preskočili bakar i cink, niti smo bilo šta izbrisali. Ako pažljivo pročitate ovaj član zakona, on definiše nekoliko stavki koje su eksplicitno navedene i odredbu koja kaže – druge mineralne sirovine određene posebnim aktom Vlade na predlog Ministarstva nadležnog za poslove geoloških istraživanja ili za poslove rudarstva.
Dakle, mi smo pre svega u prvobitnoj radnoj verziji, odnosno nacrtu zakona i Predlogu zakona i Predlogu zakona koji smo uputili parlamentu definisali one mineralne sirovine koje sa stanovišta ekonomije i svoje participacije u toj ukupnoj slici imaju najveći značaj i najveći eksploatacioni potencijal.
Upravo uvažavajući činjenicu da bakar i cink jesu tu negde na toj granici i uvažavajući parlament, i potrebu, cink i olovo izvinjavam se, i uvažavajući parlament koji je reagovao amandmanski po ovom članu mi smo prihvatili da se to eksplicitno navede. Niko to nije izbrisao. Samo sam to hteo vrlo precizno da kažem, jer u odnosu na njihovu, ono što će biti rezultat istraživanja i moguće njihovo napredovanje na toj skali eksploatacionog potencijala, oni bi bez ikakve dileme po ovom članu koji smo ostavili kao opciju za Vladu ušao u tu kategoriju. Zahvaljujem.

Mi prema svim dozvolama za istražna prava se ponašamo izuzetno odgovorno. Iskoristio bih ovaj trenutak da gospođi Karavidić odgovorim vezano za ono o čemu smo pričali u raspravi u načelu, a vezano za ceo ovaj sistem dozvola.
Gospođa Karavidić je iznela podatak, mislim da je gospodin Đurišić to ponovio nekoliko puta, da u pripremi ovog zakona Ministarstvo nije ukidalo rešenje o istražnim pravima koja su postojala do sada i da smo time pravili neku kompoziciju u pripremi novog zakona.
Čisto malo statistike, pribeležite, ovo su apsolutno javni podaci koje možemo pod punom odgovornošću da damo.
Ako posmatramo na period 2011. i 2012. godina, na primer kada je gospodin Zlatko Dragosavljević bio pomoćnik koji se bavio ovim poslovima. U 2011. godini je ukinuto jedno rešenje o geološkim istraživanjima i odbijeno devet zahteva, 2012. godine ukinuto takođe jedno rešenje i izdato četiri rešenja o odbijanju geoloških zahteva. Znači, zapamtili ste, po jedno ukinuto, devet i četiri odbijenih.
Godina 2014. i 2015. Godine 2014. ukinuto 17 rešenja, dobijeno deset zahteva. Godine 2015. ukinuto 29 rešenja, dobijeno 13 zahteva. Znači, za ove dve godine, ako krenemo o ukinutim rešenjima, ukinuto 46 rešenja, a 2011. i 2012. godine dva rešenja. Tako da, ako se nekad radilo ozbiljno i odgovorno i kontrolisano, da li se ispunjavaju svi uslovi propisani našim rešenjima o izvođenju istražnih aktivnosti to je ova 2014/2015 godina, jer prosto mi je neverovatno da te 2011. i 2012. godine je to sve bilo toliko genijalno i sjajno da nije bilo potrebe za ukidanjem rešenja. Složićete se 46 i 2 je 23 puta više. To je samo dokaz da je reč o daleko većoj i ozbiljnijoj kontroli u celom sistemu vezano za istražna prava i aktivnosti.

Meni je izuzetno žao što gospođa Čomić nije sada tu. Ako prati prenos, ja bih voleo da imamo po ovom pitanju direktan dijalog.
Moram da kažem da sam protekla dva dana izložen jednoj poprilično neprijatnoj kampanji u medijima povodom člana zakona koji tangira štrajk i određene kaznene odredbe za one koji taj štrajk sprovode u jamama i drugim mestima koja su opasna po život i zdravlje rudara i insinuacijama da je ovo neki novi zakonski tekst koji ova Vlada predlaže u ovom zakonu.
Pod jedan – to je potpuno netačno. Reč je o identičnom zakonskom tekstu u Zakonu koji postoji od 1995. godine, koji je preživeo izmene, novi zakon 2005. godine, izmene zakona 2006, zatim 2009. godine i konačno poslednji Zakon koji je usvojen 2011. godine, čini mi se, na predlog gospodina Olivera Dulića, iz čijeg teksta je ovaj tekst apsolutno prenesen, od reči do reči, sa znakovima interpunkcije. Znači, niko nije izmislio bilo šta što je rigidno i drakonski prema rudarima, već je preneta zakonska formulacija koja važi već 20 godina.
Da stvar bude još interesantnija, predlagači amandmana, koji su i nosioci te mini kampanje, su narodni poslanici koji su 2011. godine, gospođa Vučković, gospođa Čomić i gospođa Jerkov, glasali za identičan tekst zakona. Dakle, 2011. godine, kada ste deo vladajuće koalicije, glasate za identičan tekst, a 2015. godine, kada to niste, drvlje i kamenje pred predlagačima identičnog teksta.
Ono što još želim da kažem i time ću završiti, za ovakav tekst nismo imali niti jednu primedbu od relevantnih rudarskih sindikata i udruženja.
Pod dva – za ovih 20 godina je bilo sedam ozbiljnih rudarskih štrajkova u rudnicima širom zemlje.
Pod tri – to znači da niko ne uskraćuje pravo rudarima da se bore za svoja prava i da štrajkuju, već jedino i isključivo se to pravo ograničava sa stanovišta zaštite njihovih života i zdravlja.
I konačno – pozivam one koji jednom glasaju „za“ taj tekst, drugi put vode kampanju protiv tog teksta, da ako već brinu o rudarima, brinu na jedan iskren, dosledan i pošten način, a ne da ih teraju u rupe, jame i prostore u kojima im se ugrožava život i zdravlje, jer verujem da to nije u interesu bilo koga od nas. Hvala.

Pre svega ja moram da podsetim uvažene narodne poslanike, da smo prilikom rasprave u načelu, naznačio sam da je u Ministarstvu finansija u toku priprema zakona o naknadama, koje će biti na jedan poseban način i posebnim zakonom određene sve naknade, njihovi iznosi koje naplaćuje Republika Srbija, pa uključujući i ove za eksploataciju naših mineralnih sirovina, a da sa druge strane, iskustva zemalja u okruženju su veoma različita. Mi obično posmatramo kolike su maksimalne stope koje se mogu primeniti u državama, koje posmatramo kao referentne, Rumunija, Mađarska, potpuno zanemarujući činjenicu da su u njihovim zakonodavstvima propisani korektivni faktori koji utiču na obračun rudnih renti, a zavise od tipa, karakteristike, ležišta, obima eksploatacije, ostavljenog nivoa cena, visine ostvarene profitne stope, obima proizvodnje itd.
U Rumuniji de fakto se visina naknade za naftu kreće od 3,5% do 13,5%. U Mađarskoj je polazna osnova 12%, ali ona se u određenim slučajevima svodi na nivo od 0% kada su u pitanju nova nalazišta i nove tehnologije.
Želim samo da kažem da je reč o jednom kompleksnom načinu i metodologiji, kako bi to trebalo da se sagleda u budućnosti.
Ono što na današnji dan važi je činjenica da mi zaista imamo taj energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Tim sporazumom nije predviđeno da je rudna renta 3%. Rudna renta 3% je bila 2007. godine u trenutku kada se to ugovaralo, a sa druge strane, obavezali smo se sporazumom da ne možemo u toku investicionog ciklusa da menjamo bilo koji od tih zahvata, bilo da su porezi u pitanju, takse, naknade, pa je i promena rudne rente u zakonu 2011. godine na 7%, bilo samo jedno slovo na papiru, a ništa nije izazvala.
I danas kada bih ja prihvatio ili Vlada prihvatila 10%, mi moramo da kažemo građanima Srbije da bi ta naknada i dalje bila 3%.
Mi možemo danas da donesemo kakvu god odluku hoćemo, naknada će biti 3%, zato što smo se na to obavezali Energetskim sporazumom, i dok je taj Energetski sporazum na snazi ta naknada će biti 3% zato što su međunarodni ugovori, međunarodni sporazumi iznad našeg zakonodavstva, i vi ste ovde svi duže poslanici od mene i imate daleko više iskustva od mene i znate da je tako.
Ja ovo potpuno uvažavam, shvatam kao političku tribinu i razumem da je to vaše pravo, a naša obaveza da se ponašam odgovorno i da poštujemo ono što je ovaj parlament 2008. godine usvojio i ratifikovao.

Tri elementa. Prvi, onaj uopšteni koji sam rekao, nismo ulazili u meriton ovih odredbi koje tangiraju ove naknade, uvažavajući činjenicu da se priprema novi zakon.
Druga stavka, nismo mogli da uđemo u ovom trenutku u bilo kakve promene, odnose na nivou lokalne samouprave AP Vojvodina, republički budžet, iz razloga što je već, da kažem, finale pripreme budžeta za 2016. godinu, nacrt budžeta usvojen na sednici Vlade, taj budžet ulazi sledeće nedelje u parlament. Ovi prihodi su vrlo precizno definisani i naprosto to bi izazvalo poremećaj u pripremi budžeta za 2016. godinu.
Treća stvar, zaista ono što sam rekao prilikom rasprave u načelu, hoću da ponovim i sada, imam, odnosno, u Ministarstvu rudarstva i energetike, postoji veliko razumevanje za specifičnost situacije, pre svega u te tri opštine, znači Srbobran, Kikinda i Kanjiža, uzimajući u obzir da je reč o tri opštine gde se dominantna, odnosno u najvećem delu vrši eksploatacija te nafte i gasa i zbog činjenice da je rezultat toga se odražava na ukupnu infrastrukturu u tim opštinama.
Blizu smo razmišljanja da bi ta činjenica trebala da se uvaži i da bi trebao veći deo sredstava od te rudne rente u odnosu na ovo što je danas da se vrati tim opštinama, da se vrati građanima tih opština i da se vrati toj lokalnoj samoupravi i lokalnoj infrastrukturi i to će biti naš predlog kada se bude usvajao zakon o naknadama Republike Srbije.

Pre svega, ne želim da kažem da je taj čitav energetski sporazum sa  Ruskom Federacijom i sa Gaspromom loš po Republiku Srbiju, ali moram kao ministar koji sada se bavi tom problematikom, da istaknem da na današnji dan, znači 2015. godine, a to je bilo 2008. godine, danas 2015. godina, postoji vremenska distanca, ali sa ove vremenske distance nisam najsrećniji svim rešenjima iz tog sporazuma i mislim da ljudi koji su tada bili odgovorni i koji su tada vodili Republiku Srbiju su trebali na bolji način da zaštite interese ove države i ovog naroda, sa jedne strane i sa druge strane, da mi sada, uvažavajući realne okolnosti u kojima se nalazimo i činjenice koje su sada takve kakve jesu, moramo na jedan mudar način da pokušamo da za naš energetski sektor, za našu državu u ovim uslovima učinimo najviše što je moguće.
To sigurno nećemo činiti time što ćemo našim ruskim partnerima zabijati prst u oko, već to moramo da radimo razgovorima i pokušajem da gomilom malih koraka u raznim elementima i segmentima tog gasnog aranžmana ostvarimo za našu državu što je više moguće.
Da li je to za naš hemijski kompleks, da li je to za Srbijagas, da li je to kada je NIS u pitanju, da li je to kada su lokalne samouprave u pitanju, da li je to kada su budući projekti u pitanju, to je jedna šira slika i mene interesuju, gospodine Živkoviću, takva rešenja. Najlakše bi bilo da sada gospodin premijer Vlade i ja kažemo - okej 10% i sada se mi lupamo u grudi kako smo podigli to na 10%, a rezultat toga je nula. Ja nisam za to da imamo rezultate nula, nego da imamo rezultate nula, nego da imamo uspehe, a uspesi su na širem frontu.

Ja sada raspolažem većim brojem informacija od kolege Živkovića i onda ova diskusija nije u potpunosti ravnopravna, sa te strane. S druge strane, gospodin Živković ima jednu bolju poziciju u odnosu na mene zato što to iz pozicije opozicionog poslanika i šefa stranke može komotnije da komentariše.
Ja moram da ispravim. Ja sam rekao da nisam srećan pojedinim delovima tog aranžmana. Ne kažem da je u celini loš. Ali, ponavljam, i tvrdim i dalje da mislim da su ljudi koji su u tom trenutku vodili državu trebali bolje da zaštite interese naše države i žao mi je što to nisu uradili, ali, ponavljam, odnosi u tom energetskom aranžmanu su vrlo specifični, višeslojni i ne treba ih tretirati parcijalno sa stanovišta da li je rudna renta 3% ili 7%. Ima šira slika.
Na primer, mi smo 2014. godine prihodovali od rudne rente dve milijarde 321 milion. To je otprilike nepunih 20 miliona evra. Da je bilo 7%, to bi bilo još otprilike 30 miliona evra maksimum. S druge strane, to što mi za isporučeni gas ne plaćamo one penale za količine koje su ugovorene a nisu isporučene, je možda više, gospodine Živkoviću.
Naprosto, ima jedna ozbiljna analiza i ta stvar mora, ponavljam, među partnerima da se rešava dogovorno, razgovorima, bez politizacije ove vrste, bez pritiska na nas koji smo u izvršnoj vlasti da to naprosto mora tako i da nemamo tabloidno novinarstvo, jer to loše deluje na sve velike države, pa i Rusiju.